Ne sumnjamo da vam je kampanja za poslednji Belgrade Fashion Week već skrenula pažnju, a iza nje stoji dizajnerka Nevena Ivanović, koja je dobila nagradu u konkurenciji 12 dizajnera iz susednih zemalja
Neo Design je možda mlad brend, ali Nevena Ivanović, osim po godinama, to kao dizajner svakako nije. Njena karijera počela je kada su je prvi put inspirisala afrička plemena, sa 13 godina imala je prvu reviju i jedan san – reviju u Parizu. Deset godina kasnije to se i dogodilo. Nagrade govore o kvalitetu njenog brenda koji je nastao još na fakultetu kad joj je bilo 18, a pažnja koju privlače govori da publika prepoznaje originalnost ideja iza kojih stoji. Na njenim modelima vidljiva je strast sa kojom pristupa modi, ali mi smo je pozvali da to vidimo i uživo. I Nevena nam je to i pokazala kroz svaki segment vremena koje je provela u našem studiju. Od stajlinga, kada je ušla na vrata, preko priče o dizajnu i momentima zbog kojih živi i stvara, do finalnog dela kada je stala pred objektiv i počela da se kreće.
Kakvi su ti utisci sa Fashion Weeka na kom si osvojila nagradu Fashion Scout SEE Southeast Europe Fashion Showcase?
Baš sam verovala u to što sam uradila i očekivala sam da će bar nešto biti, makar revija u regionu, pošto je bilo više nagrada. Međutim, pobedila sam i bila sam presrećna, bilo mi je prepuno srce. A tek sutradan mi je stigla gomila poruka i poziva sa čestitkama, novih pratilaca na Facebooku i Instagramu, potpuno ludilo koje nisam očekivala. Drago mi je što je neki iskren rad došao do publike.
A kada se uporediš s ostalim takmičarima?
Što više dizajnera upoznajem, sve više cenim tuđi rad. U početku sam bila više isključiva i nisam razmišljala da je to nečiji rad, već sam gledala samo finalni proizvod. Ponašala sam se više kao publika nego kao kolega dizajner. Kada sam ja krenula da radim aktivnije, da radim kao stilista i da upoznajem dizajnere, počela sam više da cenim tuđi rad i bilo mi je sve teže da budem objektivna. Na samom takmičenju nisam ni mogla da vidim sve stvari pre revije, nisam ni znala sa kim se takmičim, ali sam po reakcijama u backstageu shvatila da sam ja njihov favorit.
Kampanja za 41. Belgrade Fashion Week. Foto: Jovan Stevanović
Diplomirala si prošle godine zvanično.
Da, po drugi put jer se moj fakultet zatvorio, pa sam upisala još jednu godinu na Megatrendu. Na Mod’Artu sam od prvog do poslednjeg dana gradila svoj brend, jer je prosto takav koncept. Od fakulteta nisam očekivala ništa, a mnogo sam znanja dobila za godinu dana. Mislim da je fakultet možda na lošem glasu zbog studenata, a ne zbog kadra koji ga drži. Nisu mogli da me isteraju sa fakulteta, svaki dan izlazila sam poslednja sa čuvarom.
Videla sam koliko je prezasićeno tržište. I čini mi se da sad dolazi velika smena u modi. Mislim da industrijska, komercijalna moda postaje toliko svakodnevna da je neprimetna
Neo Design je nastao još tada?
Da, nastao je još tada i sve što sam radila kasnije stavljala sam pod to ime i nekako je počeo kao brend sam od sebe da se gradi. Sada to ljudi već prepoznaju i meni je to super! Tako da mi je fakultet dao vetar u leđa i naučio me kako da radim, a ja sam to kasnije samo nadograđivala.
Brend je ozbiljna stvar, koliko je teško formirati ga kao student i biti siguran u ideju i estetiku?
Šta god da radiš u datom trenutku, ti misliš da je to tô. Tek kad prođe vreme, shvatiš gde si grešio. Jednostavno, bila sam luda po tom pitanju, apsolutno sigurna u to što radim i verovala sam u to. Čini mi se da to daje dobre rezultate. Kada si student, ti si slobodan, smeš da probaš i kažeš da je to brend sa 18 godina. Ta ludost te zapravo natera da uradiš tako nešto i onda stvarno krećeš da radiš. Nastane prva kolekcija, presrećan si jer je nešto izašlo iz tvoje mašte, onda nastaviš dalje i to ide. Kad se okreneš, zapravo shvatiš da si ozbiljno ušao u to.
Šta ti je bila smernica dok si pokretala brend, šta si imala kao početnu ideju u glavi?
Vezuješ se za nešto što ti je poznato i krećeš sa nečim što ti je okej. Tada se poklopilo da su trendovi koji su se tada pojavili, a to je sportski stil i etno koji potiče iz Afrike u mom slučaju, bili ono što mene inspiriše već neko vreme. Afrika me je inspirisala još od klinačkih dana kada sam gledala emisije o plemenima. I to se nekako povezalo. Kada počneš da radiš diplomsku izložbu, to izgleda kao nešto najvažnije u životu i kreneš da izvlačiš iz sebe sve ono najdublje što te inspiriše. To je tvoj životni projekat u tom trenutku. Kroz prvu kolekciju mnogo pričaš o sebi, a takva je i moja bila. Tada sam se prvi put susretala na svim nivoima sa muškarcima u poslu i kolekcija je bila posvećena statusu žene u afričkom i današnjem društvu. Želela sam da pokažem koliko se to malo promenilo.
Kolekcija Creature from East. Foto: Alek Živković
S obzirom na to da si prošle godine diplomirala, tvoj brend je za jako kratko vreme privukao pažnju svih poznavalaca mode, a utisak je da postoji mnogo duže.
Možda zato što sam mnogo duže razmišljala o tome. Diplomsku sam uradila i nju su tada primetili ljudi, ali ja jednostavno tada nisam bila spremna i to nije bio trenutak za mene. Nisam bila zadovoljna time, moralo je da bude bolje od toga. Onda je usledila pauza između dva perioda školovanja i rad s prijateljima kroz neke druge stvari koje nemaju veze s mojom estetikom. Sledeća kolekcija na kojoj sam radila bila je namenjena internacionalnom takmičenju u Trstu i stalno sam razmišljala o tome da ja ovo ne radim za domaće tržište, da moram u svetu da se poredim sa ljudima koji rade mnogo bolje od mene. Tada sam shvatila da nije važno šta je u trendu, nego da radim ono što se meni baš sviđa. Ako se meni baš sviđa, mora da se svidi još nekome. Ne postoji drugi recept.
Otkud naziv Neo?
Sama reč Neo nije ime iz Matrixa kao što su svi pomislili (smeh). Nastala je kao posledica mog traženja afričke reči za rađanje i nastanak i zvučala je kao ne, što mi je zvučalo previše odrično, pa sam je završila sam sa samoglasnikom i tako je nastao Neo. A ljudi su to počeli da vezuju za moje ime i sada me neki zovu Neo, što je meni simpatično. Što se estetike tiče, ona se uvek vezivala za spoj tradicionalnog i modernog. A to tradicionalno je u početku bila Afrika, pa Japan, a sada sam se posvetila Balkanu jer odatle potičem. Zanimljivo mi je da istražujem odakle sve potičem, kroz razne stvari i muziku. Mislim da sam našla neiscrpni izvor inspiracije. Važan mi je taj spoj tradicije, korena i onoga odakle potičeš i modernog. Budućnost koja se zasniva samo na budućnosti bez istorije je prilično klimava. A ideja Neo je to – spaja sve tradicija sveta u nešto moderno.
Kao stvaralac, često se osećaš usamljen u svom svetu, a kada shvatiš da svi prolazimo kroz iste probleme, to čini da se ne osećaš toliko posebnim i da stalno radiš na sebi i ideš dalje jer znaš da te okružuju jako kreativni ljudi
Kada bi morala preko telefona nekome ko ne zna gde je Srbija da objasniš ukratko estetiku tvog dizajna bez vizuelnog prikaza, šta bi rekla?
Uglavnom komuniciram kroz sliku. Rekla bih crno, naravno, teksture, forme koje se prepliću i stvaraju nove odevne predmete, da imaš sve u jednom. Zamisli da imaš jaknu koja u sebi ima ranac i nakit, al’ sve to izgleda okej (smeh). Veruj mi, nije preterano. Eto, možda nešto tako. Ali svakako ta komunikacija kroz vizuelno je najbitnija za svakog vizuelnog umetnika, pa i za mene. Baš sam sada imala iskustvo na takmičenju gde je trebalo da pričam o kolekciji i stala sam pred žiri i krenula da pričam, ali me uopšte nisu slušali. Oni su samo ustali i išli oko odeće kao oko skulpture, što je bila i ideja da je vide sa svih strana. To me je oduševilo, shvatila sam tada da ne moram da pričam uopšte.
Pored svih nagrada koje imaš, dobila si još jednu pre par dana kada je italijanski Vogue objavio tvoju kolekciju.
Pre toga su objavljivali nešto sa Fashion Weeka, ali tekst nikada nije bio samo o tome što sam ja uradila i nisam verovala da se to desilo. Toliko sam iskreno to radila, a to su pokazale i moje suze na kraju revije, gde me je bilo i blam, ali ako je to dovelo do Voguea, baš je podstrek i samo treba da nastavim da guram. Ne zato što je to Vogue, nego iza njega stoje ljudi koji zaista prate modu oduvek i zaista je velika stvar kada te oni primete.
Sada kada se toliko toga lepog dešava, šta bi želela sledeće da osvojiš?
Plašim se da, ako kažem, neće se ostvariti. To je počelo još sa 13 godina kada sam imala prvu reviju i to je s jedne strane smešno, a s druge ozbiljno i ta revija se zvala La Mode del a Mode, posvećena francuskoj modi. Deset godina kasnije moja revija održana je u Parizu. Kažu ljudi veruj u čuda i eto ga! To sam zamišljala tada i to se ostvarilo. Kada sam bila u Parizu prošle godine, nisam mogla da verujem da me je moja odeća dovela dovde. I ako nastavim da radim, mogu da proputujem svet, i to je super ideja! Želim da me moja odeća vodi tamo odakle crpim inspiraciju, da moja odeća bude putovanje i da ja putujem sa njom. To je ideja koju želim da proživim kroz svoj brend.
Ko je žena koja nosi tvoj dizajn?
Aktivna žena, umetnica koja može to da iznese. Oduvek sam želela da uradim nešto za Bjork, iako nisam sigurna koliko je moja trenutna estetika nešto što joj je blisko. Sve što publika dobije kao utisak proizilazi iz stajlinga, a ti kad razdvojiš komade, kao što su ove pantalone koje nosim – to je sasvim nosiva stvar.
Kolekcija Ensoneo 2. Foto: Audrey Štecinjo
Osim dizajna, ti radiš stajling i art direkciju. Je l’ misliš da je sve to neophodno danas dizajneru?
Ne mora da bude neophodno. Neki jednostavno završe svoj proizvod i ne znaju šta s njim dalje. Zato postoje stilisti. To je za mene hobi koji mi je doneo mnogo iskustava i mnogo novih ljudi. Plemenito je kada upoznaješ ljude koji stvaraju. Kao stvaralac, često se osećaš usamljen u svom svetu, a kada shvatiš da svi prolazimo kroz iste probleme, ne osećaš se toliko posebnim, stalno radiš na sebi i ideš dalje jer znaš da te okružuju jako kreativni ljudi. To mi je doneo rad na stajlingu.
Imaš li ideju o kampanji dok još praviš stvari?
Nekada da, sada nemam, nisam stigla da razmišljam. Ali onda se vratim na inspiraciju i idem kroz isti proces, ali razmišljam o fotkama, ne razmišljam o kroju i detaljima. Razmišljam kako da tu ženu ubacim u ambijent koji je meni u glavi sve vreme. Radim sa super ljudima, ali volim i da probam sa nekim novim i mislim da je velika stvar dati nekom priliku, jer dok mu ne daš, ne znaš šta sve može. Meni su je davali kada sam bila na stažu, a kada ja nekom sada dam, to mi je baš strava!
Svaki stilista ima neki segment od koga kreće da pravi stajling, šta je tvoj?
Mene inspiriše kosa, a i u mojom kolekcijama se provlači to preplitanje kroz tkanja i slično. Inspirišu me taj hair i beauty momenat i saradnja sa tim ljudima. Taj momenat da predstavim lice žene koju zamišljam mi je jako bitan. Uvek ih zamišljam kao boginje. Nekako se više bavim art direkcijom koja je umetnička i nema komercijale, jer to već svi rade, pa ne moram i ja.
Kako nastaje tvoja kolekcija, ne izgleda kao laka za izvođenje?
Na početku svaku kolekciju radim sama, to ne mogu nikome da prepustim jer sliku u mojoj glavi samo ja mogu da započnem.Kada vidim šta je osnovni kroj koji se razvija, mogu da formiram u skicu i predam šnajderki da mi pomogne. To je jedina osoba sa kojom radim van kuće, a kod kuće je to čitava familija koja završava ručne radove koje ja postavljam. Ideja mi je da se to zadrži na malom biznisu, jedno desetak ljudi maksimalno. I jedino tako stvari mogu da ostanu autentične i da tržište ne bude preveliko.
Shvatila sam da nije važno šta je u trendu, nego da radim ono što se meni baš sviđa. Ako se meni baš sviđa, mora da se svidi još nekome. Ne postoji drugi recept
Ti si član Not Just a Labela i odmah si dobila nagradu za prvu kolekciju Ensoneo.
Ja sam oduševljena njima, zato što sve prilike koje sam do sada dobila, a nisu vezane za našu nedelju mode, došle su preko njih. Revija u Parizu, prodaja i izlaganja, a sada dogovaram reviju u Sloveniji. Dosta ljudi prati platformu i često se pojavljuju ponude za nešto što je tamo negde u svetu i što svi zamišljamo kao veoma nedostupno i daleko, a zapravo ja sam došla do svega toga preko Not Just a Labela.
Kako je prošao Pariz?
Bila sam oduševljena saradnjom sa ljudima i ceo događaj je bio odlično propraćen. Bilo je 2.500 ljudi na reviji. Međutim, primetila sam tu dozu zasićenosti modom. Toliko toga je viđeno tamo i toliko je teško da se bilo šta novo pojavi i da te ljudi brzo primete kao u Beogradu. Kažu ljudi mene su preko noći primetili, čim je izašlo, sutradan su svi pitali za to. Tamo nije bila takva reakcija. Ja nisam imala nikakva očekivanja, samo sam želela da vidim. Ali me je malo tresnulo da je zaista tako, da ima mnogo ljudi i da moraš da se trudiš maksimalno da to dođe do strane publike, ako već to želiš. Videla sam koliko je prezasićeno tržište. I čini mi se da sad dolazi velika smena u modi. Mislim da industrijska, komercijalna moda postaje toliko svakodnevna da je neprimetna i sada će početi da se pojavljuju neke nove stvari. Ne mogu da tvrdim, ali tako osećam taj vibe.
Čiji rad ceniš?
Sve je krenulo sa McQueenom, naravno, a onda sam počela da istražujem i druge dizajnere – Yamamoto, Iris van Herpen i Britanka Neri Oxman, Ackermann, Givanchy.
Na čemu sada radiš?
Proširujem kolekciju koja se pojavila na Fashion Weeku i nju spremam za London. Trebalo bi uobličiti tu kolekciju. To su planovi za skoriju budućnost, a sve dovodi neke nove prilike, tako se nekako namešta i shvatila sam da treba da se prepustim. Go with a flow! Inspiracija iz moje kolekcije je bila Only dead fish go with a flow, tako da sam uvek negde između toga. Pratim flow onoga što me vodi, ali nikad ne pratim ono što vodi modu.
Kolekcija Ensoneo. Foto: Alek Živković
Šta je tvoj strah?
Da ne bude bolje od prethodnog. Imala sam jednu situaciju i ovo prvi put kažem javno, a to je da nisam bila zadovoljna Ensoneo 2 kolekcijom, jer je ona bila samo razblažena ideja onoga sa čime sam počela. To jeste možda ideja komercijalnih kolekcija da se inspirišu visokom modom, pa se spuste na nivo koji je za prodaju, ali meni to ne prija. Ne prihvatam niske standarde i to je nešto što ne želim da mi se ponovi. Želim da radim jednu kolekciju godišnje jer mi je previše brzo da za šest meseci stvaram potpuno novi svet. To je ono što ja radim dok stvaram. Napravim ceo univerzum u kome zažive ti novi ljudi i brzo mi je da to radim na šest meseci ili još brže kao u svetu. Tako da bih da se moj brend zadrži na visokoj modi u tom smislu, a komercijalni deo može da se uzme, kao što rekoh, kroz odvojene komade. Ali mi je mučno da reprodukujem.
Najjača emocija koju ti budi moda?
Stvaranje. Iako se nisam porađala, to tako izgleda, ti iz sebe izbaciš nešto što će imati potpuno novi život, da li će naći kupce, prikazati se negde, otputovati. Stvaranje je ono što te vozi i kada prvi put vidiš kolekciju na modelima, to je najemotivniji trenutak. Mesecima si gledao delove toga, zatim na lutkama i onda tek kada stane ispred tebe i prošeta po pisti, shvatiš da je sama odeća započela neki svoj put, mislim da je to najlepša stvar za koju živiš. Nema ništa lepše od toga.
