Dok tražimo obližnju vodu u gradu i pravimo letnje planove u glavi, već zamišljamo nerealne slike pustih ostrva sa tirkiznom vodom gde se čuju samo talasi. A sada je vreme da odemo korak dalje jer zašto biste se ustručavali kad maštate. Dakle, pošto se u mašti može svašta, zašto ne biste sagradili i kuća na steni odmah pored belog peska kojim ljudsko stopalo ne prolazi, gde samo vi možete da koračate bosi po svom novom domu koji može da izgleda recimo ovako.Uputstvo za upotrebu galerije: ove fotografije primenjujte kao vođenu meditaciju ako vam ponestane lepo mesto kojeg u sekundi treba da se setite.Ako se pitate gde je geografski locirano ovo područje, predlažemo da targetirate i zumirate ostrva Terks i Kejkos, koja predstavljaju produžetak bahamskog lanca na jugu u Atlantskom okeanu, istočno od Kube, nedaleko od Bahama. Ona su pod upravom Ujedinjenog Kraljevstva iako su na prekomorskoj teritoriji koja pripada Severnoj Americi. Kada ste ih locirali i zumirali na mapi, vreme je da uđete i zavirite u kuću.

Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan

Projekat potpisuju Rick Joy Architects, a idejno rešenje nastalo je sa idejom da porodici stvori idealno mesto za beg iz grada, maksimalno opuštanje i tišinu koju jedino prekida vetar kome se raduju jer se odlično kombinuje sa tropskim suncem.
Već na samom prilazu stiče se utisak da je ovaj građevinski kompleks organski srastao sa reljefom obale, pa deluje kao njen sastavni deo. Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju i jednako dolaze do izražaja.Arhitekti su se vodili kolorističkim smernicama lokacije, pa su fasadne zidove, vrata i stolariju od mahagonija, kao i zelenilo, prilagodili tako da se međusobno nadopunjuju i kako bi bili u savršenoj homogenoj harmoniji kao da oduvek pripadaju ovde. Zamisao je bila da se sagradi kuća koja ostavlja utisak kao da je nastavak njenog prirodnog okruženja.

[See image gallery at 42magazin.rs]
Plan kuće je vrlo jednostavan – u fokusu je ogromna terasa koja zapravo razdvaja, ali istovremeno povezuje spavaće sobe i privatni deo kuće na zapadu sa dnevnim boravkom, kuhinjom i trpezarijom na istočnoj strani.
Odmah ispred kuće je plitki bazen lociran između peska i pomenute terase i kao takav on okeansku vodu čini još bližom unutrašnjem prostoru koji je namenjen odmoru i relaksaciji.Cela kuća sačinjena je od ovakvih slika jer to je ključna funkcija građevine – da se oni koji u borave hedonistički relaksiraju i uživaju jednako kao u prirodi, samo je osećaj sigurnosti kakav nudi krov nad glavom umesto ležaljke i suncobrana ovde vrlo naglašen. Odavno je zadatak arhitekture da, osim što treba da osigura funkcionalan i lep prostor, obezbedi i željenu emociju, odnosno da odgovori na zahteve stanara i izazove raspoloženje i unapred targetiranu emociju koju dati prostor treba da obezbedi. Dakle, arhitektonska forma koja treba da prati funkciju sada treba da isprati i ispuni očekivani emocionalni zahtev, što bi negde bilo bliže umetničkom nego arhitektonskom delu, ali možda smo, a možda i nismo, zaboravili da je arhitektura vrsta umetnosti, pa je to sasvim u redu.

Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju

Kako bi bila autentična, ovu građevinu sazidali su lokalni zidari, ali korišćeni su i lokalni materijali, pa su pesak i ostali agregati iz neposredne okoline. Na taj način smanjena je na minimum potreba za uvozom građevinskog materijala. U tom duhu svesti o resursima, arhitekti su postavili cisternu za sakupljanje kišnice odmah ispod glavne terase.Pažljivo pozicionirani prozori daju tačno koliko treba sunčeve svetlosti spavaćim sobama, pa je prijatna atmosfera i u njima obezbeđena.Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan. Kada smo pitali arhitekte šta misle o svom projektu, odgovorili su da je ovo čist primer građevine koja izgleda kao da je prirodno procvetala na ovom tlu, a mi ćemo se složiti sa njima.

Dizajn: Rick Joy Architects
Foto: Joe Fletcher Photography

The post Arhitektonski hedonizam na ostrvu appeared first on 42 magazin.

Ovaj projekat nije zahtevan, ni komplikovan za izvođenje, baš naprotiv! Većina nas ovo može da realizuje u svom prostoru i to sa malo ulaganja, no minimalistički pristup u dizajnu, ali ni korišćenju prostora i načinu razmišljanja još uvek nije tako popularan kod nas. Ako pomislite da je ovo potencijalno vaš lični i samo vaš stan za odmor u koji možete da pobegnete kad god to poželite i provedete nekoliko sati relaksirajući se uz muziku i dobru kupku ili šoljicu čaja i knjigu… sada zamislite šta taj prostor treba da ima od nameštaja…

Arhitektonski tim Hiroyuki Ogawa Architects nedavno je renovirao prostor malih dimenzija u betonskoj zgradi u Tokiju, kako bi stvorio apartman iliti garsonjeru od samo 34 kvadratna metara koja se može podeliti kliznim drvenim panelima.

Ideja od koje je arhitekta krenuo u kreiranju ovog višenamenskog stana jeste da stvori prostor moji omogućava da se maksimalno opusti um i telo onog ko u njemu boravi

Ovaj stan smešten je u rezidencijalnom delu Tokija između Šibuja i Daikanjama, a simpatičan mini-prostor podeljen je na dva segmenta pomoću kliznih panela koji osim funkcionalne imaju i estetsku primenu, pa je drvo sa cik-cak paternom motiv koji dominira prostorom.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Na jednoj strani nalazi se veliki dnevni prostor sa visokim plafonom koji se po potrebi može koristiti kao dnevni boravak, trpezarija ili spavaća soba. Na drugoj strani nalaze se kupatilo, kuhinja i toalet, odnosno polovina velikog kupatila, koja može biti delimično ili potpuno odvojena od glavnog prostora pomoću kliznih panela jer se ne moraju svi otvoriti odjednom, već parcijalno.

‒ Kada se ove dve prostorije povežu, tada se stan može koristiti za aktivnosti kao što je čitanje, uživanje u filmu ili šolji čaja, pa se garsonjera pretvara u prostor dnevnog kupatila – objašnjava nam arhitekta.
Iznad kupatila i kuhinje nalazi se prostor u kupolastiom delu plafona koji se koristi kao potkrovlje, a dva velika staklena prozora stana omogućavaju dotok prirodne svetlosti koja obasjava kako glavni prostor, tako i celo kupatilo.

Neutralna paleta boja kao što su bež-bela i svetle nijanse vizuelno ostavljaju utisak većeg prostora, pa je još u idejnoj fazi projekta odlučeno o tome kada je reč o nameštaju i zidovima, dok su za pod odabrane keramičke obloge kroz ceo prostor koje ostavljaju utisak jedinstva.
Osnovna ideja od koje je arhitekta krenuo u kreiranju ovog višenamenskog stana jeste da stvori prostor moji omogućava da se maksimalno opusti um i telo onog ko u njemu boravi, a to nam potvrđuje i sam Hiroyuki Ogawa koji stoji iza idejnog rešenja.

Dizajn: Hiroyuki Ogawa Architects Inc :Hiroyuki Ogawa, Erika Okamoto
Fotografije: Kaku Ohtaki

The post Minimalizam u mini-izdanju appeared first on 42 magazin.

Na severnoj strani ostrva Vlilend u Holandiji sagrađeno je oko 200 vikend-kuća u periodu između tridesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Većina kuća je naravno privatno vlasništvo i sve su sagrađene po slobodnom nahođenu jer je bilo prostora za takav izbor. No, onda su se stvari promenile i propisima je zabranjena izgradnju novih objekata.

Dakle, šta je do tada napravljeno – to je sve što ostaje, nema dodavanja jer tako novi zakon nalaže. Lokalna politika usmerena je na održavanje postojećeg prirodnog stanja ove oblasti, pa su kuće na njemu zamišljene kao mali objekti u otvorenom pejzažu i bez ograde oko privatnih nekretnina.

I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž

Planovi zoniranja ne pružaju stvarne mogućnosti za proširenje postojećih kuća, tako ni oni koji već imaju nekretninu nemaju opciju da je uvećavaju. Međutim, deo tih kuća ne zadovoljava trenutne zahteve, pa je tako rušenje i izgradnja novih objekata najracionalnija opcija. I to je bila i sudbina ove kuće koja je sagrađena 70-ih godina, a srušena 2016.

Pre nekoliko meseci na ovom mestu nastala je nova, komforna i moderna vikend-kuća namenjena velikoj porodici, njihovim prijateljima i rođacima. Iako se nalazi na vrhu peščane dine, kuća se stapa sa okruženjem i pruža neverovatan pogled na holandsko ostrvo Vlilend.

Dovoljno je da samo bacite pogled na ovo mesto i pretpostavite da su vlasnici od arhitekata naručili malu, slatku kuću, no nije bilo tako, naprotiv. Njihov zahtev bio je da kuća primarno bude prostrana i praktična, a ne na prvom mestu lepa, kako bi mogla da odgovori njihovim potrebama. Shodno tome projektni zadatak postavljen je kao kuća za odmor u kojoj su pejzaž, enterijer i eksterijer optimalno povezani.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Glavna karakteristika objekta koja skreće pažnju na prvi pogled jeste visok krov. Ovaj neujednačen krov uklapa se po formi sa okolinom, a kolorit je odabran na osnovu vremenskih uslova koje diktira klima ostrva.

Ako zavirite ispod krova, tu su tri nivoa: u potkrovlju i podrumu nalaze se spavaće sobe i kupatila, dok je između njih prostran dnevni boravak i natkrivena terasa.

Kao deo podruma koji zalazi u peščane dine je i prekriven spoljni prostor sa ulazom. Dnevno svetlo stiže do spavaćih soba upravo preko ovog prostora, dok za prolaznike podrumski prostor ostaje potpuno skriven. I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž.

Nakon što je završena izgradnja kuće, kako arhitekte kažu, vreme je za finalni deo projekta, a to je proces kada vremenski uslovi uspostavljaju neprekidnu vezu između kuće i pejzaža i tek tada novi i tek postavljeni materijali dobijaju svoju pravu verziju, dok kuća vizuelno postaje deo prirodnog okruženja, a ne neki objekat koji odskače.

Dizajn: Borren Staalenhoef Architecten BV bna
Fotografije: Pieter Kers

The post Jedna od 200 kuća na ostrvu Vlilend appeared first on 42 magazin.

U potrazi za velikim prozorima, koji omogućavaju dotok prirodnog svetla, zelenila koje odmara oči i prirodnih materijala u prijatnom prostoru nailazimo na ove fotografije. Ono što iznenađuje jeste to da već po sledećoj fotografiji shvatamo da nije reč o vikendici koja se nalazi u prirodi daleko od gradske gužve, već da je reč o zgradi. Ona se nalazi Argentini, u Buenos Ajresu, u naselju Palermo, a ima čak 1.500 kvadratnih metara.

Njene dimenzije omogućavaju da bude naseljena velikim brojem ljudi bez prostornog i komfornog kompromisa. Cilj arhitekata iz KG Arquitectura u ovom projektu je da omoguće što više unutrašnjeg prostora, a da to ne utiče na estetski i funkcionalni segment idejnog rešenja.

U ovom tipskom planu smeštaja nalaze se su tri fleksibilne jedinice. Oba studija i jedna spavaća soba su u zadnjem delu zgrade i okrenuti ka centru bloka, dok jedinica koja gleda na ulicu može biti sa jednom ili dve spavaće sobe, prema zahtevima korisnika.

Na drugom i trećem spratu smeštena su dva dupleksa, svaki sa velikim privatnim otvorenim prostorom. Na vrhu zgrade je stan na tri nivoa sa terasom, dok se odmah pored nalazi otvoreni prostor za rekreaciju, zajednički za sve stanare zgrade.

Ono što iznenađuje jeste to da već po sledećoj fotografiji shvatamo da nije reč o vikendici koja se nalazi u prirodi daleko od gradske gužve, već da je reč o zgradi

Kada je reč o fasadi, ovde su arhitekte koristile velike betonske ploče kako bi prikazali različitu organizaciju prostora.

Arhitektonski studio dizajnirao je detalje unutar enterijera, uključujući vrata koja su rađena po meri baš za ovaj prostor, sve metalne elemente, kao i ventilaciju. Prilikom izbora  materijala studio KG Arquitectura odlučio se za drvo unutar prostora, pa ono ostaje tema kroz čitav projekat. Ono nije samo korišćeno u enterijeru već su i eksterijerski elementi obloženi drvetom, pa su tako i parking mesta obogaćena ovim prirodnim materijalom.

Dizajn enterijera na petom spratu prilagođen je okruženju. Vrhovi drveća koje se nalazi ispred dosežu do ovog sprata, a tu su najgušće grane, što ovom stanu daje posebnu privilegiju kao što je pogled, ali i regulacija temperature i privatnost. Kada ste ovde budite, ne sumnjamo da zaboravljate da živite u gradu.

Dizajn: KG Arquitectura
Arhitekte: Alan Griscan, Ariel Kitay and Nicolas Kitay
Fotografije: Albino Garcia

The post Zgrada sa efektom vikendice appeared first on 42 magazin.

Dok ne uđemo u zimsku idilu, valjalo bi da upijemo sunca što je više moguće, zato tragamo za drugačijim načinom vikend opuštanja koji će imati trajan efekat. Fotografije svedoče da smo našli pravi!

Napravite sopstveni eksperiment, 72 sata u ovom smeštaju nek preraste u 142 sata recimo, pa bacite pogled na rezultate koji pokazuju nivo stresa

Ove male kućice kreirane su posebno za okolinu u kojoj se nalaze. Svaka odluka o dizajnu napravljena je kako bi se poboljšalo iskustvo doživljaja okruženja. Svrha kabine je da se ljudi koji u njoj borave približe prirodi, ali na najprijatniji mogući način.

Sve kabine nalaze se na privatnom ostrvu i svaka je izolovana, pa je efekat mrežnog pozicioniranja ostavljen za neke druge projekte. Jednostavan dizajn bio je neophodan – sa stanovišta izgradnje,  ali i održavanja ravnoteže između objekta i prirodne.

Kada je reč o materijalima, dizajneri su se odlučili za drvo koje raste u okolini. Stubovi podižu pod iznad zemlje ne samo iz funkcionalnih razloga već i simbolično jer je to znak poštovanja prirode.

Naziv projekta 72h Cabin, odnosi se na vreme boravka koje je pet osoba provelo učestvujući u studiji koju je Institut Karaolinska sproveo o stresu. Rezultati istraživanja nakon 72 sata pokazuju da se svi učesnici drastično smanjili nivo stresa.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Sve ploče – one na zidovima, kao i na podu, postavljene su sa razmakom od nekoliko milimetara, delom zbog kretanja unutar samih materijala, a delom zbog toga kako se filtrira sunčeva svetlost na prelep način, iako je primarni razlog za to ventilacija. Pošto ima toliko stakla, temperatura može biti vrlo visoka, ali zato su kabine odlično provetrene, iako se unutrašnja temperatura ne razlikuje previše od spoljašnje, atmosfera je prijatna zbog cirkulacije vazduha. Ovo mesto, osim dnevnih, omogućuje neverovatne noćne aktivnosti, pod tim podrazumevamo pogled na zvezdano nebo za početak.

Glavna karakteristika ovih kabina jeste pregledan pogled na gotovo sve strane. Za razliku od šatora u koji se zatvorite kada povučete rajsferšlust, ovde se popnete u ugodan krevet i brojite zvezde u prirodi. Krevet o kom pričamo dominira površinom poda, ali je izdignut nogarima, pa imate skladišni prostor ispod. Dimenzije kreveta su pažljivo sračunate da zauzimaju što manje prostora, ali da istovremeno omoguće nekome da udobno sedi na ivici.

Svaka odluka o dizajnu napravljena je kako bi se poboljšalo iskustvo doživljaja okruženja

Police iznad kreveta su zapravo elementi kojima se fiksiraju ploče između zidova, oni su namerno napravljeni veći da bi njihova dvojna funkcija bila realizovana.

Svako ko želi da provede svoja 72 sata u jednoj od kabina može da ih bukira online, dostupne su na nekoliko lokacija od sledeće godine, a počinju na ostrvu Henriksholm u Švedskoj. Građevinska kompanija koja stoji iza njih Fridh & Hell Bygg daje mogućnost da ih kupite, ali u posed mogu doći samo oni koji ispune uslov da ih smeste na jedinstvenu i lepu lokaciju. Pa ako mislite da imate neku, probajte da ih smestite, a u tom slučaju napravite sopstveni eksperiment, 72 sata nek preraste u 142 sata recimo, bacite pogled na rezultate koji pokazuju nivo stresa.

Dizajn: Jean Arch
Fotografije: Jeanna Berger

The post Smeštaj koji smanjuje nivo stresa appeared first on 42 magazin.

Već na prvi pogled se vidi da je ovaj hotel spoj je rustike i savremenih tendencija, a sastoji se od samo osam sofisticiranih soba smeštenih u Daliju u Kini. Ova provincija prepoznatljiva je po starom gradu koji se nalazi odmah preko puta predivnog jezera Erhai i planine Cangšan (Cangshan), što je na samo 20 minuta šetnje od starog grada Dali, pa već u startu imate dobar temelj u vidu lokacije. Onda su rešili ime.

Naziv hotela Yi Chen potiče od jednog od najpoznatijih umetnika i pisaca Kine Wang Weia iz vremena dinastije Tang. Yi Chen stvoren je sa idejom da bude prijatno mesto u kome se uživa u svežem vazduhu i zelenom okruženju.

Projekat od osam soba počinje online jer su arhitekte angažovane putem sajta. Na mestu hotela je najpre bila vila na tri sprata koja renoviranjem postaje četvorospratna zgrada sa baštom unutar nje, a osim unutrašnjeg dvorišta, oko hotela je osmišljen zeleni pojas koji gleda na predivne prirodne okolne pejzaže.

Prizemlje je rezervisano za ogroman prostor sa duplom visinom plafona, pa kao takav ostavlja utisak veće prostranosti koja ima dotok prirodnog svetla tokom celog dana, što omogućavaju prozori od poda do plafona.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Ideja je bila da se prirodno okruženje što više približi enterijeru gde se ljudi socijalizuju, a arhitekte su to rešile uvođenjem mnoštva biljaka, ali i svetlih nijansi zidova. Odabirom savremenih komada nameštaja napravljen je balans između tradicije i novog doba, pa je opšti utisak unutrašnjeg prostora da je ovo jedan moderan enterijer koji karakterišu prirodni materijali.

Novoizgrađeni paviljon nalazi se u dvorištu, a iz njega puca pogled na jezero, stene, kao i vodenu površinu i drveće u bašti, čime su ispunili zadatak da stvore prostor za odmor sa poetskim raspoloženjem za turiste.

Svi procesi renoviranja rade u skladu sa logičkim dizajnom prvobitne arhitekture. Unutrašnji raspored dobija se kroz odnos između arhitekture i okruženja.

Neutralni tonovi su tu da naglase prirodnu strukturu materijala, a ne da odvlače pažnju, pa celokupan utisak dodatno naglašava slike nekoliko umetnika i fotografije velikih formata finskog fotografa Arna Rafaela Minkkinena.

Prilikom odabira nameštaja vodilja su bili jednostavni komadi jedinstvenog dizajna koji prave neobične senke, a po boji se savršeno stapaju sa enterijerskim okruženjem. Rasveta je u službi isticanja umetničkih dela. Inspirisani geografskom lokacijom građevine arhitekte su dizajnu pristupale tako što su kombinovali azijsku tradiciju i savremen dizajn kako bi stvorili jedinstven prostor sa nenametljivom dozom elegancije.

Dizajn: Li Yizhong Interior Design
Fotografije: Zhu Hai

The post Kako se stvara poetičan prostor? appeared first on 42 magazin.

Hipi era vraća se na velika vrata. Sve više ljudi odlučuje se da svoj odmor provede van luksuznih resorta, menjajući svakog dana mesto svog prebivališta. Ovaj smeštaj koji odiše boho šikom idealan je izbor za one koji vole da posećuju muzičke festivale u prirodi, uživaju da provode vreme u kampovima i noći pod vedrim nebom.

Smeštaj koji odiše boho šikom idealan je izbor za one koji vole da posećuju muzičke festivale u prirodi

Idejni tvorac ovih ručno rađenih džipsi karavana je Greg Bowtop iz Bristola, koji je primetio da postoji veliko interesovanje njegove okoline za ovaj tip prikolice.

U samo 4,5 metara dužine smešteni su orman, sto, stolice, čajna kuhinja, kao i prostrani deo za spavanje opskrbljen pamučnom posteljinom urađenom u tipičnom pačvork stilu sa heklanim detaljima. Sve je inspirisano veličanstvenom magijom nomadskog načina života Roma, a pažnja je posvećena svakom, i najmanjem, detalju.

Svi korišćeni materijali su potpuno prirodni, a udobnost i originalnost su imperativ. Namene ovog karavana su različite i potpuno individualne – od prostora za odmor, spavanje, preko mobilne kancelarije do, što da ne, kuće. Nemali broj je onih koji ih koriste kao dekor za svoje korporativne proslave, tematske rođendane i bajkovita venčanja.

Sve je inspirisano veličanstvenom magijom nomadskog načina života Roma, a pažnja je posvećena svakom, i najmanjem, detalju

Za izgradnju jedne pokretne kućice potrebno je od pet do šest meseci, a kao građevinski materijal koristi se, pre svega, kvalitetna borovina koja se pokazala kao najbolja za ovu vrstu namene. Zahvaljujući težini nešto manjoj od tone, ovu prikolicu mogu da voze i automobili manjeg opsega.

Posebnu pažnju privlači vizuelna šarenolikost svakog vagona ponaosob jer je reč o unikatima, budući da ih ručno oslikava Gregova supruga Juliet.

Umetnici su potrebne bar četiri nedelje da bi svoju zamisao izvela do perfekcije, a tri završna sloja laka garantuju da će njeno kolorističko remek-delo potrajati bar deceniju, ako ne i više.

Posebnu pažnju privlači vizuelna šarenolikost svakog vagona ponaosob jer je reč o unikatima

Ova usluga se, naravno, dodatno plaća, a cena zavisi od zahteva i dogovora sa samom umetnicom.

Početna cena za izradu kostura karavana bez nameštaja i ostalih dodataka kreće se od 15.000 britanskih funti naviše, a koliko je velika potražnja za ovim vrstom karavana, govori i podatak da su sve narudžbine zatvorene do zime 2018. Ipak, ako je za utehu, možete ih iznajmiti po ceni od 295 britanskih funti za dva noćenja.

Pogledajte kratak film kako nastaje jedan takav karavan!

The post Život u džipsi ritmovima appeared first on 42 magazin.

Zadatak je sledeći: testirati istinitost tvrdnje mnogih da je septembar idealno vreme za letovanje. Verovatno su vam poznati ovi razgovori gde priča ide u smeru bajke kako je to vreme kada se obala transformiše, more je čisto i toplo, nema gužve, pa birate plažu i poziciju gde da stavite svoj peškir, da su cene dva puta niže, da je vazduh mirisniji… i da ne nabrajam dalje, svima je jasna poenta.

Nije da smo nas dve već bile na odmoru ove godine, nije ni da smo tempirale vreo jul ili avgust kao idealno vreme, a nismo se ni čuvale za septembar. Nije baš ni da smo htele da idemo zajedno, a nije baš ni Grčka bila nečiji izbor. Ono što jeste bilo je to da smo sedeli jedne večeri na piću i pričale standardne ženske priče, znate ono malo posao, malo odeća, malo muško-ženski odnosi, kombinacija – standardno, ništa posebno. I pošto su se priče za to veče potrošile i već je bilo tri posle ponoći, muzika iz šanka se stišala, a pojačao se razgovor pored nas. Sada obe slušamo i nijedna se ne pravi da nije tako. I nisu važno šta je rečeno bukvalno, da ne citiram, već utisak koji nam je sa suprotnog stola prenelo njih nekoliko tek pristiglo s plaže. Naime, oni su tog jutra doputovali i prodali nam septembar na moru, a da nisu ni znali. Kada nam je već krenula voda na usta, obe smo mislile samo jedno i dogovorile se u pet minuta da sutra krećemo, odmah nakon posla. Nema izgovora, ni izvlačenja! Bez pakovanja jer idemo na pet dana, bez smeštaja jer ćemo ga naći, bez plana gde idemo jer ćemo ga praviti usput, pod jednim uslovom – idemo kolima koja mogu da isprate ovu zamisao. Dakle, fali nam treći igrač! Po mogućstvu izdržljiv. No, kad je sve već test od koga nemamo nikakva očekivanja i ne igramo na sigurno ni na jednom planu, idemo do kraja u tom stilu – uzimamo potpuno nov model automobila koji nijedna nije vozila do tada.

Biramo Jeep Renegade. Naravno da nam treba pogon na sva četiri točka i naravno da nam treba da u momentu priključimo telefon preko bluetootha sa svojom playlistom za put i da pevamo na sav glas, a da nas niko na semaforu ne čuje, naravno da želimo da bude zelen jer tu boju kao biraju pametni ljudi, odnosno žene (to smo čule u nekom filmu) i krećemo, pun gas! Pa kako se složimo nas troje.

Znate one čuvene priče gde se sa strancem najbolje razumete o svemu, a onda se još i zaljubite i to bude ljubav na prvi pogled? Ja u to nisam verovala, do skoro!

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kada smo ušli u auto, zatvorili vrata oko 23 časa uveče i stali na prvi semafor, u tri sekunde smo odlučile gde zapravo idemo. Nas troje, računajući navigaciju, zacrtali smo cilj i znali smo da smo do jutra tamo. Odmah smo se složile oko izbora muzike koja je istog momenta stereo zvukom povezala sve strance u kolima. Nikome se nije pravila pauza do cilja, pa je nismo ni pravili, srećom niko nije pio mnogo vode. To je onaj neverovatan osećaj adrenalina i ljubavi prema jednostavnoj radnji koja se zove vožnja – e sada je išla u oba pravca. Prođu te žmarci, stisneš volan, daš gas i nasmeješ se sam sa sobom – taj neki osećaj poznat vozačima, a težak za opisivanje.

Vođa puta bio je logično Jeep jer ideja je gde te put odvede. Čim smo stigle, samo smo vozile od jednog do drugog mesta, preko brda, preko peska i naslaganih stena dok nismo svi poželeli da stanemo došavši do plaže na kojoj nikog nema. Nije ni čudo, s obzirom na to da je put kozji, a daljina maratonska, ali kad imate pogon na sva četiri točka, onda imate i taj luksuz da se okupate na plaži koja izgleda kao da pre vas tu niko nikada nije kročio, a kamoli se bućnuo. Što verovatno nije tako sad kad u Beogradu razmišljam i pišem, ali tamo je tako bilo i tačka.

To je onaj neverovatan osećaj adrenalina i ljubavi prema jednostavnoj radnji koja se zove vožnja – e sada je išla u oba pravca

Sledeća stanica smeštaj! U tom trenutku nam je žao što nemamo šator da kampujemo na plaži, no nema veze, nije loš ni prvi apartman pored plaže kada slušate talase s terase pre spavanja. Da, to je tako u septembru, i to uz kusur!

Jutro. Vreme je da se napravi plan bez plana! To u prevodu znači: ne idemo tamo gde je neko od nas već bio, a nas dve više ni ne znamo koji nam je ovo put da tamo svraćamo. Tražimo novo, sve što nije pored puta jer ne možemo da se izgubimo uz navigaciju, tražimo uske staze sa nedostupnim prilazom jer one kriju najlepše netaknute plaže, tražimo savršen pesak na koji zgazimo bose odmah čim pustimo kvačilo i pritisnemo stop za gašenje automobila jer to je sve za šta je pravljeno nas četvoro. Okej, zaboravila sam da tražimo i koju čašu vina kad se parkiramo uveče.

I tako je i bilo! Osetile smo sve što smo tražile i više se niko ne seća šta se kog dana desilo jer smo za pet dana prešle oko 3.000 kilometara i bili na… ni ne sećam se koliko plaža, ne sećam se ni kako se mesta zovu, ni koju smo hranu jeli, ni koje piće pili, samo se sećam da smo mogle da stignemo gde god smo poželeli.

I sad znam odgovor na pitanje kakav je odmor u septembru jer vidim da spadam u onu kategoriju ljudi s početka priče koja bira samo i isključivo septembar za odmor, a znam i provereno društvo koje odmah odgovori na sve što tražiš od saputnika za more – da te prati u svemu što zamisliš i da nikad ne postoji „ne mogu“ kao opcija. Kada to kažem, mislimo na auto koji je prošao morsko-ženski test, pa ga želimo i sledeće godine kada je plan da iz auta, kad ukucamo cilj na navigaciji, samo okrenemo i pitamo: „Septembar je, ko ima kupaći, imamo još tri mesta?“

The post Na more idem samo u septembru. Tačka! appeared first on 42 magazin.

Možda ste ovog leta poželeli da imate samo svoj smeštaj negde u prirodi, nedaleko od grada, bez komšija na vidiku, okružen zelenilom. Mnogi od nas jesu, zato smo u potrazi za inspiracijom često nailazili na vikend-kuće u kojima bismo provodili ne samo subotu i nedelju, već svaki radni dan. Ako mislite da je ovo nemoguće, samo pomislite na sva nova zanimanja i freelance projekte koji ne zahtevaju posao od devet do pet. Ako je ovo vaš sektor, onda opcija da se preselite van grada zvuči primamljivo već nakon prvog pogleda na galeriju fotografija. Pronašli smo projekat koji, iako se zvanično naziva vikendicom, može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava kriterijume odmora, druženja, kuvanja, a ispunjava i uslove za rad i poslovne sastanke.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara, no ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj

Arhitektonski studio ArqBr Arquitetura e Urbanismo dobio je zadatak da osmisli i izgradi vikend-kuću u Brazilu. Lokacija je već odabrana, pa je pozicija namenjena ovom projektu miran deo Brazilije, čije okruženje poziva na odmor. Zahtev budućih stanara bio je da ispuni njihove potrebe kada dolaze za vikend, a to je da plivaju, odmaraju se u prirodi pored bazena, malo kuvaju, porodično uživaju u hrani i razgovoru, ali i da imaju prostor gde mogu da dovedu društvo, naprave žurku ili večeru uz malo pića, hrane i muzike – sve što bi svako od nas želeo od mini-odmora. A s obzirom na to da se na odmoru bolje misli o svemu, pa i o poslu, oni su dodali još jedan zahtev – prostor u kome mogu da imaju poslovne sastanke.

Uzimajući sve stavke u obzir, nakon nekog vremena nastalo je jednostavno rešenje – kuća od oko 300 metara kvadratnih sa predviđenim prostorima za odmor, ali i za okupljanje društva.
Najveći izazov bio je napraviti dva funkcionalno odvojena segmenta čija je zajednička osnova trapezasta forma na vrlo ograničenom prostoru, a istovremeno ostaviti dovoljno mesta za zelenilo, kažu nam iz arhitektonskog biroa.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Plan projekta polazi od ideje da se organizacija prostora podeli na dva segmenta. Prvi je zamišljen kao linearno otvoren prostor i predstavlja intimniji sektor. Drugi je orijentisan kao prostor za druženje, ali i mesto za sastanke. Oba dela su pozicionirana tako da čine kvadratnu formu čije su spoljne strane zatvorene, pa na taj način omogućavaju neophodnu privatnost vlasnicima.

Fasada je sačinjena od pažljivo odabranih materijala koji se poklapaju sa unutrašnjim prostorijama. Tako se beton primenjuje kod prostora koji zahtevaju intimnost, ko što su spavaće sobe i sl., dok se drvene letvice koje ne ostavljaju utisak pregrade primenjuju kod prostorija namenjenih socijalizaciji. Sala za sastanke istovremeno izgleda kao dnevna soba, pa kao takva ima dvojaku namenu. Zamišljena je kao ogroman open space sa visokim prozorima koji uokviruju neverovatan pejzaž.

Iako se zvanično naziva vikendicom, ovaj projekat može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava sve kriterijume

Kada su rešili spoljne gabarite objekta, dizajneri su prešli na finije radove – odabir nameštaja i umetnina. Materijali kao što su beton i drvo i svedene linije kada jer reč o arhitekturi diktiraju minimalizam, pa je isti princip primenjen u odabiru boja nameštaja koje se nastavljaju na enterijersku obradu. Koža i drvo u toplim nijansama karakterišu nameštaj, pa se stiče utisak jedinstvene podloge neutralnih tonova na kojoj se ističu umetničke slike jakog kolorita. Ovakav dizajn ostavlja prostor da se koristi i za privatne i za poslovne namene, što je bio i početni zahtev vlasnika kuće.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara jer se na prvu pomisao uglavnom javlja slika male kuće okružene prirodom u kojoj samo prespavate ili boravite u dvorištu na ležaljci. No ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj, iako postoji opasnost da se preselite za stalno.

Dizajn: ArqBr Arquitetura e Urbanismo
Fotografije: Joana França, Haruo Mikami

The post Kako Brazilci zamišljaju vikendicu appeared first on 42 magazin.

Za manje od decenije svog postojanja, sajt Airbnb uspeo je da okupi preko 160 miliona gostiju koji su nalazili smeštaj u više od 65.000 gradova i 191 zemlje širom planete. Smeštaj je raznovrstan, od srednjovekovnih dvoraca, restauriranih manastira, preko jedrilica na Tihom okeanu i bungalova na najlepšim plažama sveta. Pored neverovatno raznovrsne ponude i ludački kreativnih ideja, titula najželjenijeg (most wished) smeštaja na svetu odlazi – ljupkoj kućici na drvetu koju vam predstavljamo.

Samo nekoliko minuta od centra Atlante u Džordžiji, u šumi na privatnom imanju, nalazi se intimni i jednostavni smeštaj koji obećava potpuni zen doživljaj. Buđenje uz cvrkut ptica, u gustoj krošnji s pogledom koji oduzima dah, doživljaj je koji je postao predmet mnogih emisija i publikacija, a čija popularnost ne jenjava uprkos oštroj konkurenciji.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kućica na drvetu iz snova pravljena je od recikliranih materijala, a sastoji se od tri odvojene prostorije – Um, Telo i Duh, koje su međusobno povezane visećim mostićima. Ukrašena je decentnim minijaturnim svetiljkama koje daju osobit, vilinski utisak celokupnom ambijentu. Možda najupečatljiviji jesu predivni prozori od poda do plafona, stari 80 godina, poreklom iz masonskog hrama u Južnoj Karolini, sa kojih se pruža impresivan pogled na krajolik. Dnevna soba, po imenu Um, puna je antičkog nameštaja od kojeg se izdvaja rustični sto za kafu, koji je, poput ostalih, nabavljen na buvljaku i restauriran da dobije taj osobiti, starinski šmek.

U delu za spavanje, Telu, nalazi se krevet pravljen od drveta bora s mekom organskom posteljinom, a koji prema želji može da se izvlači na platformu s koje gleda na obližnji potok. Treći prostor pod nazivom Duh jeste kružna paluba sa drvenim klupama postavljenim oko 150 godina starog bora. Celokupni enterijer uređen je minimalistički s posebnom pažnjom posvećenom detaljima – sve u kući je od prirodnih sirovina, u shabby chic maniru i nežnim pastelnim bojama.

Idejni tvorac ove kućice je Peter Bahouth, direktor američke mreže za klimatske promene, kome je bilo potrebno šest meseci za idejno osmišljavanje dizajna kućice i šest nedelja za njenu izgradnju. I vi možete biti gost u ovoj divnoj vilinskoj kući za 200 funti po noćenju.

The post Najpoželjnija kućica na sajtu Airbnb appeared first on 42 magazin.