Niske temperature su odličan povod da nosite krzno, puf-jakne, gomilu slojeva ili XL kaput. Za slučaj da niste sigurni kako, jednostavno kopirajte street style kombinacije iz Pariza koje nam stižu sa Nedelje mode. Za razliku od Njujorka i Milana, ovde je kolor nešto svedeniji, no umesto nekoliko sitnih detalja neophodan je jedan, ali vredan komad koji ostavlja snažan utisak – recimo bunda od krzna sa dugačkom dlakom. Zatim dodajte naočare, beretku, kožne rukavice, crveni karmin i voila! spremni ste za #pfw2018. Dok koračaju ulicama, komentarišu YSL miniće, Maison Margiela patike i Dior naočare, street style lica poziraju fotografima, a svi sa zadatkom: „Kako se obući kao Parižanka?“. Najinspirativniji odgovori slede.

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Zimski pariski šik appeared first on 42 magazin.

Foto: Katarina Milošević

Već na samom svečanom otvaranju ostali smo spuštene vilice kada su zakoračili modeli sa potpisom Dode Komad. Mnoštvo printova, bogatih materijala i kolora stilizovanih do perfekcije sa naglašenim aksesoarima, ali bez kompromisa na krojevima osnovnih modela, ostavilo je snažan utisak. To potvrđuju sve društvene mreže, ali i publika koja je aplauzom pozdravila modele. Kolekciju Mimikrija karakterišu materijali kao što su vuna i svila, a dizajnerka se vešto poigrava svim umetnostima koje transponuje kroz modu.

Doda Komad; Foto: Đorđe Tomić

Naredne dve večeri prošle su znaku dve mlade dizajnerke – Sonje Jocić, koja je još jednom potvrdila mnogobrojna internacionalna priznanja u svom dosadašnjem radu.

Sonja Jocić, backstage; Foto: David Đorđević

Ali i Ane Trošić Trajković koja je za razliku od svedenog Sonjinog kolorita pokazala hrabro poigravanje jarkim bojama, teksturama, trendovima prošlih i sadašnjih vremena, a make-up je zaokružio lutkastu priču.

Ana Trošić Trajković; Foto: Đorđe Tomić

Sa novom nedeljom dolazile su nove revije od kojih su svi željno iščekivali Nevenu Ivanović i Neo Design svet, koji je osim, uz pokazane modele, obojio čitavu atmosferu muzičkom i igračkom pozadinom. Posle izvanrednog uspeha na London Fashion Weeku dizajnerka je beogradskoj publici predstavila kolekciju Atheneo. Revija o kojoj je pisao britanski Vogue pokupila je sve simpatije prisutnih.

Neo Design; Foto: Đorđe Tomić

Belgrade Design Distict predstavio se kroz rad šest dizajnerki koje su, svaka na svoj način, različitim pristupom pokazale da Beograd krije raznoliku, ali kompletnu dizajnersku liniju. Vesna Kracanović, Aleksandra Lalić, Jasmina Vujović, Budislava Keković, Milena Radović i Dejana Momčilović demonstrirale su svoje individualnosti kroz nekoliko modela sa njihovim potpisom.

Aleksandra Lalić; Foto: Đorđe Tomić

Za reviju autorke mode već po navici spremni iščekujemo modne komade koji će nas pomeriti sa linije klasike, što se i dogodilo. Ivana Pilja predstavila je nove modele inspirisane geometrijskim ali i prirodnim pojavama, a celoj atmosferi doprineo je i muzički momenat Lukea Blacka, pa je utisak tehno opere podigao veče na viši nivo.

Ivana Pilja; Foto: Đorđe Tomić

Vidimo se sledeće godine!

The post 42. Belgrade Fashion Week appeared first on 42 magazin.

Pa ovako…  Njujork, London i Milano su za nama i modni put do Pariza je dug, možda ne po kilometrima ili satima provedenim u avionu, čast izuzecima, ali pariska moda u celini ostavila je svoje konkurente davno i daleko iza sebe. Pariz je modni vladar, Pariz je modni centar, Pariz je moda. O tome svedoče i migracije u ovom svetu, pa su tako dizajneri Njujorčani imigrati u Francuskoj. Da nije bitno ko je odakle, svedoče sve zvanice iz celog sveta, da je ovo obećana modna zemlja, svedoče aplauzi, lajkovi i oduševljenja, a da se dizajneri ovde osećaju kao domaćini, govori svaki od njih u izjavi za novinare. Ovde nema jezičkih barijera jer svi govore modnim jezikom. Oni koji ne govore sporazumevaju se osmehom kada prolaze između revija jedni pored drugih, a taj osmeh govori: Vous êtes très chic!

Protekle nedelje bilo je svega – i onoga što nam se dopada, onog što nas je oduševilo, bilo je mnogo predvidivih revija za koje smo se nadali da će ipak iskoračiti, no to se nije desilo. Bilo je mnogo, pa i previše svega, da tako kažem, a bilo je i dosta minimala. Da bismo pobrojali sve, morali bismo da pričamo satima, ali ovo su slike koje iznova vrtimo u glavi, evo i zašto.

Saint Laurent

Ova revija nije nikakvo iznenađenje, nikakvo pomeranje. Znali smo šta ćemo dobiti od Anthonya Vaccarelloa, otkako je preuzeo dizajnersku palicu pod imenom velikog Yves Saint Laurenta. Ko što je govorio kada je počeo, on jednostavno želi da oživi njegov potpis u stilu načina na koji je živeo – hedonistički. Prosto, odeća treba da bude jednako seksu. Pa su krojevi mikro dužina, koža i čipka, čizme s resama iznad kolena, dubok dekolte, razbarušena kosa i duge noge šetali nad otvorenim nebom, a Pariz je bio prisutan kroz Ajfelovu kulu koja je svetlela iza svake manekenke.

Céline

Phoebe Philo je priča za sebe, uvek! Nekako se čini da su svi, s jedne strane, u želji za što većom on i offline pažnjom kako bi brojke u prodaji rasle. Ovo dođe kao neka druga planeta, kao larpurlartizam bez obaziranja kakve su povratne reakcije. Nema instant trendovskih momenata, nema pretencioznog dizajna, nema poznatih lica takozvanih Insta influencer modela, samo moda kao takva. Bezvremena, udobna, kako i sama dizajnerka kaže, savršeno skrojena, od pažljivo odabranih materijala. Inspiracija? Dizajneri koji su stvarali pre 80-ih, pre AIDS-a i komfora, kaže Phoebe.

Haider Ackermann

Nekada davno nastala je izreka da je Armani čovek-odelo. Danas ovu titulu bez trunke razmišljanja nakon što vidite jedan model odnosi Haider Ackermann. Čovek je demonstrirao kako se dekonstruiše kroj, i to u svili kao materijalu koji je lagan za komad krutog kroja kao što je sako. Da ovo nije nimalo lak posao, zna svaki krojač, a znate i vi ako ste ikad šili sako ili odelo po meri. Jednostavna elegancija, ali… sa iznenađujućom dozom seksepila koja nije na drugu loptu jer su žene seksi kada su jake i nose muško odelo, već bukvalno. On je dao taman onoliko kože svojim preciznim laserskim rezom, za koji kaže da je na ivici kao rez žiletom.

Balenciaga

Ako ste mislili da ćemo ovo zaobići, ne nikako! Jer ovo mora da ide! Apsolutni car kada je reč o društvenoj kritici jeste niko drugo do Demna Gvasalia. Nećemo vam ništa objašnjavati, dovoljno govore komadi za sebe: čizme iznad kolena s printom od 20 evra ili biste možda onaj par od 50 evra, haljina u dolarima, najružnija obuća – čuvene kroksice s platformom ili možda print sa screen savera od pre par godina. Možda ovo nema veze mnogo s istorijom potpisa Balenciaga, ali ovo je Balenciaga koju potpisuje Demna – za danas!

The post Pariz je très chic, Pariz je – moda! appeared first on 42 magazin.

Pariska nedelja visoke mode je završena, a dok sumiramo utiske prikazanih revija velikana modne scene kao što su Chanel ili Christian Dior, u fokusu su nam i street style devojke koje su se sedam dana šetale ulicama Grada svetlosti.
Pariz i visoka moda idu ruku pod ruku, a kada se isključe reflektori pista i završi se sedmodnevna modna drama, čak i dame koje napuste mesto u prvom redu sebi sigurno postavljaju čuveno žensko pitanje: Šta da obučem? Dok je nama ta dilema ovih tropskih dana bila vezana za spremanje za posao na 30 plus, za izlazak ili letnje venčanje, Parižanke su imale sasvim druge slatke nedoumice i odmah rešenje: nije dovoljno izgledati pristojno ili ostaviti utisak, već ostaviti UTISAK i skrenuti pažnju street style fotografa kako bi se stajling koji su osmislile našao u nekoj od galerija modnih izveštaja, rame uz rame sa najvećim planetarnim damama iz sveta mode.
Kako se ko snašao i koji su najjači utisci po izboru 42, pogledajte u galeriji koja sledi i ne zaboravite – ne morate da budete u Parizu da biste poneli sličan stajling, dovoljno je da se osećate kao Parižanka gde god da ste, rekla bi Caroline de Maigret, a nama preostaje samo da poslušamo ženu koja je sinonim za pariski chic – très chic!

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Francuski chic između revija appeared first on 42 magazin.

Kako izgleda baviti se dizajnom u Srbiji, možete da pretpostavite, modom takođe, a ako sve to podignete stepenik više i selektujete kategoriju muška moda, onda ste ravno zašli u sferu ekstremnog sporta. Milica Vukadinović, iako se slaže sa mnom, ne pridaje mnogo značaja tome. Iako se bavi sporednim projektima kako njena moda ne bi trpela kompromise, ona je pronašla neiscrpnu inspiraciju koja se dopunjuje svakodnevno, izlazi čim uhvati papir i olovku, pa posao dizajnera muške mode radi s lakoćom, dečjom iskrenošću i ozbiljnom ljubavlju. Za nju je njena profesija mesto kome apsolutno pripada.

Otkud muška moda?
Ne postoji neki konkretan razlog zašto muška moda. Počelo je od fakulteta, kroz zadatke i teme koje smo obrađivali, i muška moda je sama izašla iz mene. To je očigledno nešto što sam oduvek nosila u sebi. Nikada se nisam ni pitala, niti želim da znam zašto sam u polju muške mode. U tome se samo prijatno osećam i crpim ogromnu inspiraciju. To je trenutno moj život i nadam se da će i dalje biti.

Ne beležim usput na papiru, ne pravim moodboardove, ne tražim fotografije koje me inspirišu – kada sednem za sto, to samo ispliva iz mene

Šta je ono što te privlači kod muške mode što ne pronalaziš u ženskoj?
Mislim da sam bila tomboy kao mala i dosta sam okružena muškarcima. Imam lep odnos sa svojim ocem, bratom i drugarima i mislim da je esencija svega što radim izvučena iz odnosa sa tim ljudima. Od detinjstva do dana današnjeg crpim iz naših svakodnevnih razgovora, žurki i vremena koje provodimo zajedno – kada sednem za sto, to samo ispliva iz mene. Ne beležim to usput na papiru, ne pravim moodboardove, ne tražim fotografije koje me inspirišu. To su stvari koje svakodnevno zabeležiš duboko u svojoj podsvesti i kada dođe trenutak da radim na kolekciji, krenem da radim i sve to što se nakupilo izleti samo od sebe.

Foto: Jani Ugrin

Kada umetnik dobije nagradu ULUPUDS-a, to dâ izvestan vetar u leđa, ali koji momenat ti je zapravo dao pravi vetar u leđa?
To je bila prva kolekcija na Beogradskoj nedelji mode 2013. godine. Između fakulteta i te prve kolekcije sam malo istraživala i udaljila se od svog posla. Bavila sam se drugim poslovima i preispitivala sam sebe. Vodila sam jedan bar u Beogradu i mislila sam da se neću ni vratiti u modu koliko sam se udaljila. Zatim se desio taj prelomni trenutak kada sam počela da radim na kolekciji i kada sam je prikazala publici. Nisam očekivala nikakvu reakciju, radila sam je za svoju dušu iz ljubavi prema sadašnjoj profesiji i želji da se vratim njoj. Kada se revija završila, taj osećaj bio je prekretnica za sve što se dalje dešavalo, za ono što danas radim i ono što me danas pokreće. Tada sam se setila koliko ljubavi imam za svoj posao, kakav je osećaj biti u profesiji koju voliš. Ja se neću više odvajati od toga, to je definitivno i nema više nazad. Ja tu pripadam.

Baviti se ovakvim poslom u Srbiji tera te da se preispituješ svakodnevno, ali mi je drago i kada naletim na prepreke, ne bežim od toga, to doživljavam kao iskustvo

Kako je došlo do saradnje sa Not Just a Labelom i šta ti je to donelo?
NJAL su sa mnom kontaktirali nakon revije u Holandiji. Prezentovala sam samo svoj rad, nisam još uvek ušla u prodaju, jer ti komadi koje sam radila odmah posle revije odu, tako da nije bio trenutak da uradim nešto vezano za prodaju. Oni su poznati, ali nisu jedini način, postoje druga mesta gde dizajneri mogu da se promovišu. Ja se ne promovišem previše i znam da je to pogrešno. To je ta umetnička strana sa kojom se borim i radim na tome.

Šta je razlika između autorskih kolekcija i brenda u tvom slučaju?
Autorska moda je nešto gde se mi predstavljamo kao umetnici, bar iz mog ugla. To je kada ja kao umetnik želim da ispričam jednu priču koju će svako doživeti na svoj način, to je neka neobjašnjiva potreba da izbaciš iz sebe tu kreativnost koja se taloži, koju ako ne prikažeš imaš osećaj da ćeš eksplodirati. A brend je drugi vid celine, gde ti kao umetnik pratiš klijente. Gledaš i ispituješ ko bi mogao da ponese tvoje stvari i svakodnevno uživa u nečemu što ja stvaram, to je jako kompleksna stvar. To zahteva ne samo biti umetnik, već se prilagoditi tržištu, kupcu i socijalizovati se. Kada me posmatraš kao umetnika, ja ne moram da se socijalizujem, da se krećem, ni komuniciram, sve što imam da kažem je kroz reviju prikazano. Ne moram da dam opis kolekcije, ni da kažem šta me inspiriše, svako može da doživi kolekciju na svoj način. A brend je nešto od čega se živi, uspostavlja se komunikacija sa svim ljudima i teško je iako istovremeno i lepo.

Tvoji modeli predstavljeni su u Holandiji, Sloveniji, Italiji, kako reaguju ta tržišta na tvoje modele i gde se najbolje pozicioniraju?
Reakcije su uvek pozitivne. U Srbiji takođe, ali to nije isti tip reakcije.

Foto: Jani Ugrin

U kom smislu?
Izlažem istu kolekciju u Holandiji, Sloveniji, Italiji, Engleskoj i Srbiji. Ne pravim posebne korekcije za inostranstvo i Srbiju, idem uvek sa istim komadima. Za ovo tržište trebalo bi da ne budem previše ekstravagantna, da bude malo mirnije, a svesna sam da se u inostranstvu traži nešto inovativno, pomereno i nesvakidašnje. Dosta mi je izazovno da radim kolekcije koje će biti predstavljene ovde i tamo, jer treba da zadovoljim oba tržišta. U tom smislu su reakcije drugačije. Kod nas je reakcija da je to malo pomereno i nešto što nismo videli do tada, a tamo je reakcija da je to super i pomereno, ali komercijalno, ono što bi moglo da se ponese. Tako da su to potpuno različita dva tržišta. Izazovno je raditi paralelno i iz te pozicije postaviti cilj. Moram sebe da preispitam više puta i dosta je kompleksnije nego da su ti razrešene ruke. Baviti se ovakvim poslom u Srbiji tera te da se preispituješ svakodnevno, ali mi je drago i kada naletim na prepreke, ne bežim od toga, to doživljavam kao iskustvo.

Ti si jedini iz publike koji zna sve mane, a opet ti izgleda fenomenalno, onda skapiraš da si uradio baš dobar posao

Izazov je baviti se dizajnom u Srbiji, modom, a muškom pogotovu. To dođe kao neki ekstremni sport.
Jeste kao ekstremni sport, i fizički i psihički! Iz čiste ljubavi možeš da se baviš time, ali moraš da imaš backup.

Šta je tvoj backup?
Ja ih na sreću imam više. Upuštam se u mnogo projekata koji mi zvuče interesantno kada se skupi dobra ekipa, tako da ne mogu da se požalim. Bavim se muškom modom, to je moja primarna profesija, ali sam konstantno u predivnim projektima, okružena sam super ekipom, radim punom parom, ali apsolutno uživam u tome.

Mnoge tvoje kolege se bave stajlingom, kostimom i sličnim stvarima kako bi zaradili da ulažu u svoje primarno zanimanje, odnosno u izradu kolekcija. Kako ti gledaš na to?
Baš malopre sam rekla da se inspiracija sreće svakodnevno i gde ćeš više od toga. Kada radiš kao kostimograf, stilista, dizajner za jednu, drugu, treću firmu, od kojih se jedna bavi sportskom odećom, druga trikotažom, treća uniformama… ti se svakodnevno susretneš sa toliko ljudi, toliko različitih prostora, enterijera, eksterijera, upoznaš mnogo toga i kako, kada dođeš na to da radiš na svojoj kolekciji, ne možeš da nemaš inspiraciju. Nemoguće je da, kada si konstantno zaposlen i okružen timom kreativnih ljudi, budeš neispunjen.

Foto: Jani Ugrin

Gde nabavljaš materijale?
Kada putujem. Kada sam na godišnjem odmoru (smeh).

Kada reaguješ na kolekciju – kada je vidiš prvi put na modelima tokom revije ili kada je gotova kampanja?
Reakcija publike mi je jako bitna. Kada vidim gotovu kolekciju, editorijale i kampanje, tada je već to davno prošlo. Kada dođe do editorijala i kampanje, ja sam već u sledećem projektu. Kada se završi prvo predstavljanje pred publikom, ta histerija i pozitivno zadovoljstvo traju par dana i odmah imam potrebu da uđem u nešto novo – to je za mene sasvim dovoljno.

Od koga tražiš drugo mišljenje kada nisi sigurna u nešto što napraviš?
Dešava mi se da se, pred sam kraj kolekcije, ja malo zasitim, krenem da razmišljam o sledećem projektu i imam neke nove ideje koje se ne uklapaju u ono na čemu radim u tom trenutku. Tada počnem da mislim da to nije dovoljno, da je trebalo više, bolje i onda se žalim par dana prijateljima koji su iz istog posla. Niko me ne podrži tada, ali imam njihovu ogromnu podršku za ono što radim i to prođe. To se uvek dešava, sada već znam, to je uvek nedelju dana pred predstavljanje kolekcije kada je najveći haos. Onda samo ustaneš jednog jutra, uđeš u atelje, pogledaš kolekciju i kažeš sebi – strava!

Kada sam bila mlađa, bilo je svakakvih snova, ali prava draž i prava stvar je ono što se dešava dok ideš ka cilju

Šta pomisliš kada iz publike gledaš svoju reviju?
To je pravi osećaj! Ti si odabrao muziku, prošao fitinge, tu i tamo si uhvatio zihernadlom neke modele da to bolje stoji, sediš u publici i znaš šta je iza svega toga i sve ti izgleda savršeno. Ti si jedini iz publike koji zna sve mane, a opet ti izgleda fenomenalno, onda skapiraš da si uradio baš dobar posao.

Kada govorimo o ciljnoj grupi za tvoje modele, oni su neprestano na granici između dečaka i muškarca, za koga ih zapravo praviš?
Ja se držim dosta te dečje, dečačke strane muškarca. Svaki muškarac, koliko god je odsečan, ozbiljan, skockan, simetričan, ima tu dečju crtu, koju kod nekog prepoznaš na prvu loptu, a kod nekog zagrebeš, pa je opet nađeš. Koliko god kolekcije različite bile, mislim da je ono što ih objedinjuje baš ta dečja strana muškarca. Nekad je predstavljena kroz vez, kroz kolorit, aksesoar, ali to dečačko je ono što svaka kolekcija nosi. Ta igra dečaka i muškarca je konstanta, i to će se provući kroz svaku kolekciju. To je srž svega toga. Toga ima i kod žena, ali kod muškaraca je intrigantnije s obzirom na njihov stav. Otkriti tog dečaka u njima, to je jako kompleksan, ali i zanimljiv put – to je istraživanje koje ne može da se generalizuje, vrlo je individualno. To je neiscrpna inspiracija!

Kakve su tvoje ambicije, o čemu maštaš?
Mislim da ništa nije preambiciozno – sve može, zašto da ne? Kada sam bila mlađa, bilo je svakakvih snova, ali prava draž i prava stvar je ono što se dešava dok ideš ka cilju. U tome sam najviše uživala, to je ono što me formiralo kao ličnost i kao umetnika, i onda sam svoje ciljeve počela da postavljam u što bližoj budućnosti da bih više uživala. Tako da su moji ciljevi uglavnom kratkoročni, tu su. Svako veče ležem s novim ciljem i novom idejom i to je ono što me ispunjava.

 Završen je Ljubljana Fashion Week, gde si se predstavila kolekcijom Fallirant, a šta je sledeće?
Nastavljam sa radom na seriji, spremam autorsku kolekciju koja bi trebalo da bude gotova na jesen i radim na svom brendu, to su krupnije stvari, a ima sa strane projekata i projekata.

 Šta je koncept prethodne kampanje Fallirant i otkud taj naziv?
Svi znamo značenje reči folirant. Kada sam krenula da pišem tekstove i najave za kolekciju, ta igra reči se desila spontano, ali ne bih volela da taj fallirant ima negativno značenje. Mi smo navikli da kada kažemo za nekog folirant kada je prevrtljiv, lažljiv i sl., ali ne – to može da bude muškarac koji će da se zaigra i poigra svojom pojavom, ali to ne mora nužno da bude loše. U ovom slučaju sigurno nije loše. Pretposlednja kolekcija bila je Haiduk jer je to bio savršen opis energije muškarca koji bi poneo tu kolekciju i uvek je prisutan taj bunt, pa sam odlučila da taj naziv zadržim i za brend koji radim – u toj jednoj reči najbolje se predstavlja muškarac za kog ja stvaram, muškarac koji to može da ponese, njegov stav prema svetu i samoj modi definitivno jeste Haiduk.

The post Milica Vukadinović: Hajduk je tip muškarca za kog stvaram appeared first on 42 magazin.

Foto: Vladimir Arsenijević

Dan 1.

41. Belgrade Fashion Week počeo je 28. marta u 19 časova svečanim otvaranjem u Belexpocentru. Revija koja je otvorila domaću modnu scenu bila je upravo ona sa predstavnicima okolnih zemalja – Finale Fashion Scout SEE Southeast Europe Fashion Showcase kao finalna revija konkursa na kome se takmičilo 12 dizajnera iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Srbije. Nakon što su prošetali modeli s potpisom Ane Jelinić, Petlja Zoreca, Price on Request, Shaleva Couture, Ane Tošić Trajković i Lade Dragović, Nedelja mode je zvanično počela.

Foto: Bogdan Petrović

O pobedniku je odlučio internacionalni žiri Martin Roberts, osnivač Fashion Scouta, Hilary Alexander, poznata britanska novinarka, i Adrien Yakimov Roberts, direktor Accademia Costume e Moda iz Rima. Ovo prvo veče proteklo je u znaku dobitnice nagrade naše dizajnerke Nevene Ivanović, koja stoji iza NEO Designa.

NEO Design-Nevena Ivanović

Pošto je dobitnicu dočekao gromoglasan aplauz publike, selimo se u viziju modne kuće Mona, čije modele inspiriše Italija i Firenca.

Foto: David Đorđević

Dan 2.

Drugi dan #bfw protekao je u tri faze, i to najpre revijom Belgrade Design Districta, gde su svoje modele za najnoviju sezonu predstavili Vesna Kracanović, Aleksandra Lalić, GetUp Jasmina Vujović, Atelje Alternativa by Daniela Glišić i Budislava Keković.

Budislava Keković, Aleksandra Lalić, Vesna Kracanović

O tome koliko je ova revija privukla pažnju, mogli ste da primetite nekoliko minuta nakon 19 sati jer su svi modni ljubitelji naizmenično šerovali fotografije devojaka iz bekstejdža ili sačekali koračanje za live na Instagramu, a sve sa #bfw.

Foto: Jelena Simonović

Nedovoljno vremena da se stišaju komentari i lajkovi, a već je počela revija muške mode Martini Vesto, iza koje stoji Boško Jakovljević, a zatim je usledila Bojana Jovetić sa svojim razigranim koloritom i obradom poslednjeg svetskog trenda, gde je karner u fokusu.

Aleksandre & Yovane Zistakis, Bojana Jovetić, Aleksandre & Yovane Zistakis

Da ovaj trend dominira kako internacionalno, tako i lokalno, potvrđuje revija Aleksandre & Yovane Zistakis. Potom je usledila Tijana Žunić sa lepršavim modelima i siluetom koja akcentuje struk.

Foto: Senka Đorđević

I za kraj, kako sati odmiču i bliži se noć, jasno je da je vreme za donji veš. Halteri, čipka i modeli koju ističu najjače ženske adute prikazani su u izvođenju autorske revije Damsel in Distress.

Damsel in Distress

Vidimo se večeras!

The post 41. #belgradefashionweek appeared first on 42 magazin.