Španski umetnik i zvezda nadrealizma Salvador Dalí verovatno je najpoznatiji po slici Upornost sećanja, upadljivim brkovima i životu s jednom fantastičnom ženom – njegovom muzom Galom
Dalí, ukratko
Salvador Dalí rođen je 11. maja 1904. godine u Figerasu, u Španiji. Roditelji su ga još u detinjstvu ohrabrivali da se bavi umetnošću, a tu pasiju razvijao je i tokom studija na Madridskoj akademiji. Godine 1920. odlazi u Pariz, gde upoznaje Picassoa, Magrittea i Miróa, koji ga inspirišu da se bavi nadrealističkim slikarstvom. Desetak godina kasnije proslavlja se slikom Upornost sećanja – sada veoma poznatim izmišljenim pejzažom u kom se topi nekoliko časovnika. Usponom fašističkog lidera Francisca Franca u Španiji, tokom četrdesetih godina, Dalí biva izbačen iz nadrealističkog pokreta, ali ga to nipošto nije sprečilo da se i dalje bavi umetnošću. Danas, on važi za jedan od simbola ne samo nadrealističkog slikarstva već i cele Španije. Umro je u rodnom gradu 1989. godine.
Mali Dalí
Maestralni umetnik danas poznat kao Dalí zapravo se zove Salvador Felipe Jacinto Dalí i odmalena je imao podršku roditelja da se bavi umetnošću, da ne beži od svog ekcentrizma i tako osvaja svet.
Školu nije završio jer je smatrao da niko od profesora nije kompetentan da oceni njegova dela
Još kao dete upisao je školu crtanja na koledžu Colegio de Hermanos Maristas. U to vreme nije bio ozbiljan student, radije je sanjario i pažnju poklanjao posebno kreiranoj odeći ili frizurama koje su ga izdvajale iz mase. Na jednom od raspusta s porodicom putuje u Kadakes i tamo otkriva moderno slikarstvo. Kasnije te godine otac mu organizuje prvu izložbu na kojoj su bili prikazani njegovi crteži ugljem. Do 1919. učestvuje na prvoj javnoj izložbi u Opštinskom teatru grada Figerasa.
Veza između bunta i nadrealizma
Tri godine potom Dalí upisuje Akademiju San Fernando u Madridu. U tom momentu on ima 17 godina, a život u studentskom domu njegov ekscentrizam diže na nov nivo – pušta kosu, zulufe, oblači se kao engleski aristokrata s kraja 19. veka… Slikao je pod uticajem kubizma, čime je privukao pažnju kolega i profesora. Godine 1923. biva suspendovan sa akademije zbog oštrih kritika koje je upućivao profesorima i zbog organizovanja protesta protiv školske uprave. Te iste godine bio je uhapšen jer je pružao podršku separatističkom pokretu. Na akademiju se vraća tri godine kasnije, ali je ne završava jer smatra da niko od profesora nije kompetentan da oceni njegova dela.
Ipak, školovanje nije proveo isključivo buntovnički. Upravo tamo otkrivao je razne forme umetnosti i kopirao mnoge klasične umetnike – Raphaela, Bronzina i Diega Velázqueza (od kog je usvojio i karakteristično stilizovanje brkova). Takođe, interesovao se za avangardne pokrete, za Dadu ili Antiestablišment.
Između 1926. i 1929. Dalí putuje u Pariz, gde se druži s Pablom Picassom. U tom periodu slika nekoliko radova inspirisanih upravo ovim velikim umetnikom. Upoznaje i Miróa, španskog slikara i skulptora, koji je, zajedno sa pesnikom Paulom Éluardom i slikarom Renéom Magrittom, otkrio Dalíju nadrealizam. Dotad Dalíjeva dela bila su impresionistička, futuristička i kubistička.
Dalí postaje jedan od istaknutih predstavnika nadrealizma, tvrdivši da je on sam bio umetnost
Dalíjeve slike počinju da prikazuju tri teme – čoveka i senzacije, seksualnu simboliku i ideografiju. U radu je koristio tehnike klasičnih majstora, pod uticajem renesanse, što je bilo u suprotnosti s tematikom snova, prikazima halucinacija i izmaštanih likova koji su se pojavljivali na slikama. Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma Dalí postaje jedan od istaknutih predstavnika tog pokreta, tvrdivši da je on sam bio umetnost, te je tako i živeo. Tridesetih godina, kao nadrealista, počinje aktivno da se bavi ilustracijom knjiga, kao što su Faust i Život je san.
Dalí je opsesivno čitao Freudove teorije psihoanalize i svoje opservacije na ovu temu prenosio je na platna. Razvija tzv. paranoično-kritični metod, mentalnu vežbu kojom pokušava da dođe do podsvesti radi pojačavanja umetničke kreative.
Godine 1929. umetnička istraživanja prenosi na svet filma i sarađuje s Luisom Buñuelom na dva filmska naslova: Andaluzijski pas (Un Chien Andalou) i Zlatno doba (L’Age d’or). Kasnije se i pojavljuje u filmu Spellbound (1945) Alfreda Hitchcocka, a njegove slike korišćene su za prikazivanje i dočaravanje sekvenci sna.
https://www.youtube.com/watch?v=054OIVlmjUM
Gala
Avgusta 1929. upoznaje rusku imigrantkinju Elenu Dmitrievnu Diakonovu, deset godina stariju od njega. Iako je tada bila udata za nadrealističkog slikara Paula Éluarda, jaka fizičko-psihička atrakcija s Dajem navela ju je da se razvede i počne da živi s novim ljubavnikom. Dalí ju je zvao Gala, bila mu je muza, inspiracija, a na kraju i životna partnerka. Davala je balans Dalíjevom kreativnom haosu – bavila se finansijama i menadžerskim delom koji slikarski posao, takođe, zahteva.
Do 1930. Dalí je bio velika ne samo nadrealistička već i legitimna pop zvezda. Njegova vibrantna ličnost često je, prema nekim kritičarima, bacala u senku umetnički rad.
Drugi svetski rat i izbacivanje iz nadrealističkog pokreta
Kako je ratna atmosfera jačala u Evropi, a posebno u Španiji, Dalí biva izbačen iz nadrealističke grupe umetnika jer je odbijao da se zauzme protiv fašiste Francisca Franca (dok su Picasso, Buñuel i Miró to uradili). Iako je ovim činom označen fašistom, neki istoričari umetnosti veruju da je do izbacivanja došlo zbog velike svađe s vođom nadrealističkog pokreta – Andréom Bretonom.
Opsesivno je čitao Freudove teorije psihoanalize i svoje opservacije na ovu temu prenosio na platna
Međutim, uprkos toj situaciji Dalí nastavlja da izlaže na nadrealističkim izložbama širom sveta. Kada je Drugi svetski rat počeo, seli se u SAD, gde ostaje do 1948.
U tom periodu Amerikanci mu priređuju retrospektivu u Metropoliten muzeju, a prati je štampanje autobiografije Tajni život Salvadora Dalíja. Kasnije objavljuje još dve veoma popularne knjige – Skrivena lica i Dnevnik genija.
Dalíjev neverovatni muzej
Nakon rata vraća se u Figeres, svoj rodni grad, i od 1960. do 1974. posvećuje svoje vreme kreiranju Dalí teatra-muzeja. Muzej je izgrađen u opštinskoj zgradi, upravo onoj u kojoj je imao prvu samostalnu izložbu, zvanično je otvoren 1974, kao i najveća je nadrealistička struktura na svetu, sa serijama nepovezanih prostorija u kojima je svaki detalj priča za sebe.
U muzeju se nalazi i kolekcija njegovih slika, skulptura i eksperimenata, a neki od njih rađeni su ekskluzivno za ovu priliku i postavku. U ovom periodu povezuje se sa bogatim američkim kolekcionarima koji uspostavljaju organizaciju Dalijevi prijatelji. Ova organizacija, nekoliko godina kasnije, otvara još jedan Dalíjev muzej na Floridi.
Poslednje godine
Osamdesetih godina Dalí biva primoran da se povuče jer razvija motorni poremećaj zbog kog ne može da drži četkicu u ruci. Nedugo potom, njegova žena Gala umire. Ovi događaju bacaju ga u duboku depresiju. Poslednjih godina nije se bavio javnim životom, a umro je 23. januara 1989. u rodnom gradu. Sahranjen je u sopstvenom muzeju, gde i danas možete posetiti njegovu kriptu.
Beogradska publika je u nekoliko prilika mogla da vidi dela čuvenog umetnika. Godine 2009. u Servantesu je bila postavljena izložba Dali i magija ilustracije, 2010. u Muzeju 25. maj bila je Dalijeva postavka nazvana Božanstveni svetovi, dok je nekoliko njegovih slika bilo prikazano u okviru izložbe Četiri mačora u Galeriji New Moment 2013. godine.