Kada posetite Instagram profil @izorgor, skoči vam adrenalin i odmah vam oči bivaju gladne. Čudesno servirana neobična jela, tamne kompozicije iz kojih se probijaju jarke boje, mirisi i ukusi. Instagram profil na kojem gastronomija izgleda i kao umetnost i kao vratolomija.

View this post on Instagram

Dry aged sirloin steak, hasselback potatoes with truffles pearls, roasted cherry tomatoes with balsamic vinegar and fresh thyme . . . . . #nothingisordinary #myfab5 #f52grams #dailyfoodfeed #lovefood #flatlay #spoonfeed #huffposttaste #infatuation #buzzfeast #feedyoursoull #cheatmeal #tastingtable #forkyeah #heresmyfood #eater #eattheworld #foodandwine#foodblogfeed #foodandwine #still_life_gallery #buzzfeedfood #rslove #steak #amazing #eat #meatlover #bbq #beefporn #bbqporn

A post shared by Igor Stankovic (@izorgor) on Aug 27, 2019 at 1:39am PDT

Kreator ovog profila je Igor Stanković, programer koji nije ni sanjao da će jednoga, između ostalog, postati i hobi kuvar. Za 42 magazin priča o kuvanju kao eksperimentu, pop-up restoranima i mnogim drugim planovima, međ koje spadaju i (konačno) njegov gastro-blog, ali i časovi klavira.

Igore, ti si po profesiji programer, ali baviš se i muzičkom produkcijom, biciklizmom, fotografijom i pasioniran si ljubitelj stripova. Sve češće ljudi koji se bave nekom kreacijom listi svojih pasija dodaju i kuvanje. Kako se u gorepomenutom nizu našla i gastronomija?
Sasvim slučajno. Da si me pre pet godina pitala čime se sigurno neću baviti u budućnosti, kuvanje bi bilo na toj listi. Oduvek sam uživao u dobroj hrani i stvaranju nečega. Hrana je svojevrsna kreacija, bilo da pratite tuđe recepte ili izmišljate svoje, stvara se nešto što drugi mogu da konzumiraju i na šta reaguju. Ako stvarate muziku, slikate ili kreirate jelo, misaoni proces koji prethodi uklapanju i kombinovanju elemenata jeste deo gde unosite sebe, tako da je kuvanje za mene bilo (i još uvek jeste) još jedan poligon na kojem mogu da se igram idejama i ukusima – u ovom slučaju.
Takođe, sam čin konzumiranja hrane je događaj sam po sebi. Počev od mirisa, serviranja, odabira tanjira u kojem će jelo biti posluženo, teksture… Sve su to činioci koji prave ogromnu razliku i koji se moraju ukomponovati na način na koji kreiraju jedinstven ugođaj. Tako da je tu dosta prostora za eksperimentisanje koje je meni zabavno, osim dela gde se otrujete, ali i to je deo procesa

Domaća kuhinja, domaće TV emisije o kuvanju, domaći kuvari na TV-u – koji su izgledali kao da prisilno obavljaju najdosadniji posao na svetu – u vreme kada sam ja odrastao, mogli su jedino da vas zaraze dosadom. Tek kada je moje interesovanje za pripremu hrane prevazišlo okvire puke nužnosti, krenuo je da mi se otvara jedan novi svet gde je sve samo ne dosadno

Kada si napravio svoje prvo jelo i koje je to jelo bilo?
Najranije sećanje na unos hrane u organizam, a koju sam ja, uslovno rečeno, pripremio, datira iz mračnog doba vrtića (još uvek nisam upoznao osobu koja nosi lepa sećanja odatle)… Tada sam jeo masne bojice, sve osim bele, tako da se taj trenutak može i uzeti kao početak mog interesovanja za ukuse i širenja palete ukusa. Prvo jestivo jelo koje sam spremio i na koje sam bio ponosan bili su topli sendviči sa mocarelom, povrćem i sosom od paradajz pirea i goveđeg bujona, recept koji sam pozajmio od prijatelja.

Ko je tvoj omiljeni šef, imaš li uopšte neke kulinarske uzore ili su te pak kuvanjem zarazile baka, mama, tetka?
Zapravo, domaća kuhinja, domaće TV emisije o kuvanju, domaći kuvari na TV-u – koji su izgledali kao da prisilno obavljaju najdosadniji posao na svetu – u vreme kada sam ja odrastao, mogli su jedino da vas zaraze dosadom. Nisam voleo ništa u vezi sa kuvanjem, a domaća hrana bila je dovoljno nezanimljiva da bi me zainteresovala. Tek kada je moje interesovanje za pripremu hrane prevazišlo okvire puke nužnosti, krenuo je da mi se otvara jedan novi svet gde je sve samo ne dosadno.
Neki od kuvara koji su najviše uticali na mene, na ovaj ili onaj način su: Marco Pierre White, Grant Achatz, Anthony Bourdain, Gordon Ramsay, Massimo Bottura, Heston Blumenthal…

View this post on Instagram

RECIPE INCLUDED CHILLED AVOCADO SOUP WITH HOMEMADE TORTILLA CHIPS 🥑🥑🥑 Nothing says summer like this chilled, light and delicious meal. Chilled avocado soup with cucumber, fresh coriander, vegetable stock, plain yoghurt, fresh chilli, lime juice, chipotle, spring onions, fresh mint and cayenne pepper, served with homemade tortilla chips. 1 ripe avoacdo 1 cucumber 3 spring onions fresh coriander to taste 250 ml vegetable stock , chilled 200 ml plain yoghurt 2 fresh chilli 1 lime Chipotle sauce 1 handful of fresh mint Tortilla Chips Tablespoon olive oil Teaspoon smoked paprika (hot if you prefer) 2 Corn tortillas Method 1. Blend the avocado, cucumber, spring onions, coriander, stock, yoghurt, chilli and mint in a blender until smooth. 2. Season with lime juice, chipotle, and a pinch of salt and black pepper, and put in the fridge to chill. 3. Once the soup is chilled, serve topped with the tortilla chips, chilli, chives and mint. Drizzle with more chipotle sauce if you like For Tortilla Chips 1. Combine the oil and paprika, then brush over both sides of the tortillas and cut into triangles. 2. Bake on a baking tray for 5 minutes on 200ºC or until golden and crisp. . . . . . #nothingisordinary #myfab5 #f52grams #dailyfoodfeed #lovefood #spoonfeed #huffposttaste #infatuation #buzzfeast #feedyoursoull #cheatmeal #tastingtable #forkyeah #heresmyfood #eater #eattheworld #foodandwine#foodblogfeed #foodandwine #still_life_gallery #buzzfeedfood #rslove #healthyfood #amazing #eat #soup #dinner #foodporn #healthyfood #vegeterianfood

A post shared by Igor Stankovic (@izorgor) on Jul 11, 2019 at 5:19am PDT

Koliko vremena provodiš u kuhinji i za koga voliš da kuvaš?
Volim da kuvam za apsolutno svakog čije nepce kao referencu za ultimativni ukus ne priziva u sećanje Mekdonalds.
Vreme koje provedem u kuhinji varira, ranije sam mnogo više kuvao nego što to radim sada jer, nažalost, tu su i druge obaveze.

Kako osmišljavaš recepture? Da li ih posle dosledno slediš ili uvek improvizuješ?
Što se recepata tiče, obično se zalepim za jedan ukus, sos, sastojak, onda budem opsednut time neko vreme i pokušavam da izgradim neko jelo oko toga. Nekada se desi da me jedna komponenta, deserta na primer, inspiriše da osmislim recept za burger jer sam iz nekog razloga ubeđen da će se dobro uklopiti.
Improvizujem gotovo uvek. Recepata sam se do detalja pridržavao na početku, dok nisam poznavao sastojke i bio siguran kako da se ophodim prema njima.

Pop-up koncept je jednostavan – nađete mesto, odaberete jelo, pozovete ljude, nadate se da će doći. Događaj može trajati dan ili više dana, može biti tematski i pogodna je platforma, premda ne i nužno, za mlade kuvare koji nemaju načina da dođu do svoje publike ili jednostavno žele da eksperimentišu

Tvoja omiljena nacionalna kuhinja je… i zašto?
Vijetnamska kuhinja zauvek! Sve je sveže i prepuno različitih ukusa, u jednoj činiji nečega dešava se toliko toga.

Omiljena namirnica?
Cimet, đumbir, kokosovo mleko.

Koja se namirnica nikada neće naći na tvom gastro-programu?
Još uvek nisam susreo namirnicu koja zaslužuje takav tretman Namirnica kao namirnica dobra je onoliko koliko se dobro upotrebi.

Organizuješ i pop-up večere po gradu i osmišljavaš jelovnike za restorane. Pop-up restorani su trend, reci nam nešto o tom konceptu, kako funkcioniše i kako se do njega stiže?
Koncept je poprilično jednostavan – nađete mesto, odaberete jelo, pozovete ljude, nadate se da će doći. Ovakvi događaji mogu trajati jedan dan ili više dana, mogu biti tematski i pogodna su platforma, premda ne i nužno, za mlade kuvare koji nemaju načina da dođu do svoje publike ili jednostavno žele da eksperimentišu bez rizika koji nosi otvaranje pravog restorana. Burger Lab, ideja koju sprovodim sa još jednim prijateljem, bazira se upravo na pop-up konceptu i nama služi kao polazna tačka za restoran koji će uslediti.

View this post on Instagram

MANGO SUNDAE WITH CHIA SEEDS Delicious, healthy and super easy to make. Mango sundae with greek yogurt and chia seeds, topped with aronia, cranberry and blueberry marinated in icing sugar, honey, fresh thyme, lime juice and zest . . . . . . #nothingisordinary #myfab5 #f52grams #dailyfoodfeed #lovefood #amazing #eat #healthyfood #summerfood #vegeterianfood #flatlay #spoonfeed #huffposttaste #infatuation #buzzfeast #feedyoursoull #cheatmeal #tastingtable #forkyeah #heresmyfood #eater #eattheworld #foodandwine#foodblogfeed #foodandwine #still_life_gallery #buzzfeedfood #rslove #desert #fitnessfood

A post shared by Igor Stankovic (@izorgor) on Nov 12, 2018 at 3:56am PST

Hrana je svojevrsna kreacija, bilo da pratite tuđe recepte ili izmišljate svoje, stvara se nešto što drugi mogu da konzumiraju i na šta reaguju

Imaš jako zanimljiv Instagram profil, red hrane, pa red biciklističkih vratolomija. Tvoje food fotke su mračne a koloristične i veoma sočne i primamljive. Da li mnogo vremena posvećuješ aranžiranju i kadriranju ili je već sama tvoja kulinarska kreacija spremna za slikanje?
Vrlo često u glavi imam jelo i ideju, te razmišljam o tome kako to jelo najbolje prikazati, koji su to elementi koji bi trebalo da budu uključeni u kompoziciju, koje boje uvrstiti, koja pozadina najbolje ističe jelo, kako ga servirati. Volim da eksperimentišem sa tim stvarima. Fotografija hrane uspešna je onoliko koliko kod posmatrača budi želju i glad za onim što je na njoj. Tako da najviše vremena provedem razmišljajući o tome šta želim da postignem i jednom kada sam siguran u ideju, izvedba bude manje teži deo.

Kada ćeš pokrenuti blog? I šta još zanimljivo radiš što nismo pomenuli?
Na pitanje o blogu poslednje tri godine odgovaram sa – uskoro. To se pokazalo kao neistina jer je tri godine kasnije blog još uvek u pripremi, tako da – uskoro Od ostalih zanimljivosti, planiram da ove godine probam kitesurfing i napokon krenem na časove klavira.

Podeli sa nama jedan super recept.
Može.

Karamelizovana mlada šargarepa sa humusom od zelenog sočiva i pistaćima

Sastojci:

Za šargarepu
‒ mlada šargarepa
‒ puter
‒ med
‒ burbon (opciono)

Za humus
‒ 3 šolje pilećeg bujona
‒ 1 šolja zelenog sočiva
‒ 1 lovorov list
‒ 3 čena belog luka
‒ 1/4 šolje tahini paste
‒ 1/4 šolje maslinovog ulja
‒ 3 kašike limunovog soka
‒ 1/2 kašičice cimeta
‒ 1/4 šolje iseckanog svežeg korijandera
‒ so i kajenski biber po ukusu

Priprema
Rastopite puter i pržite šargarepu dok ne omekša, dodajte med i pržite dok se površina šargarepe ne karamelizuje. Na kraju dodajte burbon i flambirajte. ČIm plamen nestane, šargarepa je spremna.

Za humus, u šerpi pomešajte pileći bujon, sočivo i lovorov list. Nakon što proključa, smanjite vatru i kuvajte poklopljeno oko 45 minuta ili dok sočivo ne omekša. Pred kraj sklonite poklopac, pojačajte vatru i pustite da preostala voda ispari.

Stavite sočivo u blender zajedno sa belim lukom, tahini pastom, limunovim sokom i maslinovim uljem i blendirajte dok se sastojci ne sjedine i ne dobije teksturu pirea. Humus stavite u činiju i dodajte so, kajenski biber, korijander i cimet.

Serviranje
Karamelizovane šargarepe poslužite sa humusom, tostiranim pistaćima i narom

Hvala, Igore!

The post Igor Stanković @izorgor: Kuvanje mi je poligon za igru idejama i ukusima appeared first on 42 magazin.

Proleće je savršeno godišnje doba da nas podseti koliko su biljke i zelenilo važan sastavni deo naših života, kako u dekorativnom, tako i širem smislu te reči. Zato je ovo idealno vreme da osvežite svoj dom i dodate mu malo zelene boje bez četke i valjka. Pronašli smo idealan primer kako to dobro uraditi, ovoga puta kod Španaca, a kada smo već uzeli papir i olovku da hvatamo beleške, prošetali smo po celom stanu i dodali još svežih, novih ideja na našu copy-paste listu.

Kroz razgovor saznajemo da ovaj projekat počinje od ideje da se renovira stan u staroj zgradi u kvartu Gracija u Barseloni, jer kada danas pogledamo stanje, staro se oseća i vidi tek toliko da dâ šarm čitavom prostoru.Naime, nekadašnji stan od 90 kvadrata bio je podeljen na čak šest soba, a arhitekte dodaju da je, kao takav, bio „prepodeljen“, budući da je ostavljao utisak mračnog prostora bez gotovo ikakve veze sa spoljašnošću. Novi vlasnici, kako nam kažu iz arhitektonskog biroa, imaju dve ljubavi, a to su norveški dizajn i Barselona, pa su dizajneri to iskoristili kao početnu tačku za stvaranje novog prostora. Već pri prvom ulasku u stan vlasnici su shvatili koliki je potencijal osunčanog unutrašnjeg dvorišta koje prekriva bršljan i odmah odlučili da ga kupe i pretvore u novo mesto za vikend-odmor.

Galerija ima dvostruke prozore koji osim svoje osnovne uloge imaju i efekat staklene bašte, pa biljke koje se nalaze neposredno iza prozora zahvalno bujaju u ovom prostoru

Njihova prva želja bila je da ga transformišu u svetao, otvoren prostor i naprave polueksterni vrt kako bi nadoknadili stvarni nedostatak otvorenog prostora.Arhitektonski tim YLAB Arquitectos, koji je od starta u ovom projektu, predložio je koncept koji oslobađa prostor i daje mu vizuelnu slobodnu, ali to je zahtevalo važne strukturne promene. Plan rekonstrukcije otpočeo je otvaranjem fasadnog zida sve do unutrašnjeg dela dvorišta i obnavljanje galerije kako bi se realizovao galerijski vrt.

Sadašnji raspored prostorija vrti se oko centralnog otvorenog prostora u obliku slova L, koji je preko galerije povezan sa unutrašnjim dvorištem.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Stan je opremljen velikim drvenim ormarićima sa sklopivim stalnim ormanom, koji se nalazi u unutrašnjem prostoru, dok se spoljni delovi mogu modifikovati. Apartman ima sopstveno kupatilo kome se može priči i kroz vrata iz zajedničkog prostora, pa ostavlja utisak gostinskog kupatila.

Koncept rasporeda osmišljen je kao klasična funkcionalna raspodela, ali u to su uključene i dodatne tzv. podzone koje su usklađene sa specifičnim načinom života vlasnika.Centralni prostor opremljen je efektnim komadima kao što su trpezarijski sto i ležaljke koje se nadopunjuju sa ovom dizajnerskom postavkom.

Čitav kuhinjski prostor integrisan je u jednu vitrinu, izrađenu od prirodnog svetlog hrastovog drveta, a sofisticirani priključci firme Blum zaokružuju utisak ovog rešenja.

Dnevna soba je takođe podeljena na unutrašnju zonu koja je opremljena ležaljkama i spoljnu u kojoj se nalazi trpezarijski sto.I konačno stižemo do najlepšeg i najfotogeničnijeg dela stana! Galerija sa dvostrukim prozorima, koji osim svoje osnovne uloge pružaju i efekat staklene bašte, pa biljke koje se nalaze neposredno iza prozora zahvalno bujaju u ovom prostoru.Ako se fokusiramo na analizu boja, ovde je iskorišćena prirodna boja kamena koja podseća na pesak i naglašava zelenilo koje preovladava.

Već pri prvom ulasku u stan, vlasnici su shvatili koliki je potencijal osunčanog unutrašnjeg dvorišta koje prekriva bršljan i odmah odlučili da ga kupe i pretvore u novo mesto za vikend-odmor

Zahvaljujući velikom skladišnom prostoru od poda do plafona, stan ima dosta prostora, bolje rečeno maksimalno je iskorišćen, pa se vlasnici ne pitaju gde će smestiti odeću koju ne nose ove sezone. Ormarići od hrastovog drveta smenjuju se sa belim lakiranim zidnim oblogama, čime je postignuta nenametljiva dinamika. Klizna i skrivena vrata ostavljaju mogućnost transformacije ovom prostoru koji na suptilan način menja svoje oblike zahvaljujući tim elementima. Materijal kao što je drvo savršen je u kombinaciji sa svetlim tonovima koji održavaju prirodu svetlost, ali istovremeno ostavlja utisak toplog doma.Na kraju šetnje kroz ovaj stan ostaje nam samo da napravimo listu biljaka koje ćemo useliti u svoj dom, a ono što prvo unosimo je XL kaktus, zatim još jedan, zatim…

Dizajn: YLAB Arquitectos
Fotografije: YLAB Arquitectos

The post Staklena bašta na terasi appeared first on 42 magazin.

Svi znaju za strah od visine, lifta, pauka… ali retko ko je uspeo da prepozna i definiše strah od kuhinje. E to je uradio Miroslav Pavlović, dizajner koji je i odlučio da preživi kuhinju uz pomoć dva važna začina – kreacije i ljubavi. U toj borbi koristi ono čime se bavi – likovnjačke veštine da spoji nespojivo, redizajnira i modifikuje staro i viziju za jednu veliku gastronomsku stvar koja je u stvari dizajnerski poduhvat… Zavirili smo zato u njegov blog Preživeti kuhinju, onda u njegovu biografiju, pa u njegov profesionalni portfolio. Sve je kod njega lepo, umereno začinjeno, fino sjedinjeno i jednostavno.   

(I da, na kraju smo uspeli da izmamimo dva opasno dobra (tajna) gastro-dizajnerska recepta – za dekonstruisani bolonjez s dodirom Indije i čokoladne tartufe. Mljac.)

Hi. I am Miroslav. Brand designer – kratko, lično i jasno stoji u tvom likovnom potrfoliju. Šta u tvom slučaju znači biti dizajner i šta ti sve dizajniraš, Miroslave?
Hi. Rekao bih da u mom slučaju to prosto znači život. Nakon više od petnaest godina, teško je razdvojiti profesionalno od ličnog. To sam ja, all in all. Mislim da je to nešto što važi za sve kreativne profesionalce. Kreativnost u funkciji posla zahteva da se ta kreativnost i živi – posao je svuda. Ja znam da i dalje svakog dana učim, ali ne nužno u samom radu. Svaki kreativac uči kroz svakodnevne interakcije, s ljudima, s okruženjem, s medijima, na kraju. Inspiracija je svuda, a u današnje vreme naročito na društvenim mrežama. Meni je Instagram velika inspiracija jer je odličan moodboard za baš sve čime se ja bavim – dizajn, kuvanje, fotografija…

Srećan sam što u regionu postoji dosta kvalitetnih food blogerki. Strani blogeri su već na nivou ozbiljnih poslovnih poduhvata i teško mi je da ih poredim sa entuzijastima na domaćem net nebu

Želeo si da postaneš arhitekta, studirao si jezike, postao grafički dizajner, preveo mnogo knjiga i članaka, a sve vreme je tu ljubav prema umetnosti kuvanja. Kako si stigao od dizajna do gastronomije? Šta veže ta dva polja i kako si ih ti uvezao?
Taj put je zapravo kratak, bar u mom slučaju. To su dva veoma slična polja. I jedno i drugo podrazumevaju kreativni proces koji dovodi do finalnog proizvoda otvorenog za konzumiranje i kritiku. Oba se obraćaju korisniku lično, tumače se vrlo subjektivno. I u oba slučaja posao dizajnera/kuvara je da u svakome nađu tu tačku kojom će pokrenuti lep osećaj. Rezultat dizajna konzumira se čulno (vizuelno) i funkcionalno, rezultat kulinarstva opet čulno (vizuelno, taktilno…), ali i funkcionalno. Još jedna sličnost je razlog što volim dizajn – primenjen je, a nije samo umetnost. Tako je i sa hranom. Dizajn prenosi informaciju, koja, kad se svede na osnove, ne mora da bude ulepšana. Ne mora, ali trebalo bi. Tako i sa hranom – potrebna nam je da preživimo i preživećemo ako unosimo određene količine i kombinacije hranljivih sastojaka. Ali kada unesemo i dizajn u kuvanje, dobijemo lepo i ukusno. Sve se konzumira, pa neka onda bude i privlačno – neka iza toga stoje kreativnost i znanje. Na kraju, dizajn i kuvanje su slični i po tome što kod oba treba uživati i u procesu, ne samo u rezultatu.

Kao omiljenu knjigu izdvojiću Veliki narodni kuvar, ogromna knjiga crvenih korica – to je nešto čega se sećam iz detinjstva jer mislim da skoro svaka kuća ima jedan primerak

Osim dizajna i kulinarstva, koju još oblast stvaralaštva voliš, a koja inspiriše tvoj rad?
Volim fotografiju. Preciznije, fotografiju hrane, što je, naravno, usko povezano sa onim čime se i bavim. Krenuo sam sa mobilnim telefonom koji ima odličnu kameru, pa shvatio da mi ipak treba i ozbiljnija oprema, tako da još uvek učim. Ipak je fotografija oblast koja zahteva godine rada i iskustva, ne bih se usudio da sebe nazovem profesionalcem na tom polju. Mada, mislim da nisam loš jer je i u tome ljubav bitna stavka – ja volim to što fotografišem. Ja sam to skuvao, znam šta je i kakav je ukus – znam kako želim da predstavim to jelo.

Radio si u izdavaštvu, bio art direktor magazina Playboy, a paralelno si vodio nekoliko online food magazina, spojio si ljubav prema hrani i blogovanje. Sada radiš kao dizajner u marketinškoj agenciji i vodiš blog Preživeti kuhinju. Kako čovek da preživi kuhinju kad je toliko voli? I na koliko frontova sada paralelno radiš?
Prošao sam mnoge sfere dizajna. I uživao u svakoj na tom prilično dugom putu. Volim izdavaštvo i pokretanje i vođenje kulinarskog magazina bilo je moj stidljiv način da uđem u blogerske vode. Možda bi valjalo da objasnim šta znači preživeti kuhinju. Ja uživam u kuvanju. Uživam i u hrani, očigledno. Ne radi se o tome kako preživeti hranu. Čitava priča o food blogovanju krenula je iz toga što ja najviše volim da kuvam za prijatelje, naročito kad se okupe u velikom broju. Volim publiku, iskreno. Pokrenuo me je trenutak kada oduševljenje kod ljudi isprati i diskretan strah – ja to ne umem kao ti. A to baš nije tačno. Ume svako, potrebni su samo strpljenje i želja. Otud ideja o imenu Preživeti kuhinju. Kuhinja nije bojno polje, nego dobronamerno okruženje koje se lako savlada. Moja ideja je da pokažem ljudima koliko je kuvanje jednostavno, iz ugla nekoga ko nije profesionalac u tome, nego samo zaista voli da kuva. Ja sam i dalje daleko od profesionalca u kuhinji, mnogo toga ne umem, namučim se. Ima dana kad i najprostija jela prosto ne idu. Ali sve je to deo jedne amaterske kuhinje čija je svrha samo uživanje i druženje. A paralelni frontovi… Uh, pa ja uvek radim na bar četiri

Dizajn i kuvanje su slični i po tome što kod oba treba uživati i u procesu, ne samo u rezultatu

#EEEEEATS #truecooks #eatfamous #foodstagram #eats #igfood #goodeats #yum #buzzfeedfood #feedfeed #huffposttaste #foodbloggers #yummie #tastespotting #foodgawker #instayum #instafood #food #foodlove #foodies #foodblog #foodblogger #foodlover #foodgram #foodspotting #foodography #realmencook

A post shared by Preživeti kuhinju (@prezivetikuhinju) on Jan 2, 2018 at 9:31am PST

Tvoja omiljena kulinarska knjiga?
U kućnoj biblioteci imam, naravno, najviše kuvara. Svih mogućih kuhinja. Iz njih sam počeo da učim, mada, biću iskren, danas najviše koristim internet. Kao omiljenu knjigu izdvojiću Veliki narodni kuvar, ogromna knjiga crvenih korica – to je nešto čega se sećam iz detinjstva jer mislim da skoro svaka kuća ima jedan primerak. Kao mali, uživao sam u listanju tog prilično teškog izdanja, baš zato što je jedno veliko uputstvo za kuhinju. Rekao bih da je sve tako i počelo.

Moj stil u kuhinji je 70 odsto improvizacija, 30 odsto namera.  Pokreće me ukus. Pokreće me eksperiment. Nekad naletim na neko novo jelo, najčešće komplikovano, pa to onda postane izazov koji moram da pobedim

 Imaš li nekog omiljenog domaćeg ili svetskog šefa, blogera?
Vrlo cenim strane profesionalne šefove, to su ljudi sa ozbiljnim idejama i pomerenom kreativnošću. Gordon Remzi kao hladni profesionalac čiji mi se karakter dopada. Masimo Botura zbog inovativnosti, upornosti i neverovatne životne priče. Entoni Bordejn kao istraživač. Na terenu blogera, srećan sam što kod nas (u regionu) postoji dosta kvalitetnih food blogerki. Strani blogeri su već na nivou ozbiljnih poslovnih poduhvata i teško mi je da ih poredim sa entuzijastima na domaćem net nebu, samo u smislu pozadinske podrške – oni to sve rade sami i iz ljubavi/inata.

#typegang #vector #designer #vectorart #graphicdesign #illustrator #typography #logo #thedailytype #goodtype #graphicdesigner #type #typespire #handmadefont #creative #designs #logoplace #logodesing #designinspiration #creativity #gfxmob #illustration #photoshop #adobe #logosai #logoinspirations #logopassion #graphicdesigncentral

A post shared by miro.slav brand designer (@miro.slav.design) on Apr 11, 2018 at 1:46pm PDT

Šta misliš o globalnom trendu food art ili food architecture?
Lično, ljubitelj sam jednostavne i nenametljive kućne hrane. Ne fascinira me fancy plating, ali recimo da mi se prilično dopalo nešto na šta sam nedavno naleteo. Poslastičarka-arhitektkinja koja 3D modelovanjem pravi modle za torte i kolače i od njih pravi mala arhitektonska dela. To je nešto što zaista poštujem, taj nivo inspirisanost i originalnosti. I izgleda neverovatno!

Kako kuvaš, osmisliš recept unapred ili improvizuješ na licu mesta? Šta te pokreće?
Mislim da je moj stil u kuhinji 70 odsto improvizacija, 30 odsto namera. Kad kažem improvizacija, mislim na inspiraciju, zapravo. Ona je uvek tu dok kuvam, a nekada i kad ne kuvam, pa smislim neko jelo inspirisan sasvim drugim stvarima. Pokreće me ukus. Pokreće me eksperiment. Nekad naletim na neko novo jelo, najčešće komplikovano, pa to onda postane izazov koji moram da pobedim. Volim kombinovanje ukusa, volim svežinu u hrani. Ne volim obično, uvek se tu nađe nešto neočekivano.

Volim da se bavim testom, imam ruku, što bi rekli. I ima nečeg magičnog u tom procesu, od čega kreće, kako raste i razvija se, kako se transformiše u rerni

Koja je tvoja omiljena nacionalna kuhinja? I kako bi opisao svoj gastro-pravac?
Italija. Uvek Italija. Na prvom mestu bez pretnje. Mada volim i Aziju, pa i Južnu Ameriku. Moj pravac? U suštini mešavina svega i svačega. Volim da kombinujem i mislim da umem da iskoristim delove raznih kuhinja na neočekivanim mestima u recimo domaćim jelima.

Šta najviše voliš da spremaš, a šta da jedeš?
Opet, italijansku hranu. Nisam mesožder i više uživam u povrću i mlečnim proizvodima. Najviše volim picu i pastu, a isto volim i da spremam. Podeliću sa vama jedan baš moj recept za neobičan bolonjez sos, nastao spojem Italije i Indije. Ali pored toga, volim da spremim i dobru svežu kinesku hranu. Volim da se bavim testom, imam ruku, što bi rekli. I ima nečeg magičnog u tom procesu, od čega kreće, kako raste i razvija se, kako se transformiše u rerni. Mislim da u mojoj kuhinji uvek najveću ljubav i pažnju prijatelja dobiju klasične domaće kiflice sa sirom.

#typegang #vector #designer #vectorart #graphicdesign #illustrator #typography #logo #thedailytype #goodtype #graphicdesigner #type #typespire #handmadefont #creative #designs #logoplace #logodesing #designinspiration #creativity #gfxmob #illustration #photoshop #adobe #poster #posterdesign #graphicdesigncentral #designfeed

A post shared by miro.slav brand designer (@miro.slav.design) on Apr 8, 2018 at 4:50am PDT

Preporuči nam neki opasno dobar recept – za slatkiš?
Nisam ljubitelj slatkiša, to svi znaju o meni i čude se. Ali kad odlučim da pojedem slatko, to mora da bude baš dobro, kvalitetno i jednostavno. Stoga, preporučiću nešto baš jednostavno – čokoladne tartufe. Malo sastojaka, malo posla, jedini uslov da budu nezaboravni – nađite baš dobru čokoladu i još bolji kakao.

Daj nam neku recepturu za jelo koje ćemo pamtiti?
Kao što sam i obećao, moja dekonstruisana pasta bolonjez sa dodirom Indije. To je jedno od onih jela koja nastanu u glavi, iz inspiracije nečim potpuno drugim – u ovom slučaju dokumentarcem o jednom slavnom kuvaru. Hm, a ako dodam nešto neplanirano u paradajz sos, pa onda i neki neočekivan začin… i tako nastade ovo jelo.

Imaš li neke planove za budućnost – bližu i dalju?
Uvek. Trudim se da se razvijam na polju posla, da učim nove segmente dizajna, kao i da zađem na neka druga tržišta. Nova iskustva i novi izazovi. Želim da razvijem svoj blog, a u planu imam i dva izdavačka projekta. Jedan koji je pratnja blogu, svojevrsni priručnik za preživljavanje kuhinje. Drugi projekat mi je veoma bitan i drag i voleo bih da ostane iza mene – veliki kuvar modernizovane balkanske kuhinje. Zašto mi je baš bitan? Zato što je u potpunosti moj projekat, od pisanja, preko fotografije, do dizajna.

 A evo i recepata koje nam je Miroslav u pero diktirao.

Dekonstruisani bolonjez sa dodirom Indije

Za sos
500 g raznih vrsta paradajza (običan, čeri…)
30 g sušenog paradajza
1 glavica crnog luka
2 šargarepe
50 g suvih šljiva
½ kašičice suvog đumbira
list lovora

Za meso
500 g junetine ili teletine
50 g dimljene slanine
mleveni cimet
2 štapića cimeta
list lovora
maslinovo ulje

Priprema:
1 Meso isecite na kockice ili trake, pomešajte sa maslinovim uljem, mlevenim cimetom i malo soli i bibera. Ostavite da stoji oko pola sata.
2 Iseckajte crni luk i šargarepu na kockice, pa dinstajte na maslinovom ulju. Dodajte naseckane suve šljive. Kad šargarepa i suve šljive omekšaju, dodajte naseckani paradajz, lovor i đumbir. Pustite da se krčka dok paradajz ne počne da se raspada. Po potrebi dodajte malo vode. U ovom trenutku najbolje je da upotrebite štapni mikser dok ne dobijete fini sos, nalik na krem čorbu. Sada možete da proverite da li je sos dovoljno slan.
3 Skuvajte omiljenu pastu (nekako uz ovo najbolje idu taljatele), ali ne do kraja, ocedite ih i ostavite sa strane. Sačuvajte vodu u kojoj se testenina kuvala.
4 Zagrejte maslinovo ulje u tiganju, pa dodajte štapiće cimeta i lovor. Pustite da se dobro zagreju, pa dodajte seckanu slaninu. Pržite dok slanina ne postane poluprovidna. Nakon toga dodajte meso, pustite da se zaprži, pa onda smanjite vatru i povremeno nalivajte vodom od testenine, da se meso ne bi osušilo.
5 Kad je meso mekano, dodajte testeninu i pustite da se dokuva u mesu.
6 Sad je vreme da se sve složi tanjir. Budući da je ovo dekonstruisani bolonjez, prvo sipajte sos, pa preko njega dodajte meso i testeninu. Preko svega dodajte list svežeg bosiljka.

Čokoladni tartufi

Ovo je zaista jednostavan slatkiš, ali čak i za nekog ko ne voli slatko (kao što sam ja) prava je čarolija. Trebaće vam 300 g čokolade (ja obično stavim 2 vrste, jednu baš crnu, jednu malo manje crnu), 300 ml slatke pavlake, 50 g putera, prstohvat soli, ekstrakt vanile, malo mlevenog cimeta i kašika amareto likera. A za kraj vam treba baš dobar kakao, koji ima visok sadržaj masnoće (oko 20%).

U vatrostalnu posudu ubacite izlomljenu čokoladu, pa sve zajedno stavite u šerpu u kojoj ključa voda. Čokoladu je najlakše otopiti na pari. Dodajte i puter, pa pustite da se sve zajedno istopi, uz stalno mešanje. Kad se čokolada istopi, dodajte pavlaku, pa mešajte dok se sve ne sjedini. Na kraju dodajte amareto, cimet i vanilu. Nakon toga sipajte u plastičnu posudu s poklopcem, tako da debljina čokolade bude oko 3 cm. Poklopite i stavite u frižider na dva sata, da se stegne. Kašikom vadite komade čokolade, pa ih uvaljajte u kakao. Lično su mi tartufi lepši kad su nepravilnog oblika, tako da ne morate preterano da vodite računa.

The post Miroslav Pavlović: Kuvati dizajn ili dizajnirati kuvanje, pitanje je sad appeared first on 42 magazin.

Ana je lepa i voli da joj bude lepo. Uvek. I voli da kuva iako za kuvaricu nije baš rođena. Ana voli da se igra i voli da eksperimentiše. Kad ona ulazi u kuhinju, to vam je kao da upravo otvara vrata nekog ateljea, umetničke radionice za igru u kojoj želi da stvara jestiva čuda.

Kuhinja je za avanturiste, a ne za perfekcioniste. Nije važno šta drugi misle, pokažite šta umete

Ona ne zna šta drugim ljudima predstavlja kujna. I ne zanima je. Zna da je taj prostor u domu uvek za većinu porodica najvažniji, ali i prostor kome stalno nešto nedostaje – više reda, boja, stila, ritma… Nekog posebnog pečata.
U svesti većine ljudi kuhinja je mesto sa kog se svi nakon tornada pripreme hrane ili obedovanja povuku u neki prijatniji kutak, na primer do jarkocrvene sofe u dnevnom boravku, i ostave samo ostatke koji na smeđem, dosadnom kuhinjskom pultu čekaju u redu da ih neko sredi.

Ana ne pristaje na uobičajeno. I nikako ne pristaje na monotone životne tonove. Ona je ukrotila pomenuti tornado dobivši krila koja joj pomažu da kroz svoju kuhinju bukvalno leti. Da briljira jer ima sve neophodne prelepo dizajnirane igračke.

Kuhinjski set savremenog dizajna kMix Kenwood, stajliš i elegantan set proizvoda za pripremu hrane u vatrenocrvenoj, intenzivnocrnoj i ledenobeloj boji

Ana mrzi floskulu žena, majka, kraljica. A jeste majka i prva u svom elegantnom, maštovitom kraljevstvu koje nosi u sebi.
Za nju su igračke u kuhinji ono što su igračke njenim mališanima. One joj pomažu da za njih i sa njima u kujni fantazira u boji. Da bude eksperimentalni kulinarski hobista koji pripremi hrane pristupa s dozom uzbuđenja i inspiracije koje pokazuju njena deca dok stvaraju svoje svetove.

Rečju, Ana je iz svoje kuhinje izbacila dosadu i u nju unela zabavne uređaje za nova gastronomska dela, za istinsko zadovoljstvo, ali i za mogućnost da drži korak sa poslednjim trendovima. Uređaje uz čiju pomoć pravi jela koje inače ne bi mogla i uz koje rastu njene veštine u kuhinji. Strastveno, hrabro i pomalo drsko. Iskreno i racionalno, uz svest da ne moraju samo profesionalci da uživaju u finim zalogajima.

Kuhinja je za Anu umetnička radionica za igru u kojoj ona stvara jestiva čuda

Ana pazi na sve linije. Na vitku liniju, ali i na sve linije kojima je okružena. Voli da budu jednostavne, čistog dizajna, intenzivnih boja. Zato je i odabrala liniju proizvoda kMix Kenwood – elegantne i atraktivne sprave za pripremu hrane uz koje njeno kulinarsko umeće raste.

Ana više ne pravi dosadne sendviče, već viđene smutije, obične slatkiše i hleb od brašna, kvasca i vode. Uz kvalitetne kMix proizvode savremenog dizajna i vrhunskih funkcija Ana dizajnira hranu: svakoga dana zadivljuje porodicu i prijatelje svojim čudesnim delicijama.
Jer ona je kreativka svesna svog stila i želi da izrazi svoj personaliti u kuhinji, a da i sama kuhinja dobije svoju ličnost.
Taj Anin prostor krasi zapanjujuć kuhinjski set savremenog dizajna kMix Kenwood. Stajliš i elegantan, set proizvoda za pripremu hrane u tri elegantne bezvremene boje – vatrenocrvenoj, intenzivnocrnoj i ledenobeloj, kao strast, važnost i čistota.

Zabavni uređaji za nova gastronomska dela, za istinsko zadovoljstvo, ali i za mogućnost da držite korak sa poslednjim trendovima

Ana više ne pravi obične kolače jer ima super mikser, Kenwood kMix Stand Mixer, RRP XX – chic izgleda i neverovatnih performansi, uz dodatnu staklenu elegantnu posudu i alate za pripremu testa kao što su mućkalica (K-Beater) – njen je ultimativni kuhinjski saveznik dok eksperimentiše sa različitim slatkim kremovima i sastojcima u nameri da stvori nov aromatični hleb.

Ana je rekla zbogom već viđenim smutijima ubacivši u svoj kreativni atelje Kenwood kMix Blender, RRP XX – blender najsavremenije funkcionalnosti. Uz stakleni pehar otporan na visoku temperaturu, zajedno sa sečivima od nehrđajućeg čelika za bolje miksovanje i drobljenje leda, ovaj snažni uređaj dizajnerskog šmeka izuzetno je zgodan za ukusne i originalne napitke, šarene supce i svakojake sosove.

Ana je izbacila bezlični toster i sada i prepečeni hleb iskače iz aparata čiji lični stav daje pečat i gastro-okruženju. Kenwood kMix Toaster, RRP XX vrhunski je dizajniran, ima poboljšane funkcije, pa doručak predstavlja jutarnje elegantno protezanje. A može da prepeče i đevrek, da zagreva i odmrzava.

U Anin umetnički kuhinjski prostor stigao je još jedan must-have kao savršen pratilac tostera: ketler Kenwood kMix 1L Variable Temperature Kettle sa intuitivnom kontrolom temperature koji za Anu kuva savršenu instant kafu i čaj za mališane.

Ana je u zemlji elegantnih čuda. Ona fantazira. Fantazirajte i vi. Ana se ne plaši. Ne plašite se ni vi. Samo krenite. Kuhinja je za avanturiste, a ne za perfekcioniste. Nije važno šta drugi misle, pokažite šta umete. Ana nije umela, sad ume. Budite kao Ana.

The post Fantazija Anine šik kuhinje appeared first on 42 magazin.

Ako ste u potrazi za instant podizačem raspoloženja, čokolada je pravi izbor, kažu naučnici. Mi smo odlučili da im verujemo jer našim nepcima ide u korist. Ali ovoga puta nije reč o čokoladnom bloku, već o poboljšanoj, verovatno gotovo svima poznatoj verziji kolača iz koga curi topljena čokoladna masa kada se preseče viljuškom. Još jedna prednost je što se ekstremno brzo i jednostavno priprema.

Sastojci
‒ 200 g čokolade
‒ 250 g margarina
‒ 4 jaja
‒ 150 g šećera
‒ 100 g brašna

Priprema
1. Umutite jaja i šećer.
2. Istopite margarin i čokoladu.
3. Sjedinite obe smese.
4. Smesu sipajte u kalupe za mafine ili tepsiju sa kalupima (onu koja se koristi za proje, mafine i sl.)
5. Pecite u rerni tačno sedam minuta na 250 stepeni.
6. Prilikom serviranja pospite šećerom u prahu.
7. Servirajte uz sladoled od vanile, sveže voće ili džem od šumskih plodova i grančicu mente.

The post VIKEND-RECEPT: Savršen sufle! appeared first on 42 magazin.

Na severnoj strani ostrva Vlilend u Holandiji sagrađeno je oko 200 vikend-kuća u periodu između tridesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Većina kuća je naravno privatno vlasništvo i sve su sagrađene po slobodnom nahođenu jer je bilo prostora za takav izbor. No, onda su se stvari promenile i propisima je zabranjena izgradnju novih objekata.

Dakle, šta je do tada napravljeno – to je sve što ostaje, nema dodavanja jer tako novi zakon nalaže. Lokalna politika usmerena je na održavanje postojećeg prirodnog stanja ove oblasti, pa su kuće na njemu zamišljene kao mali objekti u otvorenom pejzažu i bez ograde oko privatnih nekretnina.

I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž

Planovi zoniranja ne pružaju stvarne mogućnosti za proširenje postojećih kuća, tako ni oni koji već imaju nekretninu nemaju opciju da je uvećavaju. Međutim, deo tih kuća ne zadovoljava trenutne zahteve, pa je tako rušenje i izgradnja novih objekata najracionalnija opcija. I to je bila i sudbina ove kuće koja je sagrađena 70-ih godina, a srušena 2016.

Pre nekoliko meseci na ovom mestu nastala je nova, komforna i moderna vikend-kuća namenjena velikoj porodici, njihovim prijateljima i rođacima. Iako se nalazi na vrhu peščane dine, kuća se stapa sa okruženjem i pruža neverovatan pogled na holandsko ostrvo Vlilend.

Dovoljno je da samo bacite pogled na ovo mesto i pretpostavite da su vlasnici od arhitekata naručili malu, slatku kuću, no nije bilo tako, naprotiv. Njihov zahtev bio je da kuća primarno bude prostrana i praktična, a ne na prvom mestu lepa, kako bi mogla da odgovori njihovim potrebama. Shodno tome projektni zadatak postavljen je kao kuća za odmor u kojoj su pejzaž, enterijer i eksterijer optimalno povezani.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Glavna karakteristika objekta koja skreće pažnju na prvi pogled jeste visok krov. Ovaj neujednačen krov uklapa se po formi sa okolinom, a kolorit je odabran na osnovu vremenskih uslova koje diktira klima ostrva.

Ako zavirite ispod krova, tu su tri nivoa: u potkrovlju i podrumu nalaze se spavaće sobe i kupatila, dok je između njih prostran dnevni boravak i natkrivena terasa.

Kao deo podruma koji zalazi u peščane dine je i prekriven spoljni prostor sa ulazom. Dnevno svetlo stiže do spavaćih soba upravo preko ovog prostora, dok za prolaznike podrumski prostor ostaje potpuno skriven. I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž.

Nakon što je završena izgradnja kuće, kako arhitekte kažu, vreme je za finalni deo projekta, a to je proces kada vremenski uslovi uspostavljaju neprekidnu vezu između kuće i pejzaža i tek tada novi i tek postavljeni materijali dobijaju svoju pravu verziju, dok kuća vizuelno postaje deo prirodnog okruženja, a ne neki objekat koji odskače.

Dizajn: Borren Staalenhoef Architecten BV bna
Fotografije: Pieter Kers

The post Jedna od 200 kuća na ostrvu Vlilend appeared first on 42 magazin.

U Savamali, beogradskom centru urbane kulture, nedavno je otvoren Share Square, prvi kafić u Srbiji koji funkcioniše po principu korišćenja po satu. To znači da gosti ovog neobičnog kafića u Koče Popovića 4 pri izlasku iz lokala ne moraju da zatraže račun za kafu, čaj ili sok, već jednostavno plaćaju onoliko koliko su vremena proveli u njemu.

Koncept je nastao po ugledu na online društvene platforme kao što su YouTube i Udemy, koje pružaju mogućnost amaterima i hobistima da podele svoja znanja i veštine, te da od njih i zarađuju

Ovo je jedini kafić u Srbiji koji za istu cenu pruža neograničene količine kafe i bezalkoholnih pića, grickalice, optički internet, i to u prostoru od 600 metara kvadratnih koje ljudi mogu koristiti kao otvoreni prostor za rad, sastanke ili jednostavno provođenje vremena sa prijateljima.

Share Square je jedinstven i zbog činjenice da u njemu svako može da se prijavi da drži časove ili da ih pak sluša. Koncept je nastao po ugledu na online društvene platforme kao što su YouTube i Udemy, koje pružaju mogućnost amaterima i hobistima da podele svoja znanja i veštine, te da od njih i zarađuju.

Ovaj prostor nudi svojim korisnicima četiri specijalizovane učionice za držanje predavanja, uključujući veliku i moderno opremljenu kuhinju, sobu za IT, prostor za profesionalno šminkanje, kao i sobu za muziku.

Obezbeđena je i multifunkcionalna prostorija koja se može koristiti za sve druge oblasti, od učenja jezika do pravljenja origamija.

Osnivač ovog prostora Ryo Ragland objasnio je ideju koja stoji iza Share Squarea: „Koncept Share Squarea nastao je usled činjenice da na online društvenim mrežama postoji ogromna potražnja za razmenom veština i znanja, dok takav koncept ne postoji u realnom životu. Proveli smo dosta vremena u pronalaženju najboljeg načina da prenesemo privlačnost društvenih mreža u fizičku platformu koja će ljudima omogućiti da se povezuju na mnogo smislenijem nivou, dok smo istovremeno zadržali aspekte koji čine online svet privlačnim: pristupačnost, jednostavnost, mogućnost da eksperimentišu i isprobavaju nove stvari, a da ne moraju da se posvete na duži rok ili potroše mnogo sredstava. Svi mi vodimo vrlo užurbane i zahtevne živote, tako da u svoje slobodno vreme radimo stvari za koje je potrebno najmanje truda. Share Square ima potencijal da pruži malo te fleksibilnosti koja nam je potrebna, dok nam u isto vreme omogućava da obogatimo svoj društveni život na konstruktivan i raznolik način.“

[See image gallery at 42magazin.rs]

U svetu koji je orijentisan na internet i društvene mreže ovakvo mesto biće osveženje jer će posetioci moći da se upoznaju i komuniciraju sa ljudima sličnih interesovanja, i to uživo, u realnom vremenu i prostoru. Međutim, iskorišćene su i prednosti online sveta, pa se zainteresovani na sajtu www.sharesqua.rs brzo i jednostavno mogu registrovati i dopuniti svoj račun, pregledati dostupne časove i prijaviti se na njih, oceniti instruktore, a na istom mestu se lako mogu prijaviti da i sami postanu instruktori.

Iza Share Squarea stoji neprofitna organizacija Coordinaide, čija je misija da kreira jake osnove za jačanje lokalnih zajednica povezivanjem pojedinaca, grupa, organizacija i kompanija. Jedno od ključnih načela organizacije Coordinaide jeste da kroz građenje i koordinaciju jakih društvenih mreža u realnom svetu zajednice mogu da stvaraju i obezbeđuju resurse i postižu svoje ciljeve kroz saradnju sa obostranom korišću i bez pomoći sa strane.

The post Share Square: Prvi kafić gde plaćate sate, a ne piće! appeared first on 42 magazin.

Kada vam padne šećer ili želite nekog da fascinirate, a znate onu čuvenu izreku koju nam govore bake: Ljubav na usta ulazi – ne razmišljajte dugo, sve što vam treba je čokoladna bomba u ustima! Možda je lakše da kupite čokoladu u prodavnici, ali ovaj duži put je zagarantovano slađi, zato predlažemo da ga testirate u svojoj kuhinji. Prava čokoladna torta u nekoliko redova, sa čokoladnim filom koji se između njih topi jeste 42 predlog za ovaj vikend.

Sastojci
– 300 g čokolade za kuvanje
– 300 g putera
– 120 ml slatke pavlake
– 200 g brašna
– 70 g kakao praha
– 1 prašak za pecivo
– 120 ml mleka
– 120 ml vode
– 2 jaja
– 150 g šećera

Priprema
1. Istopite puter i pomešajte ga sa šećerom.
2. Mikserom mutite smesu, dodajte jedno po jedno jaje dok smesa ne postane glatka, a zatim brašno, vodu, mleko, prašak za pecivo i kakao.
3. Smesu podelite na dva dela, te obe kore pecite po 30 minuta u rerni na 175 stepeni.
4. Slatku pavlaku zagrejte, dodate čokoladu i puter i mešajte dok se ne sjedine sastojci.
5. Fil ostavite dvadesetak minuta u frižideru.
6. Naizmenično ređajte kore i fil, a za kraj prelijte rastopljenom čokoladom.

P.S. Dodajte malo čili papričice u čokoladnu glazuru za pravu eksploziju u ustima!

The post VIKEND-RECEPT: Čokoladna bomba! appeared first on 42 magazin.

Vraćate se umorni sa posla, napolju je sparno, a sve o čemu sanjate jeste ceđena pomorandža koja vas čeka rashlađena u frižideru. Nakon osveženja treba vam ostatak ručka od juče da vam vrati energiju, popravi raspoloženje i spremni ste da u punoj snazi nastavite dan.

Ali vaša idila završava se nakon što shvatite da se ručak pokvario i da sad morate da primenite svoje kulinarske veštine i osmislite šta ćete drugo da pripremite. Otvarate frižider i procenjujete šta od sastojaka možete iskoristiti, a za to vreme uređaj užurbano i bučno radi kako bi temperatura za održavanje svežine hrane ostala idealna. Nažalost, ne uspeva u tome svaki put, a da stvar bude još gora, sredinom narednog meseca čeka vas neprijatno iznenađenje – neplanirano visok račun za električnu energiju.

Kompanija LG Electronics ponudila je idealno rešenje za ove probleme – frižider Smart InstaView Door-in-Door, dokaz da pametni domovi zaista čine život lakšim. Pošto samo dva puta kucnete na njegov LCD displej od 29 inča, koji zatim postaje providan, pred vama će se ukazati čitav sadržaj frižidera. Tako ćete, bez otvaranja vrata, uštedeti električnu energiju i na taj način izbeći neočekivani iznos na računu. Smart InstaView Door-in-Door pomoći će vam i u trenucima kada nemate inspiraciju i niste sigurni šta biste mogli da spremite za sutra. Dok gledate u raspoložive sastojke, možete pretraživati recepte na Food Channel stranici zahvaljujući WebOS platformi, koja je sastavni deo uređaja.

Osim toga, funkcija Smart Tag omogućava da se na displej dodaju stikeri, na kojima možete navesti sve namirnice koje se nalaze u frižideru, kao i njihov rok trajanja, a pritom će vas uređaj podsećati da ih iskoristite na vreme. Zahvaljujući ovoj mogućnosti izbeći ćete svima mrsko bacanje hrane nakon isteka roka upotrebe. Na displeju možete ispisivati i poruke za svoje ukućane i podsećati ih na svakodnevne obaveze. Ukoliko vam se dešava da zaboravite spisak za kupovinu u kući, pa često obilazite rafove u prodavnici pokušavajući da se setite šta vam je sve potrebno, nema više razloga za brigu. Svojim smart telefonom možete se povezati sa kamerom unutar frižidera i tako videti šta vam to nedostaje za pripremu željenog obroka. Putem ličnog asistenta pod nazivom Amazon Alexa, koji sluša vaše glasovne komande, Smart InstaView Door-in-Door proveriće umesto vas vremensku prognozu, rezervisati automobilski prevoz ili pustiti vašu omiljenu pesmu.

Odvrnite muziku do daske i uživajte u vremenu koje provodite u kuhinji, a Smart InstaView Door-in-Door frižider misliće umesto vas, podsećati vas na obaveze i učiniti vam svakodnevicu mnogo jednostavnijom.

The post Nabavite ličnog asistenta i držite ga u kuhinji appeared first on 42 magazin.

Kada sam prošle godine u ovo vreme krenula da sređujem stan, jednostavno nisam imala pojma kako stvari funkcionišu, ni šta me čeka, ni šta je košuljica koja se postavlja pre parketa, a šta medijapan, koliko koštaju pločice, a koliko slavine. Moraju li majstori toliko da te zavlače ili možda ne, čak ni koliko će sve okvirno da traje. Sada, međutim, znam – i želim da svojim znanjem spasim bar nečiji razum!
Šalu na stranu, volela bih da sam ovo što pišem pročitala pre nego što sam se upustila u renoviranje svog doma. Reč je o stanu u kom je promenjeno sve osim starog parketa (ako vam finansije dozvoljavaju, ipak predlažem da i njega promenite) i kuhinja je pregrađena, što svrstavam u kategoriju teških radova.

Najbolje je da za stvari poput pločica, koje najverovatnije nećete menjati barem narednih desetak godina, zaista odvojite dosta vremena

Prvi i najvažniji savet jeste da unajmite preduzimača jer ga ja do polovine izvođenja radova nisam imala. Iako to u prvi mah deluje kao skuplja varijanta, vrlo je verovatno da ćete proći kroz ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji ako ne angažujete nekoga ko će umesto vas da se drnda s majstorima (što je manje bitno) i da ima svoj tim povezanih radnika (mnogo bitnije, a o tome se toliko ne razmišlja), koji će znati šta su majstori pre njih radili. Zato što je veoma važno i dobro kada keramičar zna kako je i gde vodoinstalater pre njega postavljao cevi.
Ako se ipak odlučite za solo varijantu, evo malog vodiča za biranje majstora. Moja preporuka je da nađete čoveka po preporuci. Dakle, poslušajte nekog kome verujete, ko zna kako je neki majstor svoj prethodni posao obavio, koliko je to trajalo, da li je iza sebe ostavio haos ili ne. Takođe, razmotrite bar nekoliko ponuda – cene zaista variraju! Evo, meni su za podne pločice tražili od šest do četrnaest evra po kvadratu. I naravno, pokušajte da budete tu dok majstori rade. Čak i ako im potpuno verujete, eventualne nedoumice bolje je da rešite zajedno da ne biste gubili i vreme i novac na prepravke.

I konačno – pločice! U mom slučaju stvar kojom sam ubedljivo najzadovoljnija u stanu. Međutim, na izbor savršenih mi je, bez preterivanja, otišlo skoro tri meseca. Nisam imala ni arhitektu ni dizajnera enterijera i bilo mi je jako bitno da prostor u kome ću živeti uredim sama. Ako se i vi odlučite na taj korak, savetujem vam da budete potpuno iskreni prema sebi i svom ukusu. Smatram da stan treba da odslikava vašu ličnost – samo tako ćete se u njemu osećati potpuno prijatno.
Mala zamka, doduše, ume da bude preveliko oslanjanje na osećaj, pogotovo ako ste, kao ja, podložni promenama raspoloženja. Zato je najbolje da za stvari poput pločica, koje najverovatnije nećete menjati barem narednih desetak godina, zaista odvojite dosta vremena. Računajte i na to da je moguće da pločice koje vam se dopadnu prodavnica nema na lageru i da ćete ih sigurno čekati nekoliko nedelja.

Pokušajte da budete tu dok majstori rade. Čak i ako im potpuno verujete, eventualne nedoumice bolje je da rešite zajedno da ne biste gubili i vreme i novac na prepravke

U suštini, najbitnija vaša odluka biće koliko neupadljive/upadljive želite da budu. Ja sam prošla put od marokanskog kupatila u kome je (a to sam želela) sve izjedna i izgleda kao da je od kamena/zemlje, preko onih prelepih portugalskih keramičkih pločica, do najjednostavnijeg, „protestantskog“ kupatila – i svaki put kad uđem u njega apsolutno sam presrećna. Jedna od stvari koje ćete tokom adaptacije stana otkrivati jeste da većinu ideja sa Pinteresta nećete sebi moći da priuštite, a čak i ako možete, veoma teško ćete naći majstore koji to mogu da izvedu.
Dakle, početna ideja bila je da pod bude od izlivenog betona, od čega su me majstori odgovorili, zašto – više se ni ne sećam – hidroizloacija i hladno, bla bla. Ali tome sam našla zamenu: pločice koje imitiraju beton sa tamnosivim fugnama izgledaju sjajno, a za održavanje su idealne jer nisu jednobojne, što je najbitnija stvar kod podnih pločica, osim ukoliko niste fan toga da se svaka dlaka koja padne na pod vidi.

Ono na šta sam zaista ponosna jesu moje zidne pločice. Viđala sam ih na skoro svakoj slici kupatila na netu koja mi se dopala, ali ih nema ni na jednom sajtu kada ukucate: „pločice, prodaja, Beograd“, kao ni u prvih pet radnji koje sam posetila. To su tzv. subway tiles ili metro pločice. Problem sa njima, kao i sa ostalim sličnim pločicama, jeste cena. Ili sam bar ja tako mislila do trećeg meseca istraživanja! U malo ekskluzivnijim radnjama koje prodaju pločice naći ćete povremeno istaknutu cenu za prvu klasu i nešto što se zove komercijalna klasa. To su potpuno iste pločice, s tim što su u komercijalnu klasu otišle one koje su zbog nečega izbačene iz prve. Prilično nepoverljiva prema takvom objašnjenu prodavačice, nisam bila lenja već sam otišla u magacin da se sama uverim kako to izgleda. I završim plaćajući više od 50 odsto nižu cenu od prve klase za pločice na kojima maltene nije bilo nikakve razlike – tri ili četiri pločice od svih u mom kupatilu imaju crnu tačkicu. To smatram kupovinom života.

Prvi i najvažniji savet jeste da unajmite preduzimača jer ga ja do polovine izvođenja radova nisam imala. Iako to u prvi mah deluje kao skuplja varijanta, vrlo je verovatno da ćete proći kroz ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji

Osim oko kade, gde su do plafona, pločice u mom kupatilu idu do pola zida, a ostatak je okrečen navodno vodootpornom farbom – živi bili pa videli!
I zidne pločice za kuhinju, nešto drugačijih dimenzija, kupljene su u istoj radnji, na istu foru. Međutim, kuhinjske podne pločice su druga priča. Ideja je bila da imitiraju oslikane podove italijanskih vila. Kupila sam ih u jednoj maloj radnji i, za divno čudo, nisu bile toliko skupe. A svakoga dana su mi sve lepše i lepše.

I poslednja moja nedoumica bile su fugne, kojima sam takođe zadovoljna. Odabrala sam tamnosive fugne na podu i na zidu kupatila i, nadam se, izbegla sudbinu belih fugni oko kade koje pre ili kasnije postanu crne. I da, veličina fugni je 2 mm kako bi se tako tamnosive istakle na belim pločicama.

Dakle, suma sumarum – dajte sebi dovoljno vremena da odlučite kako će izgledati površina koju ćete dugo gledati. Birajte tamnije fugne, ali ne pretamne, npr. crne, zbog kamenca. Izbegavajte reljefne i potpuno jednobojne pločice jer su zahtevne za održavanje i zapamtite – vrlo, ali vrlo je verovatno da to što želite uz malo istraživanja možete dobiti i mnogo jeftinije nego što vam se čini.

I još nešto – srećno!

The post Mini-vodič za renoviranje stana: Kupatilo i kuhinja kao na Pinterestu za malo para appeared first on 42 magazin.