Mindset koji je promenio moj odnos prema porodičnom automobilu
Kada vam je dan ispunjen brojnim obavezama i kada virtuozno i po defaultu uskačete iz uloge u ulogu (mama – switch – vozač, vaspitač – switch – kuvar, predavač – switch – medicinska sestra…) u toku samo jednog dana, onda vam je potreban pouzdan partner koji će vam biti oslonac 24/7. Mora biti na visini zadatka i ispunjavati sve moje zahteve jer ja moram biti spremna i ready for action u svakom trenutku.
„Mamaaaaa, kasnimo na trening!“ ili „Mamaaaa, moramo da se vratimo kući, zaboravila sam opremu za gimnastiku“, ili „Mamaaaaa, možeš usput da mi kupiš novu svesku?“… A vrlo često se dešava da mi se uputi i sledeća rečenica: „Mamaaaa, hajde da povedemo i Malenu. Njoj je dosadno kod kuće, a i tebi je dok me čekaš ispred škole. Taman da se družite u autu…“ (Malena je maltezer i ravnopravni član porodice, prim. aut.).
Ovo su samo neke od brojnih rečenica od kojih mi se povremeno pada u nesvest. Jer kada podvučem crtu na kraju dana, shvatim da većinu vremena provodim u autu – čekajući dete, Godoa ili već nekog trećeg.
Da bih čekanje pretvorila u uživanje, promenila sam auto i uvela novine u standardnu auto-opremu. Pristala sam da se upustim u avanturu sa automobilom namenjenim porodici. Sa skepsom, doduše. Ali ispostavilo se da jedan porodični auto može biti istovremeno i prava sportska mašina i elegantna prekomforna limuzina sa svim ekstra dodacima u kojima uživam.
Takav auto je Fiat Tipo. Ima sjajnu jednostavnu liniju sa sportskim elementima, a od dodatne opreme ima sve što jednoj ženi može pasti na pamet. I u njega mogu da stavim skoro sve što čini moj život: dete i njegove drugare, psa i mačku (po potrebi), gomilu kofera, jedan hoverboard, tri para rolšua, moje rezervne štikle za pokazivanje, jedno rezervno odelo i kutiju s namirnicama. Malo li je?! Sada ću malo da se frljam podacima koje tobože razumem: Fiat Tipo sa petoro vrata ima prtljažnik kapaciteta od 440 litra, a živi dokaz njegove veličine jeste sitnoća mog maltezera – koji se izgubio u njemu (mukica, nije navikla na komoditet).
Ah da, sedišta su baš komforna sa ergonomskom podrškom, a ne moram isticati da konačno imam i prostora za noge. Dakle, moj život postaje umnogome lepši i udobniji. Komotno mogu da kažem da posmatram svet kroz koji prolazim – u punom komforu.
U autu uvek imam barem jednu knjigu jer to je jedino vreme koje mogu da izdvojim za čitanje – a da me niko ne ometa. Fiat Tipo je najbolji auto za lako parkiranje i to zahvaljujući zadnjim parking senzorima, pa tako Tipo Easy čini svaki manevar lakim i sigurnim (a mene će poštedeti mučne rasprave tipa – pa kako sam OPET mogla da ogrebem auto!). Opremljen je dodacima za svaki tip vožnje – za gradsku , za dugačak otvoren put i garantuje jedinstveno iskustvo. Ima radio sa bluetoothom i komandama na volanu. Ima integrisana LED dnevna svetla, automatski klima-uređaj, podizače zadnjih stakala i 7-inčni touchscreen tablet s navigacijom (priznajem, ovo mi je omiljeni dodatak!).
Sadrži ništa manje važan tempomat, a ukrašen je divnim alu-felnama od 17’’. I…
„Mamaaaa, požuri, zakasnićemo na čas engleskog!“
Eto, iz uloge naratora switchovana sam, u trenu, u vozača. Ali vozača sa stilom.
#fiattipo