Čuveni fotograf, začetnik nove ere modne fotografije i ere supermodela, ali i veliki protivnik retuširanja bio je fotograf za film Zvezda je rođena (baš sad u bioskopima), a nas podstakao da bacimo pogled na njegov veoma bogat crno-beli opus
Legendarni nemački fotograf Peter Lindbergh rođen je 23. novembra 1944. godine u Lešnu, u Poljskoj. Posle rata njegova porodica seli se u industrijski grad Duizburg na severu Nemačke (Severna Rajna-Vestfalija), gde je u tinejdžersko doba radio kao aranžer izloga za robnu kuću Horten. Budući da je taj deo Nemačke blizu granice s Holandijom, letnje raspuste provodio je na obali u blizini Nordvejka. Velike plaže i industrijsko okruženje Duizburga ostavile su snažan uticaj na njegov rad.
Ranih šezdesetih Peter se seli u Lucern, a potom i u Berlin, gde upisuje Berlinsku akademiju lepih umetnosti. Ali ubrzo kreće put Arla, stopama svog idola Vincenta van Gogha. Tu odluku Lindbergh je svojevremeno objasnio rečima: „Želeo sam aktivno da tražim inspiracije Van Gogha, svog idola, umesto da slikam portrete i pejzaže u umetničkoj školi.“ U Arlu je proveo nekoliko meseci, a potom odlazi u Španiju i Maroko – to njegovo putovanje trajalo je dve godine.
„Odgovornost današnjih fotografa je u tome da bi upravo oni trebalo da oslobode žene, i konačno svakog čoveka, terora mladosti i savršenstva“
Po povratku u Nemačku studirao je apstraktnu umetnost na Koledžu umetnosti u Krefeldu. Bio je pod uticajem Josepha Kosutha i Conceptual Art Movementa, a 1969, pre nego što je diplomirao, pozvan je da prikaže svoje radove u avangardnoj galeriji Denise René. Po preseljenju u Diseldorf 1971. zainteresovao se za fotografiju, dve godine asistirao je nemačkom fotografu Hansu Luxu i već 1973. otvorio svoj studio. Vrlo brzo postaje veoma poznat u svojoj zemlji i pridružuje se porodici magazina Stern, u kojoj su bili fotografi kao što su Helmut Newton, Guy Bourdin i Hans Feurer.
Lindbergh je u fotografiji predstavio oblik novog realizma redefinišući standard lepote, a sve pod uticajem dokumentarnih fotografa, street fotografa i foto-reportera kakvi su bili Dorothea Lange, Henri Cartier-Bresson i Garry Winogrand. Svojim humanističkim pristupom promenio je standarde modne fotografije u vreme prekomernog retuširanja, s namerom da pokaže kako postoji nešto što čini čoveka zanimljivim a što nema veze sa njegovom životnom dobi. O tome svedoči i sledeća njegova izjava: „Odgovornost fotografa danas leži u tome da bi upravo oni trebalo da oslobode žene, i konačno svakog čoveka, terora mladosti i savršenstva.“ Na tu izjavu nadovezuje se njegovo razmišljanje da bi modni fotograf trebalo da doprinese definisanju slike savremene žene ili čoveka u vremenu u kojem žive, da odrazi određenu društvenu ili ljudsku stvarnost . Komercijalni pristup lepoti nadrealan je zato što se retuširanjem brišu svi znakovi života i iskustva, retušira se lična istina ljudskog lica.
Zato je Peter fotografisao modele gotovo bez trunke šminke. To odbijanje da se pokloni sjaju savršenstva zaštitni je znak Petera Lindbergha.
Takav pristup doneo je 1988. godine Lindberghu međunarodno priznanje, a nakon što je prikazao novu generaciju supermodela na crno-belim fotografijama u običnim belim košuljama. Linda Evangelista, Naomi Campbell, Tatjana Patitz, Cindy Crawford i Christy Turlington, još mladi modeli, prvi put zajedno poziraju Peteru za januarsku naslovnicu magazina Vogue 1990. Ta naslovna strana inspirisala je Georgea Michaela da odabere baš te devojke za spot Freedom ’90, a potom ih i italijanski modni kreator Gianni Versace angažuje za svoju kolekciju jesen/zima 1991. I Peter biva označen kao rodonačelnik ere supermodela.
„Crno-bela fotografija bila je zaista važna za stvaranje supermodela. Svaki put kad sam pokušao da ih snimim u boji, iako je njihova lepota bila blizu savršenstva, to je izgledalo kao loš kozmetički oglas. Na crno-belim fotografijama stvarno možete da vidite ko su one. Crno-bele fotografije smanjuju mogućnost komercijalne interpretacije kakvu omogućuju boje. One zaista pomažu da postignete efekat i osećaj realnosti“, rekao je Peter u jednom intervjuu 2008. godine.
Lindbergh je fotografisao modele gotovo bez trunke šminke. To odbijanje da se pokloni sjaju savršenstva njegov je zaštitni znak
Da ima zaista dobar osećaj za život i realnost koju živi, govori njegov veliki opus u mnogim vizuelnim poljima koja imaju veze sa fotografijom, a koje je ovde nemoguće pobrojati. Između ostalog vreddi poneuti: njegova prva knjiga 10 Women (1996) prodata je u više od 100.000 primeraka, Lindbergh je prvi fotograf u 50-godišnjoj istoriji kalendara Pirelli koji ga je tri puta slikao (1996, 2002. i 2017), režirao je brojne kratke filmove, muzičke video-spotove i radio kavere albuma mnogih muzičkih zvezda, uradio je dva izdanja magazina Vogue od korice do korice – za proslavu 30-godišnjice Vogue Nemačka oktobra 2009. i Vogue Španija decembra 2010…
Komercijalni pristup lepoti nadrealan je zato što se retuširanjem brišu svi znakovi života i iskustva, retušira se lična istina ljudskog lica
Poslednje što pleni pažnju ovog umetnika jesu fotografije za aktuelni film i iz filma Zvezda je rođena (A Star is Born). prvi koji je režirao glumac Bradley Cooper, a u kojem igra i glavnu ulogu uz kontroverznu pop zvezdu Lady Gagu (koja je prvom ulogom oduševila kritiku). Film je urađen prema klasičnoj priči iz 1937. o tragičnoj ljubavi između muzičara na zalasku karijere i mlade pevačice u usponu, sa originalnom muzikom koju je pisao Cooper, a koja je snimljena uživo.
Film je bio prikazan van takmičarske konkurencije u okviru glavnog programa 75. Venecijanskog festivala, upravo se daje i u našim bioskopima, a fotografije Petera Lindbergha će vas sigurno podstaći da krenete u bioskop.