Ksenija Josifović i Miroslava Đorđević čine Presek Studio. Sa diplomom Fakulteta primenjenih umetnosti i idejom da stvore svoj dizajnerski svet u Srbiji dobile su vetar u leđa – brojne objave internacionalnih magazina, priznanja i dva Zlatna ključa na nedavno završenom Sajmu nameštaja u Beogradu samo su deo priče jer sledi nastavak koji željno iščekujemo
Presek Design Studio postoji zvanično od 2013. Kako je sve izgledalo par meseci ili godinu dana pre toga?
Mira: Jedno veče smo se upoznale u kafani, gde zapravo svi poslovi i nastaju (smeh). Neposredno pre toga vratila sam se iz Italije, gde sam završila master iz eko-dizajna.
Bila sam sigurna da hoću da se bavim dizajnom, samo nisam znala kako i odakle da počnem. Krenule smo da pričamo i Ksenija je predložila da probamo nešto zajedno. I tako smo krenule da se pripremamo za prvi konkurs, koji nismo dobile, ali nam je on zapravo bio podstrek za dalji rad. I tad smo skapirale: onda ćemo same da napravimo nešto što želimo. Nisu nam bili poznati proizvođači nameštaja u Srbiji, pa smo rešile da se same upustimo u rad s majstorima zanatlijama i da pravimo deo po deo. Tako smo i pokrenule priču s idejom da ćemo se, osim dizajnom, baviti i proizvodnjom. Sada se ideja malo promenila i koncentrišemo se više na saradnju s proizvođačima, na dizajn nameštaja za njih, pošto je to realnija priča.
Kada se kaže dizajnerski dvojac, tu obično postoje dve opcije: isti senzibilitet ili različit dizajnerski pristup koji daje dobre rezultate. Kako je to u vašem slučaju?
Ksenija: Naši senzibiliteti su slični, nisu isti, a karakteri su nam apsolutno različiti, i to je dobro zato što mislim da bi bio problem da su nam i karakteri isti. Naravno, bitno je da je sličan senzibilitet, da imamo otprilike neku istu viziju široko gledano. Kada se ta vizija sužava, onda shvatamo da to baš i nismo isto zamislile, što je i nemoguće, ali nam je onda zanimljivo da oba karaktera dođu do izražaja kroz to što radimo. Mi ne čitamo isto crteže one druge. Mira moj crtež doživljava na potpuno drugačiji način i onda vidim tu drugu perspektivu.
Bitno je da je sličan senzibilitet, da imamo otprilike neku istu viziju široko gledano. Kada se ta vizija sužava, onda shvatamo da to baš i nismo isto zamislile, što je i nemoguće
Eklipsa lampa
Komadi iza kojih vi stojite su ručno izrađeni, opišite nam proces nastajanja jednog komada – od ideje do prototipa.
Ksenija: Mi se uvek dogovorimo šta nam je najzanimljivije i najatraktivnije da radimo. I gledamo da svaki put taj komad bude nešto novo. Npr. ako već imamo kafe-stočić, nije nam zanimljivo da radimo još jedan – to smo apsolvirale i onda biramo drugi komad. Kad se usaglasimo oko komada, kreću skice, moodboardovi, istraživanje, i to radimo zasebno, iako sedimo jedna do druge i posle nekog vremena napravimo presek stanja – zato se i zovemo Presek. Tada pogledamo jedna drugoj skice i to je zapravo deo gde jedna drugu inspirišemo. Obično se obe zaglavimo u različitim smerovima i onda ih umrežavamo.
Koliko traje taj proces?
Mira: Zavisi od deadlinea.
Ksenija: Kada je kratak rok, onda smo baš efikasne. Sad već dugo radimo zajedno i imamo mnogo skica, ogromnu bazu ideja da bismo mogle i da prestanemo da smišljamo nove (smeh), ali nam je taj deo zato najzanimljiviji i postoji tolika baza. Taj proces zavisi od deadlinea.
Je l’ vas motiviše rok ili vam je bolje kada ga nemate?
Mira: Kada radimo na našim proizvodima, gde same sebi zadajemo zadatak, onda nam je bitno da ne bude precizan rok. Čak i kada ga zacrtamo, dešava se da ga ne ispoštujemo, jer prosto imamo i sa strane i druge prioritete, pa to ostane na čekanju. Što je ponekad i dobro jer se neka ideja slegne i onda shvatimo da možda nije ni upotrebljiva, te je nekad i odbacimo. To je sastavni deo stvaralačkog procesa.
Kotlić lampa
Šta onda sledi?
Mira: Odaberemo dizajn i uradimo model u 3D Maxu, izvrtimo ga da pogledamo da li smo zadovoljne sa svim detaljima i proporcijama, zatim kreće tehnički crtež, onda kontaktiramo sa majstorima ili proizvođačima sa kojima radimo i potom se radi prvi prototip koji baš retko, bude, odnosno skoro nikad ne bude, onakav kako smo mi zaista očekivale. Zatim kreće razrada detalja sa majstorima. Imale smo sreće da smo sarađivale sa jako dobrim proizvođačima, što naravno olakšava rad. Ali u početku je bilo jako teško, promenile smo minimum deset bravara. Svi su bili raspoloženi da rade sa nama i čitali su našu ideju kao vrlo jednostavnu, kao nešto što će uraditi za pola dana, a to se na kraju ispostavljalo kao nemoguć zadatak.
Ksenija: Kod jednostavnih formi, koje su generalno obeležje našeg dizajna, stvarno se svaka greška vidi i tu baš nema prostora ni za milimetarske greške.
Vaši komadi momentalno privlače pažnju savremenim pristupom dizajnu, ali priča koja se krije iza inspiracija potpuno je kontrastna. Šta je polazna tačka za lampe Kotlić i Šubara na primer?
Ksenija: Nama se princip rada zasniva na načelima koja su zadata još u 20. veku, kad se i razvila industrija nameštaja. Načela koja su tada zadata i dan-danas savršeno funkcionišu, i to je ono na šta se mi oslanjamo, kao i na geometrijsku formu. Tradicija i kultura su nešto što smatramo da bi trebalo da se neguje i da je bitna stvar svakog naroda, pa ne želimo da to potisnemo već da istaknemo, ali kroz perspektivu savremenog čoveka. To je nešto što je novo, a opet ti je blisko zato što ti je poznato. Nije nešto sa čime se nikad nisi susreo.
Tradicija i kultura su nešto što smatramo da treba da se neguje i da je bitna stvar svakog naroda, pa ne želimo da to potisnemo već da istaknemo, ali kroz perspektivu savremenog čoveka
Da li biste mogle da izdvojite svoj omiljeni komad? Zašto?
Mira: Тo je Re: Light lampa koja nikada do sada nije realizovana, što ne znači da neće biti (smeh)…
Ksenija: Zasad je taj projekat skup za izvedbu, a namenjen je mlađoj populaciji, što je kontradiktorno jer mlad čovek ne može sebi da priušti skup komad. Možda će pretrpeti neke izmene kako bi lampa bila pristupačna onome kome je namenjena. Ona i simboliše naš početak, odnosno onaj konkurs na kom nismo dobile nagradu.
Mira: Ali smo sа njom konkurisale i na Belgrade Design Weeku i za nju dobile nagradu za idejno rešenje.
Šta mislite koje je podneblje najbolje za vaš dizajn? Gde bi mogao najbolje da se plasira?
Mira: Nemačka i Skandinavija, oni teže jednostavnosti i estetici koja je nama bliska.
Šta je najlepša, a šta najteža stvar u procesu stvaranja jednog projekta?
Mira: Najteže je da nađemo nekoga ko će to da izvede, a u samom procesu i rešavanju detalja nemamo najtežu ili najlepšu stvar. Prosto, kad se stigne do rešavanja detalja, mi smo toliko srećne i jedva čekamo da taj proizvod bude završen. To ne kapiramo kao težak proces.
Opozit ogledalo
Šta se dešava kada vidite konačan prototip kojim ste zadovoljne, kada prvi put vidite ono što ste zamislile i shvatate da je to tô?
Ksenija: Mislim da sve što smo do sada uradile treba da pretrpi neke izmene i uvek vidimo kako to može bolje da se reši. Nemamo nijedan proizvod koji smo stavile po strani jer je završen i savršen i treba da ga pustimo da živi, nego smo kao neke posesivne majke (smeh).
Kada znate da je dizajn kompletno završen? Na koje dizajnersko pitanje treba da odgovori?
Mira: Potrebno je da bude funkcionalan, da nema problema u sastavljanju i rastavljanju jer su često naši proizvodi dizajnirani tako da mogu lako da se rastave. Na prvom mestu nam je bitna funkcionalnost, a na drugom mestu završna obrada i proporcije. Kada je sve to zadovoljeno, onda možemo da kažemo da taj proizvod gotov, ali uvek postoji ali. Gotov je u trenutku kada se osnovne stvari zadovolje i premaše neka naša očekivanja.
Pored industrijskog dizajna i dizajna nameštaja bavite se enterijerom, grafičkim dizajnom i dizajnom ambalaže. Šta donose sve te sfere dizajna vašoj primarnoj sferi?
Ksenija: Osveženje. Svaka od tih delatnosti zahteva drugačiji proces i drugačiji pristup radu, tako da u našem slučaju sve to utiče jedno na drugo, možemo iz nečega da povučemo neko iskustvo i da ga primenimo u nekoj drugoj oblasti.
Ako izuzmemo grafički dizajn, sve oblasti su prostorno oblikovanje, npr. ambalaža može biti arhitektura u malom.
Mira: Mislim da je dobro što smo se dotakle više oblasti. Naravno, treba imati fokus na određene stvari, ali ta raznovrsnost nam pruža mogućnost da izađemo iz nekih okvira koji su zadati.
Radile ste i scenografiju za modne kampanje Mihana Momose, Ines Janković i Legend, kakvo iskustvo nosite iz tih saradnji?
Mira: Taj deo nam je jako zanimljiv. Mi to posmatramo kao brzo enterijersko rešenje jer je za dizajn enterijera neophodan dug proces, prosto je potrebno više vremena da se neke stvari završe. U modnoj industriji najčešće klijenti znaju tačno šta hoće i na nama je da prilagodimo našu estetiku njihovom senzibilitetu. Dopada nam se što je dinamično i brzo se dešava, što se odmah vidi rezultat.
Ksenija: Obično su kratki rokovi. Kad nas klijent zove, sledi rečenica: „Snimanje nam je zakazano za deset dana ili manje.“ Pa sledi pitanje: „Da li možeš ovo da realizuješ za pet?“ To nas nekako hrani, pogotovo ako imamo projekte u tom momentu koji su se odužili i nikako da se završe, onda nas to baš osveži jer je proces od ideje do realizacije finalnog proizvoda toliko kratak da ti stvarno napuni baterije.
Mira: Da, kao neki energetski boost!
Istraživanje radimo zasebno, iako sedimo jedna do druge, i posle nekog vremena napravimo presek stanja – zato se i zovemo Presek
Nedavno ste dobile Zlatni ključ na 54. Sajmu nameštaja za prateće elemente enterijera. Kako je nastala Tašna iz kolekcije Opozit za koju ste dobile nagradu?
Ksenija: Preimenovale smo Tašna ogledalo u Opozit ogledalo.
Mira: Tašna je bila inspirisana ženskom klač tašnom i morale smo brzo da je krstimo, pa je ispala Tašna, čijim nazivom nismo bile zadovoljne, pa smo ga promenile.
Ksenija: Zbunili smo ljude jer nisu znali koja je funkcija tog predmeta, mislili su da ima dvojaku funkciju.
Sinteza kafe sto
Kako je došlo do saradnje sa Girom?
Mira: Mi smo Bojana upoznale na početku priče Gir i on nam je rekao šta planiraju i čime žele da se bave. Nama je to bilo zanimljivo, otišle smo u fabriku i oduševile se. Prosto nismo očekivale da postoji tako nešto u Srbiji. Dopala nam se njihova energija, još više su nam se dopali ljudi koji rade za Gir, pogotovo u proizvodnji, i rešile smo da sve svoje proizvode ponudimo njima, što je rezultiralo dobrim feedbackom. Oduševile smo se na dodeli nagrada kada smo saznale da je Gir dobio prvu nagradu za Opozit ogledalo, a onda smo dobile i Zlatni ključ za najbolje mlade dizajnere, i to nam je bio baš lep vetar u leđa.
Po čemu biste želele da vaš dizajn bude prepoznatljiv?
Mira: Uh, sad si nam dala baš teško pitanje. Možda je najbolje da to vreme pokaže, da mi nastavimo da stvaramo i da to ljudi u nekom momentu prepoznaju kao Presek. Da ne postoji ni boja, ni linija, ni forma kao lični pečat, nego da proizvodi sami za sebe govore i da se tako prepozna estetika Preseka.
Ne želimo ni boju, ni liniju, ni formu kao lični pečat, već da proizvodi sami za sebe govore i da se tako prepozna estetika Preseka
Na stolicu se nekako gleda kao DNK dizajnera, kada možemo da očekujemo stolicu s vašim potpisom?
Mira: U sledećoj godini.
Ksenija: Stvarno jeste uskoro. Planiramo dve tipski različite stolice za dva različita proizvođača. Mada, možda će to biti i porodica stolica, u smislu barska, hoklica, trpezarijska, ali to ćemo još videti.
Gde zamišljate Presek Design Studio kroz 10 godina, kao deo srpske dizajn scene ili negde u inostranstvu?
Mira: Svakako baziran u Srbiji, ali dostupan i u inostranstvu, jer mislimo da je neophodno povezati se sa inostranstvom.
Šta ste zadale Preseku kao sledeći zadatak?
Ksenija: Stolice su nešto što smo prvo sebi zadale, a dobile smo i poziv da ih radimo, pa se to ovaj put poklopilo.
Mira: Stolice su veliki izazov za svakog dizajnera, pa tako i za nas.
