A

Aksesoar– U bukvalnom prevodu aksesoar znači dodatak iliti modni detalj koji služi da nadogradi odevnu kombinaciju ili stajling. Tašna, ešarpa, marama, kravata, cipele, naočare za sunce, čarape, šešir… čine aksesoar pa je jasno da jednostavna odevna kombinacija postaje stajling zahvaljujući pažljivom odabiru i međusobnom kombinovanju ovih detalja.
Anna Wintour – Ako je Voguemodna biblija, Anna bi kao glavna i odgovorna urednica te biblija bila… pa najuticajnija žena u modnom svetu.
Aplikacija– Kada govorimo modnim jezikom i kažemo aplikacija, ne mislimo na softverski program za telefon. Ovde aplikacija znači dodati, pridodati, zalepiti, ušiti… U plastičnom primeru to bili biseri na bluzi ili cvetovi na košulji.

B

Biser– Čuveni biseri iz školjki spadaju u najvredniji i najređi nakit. U modnom svetu se pak ne misli na to da li su pravi ili pravilnog oblika već se biseri spominju u kontekstu prefinjenog stila. A la royal family recimo. Pa ukoliko želite da ostavite utisak smerne aristokratkinje, onda stavite bisere. Ako želite da idete korak dalje, nosite ih sa kontrastnim komadima kao što su pocepane farmerke jer tako to rade street style pozerke.
Bomber– To je kratka jakna sa elastičnom trakom na pojasu i rajsferšlusom napred. Kod nas je ovaj model poznatiji kao fajerka, no, od pre nekoliko sezona reč bomberje opšteprihvaćena pošto je ovaj model dobio nebrojeno mnogo verzija u dužinama, materijalima, bojama kao i mogućnost kombinovanja.
Bukle– Kada vam kažu da je sako ili kaput od buklea, misli se na materijal, tkaninu koju su koristile naše bake ili mame za kostime ili kapute. Lice tkanine je ispreplitano čvorovima, dok je naličje glatko.

C

Clutch–Potiče od istoimenog glagola clutch koji u engleskom jeziku znači hvatati se, zakačiti se, pa tako ima smisla što modni clutch označava malu tašnu koju držite u ruci. Pismo-forma je prevaziđena, pa tako imate bezbroj varijacija na temu po pitanju oblika, materijala i boja. Elegantna tašna za posebne prilike sada se nosi i preko dana. Ono što je takođe prevaziđeno jeste da ona mora biti u boji cipela ili kaiša.
Crocs–Sada već rasprostranjen i poznat brend koji proizvodi klompe od pene kao jedan od najudobnijih komada obuće, ali za većinu i najružnijih. I dok su deca na plaži preslatka u tzv. kroksicama, kod odraslih je situacija drugačija. Bila je drugačija. Dok prošle sezone Christopher Kane nije dodao aplikacije u vidu cvetova i povećao vrednost, modnu i novčanu, svakog para ove obuće. To još uvek odjekuje u modnom svetu, naročito od kada je kuća Balenciaga uvela Crocs platformom, što je apsolutni must-have svih trendseterki.

Balenciaga Crocs

Crop-top– Ako ovu odrednicu prevedemo bukvalno, imamo: isečen top (gornji deo). Ako još uvek niste sigurni, samo se setite kako izgleda sportski grudnjak, to dođe nekako u istoj toj formi samo u svim drugim materijalima. Kada govorimo o ovom trendu koji je pre nekoliko sezona bio na vrhuncu, on se nije nosio kao ranije sa plitkim farmerkama već u verziji koja pokazuje manje kože uz pantalone sa visokim strukom ili midi-suknjom koja akcentuje struk, a gde je vidljivo samo od dva do četiri centimetra kože. Fokus: gornji trbušnjaci.

Č

Čarape– Čarape su važan faktor u modnom svetu, možda su najpoznatije bele Michaela Jacksona, koje je kralj popa uparivao sa crnim lakovanim cipelama i pantalonama na crtu. Svakako je povratak sokni pojava koja se s vremena na vreme dešava u modnom svetu, pa je tako ove sezone uz sandale sa kaišićima dozvoljeno nositi dokolenice sa printom ako navijate za Gucci tim ili one sportskije ukoliko nosite Prada dres. A da! Imate i treće mesto, bele sportske koje osim u njihovom prirodnom okruženju kakvo su patike možete nositi i uz sandale, samo je obavezno da birate retro verziju sa dve ili tri crte pri vrhu.

Prada proleće-leto 2018.

Čekirati stajling – Za slučaj da radite u modnoj industriji, to znači da osoba koja je zadužena za ovo radi na izlasku iz bekstejdža i poslednji put proverava da li je sve na svom mestu, odeća, kosa i šminka. Tokom modnog slikanja to radi glavni stilista pre nego što škljocne foto-aparat. Dok u normalnom okruženju to znači da poslednji put bacite pogled na ogledalo  i vidite da li je sve okej pre nego što izađete iz kuće.

Ć

Ćore–Verovatno znate još uz školskih dana da ćore, cvike ili tegle znači naočare i to onaj svima poznat model za štrebere. Vremena se menjaju pa ako ste zbog tih istih nekada ismevali nekog, danas bi trebalo da aplaudirate jer po svim modnim trendovima, a naročito onom koji plasira Gucci– nerdovi su apsolutni hit!

D

Dress code – Kao što postoje pravila ponašanja, isto važi i za pravila odevanja. Dakle, određene institucije imaju svima poznat dress code ili u prevodu – kupaći kostim nije za pozorište. To verovatno već znate, ali dopuna ovog značenja jeste da kao što je za ulazak na određeni event potrebna pozivnica ako na njoj piše dress code, to znači da se ovog pravila morate pridržavati ako želite da događaju prisustvujete.
DIY– Do It Yourself ili Uradi sam. Uz bezbroj tutorijala na YouTubeu sve možete sami, da skuvate, napravite komad nameštaja, ali i da sašijete odeću. Dakle, u modnom svetu to znači ekonomičnost. Pronađete neki must-have ultra-mega popularan trendovski komad i verujte, već postoji tutorijal na tu temu kako ga napraviti za malo para uz detaljna uputstva naravno. Pa tako recimo imate Vetementsčizme na kojima umesto štikle može da stoji Bic upaljač. Ako savladate ovo, uštedeli ste oko 1.500 evra.

Duks–Skraćeno od dukserica – a to je sportski gornji deo odeće koji može biti s kapuljačom ili bez nje, s rajsferšlusom ili bez njega. Ali već nekoliko sezona u modnom svetu duks nije samo duks, već hoodie – što je još jedna reč koju bi trebalo da znate. XL duks sa kapuljačom je komad koji osim u vama znanim kombinacijama možete nositi uz ultrakratak minić i čizme preko kolena ili martinke, ili uz zlatne ili crvene sandale sa kaišićima – na vama je. Sako i kožna jakna preko su dodatne opcije.

DŽ

Džak–Ovaj termin smo savladali u kabini za presvlačenje kada se ogledamo i shvatimo da smo uzeli nekoliko brojeva veću haljinu. Džak kroj haljine je zapravo nestrukirana, široka haljina gde ne vide linije tela – fashion izraz bi bio oversized.
Džindžer– To je boja đumbira. Kada smo bili mali, to je bila boja mačke Garfield, a onda smo naučili da je to boja farbe za kosu ako želite da budete riđi kao da dolazite iz Škotske. To je zapravo nijansa između braon i narandžaste boje.

E

Editorijal– U modnom svetu ta reč označava set fotografija koje se najčešće rade za print ili online publikacije. To je artističan način da se prikaže moda, a iza editorijala stoje, u punom i suženom sastavu: art direktor, fotograf, stilista, šminker, frizer, manikir, model, scenograf, rekviziter, asistenti. Za razliku od advertorijala, kamapanja i lookbookova, ovde je stajling sačinjen od više brednova i ne mora nužno da se vidi svaki komad odeće, advertajzing je u drugom planu u odnosu umetničku ideju koju editorijal treba da prenese kao što to čine  druge umetničke forme.

Eva Herzigova za aprilsko izadnje Vogue 2018.; Foto: Chris Colls

Eklektika– Ova reč vezuje se za eklektičan stil koji zapravo znači miks elemenata iz različitih perioda i stilova nastao kombinovanjem boja, materijala i formi. Ovo je jedan od najefektnijih stajlinga s obzirom na to da privlači najviše pažnje, a o čemu svedoči broj street syle fotografija. No, u realnom svetu budite pažljivi jer je tanka granica između eklektičnog stajlinga i apsolutnog haosa.
Ešarpa–I nije baš nova reč, odavno smo je svi prihvatili, ali često dovodi do zabune. Ešarpa je uzan dugačak šal od tankog materijala od koga se pravi marama. Može biti od lamiranog materijala ili svile, može da se nosi kao ogrtač za ramena preko haljine u svečanim prilikama ili da bude od pamuka sa pintom – takve se nose svakodnevno kao aksesoar koji daje živost stajlingu svojim bojama. Naša omiljena opcija je da se nosi na glavi uz maksi-haljinu ili kupaći kostim preko leta.

F

Fedora– Najpoznatiji muški šešir uskog oboda, uštinut na vrhu. Sinatra ga je proslavio globalno, pa ga je u to vreme nosila gospoda u verziji sačinjenoj od vune ili zečje dlake. Slava ovog modela ne prestaje, pa se tako i dan-danas nosi, pravi od raznih materijala, računajući slamu, te je kao takav pogodan za plažu ili kao odličan aksesoar za Instagram fotku.
Frak– Najsvečaniji muški komad odeće koji se po pravilu nosi na velikim svečanostima i prijemima. Prepoznatljiv po dužem zadnjem delu i kraćem pažljivo ukrojenom spreda u visini struka. Ako mislite da je ovaj komad postao muzejski eksponat, imamo internet eksploziju odnedavno – naime, kada se na kraljevskom venčanju David Backham pojavio u fraku, modni svet je doslovce zanemeo. Ovo je između ostalog bio savršen PR za Dior Hommejer je prva kreacija novog kreativnog direktora Kima Jonesa.

G

Guma– U modnom svetu danas znači čizma, torba, ogrlica, suknja, haljina, pantalone… u prevodu gotovo sve što možete da zamislite pravi se od gume. Možda vam nije omiljeni materijal tokom leta, ali jeste jedan od onih koji neprestano tehnološki napreduje, pa sve više dobija oblik i odlike prirodnih materijala i pritom je u trendu.

Nastavak sledi….

The post Modni rečnik: 1. deo – od A do G appeared first on 42 magazin.

Postoje ljudi koji slobodnu vožnju na dva točka vole toliko da su odlučili da svaki metar prestoničkih staza, svaki kadar Beograda koji su snimili vozeći bicikl i sve korisne punktove u gradu važne za radost bicikliranja podele sa svima koji ove sezone počinju da pedaliraju. Dina Čubrić i Miloš Starčević, autori mobilne aplikacije Pedaliranje – koja samo što se nije pojavila na mreži, imaju nekoliko veoma korisnih saveta za sve potencijalne bicikliste rekreativce.

Bicikl jednako sloboda – vrzma se poglavi osobe koja živi na dva točka. Opet, za one malo manje adrenlinske ovisnike bicikl je jednako strah – koji im u saglasju sa nedovoljnom količinom pravih informacija i saveta nikada ne dozvoli da sednu na bajs, osete slobodu i poboljšaju svoju kondiciju i zdravlje.
Kao lepote ovog sporta ili rekreacije Dina i Miloš navode i ovo: mogu da ga voze i po pravilima za automobile i po pravilima za pešake; da često ne moraju da stanu ni na jedan semafor – što je najlepše u biciklizmu; da su na biciklu doživeli potpuno drugačiju perspektivu Beograda koji postaje živ dok promiče perifernom vidu.
Budući da i mi planiramo letnje razgibavanje tela i duha, postavili smo im nekoliko pitanja koja biste im, verujemo, postavili i vi.

Koje su osnovne biciklističke rute po Beogradu pokrivene stazama?
Staza je godinama bilo jako malo, ali u poslednjih nekoliko godina broj kilometara se dosta povećao. Upravo zbog toga i zbog sve više bicikala na ulici pokrećemo aplikaciju za mobilne telefone Pedaliranje koja će sadržati sva mesta i sve staze na biciklističkoj mapi Beograda i time sigurno olakšati i učiniti zanimljivijom vožnju bicikla.
Jedna od najlepših ruta je ona do Avale do Jakova i do Pančeva. Međutim, ukoliko ste više rekreativni biciklista/biciklistkinja, svakako će vam biti prijemčive rute oko Ade, vožnja stazom na 25. maju i Zemunskom keju.

Gde sve može da se iznajmi bicikl i gde su najpovoljnije cene?
Mesta za iznajmljivanje nalaze se samo pored reka jer tamo ima najviše turista i rekreativnih vozača. Naša preporuka su Bike Central Belgrade i I Bike Belgrade u Savamali. Treba znati da se u Beogradu mogu iznajmiti samo City bajsevi.

A gde se nalaze dobri servisi na svakoj ruti?
Najveći broj servisa nalazi se upravo blizu biciklističkih staza, ali dobri servisi su često daleko od tih pravaca kretanja, tamo gde nema puno bicikala. Jedni od najboljih servisa po iskustvu biciklista su Pro Bike kod Vukovog spomenika i servis pored Sport Ofisa iza pumpe u Radničkoj ulici koji vodi sjajan mladić po imenu Marko, takođe, u Beogradu ima još puno dobrih servisa i servisera koji rade za sebe. Svi servisi, mesta za iznajmljivanje, pumpe i prodavnice naći će se u aplikaciji Pedaliranje.

Koju rutu da vozi čovek koji se prvi put upušta u beogradsko bicikliranje, a kuda nikako da ne kreće? Kuda da ne kreće onaj ko nije u kondiciji? Kako da savlada uzbrdice/ nizbrdice?
Veliki broj ljudi koji ne vozi bicikl u Beogradu plaši se upravo uzbrdica i glavna reakcija je „jao pa to je teško“ i „vozio/la bih bicikl sigurno da sam u Holandiji“. To mišljenje treba promeniti jer uzbrdice uopšte nisu toliki bauk, a i skoro svaki bicikl ima brzine kojima se u biciklističkom žargonu „mogu popeti uz masnu banderu“.
Ako prvi put sedate na bicikl, vozite manjim ulicama gde nema puno saobraćaja, to će vas ubrzo navići na beogradski saobraćaj i osloboditi tog straha koji ima svako ko prvi put krene da vozi bicikl. Dovoljno je samo poštovati propise, i bićete bezbedni učesnik/učesnica u saobraćaju.

Kako se stiče biciklistička kondicija?
Čestom vožnjom. Ako prvi put u ponedeljak sednete na bicikl i krenete na posao, u petak ćete već moći da prepedalate do posla i da ništa ne osetite, uživaćete samo u vožnji i u okruženju oko sebe.

Radno vreme lifta na Brankovom mostu za prelaženje na Novi Beograd?
Već nekoliko meseci taj lift ne radi i inače se često dešava da se pokvari, pa je naš savet da se okrenete prirodnoj urbanoj strani i na most se popnete Crnogorskom ulicom.

Gde su na određenim rutama dobra biciklistička odmorišta – kafići, kafane sa mogućnošću bezbednog odlaganja bicikla?
Pored svakog drveta jer biciklom možete stići svuda i sesti gde hoćete. Najinteresantnije su uvek lokalne kafane i prodavnice u mestima kroz koja prolazite. A vi ćete ih već prepoznati po ličnim afinitetima, muzici i mirisima koje emituju, pa i po tome da li oko njih vidite parkirane bajsove, što će biti predmet selektivne pažnje vas kao bicikliste novajlije.

Postoji li u Beogradu staza za vožnju planinskog bicikla?
Postoji nekoliko, najbolja je na Košutnjaku, na Avali je takođe jedna, a postoji i jedna manja na Adi Ciganliji, takođe u naselju Trešnja ka Mladenovcu je jedna dobra staza.

Osnove saveti za bezbednu vožnju?
Obavezno imajte svetla za noćnu vožnju i pazite na rupe na putu kojih ima dosta u poslednje vreme. Vožnja bicikla uopšte nije opasna stvar kao što to predstavljaju zagriženi zagovornici automobilskog saobraćaja. Kaciga se podrazumeva, kao i umerena brzina prilikom vožnje.

Šta je još sve važno za biciklistu početnika, a nije ni u jednom pitanju?
Iako se možda tako ne čini, u Beogradu postoji jaka biciklistička zajednica puna dobrih i prijateljski nastrojenih ljudi koji će vam pomoći uvek u vezi sa bilo kojim problemom. Možete ih naći i na Facebook stranici Ulice za bicikliste, a tu je i FB stranica Pedaliranje.

I ono što je jako važno – ne odustajte!
Sve teškoće na koje ćete naići u toku svakodnevnog bicikliranja po Beogradu su minorne u odnosu na sreću koju donosi sloboda kretanja po gradu koji je ionako prebukiran saobraćajem.
Vidimo se na ulicama!

The post Počinje sezona pedaliranja! Imamo savete za sve bicikliste početnike appeared first on 42 magazin.

Start-ap Mile Cvik je mobilna aplikacija napravljena u Srbiji, kojom je digitalizovan sistem pružanja pomoći na putu. Vladimir Šijaković, idejni tvorac i osnivač „Mileta, majstora na klik“, dugo je tražio tim divelopera i kreativaca sa kojima će moći da kreira budućnost. Danas, Vladimir Mijin, Marko Basta i Aleksandar Bakšunović zajedno sa Vladimirom čine ponosnu četvorku koja je usred Beograda napravila mobilnu aplikaciju na kojoj bi mogli da im pozavide i kolege ajtijevci iz Silicijumske doline. O svemu što nas je zanimalo razgovarali smo sa Vladimirom, računali smo – šanse da ne naučimo nešto korisno su vrlo male.

Kažu da „naš narod“ misli na mnoge stvari tek kad im se dese. Kako je nastao digitalni majstor Mile?
Zapravo, ideja jeste potekla od moje lične muke. Imao sam tri šlepovanja u toku 2015. godine, tako da sam uvideo do koje mere je ceo taj proces mukotrpan, stresan, skup, a i neorganizovan za standarde 21. veka.

Danas, glavni tim činite vas četvorica. Kako ste se okupili?
S obzirom na to da sam u tom nekom periodu izašao iz bankarskog sveta i rešio da naučim sve u vezi s programiranjem, napravio sam projekat za mobilne aplikacije. Kad sam došao do jedne tačke, počeo sam da radim na okupljanju tima, što nije nimalo jednostavno. Kontaktirao sam sa oko 700 ljudi samo putem Linkedina, krenuli su Skype i „kafić intervjui“. Bili su mi potrebni ljudi koji će raditi part time u toj fazi projekta. Sve je krenulo u jednoj sobici dva puta tri metra. Prvi je došao Vladimir Mijin, današnji CTO, potom nam se priključio Marko Basta, a kasnije i Aleksandar Bakšunović. Bilo je tu autsorsovanih stručnjaka tokom pripreme projekta, naravno, i danas imamo brojne saradnike po tom principu.

Verovatno ste zaboravili putno osiguranje! Ali ne brinite, iz mobilne aplikacije Mile Cvik dobićete polisu na e-mail za par minuta. Proverite kako! https://www.milecvik.rs/osiguranje #Mile #CvikPorodica #PomocNaPutu #PutnoOsiguranje

A post shared by Mile Cvik (@milecvik) on Dec 27, 2017 at 4:22am PST

Mobilna aplikacija Mile Cvik donela je jednu vrstu revolucije sistema pružanja pomoći na putu u Srbiji. Pritom, u potpunosti je made in Serbia. Kako Mile Cvik funkcioniše?
Zaista jeste tako, bez ikakve griže savesti možemo da kažemo da danas u našoj zemlji imamo sistem pružanja pomoći na putu na kom bi mogle da nam pozavide mnoge zapadne države. Sistem pružanja pomoći na putu, koji u Srbiji decenijama nije menjan, danas je modernizovan i digitalizovan mobilnom aplikacijom Mile Cvik, koja rešava probleme ljudima kojima se dogodi da im automobil stane na putu negde na teritoriji Srbije.
Lako se skida sa App Storea i Google Playa, a registracija je potpuno besplatna. Ako se dogodi kvar, dovoljan je jedan klik za odabir usluge, nakon čega sistem korisnika povezuje sa najbližim serviserom i prikazuje fiksnu cenu usluge, uz mogućnost plaćanja karticom ili kešom. Kad korisnik prihvati uslugu, aplikacija šalje predviđeno vreme dolaska pomoći, kao i grafički prikaz realnog kretanja servisera koji dolazi na njegovu lokaciju. Utrošak vremena i novca je minimalan, a usluga je proverena i transparentna – u tome je revolutivnost ovog sistema.
Mreža servisera, od šlep-službi, preko vulkanizera, do auto-bravara, koji ulaze u Mile Cvik bazu obuhvata licencirane servisere, sa dugogodišnjim iskustvom, koji su provereni po pitanju kvaliteta pružene usluge i koji su pristali na uslove mobilne aplikacije Mile Cvik, među kojima je i standardizovan cenovnik usluga.

U Srbiji veliki broj ljudi smatra da nikome ne sme da priča o svojoj ideji jer će neko da je ukrade. A i oni ljudi koji žele da govore o svojim poslovnim idejama neretko veoma teško prihvataju kritiku za proizvod. I jedni i drugi greše

Kako je izgledala prva verzija digitalnog majstora?
Prvu verziju mobilne aplikacije izbacili smo kao test u septembru 2016. S tom verzijom testirali smo sistem uživo između nas, izigravajući šlepadžije, majstore i korisnike u nevolji. Sve to je trajalo dva ili tri meseca. Proces pravljenja mobilne aplikacije Mile Cvik trajao je godinu i po dana. Niko od nas nije u početku bio angažovan full time, i svi smo imali druge poslove. Odvajali smo nekoliko sati dnevno za rad na start-apu, jer drugačije nije moglo.
Kad smo finalizirali prvu verziju, došlo je vreme da sednem u automobil i krenem po Srbiji u potrazi za partnerima, serviserima koji će odgovarati standardima koje smo zacrtali. Naravno, i to je bila avantura. Upoznao sam ljude koji su vrhunski profesionalci, ali do tog trenutka uopšte nisu imali dodira sa digitalnim načinom razmišljanja, čak su i odbijali da imaju smartphone. Neki od njih su kasnije samo zbog Mileta nabavili pametne telefone, kako bi mogli da budu deo sistema.
Naišli smo na dobre reakcije i kod partnera, uglavnom zbog načina na koji je Mile Cvik sistem organizovan i zbog toga što standardizovane cene usluga pružanja pomoći na putu celu priču čine transparentnom.
U maju 2017. pustili smo aplikaciju i počeli su da se registruju korisnici. Taj osećaj… Bilo je „Vuhuuuu!“ Nakon četiri meseca dogodila se i prva intervencija, koja je prošla odlično, iako smo svi mi tokom desetak minuta bili na telefonima i u ogromnoj drami. No, sistem koji smo postavili radio je ono za šta je napravljen i korisnik je po završetku bio vrlo zadovoljan uslugom.

Da li ste imali ponude za otkup kompanije?
Dva meseca pošto smo počeli dobili smo ponudu da prodamo kompaniju jednoj međunarodnoj kompaniji za solidnu cenu. Nismo se dvoumili. Rešili smo da tu ponudu odbijemo, da je shvatimo kao još jednu potvrdu da smo napravili nešto što je dobro i da nastavimo na usavršavanju sistema kako bismo ga sami doveli do uspeha koji zaslužuje.

Sistem pružanja pomoći na putu u Srbiji decenijama nije menjan, a danas je modernizovan i digitalizovan mobilnom aplikacijom Mile Cvik – koja rešava probleme ljudima kojima se dogodi da im automobil stane na putu na teritoriji Srbije

Danas Mile Cvik obuhvata mnoge usluge, od paketa pretplate pomoći na putu za članove do putnog osiguranja, čak i vlog i blog. Kako je izgledao dalji Miletov razvoj?
Uradili smo istraživanja i procenili smo da je tržištu potrebna mogućnost kupovine putnog osiguranja na jednostavan način, a mobilna aplikacija je za to bila idealna. Prošle godine u Srbiji takva mogućnost nije postojala i rešili smo da to uvedemo. Naravno, trebalo nam je dosta vremena da se dokažemo kao dovoljno ozbiljni i odgovorni pred jednom ozbiljnom grupacijom poput Generali osiguranja.
U tom trenutku mi smo početnici koji nemaju relevantno iskustvo u vezi sa osiguranjem, čak nismo bili registrovana kompanija za prodaju osiguranja. Srećom, oni su prepoznali naš potencijal, tako da su pristali na saradnju, i zahvaljujući tome ljudi u Srbiji danas mogu da kupe putno osiguranje i putem mobilnog telefona, uz nekoliko klikova. Smatramo da je to veoma važno zbog toga što je u našoj zemlji kultura kupovine osiguranja još uvek u povoju. Često se dešava ljudima da otputuju u inostranstvo bez putnog osiguranja, što se pokaže kao ogroman problem i trošak ukoliko im se van granica Srbije dogodi zdravstveni problem.
Paralelno s uvođenjem putnog osiguranja u ponudu, pravili smo članske Mile Cvik pakete pretplate za pomoć na putu za korisnike i radili na novom dizajnu mobilne aplikacije. Finalna verzija startovala je u decembru 2017, s mogućnošću kupovine članskih paketa koji svakom korisniku omogućavaju najkvalitetniju i brzu pomoć na putu, bez plaćanja usluge. Na tom polju uveli kao novinu za Srbiju mogućnost kupovine pretplate za pomoć na putu za periode od tri, šest ili 12 meseci, što se pokazalo posebno dobro za one koji, na primer, žele da putuju kolima po Srbiji tokom leta, pa ne žele da razmišljaju o naknadnim troškovima za slučaj da im se automobil pokvari daleko od kuće.
Od decembra nam kontinuirano raste broj novih registrovanih korisnika. Pored toga, dobijamo dosta pohvala u vezi s načinom na koji je sistem organizovan i samom idejom za mobilnu aplikaciju. To tumačimo kao dobar znak, ali i vetar u leđa da nastavimo da unapređiujemo sistem.

Uspešnost start-ap projekta zavisi od nekoliko faktora. To su: ideja, tim, finansiranje, tržište i tajming. U ideju treba verovati onoliko koliko tržište pruži povratnu informaciju o njenoj validnosti

Dosta dugo radili ste na sistemu Mile Cvik i mobilnoj aplikaciji. Jasno je da je tu bilo mnogo posla i mnogo vere u projekat. U suprotnom, majstor Mile Cvik ne bi ugledao svetlost dana. Kako ste znali da je baš ovaj sistem taj start-ap u koji treba da uložite svu svoju energiju?
Od početka sam verovao da će projekat uspeti, ne samo zato što Mile Cvik rešava niz problema i kao takav je osveženje već i zbog toga što sam obavio domaći, što bi se reklo. Svemu prethodi istraživanje. Organizovao sam i brojne ankete, putem mejla i uživo. Oko 98 odsto ispitanih izjasnilo se da smatraju da je ideja dobra, da je to potrebno, da bi se registrovali kad bi tako nešto postojalo i da bi kupili pretplatu, koja im omogućava da u slučaju da se desi kvar dobiju brzu pomoć čije troškove pokriva Mile Cvik sistem.
U Srbiji mnogo ljudi smatra da nikome ne sme da priča o svojoj ideji jer će neko da je ukrade. Takođe, i oni ljudi koji žele da govore o svojim poslovnim idejama, neretko veoma teško prihvataju kritiku za proizvod. To su sve greške. Sama ideja nema tržišnu vrednost. Posle ideje treba okupiti tim, zatim sledi egzekucija. Tada na red dolazi tržište, pa ako se dogodi prihvatanje na tržištu, na redu je takozvano skaliranje, odnosno širenje ideje, što bi u našem slučaju podrazumevalo širenje mobilne aplikacije na nove proizvode i nova tržišta. Taj proces je veoma složen. Samim tim, koncept krađe ideje nema smisla. Proveo sam dane i nedelje u kolima, u razgovorima po Srbiji, radu na razvoju sa ekipom, i sad će neko da dođe, čuje šta radim i da to ukrade? Jednostavno, tako nešto nije moguće.

Danas u našoj zemlji imamo sistem pružanja pomoći na putu na kom bi mogle da nam pozavide mnoge zapadne države

Niste osnovali start-ap pravo sa fakulteta, već nakon zavidnog staža u bankarskom sektoru, uz šta ste se dodatno pripremali za ovaj projekat na eminentnom Founder institutu. Koji faktori utiču na  uspešnost jednog start-ap projekta u IT sektoru?
Uspešnost start-ap projekta zavisi od nekoliko faktora. To su: ideja, tim, finansiranje, tržište i tajming. U ideju treba verovati onoliko koliko tržište pruži povratnu informaciju o njenoj validnosti. Tim predstavlja možda najbitniju stavku, čak je i FB imao prvi inicijalni tim od šest ili sedam ljudi koji su ga napravili. Takođe, mnogi žive u iluziji da će napraviti jedan pič od pet-šest strana i dobiti na stotine hiljada evra za razvoj projekta. Tako sistem finansiranja ne funkcioniše, to je iluzija. Kažu da ništa niste uradili u ovom poslu ako se ne stidite probne verzije. Kad pogledam Mile Cvik danas, verujte da me je veoma stid kako je to izgledalo u početku, ali je u tom momentu to bio neki osnovni proizvod koji je funkcionisao. Dakle, potrebno je napraviti jednu probnu verziju i imati neki proof of concept da bi se izašlo pred finansijere.
Ako govorimo o tržištu, svaki investitor kom kažete da želite da svoj proizvod razvijate, na primer, u Nemačkoj, želeće da zna zbog čega ga prvo niste plasirali u svojoj zemlji. Najzad, tajming je uglavnom jedan od najbitnijih faktora za uspeh bilo koje aplikacije, on podrazumevate da proizvod bude izbačen u pravo vreme i na pravom mestu, gde može da rešava neki određeni problem.

E tako se to radi! Još jedna pomoć na putu završena na obostrano zadovoljstvo.

A post shared by Mile Cvik (@milecvik) on Mar 5, 2018 at 1:05am PST

Koji savet najčešće dajete onima koji su rešili da pokrenu svoj start-ap, pa požele da se konsultuju sa vama?
Savet koji verovatno najviše ponavljam kad gostujem na predavanjima i panelima sa tom temom je: Ako imate jednu ideju, nemojte da zavolite proizvod do te mere da ne dozvoljavate izmene. Tržište je to koje diktira proizvod.

The post Vladimir Šijaković: Digitalni majstor Mile stiže u pomoć na srpskim putevima appeared first on 42 magazin.

Čitanje je ritual, komentarisanje piščeve (ne)veštine je ritual, čuvanje knjiga je ritual, kupovina police za knjige je ritual… Biram naslove prema raspoloženjima i dobima dana u kojima ću ih čitati. Namenski kupujem knjige manjeg obima koje nisu teške tako da mogu da ih nosim u torbi i čitam u pauzama dana. Ukratko, ako postoje knjiški pacijenti, garant spadam u tu grupu.

U nekom trenutku došao je i 21. vek u Srbiju, mada su meni možda poslednjoj javili. Ranijih dana mi nije padalo na pamet da miris knjige zamenim aplikacijom. Ceo taj koncept mi je delovao kao izdaja literature, mada je taj način razmišljanja, znam, prilično besmislen. No, sada je pukla ta velika vest da je u Srbiju stigao Bookmate. I ajd sad ti nemoj…

Bookmate mi dođe kao sigurna kuća u telefonu – stoji mi između dve digitalne šizofrenije svoje vrste, mejla i Instagrama

Kako sam instalirala aplikaciju, primila sam se. Prvo, naslovi su bili tu. Silne neke knjige koje volim, a nisam godinama čitala, i silne neke druge knjige na koje sam prvi put naletela, i, opet, gomila trećih knjiga koje su popularne, ali nisu moj fazon. Bujica žanrova, baš kao u knjižari. I baš kao u knjižari, satima sam prebirala po naslovima, sortirala šta ću kad da čitam… Ne znam, nešto mi je u glavi kliknulo. Kao što je Facebook ukinuo naše potrebe da taložimo fotke s mora i pokazujemo ih gostima, u tom malom prostoru na digitalnom oblaku počela sam da pravim svoje police za knjige, da ih doterujem, sortiram, gradim… Prvu policu koju sam napravila nazvala sam Književna kutlača. Računam – ono što me najviše hrani. Čisto da ne bude da sam pacijent teške kategorije, imam ja i život van knjiga, ali kad mi dođe vreme u danu za knjige, sve nestaje i samo taj svet priznajem.

Bookmate mi dođe kao sigurna kuća u telefonu – stoji mi između dve digitalne šizofrenije svoje vrste, mejla i Instagrama. Koliko god da to jeste taj „svetski popularni servis za čitanje elektronskih knjiga koji koriste milioni ljudi“, to je ujedno i društvena mreža za sve čitače. Objedinjuje sve strasti prema pisanoj reči – čuvaš knjige, praviš bazu knjiga koje možeš da čitaš u svakom trenutku i gde god, izdvajaš citate, pratiš ljude čiji ukus ceniš i koristiš njihove preporuke za čitanje. Takođe, možeš da komentarišeš pisce kroz impresije za svaki pročitan naslov, što je do sada bila javno najomiljenija tajna kafanska disciplina među novinarima i piscima. Naravno da sam se primila.

U nekom trenutku došao je i 21. vek u Srbiju, mada su meni možda poslednjoj javili

Što je najvažnije, osećaj pisane reči nije tup. Čak i moćni pisci poput Bulgakova isto su pitki, s tim što mislim da takve naslove treba čitati offline, naročito ako se čitaju prvi put. Dok čekam u redu za neku već birokratiju, ili sam zaglavljena u taksiju, radije čitam neke laganije naslove, ali po naraciji dinamične.

Neverovatna lagodnost postojanja, koju mi pričinjava ta moćna biblioteka što raste u mom telefonu, verovatno je vesnik činjenice da sam digitalno evoluirala. I mislim da je to super. Dobra knjiga nije predmet. Ona je ceo jedan svet smešten negde zahvaljujući nečijoj genijalnosti.

The post Bookmate – online biblioteka na srpskom appeared first on 42 magazin.

…što o žuto-crnim držačima kod pešačkih prelaza, koje gotovo nijedan biciklista ne kapira, što o visokim i neprilagođenim ivičnjacima, što o stazama za bajs koje postoje, ali ih je još uvek malo…

Kako bi biciklistička zajednica ojačala i rešavala postojeće probleme, Dina Čubrić i Miloš Starčević, aktivni i pasionirani biciklisti, odlučili su da naprave Pedaliranje – aplikaciju za bicikliste o biciklizmu u gradu i njihovo umrežavanje, te podsticanje na razne akcije.

Kako o biciklističkim rutama ne bi odlučivao „tamo neko“ već Vi – biciklisti, podržite Dinu i Miloša koji se, kako bi razvili aplikaciju, takmiče za nagradu Superste.net programa.

Više o Pedaliranju i zašto je ono neophodno biciklistima otkrijte u razgovoru koji sledi:

Kako ste došli na ideju da započnete projekat Pedaliranje? Kada ste shvatili da je ovakva aplikacija potrebna biciklistima kod nas?
Dina: Projekat smo započeli ovog proleća kada smo se prijavili na konkurs Superste, koji raspisuje Erste banka u saradnji sa Dokukino fondacijom za finansiranje inovativnih projekata mladih. Ideja je bila da napravimo mobilnu aplikaciju koja bi olakšala biciklistima svakodnevno kretanje po gradu i doprinela jačanju biciklističke zajednice. Aplikacija će sadržati mapu sa biciklističkim stazama i važnim punktovima (pumpe sa kompresorima, parkirališta, servisi, bike shopovi, česme), a omogućiće korisnicima da četuju, ugovaraju grupne vožnje po sopstvenim preferencijama, željenim rutama, fizičkoj spremi… Ovom aplikacijom želimo da olakšamo bicikliranje po gradu biciklistima i biciklistkinjama, ali i da kroz umrežavanje podstaknemo ljude da izađu na ulicu i voze bicikl. Nadamo se da će na taj način aplikacija zaista zaživeti kao neka vrsta male društvene mreže za bicikliste jer smo svesni koliko je učinkovit format društvenih mreža danas. Meni lično je više puta falilo društvo za vožnju jer često ne mogu da vozim sa Milošem rute koje on obično vozi – moj MB nije toliko brz kao njegov drumaš, a i mnogi moji prijatelji, casual biciklisti žalili su mi se da bi više vozili bicikl kada bi imali društvo jer su u suprotnom lenji.

Meni lično je više puta falilo društvo za vožnju jer često ne mogu da vozim sa Milošem rute koje on obično vozi – moj MB nije toliko brz kao njegov drumaš

A šta je vaša lična motivacija za kreiranje jednog, uslovno rečeno, neprofitnog projekta?
Dina: Često govorimo kako mnogo volimo Beograd i mnogo volimo biciklizam, ali smo svesni da se Beograd i biciklizam ne vole preterano, pa smo odlučili da to bar malo promenimo. Zvučaće klišetizirano, ali zaista samo veliki entuzijazam može da te natera da izađeš na ulicu kao biciklista/biciklistkinja u gradu sa tako lošom biciklističkom infrastrukturom. Svakog dana možemo primetiti nešto što se može izmeniti i ako naš projekat bar malo doprinese tome, to će biti naš uspeh.

Dina, tvoj deda je bio Radoš Čubrić, jedan od najboljih jugoslovenskih biciklista, olimpijac i reprezentativac. Na koji način te je on vaspitavao da se odnosiš prema biciklizmu i – zalažeš za taj sport?
Dina: Budući da su i deda, i tata, i stric bili olimpijski biciklisti, kod nas u porodici je bicikl oduvek bio više od prevoznog sredstva. Često smo se šalili kako smo sestra i ja prvo naučile da okrećemo pedale, a tek onda prohodale. Sa dedom bismo vozili bicikl čak i kada sam morala da imam pomoćne točkiće sa strane. On je voleo da prepričava svoje mnogobrojne dogodovštine sa svetskih biciklističkih trka i sve su uvek imale istu poruku: upornost, istrajnost i entuzijazam jesu ono što te dovodi do cilja. Ovaj projekat vidim i kao mali omaž njemu.

Miloše, ti si drumski biciklista i dugoprugaški trkač, takođe deo ekipe @bikekitchenbelgrade. Da li ti nekad dosadi da voziš bajs satima?
Miloš: Nije još uvek, čak želim godinama da ga vozim po Africi. Dugoprugaški biciklizam je sjajno iskustvo, biti sam sa sobom satima ili danima, za sve to vreme se svašta proživi i dožive se najrazličitija osećanja. Neću da budem patetičan, ali smo nekako svi skupa zaboravili da budemo sami. Čim se to dogodi – tražimo distrakcije sa strane. Ovde toga nema, gledaš belu liniju celu noć ispred sebe, pričaš sa ljudima samo kada staneš, posmatraš sela i krajolik, doživljavaš situacije u kojima moraš da popraviš bajs kako znaš i umeš – čak, ponekad, uz pomoć plastične kese, da bi nastavio put dalje.

Samo veliki entuzijazam može da te natera da izađeš na ulicu kao biciklista/ biciklistkinja u gradu sa tako lošom biciklističkom infrastrukturom

Kakva je trenutno biciklistička zajednica i koliko toga joj grad pruža? Koliko je Beograd bike friendly grad?
Miloš: Baš je raznolika, čini mi se da svaka grupa ili podgrupa biciklizma ima svoje predstavnike i neki centar okupljanja bio on online ili offline. A grad joj pruža minimalnu ili nikakvu podršku. Doduše, u poslednje dve godine čini se da su se stvari pokrenule sa mrtve tačke i počela je izgradnja par kilometara novih biciklističkih staza u centru, a po najavama biće ih još više. Upravo zbog toga je važno jačanje zajednice, umrežavanje i solidarnost: jedino tako možemo zajedničkim snagama poboljšati uslove za bicikliste i biciklistkinje u Beogradu.

Kažete da će aplikacija sadržati i opciju chata kojom bi se biciklisti povezivali. Da je svetu potreban još jedan vid društvene mreže?
Dina: Mi ne bežimo od učinkovitosti formata društvenih mreža. Sve je u načinu na koji ih koristite. Mnoge informacije se danas filtriraju upravo preko društvenih mreža zbog brzog protoka informacija. Ukoliko bi jedna takva platforma doprinela popularizaciji biciklizma, najpre u Beogradu (a nadamo se kasnije i u drugim gradovima), mislim da nam je potrebna. U krajnjoj liniji, Pedaliranje neće biti društvena mreža koja bi zamenila ljudski kontakt, već naprotiv: navela bi ljude da se upoznaju, druže i prave zajedničke akcije – a sve kroz bicikliranje.

Pedaliranje neće biti društvena mreža koja bi zamenila ljudski kontakt, već naprotiv: navela bi ljude da se upoznaju, druže i prave zajedničke akcije

Šta su biciklističke skupštine?
Biciklističke skupštine smo zamislili kao druženje sa zajednicom i male brainstorming sesije na kojima bismo se konsultovali oko sadržaja aplikacije i sledećih koraka koje treba da preduzmemo u razvoju projekta. Mi smo organizovanjem prve Večeri Pedaliranja pokušali da okupimo zajednicu i dobili smo baš dobar odgovor s obzirom na tropske vremenske prilike koje su tada vladale. Videli smo da zajednica ima potrebu za umrežavanjem i razmenom iskustava. U planu nam je da organizujemo još ovakvih druženja kako bismo se svi mi koji volimo biciklizam i koji se bavimo njime umrežili.

Može li jedna ovakva aplikacija motivisati ljude da razmišljaju o svojoj sredini i, barem ponekad, izaberu bicikl kao prevozno sredstvo?
Mi mislimo da može. Prema maloj anketi koju smo uradili, većina ljudi je rekla da ne zna gde se nalaze biciklističke staze i važna mesta za biciklizam, a razlog kod većine ljudi koji ne voze bicikl uglavnom je to što Beograd ima malo staza i što ne znaju gde se nalaze, a plaše se vožnje po ulici. Mi hoćemo da ovom aplikacijom upoznamo ljude sa sadržajem oko njih i time će, čim im je nešto bliže i jasnije, više koristiti bicikl u saobraćaju. Ohrabreni smo i time što su nam nakon intenzivnih sesija s mentorima Superste programa mnogi rekli da su nakon naše prezentacije poželeli i sami da počnu da voze bicikl po gradu.

Prema maloj anketi koju smo uradili, većina ljudi je rekla da ne zna gde se nalaze biciklističke staze i važna mesta za biciklizam

Ako ne vozim bajs, a htela bih – kakav savet biste mi dali: gde da se vozam, a da nije gužva, koje aplikacije da koristim? I šta je, zaboga, Strava?
Miloš: Moj savet je da istražuješ. Veliki deo grada nije pokriven biciklističkim stazama i nekome više prija da vozi velikim gradskim saobraćajnicama, a nekome mirnim ulicama. Možda je najbolja destinacija za vožnju Avala – jako je dobar osećaj kada se prvi put u životu popnete na Avalu i shvatite da to nije ništa i da možete biciklom mnogo dalje da odete. Posle toga kreće najlepši deo biciklizma, kada bicikl doživljavate kao slobodu da putujete gde hoćete.
Dina: Strava je aplikacija za praćenje vožnji, ali nju uglavnom ne koriste rekreativci nego sportisti koji mere srednju i maksimalnu brzinu, prolazna vremena, nagibe i temperaturu… Aplikacija je jako popularna, međutim, nije baš najbolje rešenje za rekreativne i casual bicikliste – zato preporučujem Pedaliranje!

The post Dina Čubrić i Miloš Starčević PEDALIRANJE: Bicikl = sloboda appeared first on 42 magazin.

Vraćate se umorni sa posla, napolju je sparno, a sve o čemu sanjate jeste ceđena pomorandža koja vas čeka rashlađena u frižideru. Nakon osveženja treba vam ostatak ručka od juče da vam vrati energiju, popravi raspoloženje i spremni ste da u punoj snazi nastavite dan.

Ali vaša idila završava se nakon što shvatite da se ručak pokvario i da sad morate da primenite svoje kulinarske veštine i osmislite šta ćete drugo da pripremite. Otvarate frižider i procenjujete šta od sastojaka možete iskoristiti, a za to vreme uređaj užurbano i bučno radi kako bi temperatura za održavanje svežine hrane ostala idealna. Nažalost, ne uspeva u tome svaki put, a da stvar bude još gora, sredinom narednog meseca čeka vas neprijatno iznenađenje – neplanirano visok račun za električnu energiju.

Kompanija LG Electronics ponudila je idealno rešenje za ove probleme – frižider Smart InstaView Door-in-Door, dokaz da pametni domovi zaista čine život lakšim. Pošto samo dva puta kucnete na njegov LCD displej od 29 inča, koji zatim postaje providan, pred vama će se ukazati čitav sadržaj frižidera. Tako ćete, bez otvaranja vrata, uštedeti električnu energiju i na taj način izbeći neočekivani iznos na računu. Smart InstaView Door-in-Door pomoći će vam i u trenucima kada nemate inspiraciju i niste sigurni šta biste mogli da spremite za sutra. Dok gledate u raspoložive sastojke, možete pretraživati recepte na Food Channel stranici zahvaljujući WebOS platformi, koja je sastavni deo uređaja.

Osim toga, funkcija Smart Tag omogućava da se na displej dodaju stikeri, na kojima možete navesti sve namirnice koje se nalaze u frižideru, kao i njihov rok trajanja, a pritom će vas uređaj podsećati da ih iskoristite na vreme. Zahvaljujući ovoj mogućnosti izbeći ćete svima mrsko bacanje hrane nakon isteka roka upotrebe. Na displeju možete ispisivati i poruke za svoje ukućane i podsećati ih na svakodnevne obaveze. Ukoliko vam se dešava da zaboravite spisak za kupovinu u kući, pa često obilazite rafove u prodavnici pokušavajući da se setite šta vam je sve potrebno, nema više razloga za brigu. Svojim smart telefonom možete se povezati sa kamerom unutar frižidera i tako videti šta vam to nedostaje za pripremu željenog obroka. Putem ličnog asistenta pod nazivom Amazon Alexa, koji sluša vaše glasovne komande, Smart InstaView Door-in-Door proveriće umesto vas vremensku prognozu, rezervisati automobilski prevoz ili pustiti vašu omiljenu pesmu.

Odvrnite muziku do daske i uživajte u vremenu koje provodite u kuhinji, a Smart InstaView Door-in-Door frižider misliće umesto vas, podsećati vas na obaveze i učiniti vam svakodnevicu mnogo jednostavnijom.

The post Nabavite ličnog asistenta i držite ga u kuhinji appeared first on 42 magazin.

Inspirativni ljudi – to su pojedinci koji su se odvažili na velike poduhvate i u njima istrajali. Jedan od takvih je i Andor Luhović, Subotičanin koji se penjao na Mont Everest. Iz dugogodišnjeg iskustva bavljenja ovim sportom, Andor je zajedno sa svojim timom razvio mobilnu aplikaciju vHike koja upravo doprinosi bezbednosti planinara u prirodi.

2017. I'm ready. Photo by @tamariku03

A post shared by Andor Luhovic (@andorini) on Dec 31, 2016 at 10:47am PST

Andora je u svet planinarenja u šestoj godini života uvela njegova baka, a od svoje četrnaeste godine penjao se na planine Srbije i regiona. Kao veliki ljubitelj prirode, Andor je masterirao inženjerstvo zaštite životne sredine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. U svojoj biografiji ima više od 200 vrhova planina na koje se popeo širom sveta. Međutim, najveći poduhvat predstavljao je 2005. godine Mont Everest, na koji se penjao zajedno sa ekspedicijom koju je organizovao Planinarski savez Vojvodine. Najvišem vrhu sveta prethodio je Kilimandžaro 2002. i Barunce godinu dana kasnije.

Andora je u svet planinarenja u šestoj godini života uvela njegova baka, a od svoje četrnaeste godine penjao se na planine Srbije i regiona

Na osnovu sopstvenog iskustva, Andor nam je rekao da će vas na vrhu dočekati praznina, ali i predivan osećaj zahvalnosti. „Sve što možete uraditi na vrhu jeste sagledavanje onih malih stvari koje su vas činile srećnim dok ste se penjali. Isto tako postajete svesni da ste prošli pored predivnih cvetova koji su nicali na skoro golom kamenu, a vi ste ih ignorisali ne skidajući pogled sa cilja koji se nalazio na vrhu. Na tom vrhu dočekaće vas praznina, ali i predivan osećaj zahvalnosti“, dodaje Andor.

Nakon Himalaja, Andor je često vodio prijatelje i poznanike po Fruškoj gori i drugim planinama. „Kao iskusnom planinaru dešavalo mi se da se i sam izgubim u planini, čak i kada je staza relativno dobro markirana. Nikad se nije ništa ozbiljno dešavalo, ali bilo je par neprijatnih situacija – samim tim, kad je čovek iscrpljen, svaki kilometar je mnogo teži nego inače“, ističe Andor.

Kao iskusnom planinaru dešavalo mi se da se i sam izgubim u planini, čak i kada je staza relativno dobro markirana

Nakon isprobavanja svih mogućih aplikacija na tržištu shvatio je da svima njima fali jedna jedinstvena funkcionalnost, a to je bezbednost korisnika na stazi koja je njemu i grupama koje je vodio na nepoznatim terenima i više nego značila. Tom idejom se nije mnogo bavio sve do trenutka kada je imao priliku da učestvuje na Startup Weekendu 2014. u Novom Sadu. Na ovom događaju ušao je u tech vode. Nakon toga vrlo brzo je upisao Startup akademiju i upoznao bugarski investicioni fond Eleven. Osam meseci kasnije Eleven je investirao u njegov startup i tada zajedno sa svojim timom ozbiljnije kreće da razvija čitavu ideju.

Finalni proizvod je vHike – mobilna aplikacija koja objedinjuje bezbednost planinara pružajući mape planinarskih staza na Balkanu, pređene distance, napredan SOS sistem za spasilačke službe, ali i offline mape.

Nakon isprobavanja svih mogućih aplikacija za hiking shvatio je da svima njima fali jedna jedinstvena funkcionalnost, a to je provera bezbednosti korisnika na stazi

„Razvoj aplikacije poput naše podrazumeva čest boravak na terenu i testiranje, tako da u poslu ima sasvim dovoljno vremena da se čovek bavi planinarenjem“, rekao nam je Andor. Ono što sa svojim timom planira jeste unos novih staza i razvoj novih funkcionalnosti, a nakon završetka iOS verzije moći će da krenu ka drugim nacionalnim parkovima u Evropi i Americi.

Aplikacija je dostupna za skidanje putem sajta ili direktno sa Google Play prodavnice.

Shishapangma 2004. godine

The post Andor Luhović: Čovek koji zna prečicu do vrha appeared first on 42 magazin.