Kažu da je napraviti uspeh danas vratolomija koja se može porediti sa nastupom na trapezu. U Srbiji, pogotovo! Ipak, to ne znači da nikome takve vratolomije ne uspevaju, dobrih primera ima mnogo. Možda i najsvežiji od takvih primera jeste Mile Cvik
Start-ap Mile Cvik je mobilna aplikacija napravljena u Srbiji, kojom je digitalizovan sistem pružanja pomoći na putu. Vladimir Šijaković, idejni tvorac i osnivač „Mileta, majstora na klik“, dugo je tražio tim divelopera i kreativaca sa kojima će moći da kreira budućnost. Danas, Vladimir Mijin, Marko Basta i Aleksandar Bakšunović zajedno sa Vladimirom čine ponosnu četvorku koja je usred Beograda napravila mobilnu aplikaciju na kojoj bi mogli da im pozavide i kolege ajtijevci iz Silicijumske doline. O svemu što nas je zanimalo razgovarali smo sa Vladimirom, računali smo – šanse da ne naučimo nešto korisno su vrlo male.
Kažu da „naš narod“ misli na mnoge stvari tek kad im se dese. Kako je nastao digitalni majstor Mile?
Zapravo, ideja jeste potekla od moje lične muke. Imao sam tri šlepovanja u toku 2015. godine, tako da sam uvideo do koje mere je ceo taj proces mukotrpan, stresan, skup, a i neorganizovan za standarde 21. veka.
Danas, glavni tim činite vas četvorica. Kako ste se okupili?
S obzirom na to da sam u tom nekom periodu izašao iz bankarskog sveta i rešio da naučim sve u vezi s programiranjem, napravio sam projekat za mobilne aplikacije. Kad sam došao do jedne tačke, počeo sam da radim na okupljanju tima, što nije nimalo jednostavno. Kontaktirao sam sa oko 700 ljudi samo putem Linkedina, krenuli su Skype i „kafić intervjui“. Bili su mi potrebni ljudi koji će raditi part time u toj fazi projekta. Sve je krenulo u jednoj sobici dva puta tri metra. Prvi je došao Vladimir Mijin, današnji CTO, potom nam se priključio Marko Basta, a kasnije i Aleksandar Bakšunović. Bilo je tu autsorsovanih stručnjaka tokom pripreme projekta, naravno, i danas imamo brojne saradnike po tom principu.
Mobilna aplikacija Mile Cvik donela je jednu vrstu revolucije sistema pružanja pomoći na putu u Srbiji. Pritom, u potpunosti je made in Serbia. Kako Mile Cvik funkcioniše?
Zaista jeste tako, bez ikakve griže savesti možemo da kažemo da danas u našoj zemlji imamo sistem pružanja pomoći na putu na kom bi mogle da nam pozavide mnoge zapadne države. Sistem pružanja pomoći na putu, koji u Srbiji decenijama nije menjan, danas je modernizovan i digitalizovan mobilnom aplikacijom Mile Cvik, koja rešava probleme ljudima kojima se dogodi da im automobil stane na putu negde na teritoriji Srbije.
Lako se skida sa App Storea i Google Playa, a registracija je potpuno besplatna. Ako se dogodi kvar, dovoljan je jedan klik za odabir usluge, nakon čega sistem korisnika povezuje sa najbližim serviserom i prikazuje fiksnu cenu usluge, uz mogućnost plaćanja karticom ili kešom. Kad korisnik prihvati uslugu, aplikacija šalje predviđeno vreme dolaska pomoći, kao i grafički prikaz realnog kretanja servisera koji dolazi na njegovu lokaciju. Utrošak vremena i novca je minimalan, a usluga je proverena i transparentna – u tome je revolutivnost ovog sistema.
Mreža servisera, od šlep-službi, preko vulkanizera, do auto-bravara, koji ulaze u Mile Cvik bazu obuhvata licencirane servisere, sa dugogodišnjim iskustvom, koji su provereni po pitanju kvaliteta pružene usluge i koji su pristali na uslove mobilne aplikacije Mile Cvik, među kojima je i standardizovan cenovnik usluga.
U Srbiji veliki broj ljudi smatra da nikome ne sme da priča o svojoj ideji jer će neko da je ukrade. A i oni ljudi koji žele da govore o svojim poslovnim idejama neretko veoma teško prihvataju kritiku za proizvod. I jedni i drugi greše
Kako je izgledala prva verzija digitalnog majstora?
Prvu verziju mobilne aplikacije izbacili smo kao test u septembru 2016. S tom verzijom testirali smo sistem uživo između nas, izigravajući šlepadžije, majstore i korisnike u nevolji. Sve to je trajalo dva ili tri meseca. Proces pravljenja mobilne aplikacije Mile Cvik trajao je godinu i po dana. Niko od nas nije u početku bio angažovan full time, i svi smo imali druge poslove. Odvajali smo nekoliko sati dnevno za rad na start-apu, jer drugačije nije moglo.
Kad smo finalizirali prvu verziju, došlo je vreme da sednem u automobil i krenem po Srbiji u potrazi za partnerima, serviserima koji će odgovarati standardima koje smo zacrtali. Naravno, i to je bila avantura. Upoznao sam ljude koji su vrhunski profesionalci, ali do tog trenutka uopšte nisu imali dodira sa digitalnim načinom razmišljanja, čak su i odbijali da imaju smartphone. Neki od njih su kasnije samo zbog Mileta nabavili pametne telefone, kako bi mogli da budu deo sistema.
Naišli smo na dobre reakcije i kod partnera, uglavnom zbog načina na koji je Mile Cvik sistem organizovan i zbog toga što standardizovane cene usluga pružanja pomoći na putu celu priču čine transparentnom.
U maju 2017. pustili smo aplikaciju i počeli su da se registruju korisnici. Taj osećaj… Bilo je „Vuhuuuu!“ Nakon četiri meseca dogodila se i prva intervencija, koja je prošla odlično, iako smo svi mi tokom desetak minuta bili na telefonima i u ogromnoj drami. No, sistem koji smo postavili radio je ono za šta je napravljen i korisnik je po završetku bio vrlo zadovoljan uslugom.
Da li ste imali ponude za otkup kompanije?
Dva meseca pošto smo počeli dobili smo ponudu da prodamo kompaniju jednoj međunarodnoj kompaniji za solidnu cenu. Nismo se dvoumili. Rešili smo da tu ponudu odbijemo, da je shvatimo kao još jednu potvrdu da smo napravili nešto što je dobro i da nastavimo na usavršavanju sistema kako bismo ga sami doveli do uspeha koji zaslužuje.
Sistem pružanja pomoći na putu u Srbiji decenijama nije menjan, a danas je modernizovan i digitalizovan mobilnom aplikacijom Mile Cvik – koja rešava probleme ljudima kojima se dogodi da im automobil stane na putu na teritoriji Srbije
Danas Mile Cvik obuhvata mnoge usluge, od paketa pretplate pomoći na putu za članove do putnog osiguranja, čak i vlog i blog. Kako je izgledao dalji Miletov razvoj?
Uradili smo istraživanja i procenili smo da je tržištu potrebna mogućnost kupovine putnog osiguranja na jednostavan način, a mobilna aplikacija je za to bila idealna. Prošle godine u Srbiji takva mogućnost nije postojala i rešili smo da to uvedemo. Naravno, trebalo nam je dosta vremena da se dokažemo kao dovoljno ozbiljni i odgovorni pred jednom ozbiljnom grupacijom poput Generali osiguranja.
U tom trenutku mi smo početnici koji nemaju relevantno iskustvo u vezi sa osiguranjem, čak nismo bili registrovana kompanija za prodaju osiguranja. Srećom, oni su prepoznali naš potencijal, tako da su pristali na saradnju, i zahvaljujući tome ljudi u Srbiji danas mogu da kupe putno osiguranje i putem mobilnog telefona, uz nekoliko klikova. Smatramo da je to veoma važno zbog toga što je u našoj zemlji kultura kupovine osiguranja još uvek u povoju. Često se dešava ljudima da otputuju u inostranstvo bez putnog osiguranja, što se pokaže kao ogroman problem i trošak ukoliko im se van granica Srbije dogodi zdravstveni problem.
Paralelno s uvođenjem putnog osiguranja u ponudu, pravili smo članske Mile Cvik pakete pretplate za pomoć na putu za korisnike i radili na novom dizajnu mobilne aplikacije. Finalna verzija startovala je u decembru 2017, s mogućnošću kupovine članskih paketa koji svakom korisniku omogućavaju najkvalitetniju i brzu pomoć na putu, bez plaćanja usluge. Na tom polju uveli kao novinu za Srbiju mogućnost kupovine pretplate za pomoć na putu za periode od tri, šest ili 12 meseci, što se pokazalo posebno dobro za one koji, na primer, žele da putuju kolima po Srbiji tokom leta, pa ne žele da razmišljaju o naknadnim troškovima za slučaj da im se automobil pokvari daleko od kuće.
Od decembra nam kontinuirano raste broj novih registrovanih korisnika. Pored toga, dobijamo dosta pohvala u vezi s načinom na koji je sistem organizovan i samom idejom za mobilnu aplikaciju. To tumačimo kao dobar znak, ali i vetar u leđa da nastavimo da unapređiujemo sistem.
Uspešnost start-ap projekta zavisi od nekoliko faktora. To su: ideja, tim, finansiranje, tržište i tajming. U ideju treba verovati onoliko koliko tržište pruži povratnu informaciju o njenoj validnosti
Dosta dugo radili ste na sistemu Mile Cvik i mobilnoj aplikaciji. Jasno je da je tu bilo mnogo posla i mnogo vere u projekat. U suprotnom, majstor Mile Cvik ne bi ugledao svetlost dana. Kako ste znali da je baš ovaj sistem taj start-ap u koji treba da uložite svu svoju energiju?
Od početka sam verovao da će projekat uspeti, ne samo zato što Mile Cvik rešava niz problema i kao takav je osveženje već i zbog toga što sam obavio domaći, što bi se reklo. Svemu prethodi istraživanje. Organizovao sam i brojne ankete, putem mejla i uživo. Oko 98 odsto ispitanih izjasnilo se da smatraju da je ideja dobra, da je to potrebno, da bi se registrovali kad bi tako nešto postojalo i da bi kupili pretplatu, koja im omogućava da u slučaju da se desi kvar dobiju brzu pomoć čije troškove pokriva Mile Cvik sistem.
U Srbiji mnogo ljudi smatra da nikome ne sme da priča o svojoj ideji jer će neko da je ukrade. Takođe, i oni ljudi koji žele da govore o svojim poslovnim idejama, neretko veoma teško prihvataju kritiku za proizvod. To su sve greške. Sama ideja nema tržišnu vrednost. Posle ideje treba okupiti tim, zatim sledi egzekucija. Tada na red dolazi tržište, pa ako se dogodi prihvatanje na tržištu, na redu je takozvano skaliranje, odnosno širenje ideje, što bi u našem slučaju podrazumevalo širenje mobilne aplikacije na nove proizvode i nova tržišta. Taj proces je veoma složen. Samim tim, koncept krađe ideje nema smisla. Proveo sam dane i nedelje u kolima, u razgovorima po Srbiji, radu na razvoju sa ekipom, i sad će neko da dođe, čuje šta radim i da to ukrade? Jednostavno, tako nešto nije moguće.
Danas u našoj zemlji imamo sistem pružanja pomoći na putu na kom bi mogle da nam pozavide mnoge zapadne države
Niste osnovali start-ap pravo sa fakulteta, već nakon zavidnog staža u bankarskom sektoru, uz šta ste se dodatno pripremali za ovaj projekat na eminentnom Founder institutu. Koji faktori utiču na uspešnost jednog start-ap projekta u IT sektoru?
Uspešnost start-ap projekta zavisi od nekoliko faktora. To su: ideja, tim, finansiranje, tržište i tajming. U ideju treba verovati onoliko koliko tržište pruži povratnu informaciju o njenoj validnosti. Tim predstavlja možda najbitniju stavku, čak je i FB imao prvi inicijalni tim od šest ili sedam ljudi koji su ga napravili. Takođe, mnogi žive u iluziji da će napraviti jedan pič od pet-šest strana i dobiti na stotine hiljada evra za razvoj projekta. Tako sistem finansiranja ne funkcioniše, to je iluzija. Kažu da ništa niste uradili u ovom poslu ako se ne stidite probne verzije. Kad pogledam Mile Cvik danas, verujte da me je veoma stid kako je to izgledalo u početku, ali je u tom momentu to bio neki osnovni proizvod koji je funkcionisao. Dakle, potrebno je napraviti jednu probnu verziju i imati neki proof of concept da bi se izašlo pred finansijere.
Ako govorimo o tržištu, svaki investitor kom kažete da želite da svoj proizvod razvijate, na primer, u Nemačkoj, želeće da zna zbog čega ga prvo niste plasirali u svojoj zemlji. Najzad, tajming je uglavnom jedan od najbitnijih faktora za uspeh bilo koje aplikacije, on podrazumevate da proizvod bude izbačen u pravo vreme i na pravom mestu, gde može da rešava neki određeni problem.
Koji savet najčešće dajete onima koji su rešili da pokrenu svoj start-ap, pa požele da se konsultuju sa vama?
Savet koji verovatno najviše ponavljam kad gostujem na predavanjima i panelima sa tom temom je: Ako imate jednu ideju, nemojte da zavolite proizvod do te mere da ne dozvoljavate izmene. Tržište je to koje diktira proizvod.