Pre nego što se upustite u renoviranje stana bez pomoći dizajnera enterijera ili arhitekte, dakle – sami, nije zgoreg da savladate nekoliko lekcija. Pa počnimo od početka, od poda, tj. pločica
Kada sam prošle godine u ovo vreme krenula da sređujem stan, jednostavno nisam imala pojma kako stvari funkcionišu, ni šta me čeka, ni šta je košuljica koja se postavlja pre parketa, a šta medijapan, koliko koštaju pločice, a koliko slavine. Moraju li majstori toliko da te zavlače ili možda ne, čak ni koliko će sve okvirno da traje. Sada, međutim, znam – i želim da svojim znanjem spasim bar nečiji razum!
Šalu na stranu, volela bih da sam ovo što pišem pročitala pre nego što sam se upustila u renoviranje svog doma. Reč je o stanu u kom je promenjeno sve osim starog parketa (ako vam finansije dozvoljavaju, ipak predlažem da i njega promenite) i kuhinja je pregrađena, što svrstavam u kategoriju teških radova.
Najbolje je da za stvari poput pločica, koje najverovatnije nećete menjati barem narednih desetak godina, zaista odvojite dosta vremena
Prvi i najvažniji savet jeste da unajmite preduzimača jer ga ja do polovine izvođenja radova nisam imala. Iako to u prvi mah deluje kao skuplja varijanta, vrlo je verovatno da ćete proći kroz ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji ako ne angažujete nekoga ko će umesto vas da se drnda s majstorima (što je manje bitno) i da ima svoj tim povezanih radnika (mnogo bitnije, a o tome se toliko ne razmišlja), koji će znati šta su majstori pre njih radili. Zato što je veoma važno i dobro kada keramičar zna kako je i gde vodoinstalater pre njega postavljao cevi.
Ako se ipak odlučite za solo varijantu, evo malog vodiča za biranje majstora. Moja preporuka je da nađete čoveka po preporuci. Dakle, poslušajte nekog kome verujete, ko zna kako je neki majstor svoj prethodni posao obavio, koliko je to trajalo, da li je iza sebe ostavio haos ili ne. Takođe, razmotrite bar nekoliko ponuda – cene zaista variraju! Evo, meni su za podne pločice tražili od šest do četrnaest evra po kvadratu. I naravno, pokušajte da budete tu dok majstori rade. Čak i ako im potpuno verujete, eventualne nedoumice bolje je da rešite zajedno da ne biste gubili i vreme i novac na prepravke.
I konačno – pločice! U mom slučaju stvar kojom sam ubedljivo najzadovoljnija u stanu. Međutim, na izbor savršenih mi je, bez preterivanja, otišlo skoro tri meseca. Nisam imala ni arhitektu ni dizajnera enterijera i bilo mi je jako bitno da prostor u kome ću živeti uredim sama. Ako se i vi odlučite na taj korak, savetujem vam da budete potpuno iskreni prema sebi i svom ukusu. Smatram da stan treba da odslikava vašu ličnost – samo tako ćete se u njemu osećati potpuno prijatno.
Mala zamka, doduše, ume da bude preveliko oslanjanje na osećaj, pogotovo ako ste, kao ja, podložni promenama raspoloženja. Zato je najbolje da za stvari poput pločica, koje najverovatnije nećete menjati barem narednih desetak godina, zaista odvojite dosta vremena. Računajte i na to da je moguće da pločice koje vam se dopadnu prodavnica nema na lageru i da ćete ih sigurno čekati nekoliko nedelja.
Pokušajte da budete tu dok majstori rade. Čak i ako im potpuno verujete, eventualne nedoumice bolje je da rešite zajedno da ne biste gubili i vreme i novac na prepravke
U suštini, najbitnija vaša odluka biće koliko neupadljive/upadljive želite da budu. Ja sam prošla put od marokanskog kupatila u kome je (a to sam želela) sve izjedna i izgleda kao da je od kamena/zemlje, preko onih prelepih portugalskih keramičkih pločica, do najjednostavnijeg, „protestantskog“ kupatila – i svaki put kad uđem u njega apsolutno sam presrećna. Jedna od stvari koje ćete tokom adaptacije stana otkrivati jeste da većinu ideja sa Pinteresta nećete sebi moći da priuštite, a čak i ako možete, veoma teško ćete naći majstore koji to mogu da izvedu.
Dakle, početna ideja bila je da pod bude od izlivenog betona, od čega su me majstori odgovorili, zašto – više se ni ne sećam – hidroizloacija i hladno, bla bla. Ali tome sam našla zamenu: pločice koje imitiraju beton sa tamnosivim fugnama izgledaju sjajno, a za održavanje su idealne jer nisu jednobojne, što je najbitnija stvar kod podnih pločica, osim ukoliko niste fan toga da se svaka dlaka koja padne na pod vidi.
Ono na šta sam zaista ponosna jesu moje zidne pločice. Viđala sam ih na skoro svakoj slici kupatila na netu koja mi se dopala, ali ih nema ni na jednom sajtu kada ukucate: „pločice, prodaja, Beograd“, kao ni u prvih pet radnji koje sam posetila. To su tzv. subway tiles ili metro pločice. Problem sa njima, kao i sa ostalim sličnim pločicama, jeste cena. Ili sam bar ja tako mislila do trećeg meseca istraživanja! U malo ekskluzivnijim radnjama koje prodaju pločice naći ćete povremeno istaknutu cenu za prvu klasu i nešto što se zove komercijalna klasa. To su potpuno iste pločice, s tim što su u komercijalnu klasu otišle one koje su zbog nečega izbačene iz prve. Prilično nepoverljiva prema takvom objašnjenu prodavačice, nisam bila lenja već sam otišla u magacin da se sama uverim kako to izgleda. I završim plaćajući više od 50 odsto nižu cenu od prve klase za pločice na kojima maltene nije bilo nikakve razlike – tri ili četiri pločice od svih u mom kupatilu imaju crnu tačkicu. To smatram kupovinom života.
Prvi i najvažniji savet jeste da unajmite preduzimača jer ga ja do polovine izvođenja radova nisam imala. Iako to u prvi mah deluje kao skuplja varijanta, vrlo je verovatno da ćete proći kroz ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji
Osim oko kade, gde su do plafona, pločice u mom kupatilu idu do pola zida, a ostatak je okrečen navodno vodootpornom farbom – živi bili pa videli!
I zidne pločice za kuhinju, nešto drugačijih dimenzija, kupljene su u istoj radnji, na istu foru. Međutim, kuhinjske podne pločice su druga priča. Ideja je bila da imitiraju oslikane podove italijanskih vila. Kupila sam ih u jednoj maloj radnji i, za divno čudo, nisu bile toliko skupe. A svakoga dana su mi sve lepše i lepše.
I poslednja moja nedoumica bile su fugne, kojima sam takođe zadovoljna. Odabrala sam tamnosive fugne na podu i na zidu kupatila i, nadam se, izbegla sudbinu belih fugni oko kade koje pre ili kasnije postanu crne. I da, veličina fugni je 2 mm kako bi se tako tamnosive istakle na belim pločicama.
Dakle, suma sumarum – dajte sebi dovoljno vremena da odlučite kako će izgledati površina koju ćete dugo gledati. Birajte tamnije fugne, ali ne pretamne, npr. crne, zbog kamenca. Izbegavajte reljefne i potpuno jednobojne pločice jer su zahtevne za održavanje i zapamtite – vrlo, ali vrlo je verovatno da to što želite uz malo istraživanja možete dobiti i mnogo jeftinije nego što vam se čini.
I još nešto – srećno!