Bašta fest, koji je pokrenuo i vodi tim mladih filmskih autora, dobar je primer kako se može razviti jedna inicijativa i kako se održava kreativni entuzijazam. Sa idejom da decentralizuje kulturu, festival usmerava bogat filmski, muzički, prateći i edukativni program na Zlatiborski okrug. Najveći uspeh ovog festivala jeste činjenica da je tokom proteklih pet godina postao tačka sretanja studenata, mladih filmskih autora iz čitavog sveta, glumaca iz zemlje i regiona, a među kojima su bili i Dragan Bjelogrlić, Hana Selimović, Milan Marić, Slaven Došlo i Marko Janketić.

Glavni, filmski program Bašta festa je međunarodnog i takmičarskog karaktera. Selektor festivala Nikola Ljuca, u saradnji sa umetničkom direktorkom Majom Šušom, izabrao je 24 filma iz 18 zemalja, od toga četiri domaća, koji čine uzbudljiv i raznovrsan takmičarski program! U tri dana publika će imati prilike da vidi filmove iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, BiH, Danske, Švedske, Poljske, Austrije, Francuske, SAD, Kanade, Belgije, Grčke, Italije, Irana, Holandije i Islanda, a ono na šta je tim festivala naročito ponosan je to što sedam rediteljki potpisuje filmove, kao i da je pet naslova iz regiona.

Bašta fest se svake godine tradicionalno zatvara filmovima domaćih mladih autora, a ovoga puta to je debitantsko dugometražno ostvarenje mladog reditelja Raška Miljkovića Zlogonje!

Pored glavnog takmičarskog, edukativnog, muzičkog i dečjeg programa, u okviru šestog Bašta festa, uz podršku Filmskog centra Srbije, uvodi se nov program Industry – besplatna radionica za prezentaciju projekta namenjena mladim filmskim rediteljima iz Srbije – Bašta Pitch! Mentorka programa je scenaristkinja i producentkinja Mina Đukić. U okviru programa Industry mladi reditelji koji se prijave proći će u višednevnom radu sa mentorom kroz pripremu za završni pič (prezentaciju) poslednjeg dana festivala, kada će žiri izabrati pobednika, koji dobija novčanu nagradu od 500 evra za početak rada na svom ostvarenju.

Nagrade na Bašta festu dodeljuju se za najbolji film u celini – Zlatna imaginacija, najbolju režiju – Zlatna indikacija, najbolju mušku i žensku ulogu – Zlatna interpretacija, za najbolji scenario – Zlatna inspiracija i nagradu za najbolji snimateljski rad – Zlatna vizuelizacija. Budući da ima nameru da podstiče svest o ovoj regiji i pre svega kreativnom ulaganju u Bajinu Baštu, Bašta fest dodeljuje i nagradu Baš ta čast, pojedincu ili inicijativi koju smatra značajnom. Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte takođe dodeljuje svoju nagradu za najbolji film, a njihovo učešće u samom programu podstiče kritički stav omladine koja čini dobar deo publike, kao i volonterskog tima festivala. Bašta fest je decu i mlade prepoznao kao neumorne i znatiželjne posetioce projekcija, ali i kao svoje važne buduće saradnike.

Bašta fest – internacionalni festival kratkog igranog filma održava se od 4. do 7. jula 2019. u Bajinoj Bašti, a ulaz na sve programe festivala je besplatan. Za dodatne informacije i program pratite Bašta fest Facebook.

The post Bašta fest 2019: 24 filma, originalne nagrade, gosti iz regiona i mnogo dobre muzike appeared first on 42 magazin.

Ilustracija: Rich Pellegrino

Iako je prvi april, i treba se šaliti, mi odlučujemo da fokus nanovo stavimo na različite probleme ljudske psihe. Oni, naravno, nisu šala, ali se, ponekad, upravo kroz humor neki od njih mogu lakše prevazići. Baš zato smo, umesto klasičnih komedija, koje bi imalo smisla objaviti baš danas, odlučili da sastavimo listu od nekoliko fenomenalnih naslova koji jesu komični, dramatični ili tragikomični – i svi se bave različitim psihičkim poremećajima.

Crevna napast (The Cable Guy, 1996)
Režija: Ben Stiller

Jim Carrey je Chip Douglas, TV majstor s disocijativnim poremećajem, koji uplivava u život arhitekte Stevena (Matthew Broderick) i rastura sve pred sobom.

Priča počinje sa Stevenom koji se seli u samački stan, nakon raskida s devojkom Robin, i nudi Chipu dodatnih 50 dolara kako bi mu na kvarno namestio dodatne kablovske TV kanale. Naravno, kako se radnja razvija, shvatamo da Chip nije tu zbog posla, već želi da Stevenu preotme čitav život.

U ulozi Chipa, kome je samoinicijativno dodelio govornu manu, Carrey je apsolutno manijakalan, a scena u kojoj ga gledamo dok peva karaoke verziju Somebody to Love, benda Jefferson Airplane, ušla je u filmsku istoriju. Crevna napast je neverovatno komičan, ali u isto vreme i uznemirujuć film, a takvu vrstu dualizama veoma volimo.

Umreti za (To Die For, 1995)
Režija: Gus van Sant

Suzzane je ubeđena da će postati poznata – veruje da je atraktivna, rečita i zamišlja da se inteligentna (zamišlja je ključna reč ovde), tako da po svaku cenu pokušava da postane TV voditeljka.

U ovoj satiri, ispričanoj tako da ismeva tabloidni novinarski stil, Nicole Kidman igra svoju najbolju ulogu u dosadašnjoj karijeri; ona je Suzzane – novinarka s narcisoidnim poremećajem ličnosti. Da, bolja je nego Virginia Woolf u filmu Sati za koju je dobila Oskara, verujte nam.

Dobro da bolje ne može biti (As Good as it Gets, 1997)
Režija: James L. Brooks

Jack Nicholsonov Melvin je šezdestogodišnji pisac mizantrop koji pati od opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Zbog razvijenih fobija od drugih ljudi, često je usamljen i neprijatan, ali se sve polako menja kad se zaljubi u Carol (Helen Hunt), konobaricu koja radi u njegovom omiljenom restoranu.

As Good as it Gets je veoma pametna romantična komedija, puna eklektičnih likova, i kao takva bila je bioskopski hit i nominovana za mnoge prestižne nagrade – Oskara, Zlatni globus i nagradu Satelit.

Welcome to Me (2014)
Režija: James Leon

Šta se dogodi kada mlada žena s graničnim poremećajem ličnosti osvoji milione na lutriji? U slučaju Alice Klieg (Kirsten Wiig), ona prestaje da uzima prepisane lekove i producira sopstvenu TV emisiju. Inspirisana velikom Oprahom, ona širokom auditorijumu deli svoje začudne poglede na svet.

Wiig je sjajna u ulozi Alice – problematične devojke koja bi definitivno morala biti pod psihijatrijskim nadzorom. Njena Alice je zabavna i draga, ali u isto vreme je se pomalo plašimo jer ne možemo da predvidimo njene reakcije.

The Royal Tenenbaums (2014)
Režija: Wes Anderson

https://www.youtube.com/watch?v=W5AU78dqBgE

Likovi u gotovo svim filmovima Wesa Andersona su pomalo bizarni, ali u filmu The Royal Tenenbaums neki od njih pate od ozbiljnijih stvari do puke „andersonovske začudnosti“. Margot Tenenbaum (Gwyneth Paltrow) depresivna je i suicidna, Chas Tenenbaum (Ben Stiller) ima posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), dok Eli Cash (Owen Wilson) zloupotrebljava lekove i zavistan je od njih.

Veliki broj Andersonovih filmova priča priče o neskladnim porodicama (a znamo da dobar deo stresa koji sa sobom nosimo, potiče upravo s tog mesta) ispričane kroz pastelne prizme i komične situacije i kao takve pomogle su mnogim ljudima da prevaziđu svoje lične, a slične, situacije.

The post Lista šaljivih filmova sa ozbiljnim porukama appeared first on 42 magazin.

O bubicama i herojima

Zemlja: Srbija, 2018.
Grupa: Srpski film; trajanje: 90′
Režija: Petar Pašić; scenario: Nikola Pejaković, Dimitrije Vojnov, Petar Pašić; uloge: Bojan Dimitrijević, Slobodan Boda Ninković, Nataša Vojnović

Priča koja spaja animaciju i igrani film, a za koji su scenario pisali Petar Pašić, Dimitrije Vojnov i Nikola Pejaković, govori o mladiću Raši, čiji život postaje avantura na granici dva sveta, stvarnog i nevidljivog, od momenta kada dobije posao čuvara jednog zapuštenog zdanja. Raša na svom putu sreće superheroja, dečaka, devojčicu iz dečakovog sirotišta i medicinsku sestru u koju se zaljubljuje, a koju tumači naša najpoznatija manekenka Nataša Vojnović.

Oblik vode (The Shape of Water)

Zemlja: SAD, 2017.
Grupa: FEST 46 Gala; trajanje: 123′
Režija: Guillermo del Toro; scenario: Guillermo del Toro, Vanessa Taylor; uloge: Sally Hawkins, Doug Jones, Michael Shannon, Richard Jenkins, Octavia Spencer, Michael Stuhlbarg

Film Guillerma del Tora Gómeza, meksičkog reditelja, scenografa, producenta i pisca, u trci je za ovogodišnjeg Oskara. Karijeru je gradio na fantastičnim dark dramama, poput
The Devil’s Backbone i Pan’s Labyrinth. Film Oblik vode rađen je u sličnom maniru, bajkovita je priča smeštena u vreme Hladnog rata u SAD, oko 1962. godine. U tajnoj, visoko obezbeđenoj vladinoj laboratoriji radi Elajza, koja vodi samotan i sputan život. Njen život se menja iz korena kada sa svojom koleginicom Zeldom otkrije tajni eksperiment unutar laboratorije.

Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju (Three Billboards Outside Ebbing, Missouri) 

Zemlja: Velika Britanija, SAD, 2017.
Grupa: FEST 46; trajanje: 115′
Režija i scenario: Martin McDonagh; uloge: Frances McDormand, Woody Harrelson, Sam Rockwell, Peter Dinklage

Mildred Hejs (McDormand) traži pravdu za smrt ćerke provocirajući lokalnu policiju, a posebno šefa Bila Voloubija (Harrelson) i policijskog službenika Džejsona Diksona (Rockwell). Provokacija uključuje postavljanje tri gigantska biborda s optužujućim porukama. Ovaj film je svojevrsna meditaciji o prirodi gubitka, tuge i osvete.

Ederlezi Rising

Zemlja: Srbija, 2018.
Grupa: Srpski film; trajanje: 85′
Režija: Lazar Bodroža; scenario: Dimitrije Vojnov po pripoveci Zorana Neškovića; uloge: Stoya, Sebastian Cavazza, Maruša Majer

Ederlezi Rising je uzbudljiva naučnofantastična priča smeštena u bliskoj budućnosti, o prvoj misiji na Alfa Kentauri koju preduzima multinacionalna korporacija Ederlezi.

Ederlezi angažuje Milutina, kosmonauta slovenskog porekla, koji je trening prošao u nanovo formiranom futurističkom Sovjetskom Savezu, a kao družbenicu mu dodeljuje Nimani, ženskog androida programiranog da ispuni sve Milutinove želje. Pošto mu dosade beskonačne seksualne igre i Nimanino unapred programirano ponašanje, Milutin rešava da ponovo pokrene Nimanin operativni sistem, ali tako da ona funkcioniše samo na osnovu unosa koji su generisani njenim iskustvima sa njim. Na taj način pretvara je u nešto najbliže pravoj osobi što android može da postane. Ali nakon što postane osoba, Nimani zapada u depresiju i postaje destruktivna. Milutin shvata da je Nimani ne samo opasnost po misiju nego i da postoji mogućnost da se samouništi.

Lady Bird

Zemlja: SAD, 2017.
Grupa: FEST 46; trajanje: 94’
Režija i scenario: Greta Gerwig; uloge: Saoirse Ronan, Laurie Metcalf, Tracy Letts

Još jedan kandidat za Oskara film Lady Bird veliča žensku rediteljku i scenaristkinju Gretu Gerwig. Svojim filmom ona priča priču o Kristini Mekferson, srednjoškolki koja želi avanturu i šanse, ali ih ne nalazi.

Mlada žena (Jeune Femme)

Zemlja: Francuska, Belgija, 2017.
Grupa: Fokus Evropa; trajanje: 97’
Režija i scenario: Léonor Serraille; uloge: Laetitia Dosch, Souleymane Seye Ndiaye, Grégoire Monsaingeon

Ovaj film poželeli smo da gledamo na prošlogodišnjem Kanskom festivalu, a pošto u Kan išli nismo, onda se radujemo što se prikazuje na FEST-u. Filmu Mlada žena ekvivalent na engleskom jeziku bio bi naslov Frances Ha, a avanture glavne protagonistkinje Paule, usamljene žene koja ostaje bez posla, o kojima film govori, iako fiktivne – deluju iskreno i realno.

Pejzaži u magli

Zemlja: Jugoslavija, 1984.
Grupa: FEST klasici; trajanje: 114’
Režija i scenario: Jovan Jovanović; uloge: Anamarija Petričević, Ljubomir Todorović, Tihomir Arsić, Milena Zupančić, Rade Šerbedžija i Velimir Bata Živojinović

Beskrupulozni realizam i sjajan soundtrack. Film se bavi životom narkomana u Beogradu osamdesetih godina 20. veka, kroz prizmu maloletne učenice koja se posle problema sa roditeljima i u školi priključuje grupi narkomana.

Ja, Tonja (I, Tonya)

Zemlja: SAD, 2017.
Grupa: Film zatvaranja; trajanje: 119’
Režija: Craig Gillespie; scenario: Steven Rogers; uloge: Margot Robbie, Sebastian Stan, Julianne Nicholson

Još jedan kandidat za Oskara, ovaj film priča istinitu priču o Tonji Harding, klizačici na ledu koja je 1994. organizovala napad na koleginicu Nensi Kerigan. Nakon višegodišnjih optužbi i zabrana da učestvuju na bilo kakvim klizačkim takmičenjima, došao je red da čujemo Tonjinu stranu.

Agape

Zemlja: Hrvatska, 2017.
Grupa: Takmičarski; trajanje: 87’
Režija: Branko Schmidt; scenario: Sandra Antolić, Ivo Balenović, Zrinka Katarina Matijević, Branko Schmidt; uloge: Goran Bogdan, Pavle Čemerikić, Denis Murić, Ivo Gregurević

Najiščekivaniji hrvatski film godine progovara o intrigantnoj temi – reditelj Branko Schmidt dotiče se pedofilije i homoseksualizma u crkvi. Jesmo li mi kao društvo skloni etiketiranju, ekskomunikaciji ljudi koji su drugačiji od nas ili pak postupamo pravedno? Je li sveštenik, koga tumači glumac Goran Bogdan, pedofil ili naprosto ima prema deci bliskiji odnos nego što je uobičajeno? Film postavlja pitanje – da li je problem u svešteniku ili smo mi homofobno društvo sklono preuranjenoj osudi?

Niko, 1988 (Nico, 1988)

Zemlja: Italija, Belgija, 2017.
Grupa: Takmičarski; trajanje: 93’
Režija i scenario: Susanna Nicchiarelli; uloge: Trine Dyrholm, John Gordon Sinclair, Anamaria Marinca, Sandor Funtek, Thomas Trabacchi, Karina Fernandez, Calvin Demba

Bližeći se 50. godini života Niko živi skromno i usamljenički u Mančesteru, daleko od nekadašnjih glamuroznih dana šezdesetih, kada je bila Vorholov superstar i proslavljeni vokal kultnog benda The Velvet Underground. Ona ne mari više za svoj izgled, niti karijeru. Boreći se sa svojim demonima i posledicama neurednog života, žudi da obnovi odnos sa sinom, nad kim je starateljstvo odavno izgubila. Priča o Niko, hrabroj i beskompromisnoj muzičarki, priča je o ponovnom rođenju umetnika, majke i žene iza ikone.

The post 42magazin ide na 46. FEST appeared first on 42 magazin.

Ne želimo da živimo u 1997. godini, ili obnavljamo gradivo već 2.367. put, već šetamo do bioskopa i biramo neke odlične nove naslove:

Animirani: S ljubavlju, Vinsent: Misterija Van Goga

U pitanju je jedinstveno kinematografsko delo o jedinstvenom umetniku – Vinsentu van Gogu, koji je ujedno prvi u istoriji u potpunosti naslikan animirani film na svetu. Film govori o brilijantnom i problematičnom holandskom slikaru iz 19. veka, a kompletan film je u potpunosti oslikan u skladu sa slikama i stilom Van Goga. Proces je trajao dve godine. Svaki od 56.800 frejmova filma su zapravo ulja na platnu, koja je uradio tima od čak 60 slikara, a oni su koristili istu tehniku koju je koristio i Van Gog.

Život i kontroverzna smrt Vinsenta van Goga ispričana kroz njegove slike i likove na njima.
Intriga se otkriva kroz intervjue s likovima koji su bili najbliži Vinsentu i kroz dramatičnu rekonstrukciju događaja koji su doveli do njegove smrti. Film prikazuje 120 Van Gogovih najpoznatijih slika. Radnja koja je nastala na osnovu 800 pisama koje je slikar sam napisao vodi nas do značajnih ljudi i događaja u vremenu pre njegove neočekivane smrti. Svaka scena naslikana je tehnikom kojom je i sam Vinsent slikao. Scenario i režiju potpisuje Dorota Kobjela i Hju Velčmen, dok su za produkciju zaduženi BreakThru Films i Trademark Films. Naša publika imaće priliku da ekskluzivno nakon premijere filma 21. decembra razgovara sa umetnicima Biserkom Petrović i Vladimirom Vinkićem, koji među slikarima ovog filma.

Dokumentarac: Druga strana svega

Rediteljku Milu Turajlić već svi dobro znamo po ostvarenju Cinema Komunisto, u kom smo se, kroz priču o filmskoj industriji u vreme Jugoslavije, podsetili raspada jedne zemlje. U sličnom maniru Mila, svojim novim filom Druga strana svega, kroz intimne razgovore majke i ćerke, ispituje ishode političkog angažovanja u vremenu nacionalizma, građanskog rata i diktature. Dok rediteljka traži odgovore od svoje majke o njenoj borbi i razočaranjima, hronika jedne porodice postaje i portret jednog društva tokom političkih nemira i postavlja pitanje da li i kako nove generacije nastavljaju i oblikuju borbu za budućnost zemlje u kojoj žive.

Ostvarenje Druga strana svega premijerno je prikazano na Amsterdamskom najprestižnijem festivalu dokumentarnog filma, gde je dobila i prestižnu nagradu za najbolji film, a beogradsku premijeru imao je na Festivalu autorskog filma 29. novembra i bio ispraćen ovacijama publike. Ovaj film je prva koprodukcija HBO Europe kod nas.

Muzički: Grejs Džouns

U junu je održala prvi koncert u našem regionu kada je otvorila šesto izdanje festivala Dimensions. Ko nije bio na koncertu (a i oni koji jesu bili), nikako ne sme propustiti dokumentarac o modnoj i muzičkoj ikoni Grejs Džouns, a koji je režirala Sofi Fajns.

Ovaj film sniman je preko deset godina, a jedan je stilski i nekonvencionalni pogled na Grejs – veliku umetnicu s Jamajke i zvezdu new wavea.

Film će se prikazivati u bioskopima od 9. decembra.

Blockbuster: Ratovi zvezda: poslednji džedaji

Deluje da će nas franšiza Ratovi zvezda nadživeti! Ako je tako, hajde da se zabavimo dok smo tu. U najnovijoj Star Wars epizodi nastavlja se saga o Skajvokerima, a uz to nova ekipa likova otkriva neke šokantne detalje o njihovoj prošlosti. U filmu igraju Mark Hamil, Keri Fišer, Adam Drajver, Dejzi Ridli, Džon Bojega, Oskar Ajzak, Lupita Njongo, Endi Serkis, Domnal Glison, Entoni Danijels, Gvendolin Kristi, Keli Mari Tran, Lora Dern i Benisio del Toro.

Scenarista i reditelj je Rajan Džonson, a producenti Ketlin Kenedi i Rem Bergman. Džej Džej Abrams, Tom Karnovski i Džejson Makgalin su izvršni producenti.

Ratovi zvezda: Poslednji džedaji u sve naše bioskope stiže 14. decembra.

The post Obavezna decembarska šetnja do bioskopa appeared first on 42 magazin.

Jeste, dok drugi zevaju po sastancima i jurcaju okolo sa fasciklama i pripremljenim projektima, ja sam udobno zavaljena u mekanu fotelju Doma omladine i uživam. Ali nije to ono – uživam i zadovoljno žmirkam jer mi je stomak pun a ego željan intelektualne satisfakcije namiren. Nije ni ono – šljokice koje obožavam i sudbine koje bih volela da su mojoj nalik. Naprotiv.

Često odjurim bez doručka i kafe, krmeljiva i zarozana, pitam se zašto sa više od četiri banke i dalje osećam to klinačko uzbuđenje kad zgasne svetlo a praznjikava bioskopska sala pređe u onostrano. Zašto obožavam kada krene projekcija i dobijem grč u želucu jer umesto ljupke zablude sedme umetnosti dobijam surove istine i sudbine koje će me proganjati narednih meseci. Neki kadrovi mi i dan-danas ubrzavaju puls: luda vožnja bicikala u iranskom Danu kada sam postala žena, prvih pola sata u Otpozadi koje sam jedva preživela navarena u prvom redu (eh, mladosti), Kožica iz kojeg sam saznala da postoji posebna grupa pank-naci gejeva koji su preseksi i mrze „obične pedere“, ples sina i majke na granici incestuoznog u Mamici, kadrovi bez reči u Hanekeovoj Ljubavi… Zapravo, kad malo bolje porazmislim, svi filmovi za koje mogu reći da ih volim ili želim da ih pomenem u bilo kom dobrom kontekstu imali su svoju premijeru u mom životu baš na Festivalu autorskog filma.

Ove godine na 23. Festivalu autorskog filma, koji traje od 24. novembra do 2. decembra, biće prikazano čak 91 filmsko ostvarenje u devet bioskopskih dvorana i ja, kao i svakog puta do sada, jedva čekam da pogledam šta ima novo kod kinematografskih genijalaca s raznih krajeva planete. Spisak je, naravno, podugačak, ali izdvojila sam pet filmova koje mislim da i vi ne biste smeli da propustite

1. Laki (Lucky)

Rediteljski debi Johna Carrolla Lyncha, glumca poznatog po ulogama u teatru i američkim TV serijama, kojim se Harry Dean Stanton na veličanstven način oprostio od svoje karijere i ovozemaljskog života, predstavlja duhovitu i grotesknu analizu ljudskih razmišljanja na temu bivstva. Radnja se odvija u malom gradiću u pustinji gde ostarelog američkog veterana, 90-godišnjeg kauboja Luckyja, telo počinje da izdaje i on, kao i većina nas kad zagusti, počinje da razmišlja o smrti i smislu postojanja na ovom svetu. Ili besmislu. Za nekog ko je ateista teško je da prihvati da onostrano može da postoji, ali kako je njegov kraj sve bliže, tako su i promisli na temu Boga sve češće, urnebesnije i zanimljivije.

2. Kaniba (Caniba)

Ako vas je, prestravljene i malčice zadivljene, intrigirao motiv čuvenog japanskog kanibala Isseija Sagawe koji je 1981. godine, zbog neuzvraćene ljubavi, smazao svoju nesuđenu žensku, simpatiju i školsku drugaricu Renée Hartevelt, onda vas film kreativnog dvojca – francuske rediteljke Véréne Paravel i Britanca Luciena Castaing-Taylora – mora držati prisutnima uprkos svojim dugim gro planovima i čudnovatoj estetici koja se opire zdravom razumu. Biti toliko blizu osobi koja smatra da je fiziološko izjedanje jedino rešenje za dobrobit sopstvene duše jednako je nerazumno kao i posmatranje dotičnog dok potanko objašnjava svoje porive za kanibalizmom i odnose sa sopstvenim bratom. Njegova opsednutost svežim, toliko voljenim mesom se zapravo proširuje ka transplantaciji sebe u nekog drugog. Jer mu je u svojoj koži tesno. I malo. I nedovoljno… Ali on vidi rešenje! I pristupa mu vrlo studiozno i ozbiljno. A sve dok ga sagledavam van okvira njegove i, o koncu, sopstvene skučene mentalne prizme, nameće mi se pitanje koliko svako od nas žudi da svoje praznine popuni tuđim prostorom… pa makar i mesnate prirode.

3. Hepiend (Happy end)

Prethodni film istog reditelja Ljubav me je toliko iskidao na komade da danima nisam mogla da se saberem. Valjda jer sam ga gledala u trenutku dok sam kao sveže verena, do neba i nazad zaljubljena, buduća mlada tripovala da mi je sve jasno jer osećam šta treba i nema dalje. A onda taj film, ti kadrovi, te pauze i ono što je između, ta pitanja „šta ako“ i odjek zaglušujuće tišine od koje sam mislila da ću da poludim dugo nakon što sam izašla iz sale Doma sindikata. Režiser Michael Haneke i ovog puta predstavlja buržujsku porodicu, raslojenu i anksioznu, praveći omaž sociopatiji od koje smo manje-više svi oboleli i ja zaista očekujem da opet budem oduševljena. I zamišljena, dakako.

4. Vojnici. Priča iz Ferentarija (Soliders. Story from Ferentari)

Najavljena kao „savremena gej verzija Romea i Julije“, ova priča me je pre svega zainteresovala zbog svoje rediteljke srpskog porekla, 33-godišnje Ivane Mladenović, koja je završila studije kinematografije u Bukureštu. Rađen u formi dokumentarca u nekoj vrsti rumunskog geta, nastao je na osnovu autobiografske knjige jednog od aktera filma. Iako autorka ističe da je njena želja bila isključivo da prikaže ljubavnu priču, verujem da će upliv u rumunske prilike biti vrlo otrežnjujući, budući da je lokacija snimanja, Ferentari, svega deset minuta udaljena od centra Bukurešta, a važi za opasnu i nepristupačnu lokaciju koju običan svet izbegava.

5. Felisite (Félicité)

Ne prođe dan a da nisam svedok neke od tragičnih priča ovdašnjih roditelja koji nemaju dovoljno novca da bi svojoj deci priuštili adekvatno lečenje od kojeg im neretko zavisi i život. Deca postanu humanitarni broj koji nekoga privuče, nekoga ne dotakne, ali definitivno ostavi knedlu u grlu. I to nije problem samo ove bedne države koja ne može da pomogne svim tim nedužnim klincima, već i svih nas koji smo toga nemi svedoci. Moćna pojava glavne protagonistkinje filma Felisite, njena facijalna ekspresija i dar da pogledom bude rečitija od svakog dijaloga ovaj film stavlja na moju must see listu. Véro Tshanda Beya Mputu tumači pevačicu noćnog kluba u Kinšasi (Kongo) koja mora da ujuri novac za operaciju svog 16-godišnjeg sina, a kao samohrana majka suočava se sa nizom opasnosti, nasiljem i nerazumevanjem. Naročito me intrigira i muzika u filmu, koja je, verujem, priča za sebe.

The post Šta očekujem od ovogodišnjeg FAF-ovskog ludila appeared first on 42 magazin.

Sigurno je da će uvala Barjoška kod Komiže na Visu posle premijere filma Mamma Mia 2, postati mesto koje svi žele da vide

Mama mia, kao da je juče bilo
Kako vreme brzo leti. Verujete li da je prošlo deset godina od premijere mjuzikla koji se mnogima uvukao pod kožu, ne samo zbog sjajne glumačke ekipe koju čine Maryl Streep, Amanda Seyfried, Pierce Brosnan… već i zbog ponovno oživljene muzike švedskog sastava ABBA, koji je sedamdesetih i osamdesetih harao planetom. A zahvaljujući filmu Mamma Mia, nepoznato malo ostrvo Skopelos, za koje su samo neki čuli po tome što se nalazi u blizini Skijatosa, postalo je hit destinacija, a interesovanje turista traje i danas. Priznajem da sam i ja jedna od tih koji nisu odoleli scenama neverovatnih plaža, crkvice na hridi usred ničega do koje vode stotine improvizovanih stepenica, tipične grčke luke sa koje puca pogled na idilično mesto. I zaista je sve kao na filmu, uz još mnogo suvenira sa temom iz filma, a posebna ponuda je i hotel, koji je deo nacionalnog parka, u kojem je boravila cela ekipa pomenutog mjuzikla sa autentičnim fotografijama njihovog boravka na šarmantnom ostrvcetu.

E ukoliko ste i vi pali na pomenuti šarm, na vreme se pripremite za novu destinaciju gde se snima drugi deo ove priče. Izmišljeno grčko ostrvo Kalokaira u stvari je hrvatsko ostrvo Vis. Do 1985. na njemu je bila stacionirana vojna baza, što će reći zabranjena zona za turiste i radoznale posetioce, što dalje znači netaknuta priroda, prečisto more i autentična kuhinja. Filmska ekipa, koja već neko vreme boravi tamo, oduševljena je okruženjem, što su mnogi i podelili u svojim statusima na društvenim mrežama. Sigurno je da će uvala Barjoška kod Komiže na Visu posle premijere, koja je zakazana za 20. jul sledeće godine, postati mesto koje svi žele da vide, tako da plan pravite na vreme i u predsezoni otkrijte sve čari obale na koju su pale najveće holivudske zvezde.

I apologize for the obscene scenic photos for the next 5 weeks

A post shared by Jessica Keenan Wynn (@jkwynn) on Sep 9, 2017 at 5:53am PDT

Ako može Bond, što ne biste i vi
A kada ste već na Hrvatskom primorju, razmislite da obiđete neku od 34 lokacije gde se poslednjih godina snimaju najveći filmski hitovi. Fanovi jednog od najgledanijih serijala Game of Thrones sigurno znaju da su mnoge scene sedme i osme sezone, osim u severnoj Irskoj, Španiji i na Islandu, snimljene u Dubrovniku, Splitu i Šibeniku. Izmišljeni grad Kart je pomenuti Dubrovnik i mnogi će prepoznati kamenolom Dubac, Rektorovu palaču, ostrvo Lokrum, a tu je i Trogir i samostan Sveti Dominik.

Specifičnosti ove arhitekture iskorišćene su i za nove verzije filmskih priča kao što su Ratovi zvezda i Robin Hud. I to nije sve, nedavno je procurila informacija da će se 25. po redu nastavak priče o Jamesu Bondu (kog ipak glumi Daniel Kreig) radnog naslova Shatterhand, osim na jugu Francuske i u Japanu, snimati i u Dubrovniku. Ovu vest lično je nagovestio i sam gradonačelnik ovog prelepog grada, što je naljutilo reditelja. U svakom slučaju, kako je premijera zakazana za 8. novembar 2019, imate dve godine da napravite detaljan plan i, who knows, stignete i do Zemlje izlazećeg sunca.

Ulicama narko-bosa
On već dve decenije nije među živima, ali i dalje traje polemika da li je bio bad guy ili heroj svoje nacije. Novu verziju priče o životu Barija Pabla Eskobara (glumi ga Havier Bardem), najpoznatijeg kriminalca, dilera droge i najbogatijeg čoveku svog vremena, čije se bogatstvo procenjivalo na 25 milijardi dolara, pod nazivom Loving Pablo već je videlo mnogo ljudi širom planete, a verujem da su mnogi došli na ideju i da posete kolumbijski gradić Medelin u kojem je Eskobar proveo ceo svoj život. Iz njega je sedamdesetih godina u vreme najveće popularnosti kokaina ovaj savremeni Robin Hud brinuo o svojim siromašnim sugrađanima, tako što im je gradio kuće i omogućio im besplatnu zdravstvenu zaštitu. Dakle, ako se odlučite na ovu ozbiljnu avanturu, obavezno potražite turističke ture inspirisane životom, ali i smrću kralja kokaina. Tokom tri sata obilaska imaćete priliku da posetite kuću pod nazivom Monaco Building u kojoj se krio dok ga specijalne jedinice nisu uhapsile, mesto na kojem je ubijen poznato kao Los Olivos, a imaćete priliku i da posetite njegov grob Jardines de Montesacro, na kojem se i danas mogu naći mnogobrojne poruke koje potvrđuju da je njegov kult sačuvan i dvadeset godina pošto je umro.

https://www.youtube.com/watch?v=NSDaVVqAm4o

Sve je to zbog Okje
Verovatno su male šanse da posetite idilične južnokerejske predele iz filmskog spektakla Okja režisera Bonga Joon-hoa, ali to ne znači da makar u mašti ne možete da obiđete proplanke zelenih planina u kojem je živelo superprase, džinovski GMO mutant, simpatični lik u kog se zaljubljujete u prvoj sceni, i ako već niste, ozbiljno razmišljate o tome da pređete u vegane. Kombinacija spektakla, porodične drame i satire ozbiljno će uzdrmati navike potrošačkog društva, ali i iskarikirati nastupe organizacije za zaštitu životinja i američko poimanje slave. Iako u fokusu ovog teksta nije filmska recenzija, ne mogu a da ne pomenem sjajnu Tildu Swinton, koja je do savršenosti dovela sve apsurdnosti urbanog života i laži zapadne civilizacije. Ali da se vratim na nameru da se prošeta šumom kojom je cunjalo gigantsko prase, da se okupa u bistrim vodama koje se mogu naći samo u ovakvim dalekim predelima, provoza krivudavim putevima koji vode duboko u brda Južne Koreje. A zatim i da se oseti urbani ritam Seula. E to je već izvesnije. Ako već niste, pogledajte Okju i biće vam sve jasno. Čekam vas ispred kolibe dok hranim debelicu narandžastim plodovima (nemam pojma kog voća) dok mi pogled puca u zeleno.

The post ABBA, Bond, Pablo i Okja znaju put do raja appeared first on 42 magazin.

Bioskopska sala, ogromno platno, savršeno ozvučenje, 3D efekat ili HD slika na kojoj se vidi svaki detalj imaju moć da na nekoliko sati stopiraju naš haotičan život i dozvole nam da uđemo u realnost filma koji se odigrava pred nama. Magija nakon koje smo restartovani!

Nažalost, vremena za ovu magiju nemamo baš često. Bioskopska karta je u najboljem slučaju jednom nedeljno u našim rukama dok čekamo red i nestrpljivo čekamo početak filma.

Dinamičan životni tempo traži da mu se prilagodimo, ali to nikako ne znači da treba da se odreknemo svojih užitaka. Dakle, bioskop u dnevnoj sobi, osim što zadovoljava našu potrebu da zaplovimo u njegova HD prostranstva, istovremeno nadograđuje enterijer svojim dizajnom.

Nakon nekoliko dana pretrage, pronašli smo pravi TV koji ispunjava sve naše zahteve i prohteve – pardon on je pronašao nas pojavivši se konačno u Srbiji.

Model se svojom estetikom savršeno uklapa u enterijer svakog doma. Ne ostavlja ravnodušnim jer podseća na poster ili pravo umetničko delo na zidu

U neverovatnom ambijentu predsedničkog apartmana hotela Crowne Plaza kompanija LG Electronics predstavila je izvanredan LG SIGNATURE OLED W7 televizor minimalističkog dizajna. TV W7 oduševljava zapanjujućim dizajnom i neverovatnim performansama, ali iznad svega vrhunskim bioskopskim doživljajem onoga ko na njemu gleda program.
Novi uređaj poseduje jedinstveni LG OLED panel izuzetno jednostavan za upotrebu, dok njegova debljina iznosi zapanjujućih 2,75 mm celom površinom televizora. LG tim je uklonio sve elemente koji ometaju gledanje i slušanje, što je rezultiralo i jednostavnim i minimalističkim dizajnom. Uređaj se uz pomoć magneta postavlja direktno na zid, pa model izgleda poput prozora u drugi svet.

Zapanjujući dizajn OLED SIGNATURE W7 će bez sumnje privući pažnju svih posmatrača. Ekstravagantni izgled upotpunjen je savršenom OLED tehnologijom i 4K rezolucijom. Taj mehanizam stvara savršeno crnu pozadinu i izvanredan kontrast. Televizor postaje idealna podloga za prikazivanje čak milijardu jarkih, realističnih boja.

– Savršena crna i izvanredan kontrast inspirisali su me da stvorim postere koji oslikavaju upravo ono što ovaj model predstavlja: eleganciju i pravo savršenstvo. Linija između tehnologije i umetnosti postaje sve tanja, a ovaj uređaj to i dokazuje – rekla je Natalija Dabić, čija su umetnička dela predstavljena sa novim modelom W7.

Nov model podržava i sve vrste HDR sadržaja, tako da će ispuniti i prevazići očekivanja svih njegovih ljubitelja. Bolje osvetljenje, jarke boje i dinamički kontrast gledaocima će omogućiti pravi bioskopski doživljaj u udobnosti sopstvenih domova. Za savršeni zvuk zadužen Dolby Atmos koji donosi utisak da moćan jedinstveni zvuk dopire iz svih krajeva prostorije.
LG SIGNATURE OLED W7 dostupan je od juna i na domaćem tržištu, a koštaće oko 1.200.000 dinara.

The post BIOSKOP U DNEVNOJ SOBI appeared first on 42 magazin.

Spremite se za preispitivanja, pitanja i prihvatanja. Na jubilarnom, 10. Beldocsu biće predstavljeno 89 filmova i više od 40 gostiju. Mi vam predlažemo 10 reditelja kojima ćete moći da postavite i najintrigatnija pitanja nakon filma

Irene Langemann
PAVLENSKI – ČOVEK I MOĆ

Tokom svog performansa ruski politički umetnik Pjotr Pavlenski zašio je svoja usta, svoj skrotum ekserima zakucao na Crvenom trgu i zapalio vatru na vratima štaba ruske tajne službe kako bi izrazio svoj protest protiv „državnog terora“. Proveo je sedam meseci u zatvoru. Film prikazuje Pjotra Pavlenskog i njegovu zabrinutost za slobodu pojedinca suočenim sa državnom moći.

Info: Dom omladine Beograda / 13. 5. u 20 časova

Irena Škorić i Ivo Josipović
NEŽELJENA BAŠTINA

https://www.youtube.com/watch?v=tKwdX50QviU

Spomenici su svedoci o ljudima i vremenu u kojem su nastali. U Hrvatskoj je od 90-ih srušena i uništena polovina spomenika NOB-a. Film govori o sudbini umetničkih dela pretvorenih u otpad, ali i o društvu koje se odreklo svoje istorije i vredne umetnosti.

Info: Dvorana Kulturnog centra Beograda / 9. 5. u 21 čas

Bernard-Henri Lévy
PEŠMERGA i BITKA ZA MOSUL

Pešmerga je film sniman od jula do decembra 2015. godine, kada su Bernard-Henri Lévy i snimatelji putovali oko 1.000 kilometara na granici koja razdvaja irački Kurdistan od trupa Isisa. Kroz ovo putovanje nastaje dnevnik u slikama, povlašćeni pogled na rat kome nema kraja, ali čija je uloga od globalnog značaja.

Bitka za Mosul govori o bici za glavni grad samoproklamovane Islamske države u severnom Iraku. Uz do tada nezabeležen pristup ratištu, Bernard-Henri Lévy i njegov tim pratili su kurdske jedinice i iračku specijalnu Zlatnu diviziju.

Info: Pešmerga – Dvorana Kulturnog centra Beograda / 10. 5. u 17 sati i Bioskop Fontana / 11. 5. u 17 časova

Bitka za Mosul – Dvorana Kulturnog centra Beograda / 10. 5. u 19.30 časova

Sarvnaz Alambeigi
ZEMLJA SUTRAŠNJICE

Najveća želja 23-godišnjeg DJ-a iz Teherana jeste da jednog dana nastupa zajedno sa Davidom Guettom. Bez obzira na sve opasnosti, poteškoće i kulturne zabrane, Mahbod sa strašću nastupa na andergraund žurkama u nadi da će podstaći procvat zabranjene muzike u Iranu.

Info: Dom omladine Beograda / 13. 5. u 18 sati

Jean-Stephane Bron
PARISKA OPERA  

Naizmenično ironična, vedra i okrutna, kombinacija muzike i baleta, film u središte pažnje stavlja veliku strast i prikazuje priču o životu iza scene na jednoj od najprestižnijih institucija za performativne umetnosti u svetu.

Info: Dom omladine Beograda / 15. 5. u 20 časova

Feras Fayyad
POSLEDNJI LJUDI U ALEPU

Nakon pet godina rata u Siriji preostalih 350.000 građana u Alepu priprema se za opsadu. Kroz volontere Belih šlemova vidimo svakodnevni život, smrt i borbu na ulicama Alepa. Khalid, Subhi i Mahmud jesu osnivači organizacije i prvi koji ulaze u uništene zgrade, kroz ruševine u potrazi za preživelima.

Info: Dom omladine Beograda / 10. 5. u 20 sati, Bioskop Fontana / 11. 5. u 19 sati, Centar za kulturu Vlada Divljan / 14. 5. u 21 čas

Frankie Fenton
NIJE JOŠ MRAK

https://www.youtube.com/watch?v=QXGk2Zdmivo

Dugometražni dokumentarac o Sajmonu Ficmorisu, talentovanom irskom filmskom stvaraocu koji živi sa oboljenjem motornih neurona. Naracijom Colina Farrella, koristeći materijale iz Sajmonove najprodavanije monografije, pratimo ga u stvaranju prvog dugometražnog filma kroz upotrebu poslednjeg fizičkog atributa nad kojim ima kontrolu – očima.

Info: Dom omladine Beograda / 12. 5. u 20 časova, Bioskop Fontana / 13. 5. u 17 sati

Robert Bukarica
PRIČA O GRUPI EVA BRAUN

Dokumentarni film Priča o grupi Eva Braun prati razvoj bečejske pop-rok grupe od nastanka do danas. Usponi, padovi, sazrevanje, propuštene prilike izazvane društvenim ili personalnim promenama i lične priče samih članova benda u ovom filmu predstavljaju valjan doprinos beleženju priče o ljudima koji su deo istorije pop i rok muzike u Vojvodini, a samim tim i kulturne istorije Srbije.

Info: Dvorana Kulturnog centra Beograda / 12. 5. u 21 sat

Stig Björkman
INGRID BERGMAN – NJENIM REČIMA

U proleće 2011. reditelj Stig Björkman sreće se sa Isabellom Roselini, ćerkom Ingrid Bergman, koja mu sugeriše da „napravi film o mami“. Zahvaljujući Isabelli, Björkman verodostojno prikazuje Ingrid koristeći njene reči i slike.

Info: Centar za kulturu Vlada Divljan / 9. 5. u 21 čas, Dom omladine Beograda / 11. 5. u 16 sati, Bioskop Fontana / 14. 5. u 19 sati

Varja Močnik
LP FILM BULDOŽER – PLJUNI ISTINI U OČI

Pljuni istini u oči jeste dokumentarac o jednom od najuticajnijih jugoslovenskih rok albuma svih vremena. Iako je snimljen pre više od 40 godina, LP album benda Buldožer ostaje značajan i nastavlja da inspiriše nove generacije. Ceo album, od početka do kraja, čuje se u pozadini tokom filma. Izjave članova benda, njihovih prijatelja i fanova kombinovani su sa igranim, arhivskim materijalom i animacijom, stvarajući svež i nadrealistično ironičan dokumentarac.

Info: Dom omladine Beograda / 13. 5. u 22 sata

The post Beldocs: Sve što želite da znate o dokumentarcima – pitajte reditelje appeared first on 42 magazin.