18.12.2017.

Bookmate – online biblioteka na srpskom

Miljana Nešković
Promo

Popriličan sam manijak za knjige. Ako ih kupujem, to traje satima, nikad u prodavnici obuće nisam provela vremena kao u knjižari

Bookmate

Čitanje je ritual, komentarisanje piščeve (ne)veštine je ritual, čuvanje knjiga je ritual, kupovina police za knjige je ritual… Biram naslove prema raspoloženjima i dobima dana u kojima ću ih čitati. Namenski kupujem knjige manjeg obima koje nisu teške tako da mogu da ih nosim u torbi i čitam u pauzama dana. Ukratko, ako postoje knjiški pacijenti, garant spadam u tu grupu.

U nekom trenutku došao je i 21. vek u Srbiju, mada su meni možda poslednjoj javili. Ranijih dana mi nije padalo na pamet da miris knjige zamenim aplikacijom. Ceo taj koncept mi je delovao kao izdaja literature, mada je taj način razmišljanja, znam, prilično besmislen. No, sada je pukla ta velika vest da je u Srbiju stigao Bookmate. I ajd sad ti nemoj…

Bookmate mi dođe kao sigurna kuća u telefonu – stoji mi između dve digitalne šizofrenije svoje vrste, mejla i Instagrama

Kako sam instalirala aplikaciju, primila sam se. Prvo, naslovi su bili tu. Silne neke knjige koje volim, a nisam godinama čitala, i silne neke druge knjige na koje sam prvi put naletela, i, opet, gomila trećih knjiga koje su popularne, ali nisu moj fazon. Bujica žanrova, baš kao u knjižari. I baš kao u knjižari, satima sam prebirala po naslovima, sortirala šta ću kad da čitam… Ne znam, nešto mi je u glavi kliknulo. Kao što je Facebook ukinuo naše potrebe da taložimo fotke s mora i pokazujemo ih gostima, u tom malom prostoru na digitalnom oblaku počela sam da pravim svoje police za knjige, da ih doterujem, sortiram, gradim… Prvu policu koju sam napravila nazvala sam Književna kutlača. Računam – ono što me najviše hrani. Čisto da ne bude da sam pacijent teške kategorije, imam ja i život van knjiga, ali kad mi dođe vreme u danu za knjige, sve nestaje i samo taj svet priznajem.

Bookmate

Bookmate mi dođe kao sigurna kuća u telefonu – stoji mi između dve digitalne šizofrenije svoje vrste, mejla i Instagrama. Koliko god da to jeste taj „svetski popularni servis za čitanje elektronskih knjiga koji koriste milioni ljudi“, to je ujedno i društvena mreža za sve čitače. Objedinjuje sve strasti prema pisanoj reči – čuvaš knjige, praviš bazu knjiga koje možeš da čitaš u svakom trenutku i gde god, izdvajaš citate, pratiš ljude čiji ukus ceniš i koristiš njihove preporuke za čitanje. Takođe, možeš da komentarišeš pisce kroz impresije za svaki pročitan naslov, što je do sada bila javno najomiljenija tajna kafanska disciplina među novinarima i piscima. Naravno da sam se primila.

U nekom trenutku došao je i 21. vek u Srbiju, mada su meni možda poslednjoj javili

Što je najvažnije, osećaj pisane reči nije tup. Čak i moćni pisci poput Bulgakova isto su pitki, s tim što mislim da takve naslove treba čitati offline, naročito ako se čitaju prvi put. Dok čekam u redu za neku već birokratiju, ili sam zaglavljena u taksiju, radije čitam neke laganije naslove, ali po naraciji dinamične.

Neverovatna lagodnost postojanja, koju mi pričinjava ta moćna biblioteka što raste u mom telefonu, verovatno je vesnik činjenice da sam digitalno evoluirala. I mislim da je to super. Dobra knjiga nije predmet. Ona je ceo jedan svet smešten negde zahvaljujući nečijoj genijalnosti.