Valentina Savić je vizuelna umetnica кoja se bavi keramikom u vidu instalacija, skulptura i site-specific radova.
Pred njenu izložbu Traženje vrata u zidu koji ih nema, koja se u ponedeljak 7. maja otvara u Velikoj galeriji KC Grad, razgovaramo o konekciji vizuelnog i primenjenog, kao i umetničke i dizajn scene – te načinima na koje se ove naizgled suprotne strane kanapa mogu vezati u jedan čvor, dopunjivati se, sarađivati.
Stvaraš duže od jedne decenije, i podjednako se ogledaš u vizuelnoj i primenjenoj umetnosti. Da li ih striktno razdvajaš i imaš li prioritet? Da li si pre svega primenjena ili vizuelna umetnica? Vizuelno i primenjeno je podjednako zastupljeno u mom stvaralaštvu. Kad bih to spojila, rekla bih da sam velikim delom kinestatički umetnik. Prvenstveno se vodim emocijama u radu, a one moraju biti meni vizuelno odgovarajuće, bilo da su primenjene ili ne. Volim da mešam primenjeni i likovni koncept, i oduvek me je interesovala fenomenologija primenjenih objekata i njihova kontekstualizacija u idejnom i vizuelnom smislu.
Volim da mešam primenjeni i likovni koncept, i oduvek me je interesovala fenomenologija primenjenih objekata i njihova kontekstualizacija u idejnom i vizuelnom smislu
Izložba ima zanimljiv naslov, pa me interesuje kakva su to vrata koja se traže u zidu? Šta je inicijalno inspirisalo instalacije koje sačinjavaju postavku koju će publika videti 7. maja u Velikoj galeriji?
Vrata su Sezamova. Od dečje bajke, kada se vrata otvaraju na Sezame, otvori se, odrastanjem otvaramo ili ne mnoga vrata, iza kojih je neki novi svet. Ovaj moj svet sastavljen je iz pitanja, mogućnosti i iskustava koja posetiocima, nadam se, daju dovoljno informacija da otvaraju svoje nove priče i nov svet.
Govoriš o dva sveta koja su sadržana u dve celine postavke, nazvane Rozarijum i Krila. Šta je sadržano u te dve celine i kako ih treba čitati?
Rozarijum je sastavljen od niza porcelanskih objekata – neki su apstraktni, neki svakodnevni upotrebni, a svi su povezani. S druge strane, Krila su sastavljena od dva metalna pera. Svet mojih iluzija, senki i stvarnosti su Rozarijum, a Krila nevidljiv aspekt aktivnih vrata, kroz koja je teško proći skoro kao preko oštrice brijača.
Ovaj moj svet sastavljen je iz pitanja, mogućnosti i iskustava koja posetiocima, nadam se, daju dovoljno informacija da otvaraju svoje nove priče i svet
Inspiracija dolazi i od Platona. Da li njegovo učenje o ideji igra ulogu u obe sfere tvog stvaralaštva s obzirom na prirodu njegove filozofije ili je konkretna inspiracija ovoj postavci?
Platonova Alegorija pećine je moja dugogodišnja inspiracija. Bilo koji keramički objekat je za mene pećina. Prva floskula koju pamtim vezana za keramiku jeste „keramika je iznutra prazna“, a dodala bih spolja se očekuje neka dekoracija, jer keramika je stereotipno za mnoge bila i ostala dekorativna umetnost. Činjenica da često keramički objekat očekuje neku sadržinu koja dolazi iz spoljnog sveta, čini je idealnim medijem za kontekstualizaciju Platonove Alegorije pećine i teoriju forme i ideje. Gledalac je sadržina.
Kakvi su planovi za budućnost? Izlagala si internacionalno, da li nastupaš negde u svetu sa ovom postavkom? Ili izlažeš svoju upotrebnu keramiku?
Ova postavka je prvenstveno predviđena za Veliku Galeriju KC Grada jer povezuje primenjeno i likovno stvaralaštvo, što KC Grad uspešno radi već devet godina. Na nekom drugom mestu postavka bi bila drugačija, a verovatno i tema. Trenutno se sprema Trijenale keramike u Sloveniji, gde ću izlagati, potom u junu me čeka samostalna izložba, kao nastavak ove izložbe, u Galeriji Stepenice, u Centru za kulturu Šumatovačka. U septembru idem u Nemačku na rezidencijalni boravak u Kunstlerhaus Neumunsteru, gde ću raditi na novom projektu.
Našoj umetničkoj sceni fali povezivanje, kolaboracija i državni PR
Pretpostavljam da pratiš domaću umetničku i dizajn scenu. Kako se ona tebi čini? Šta joj fali ako joj išta fali?
Povezivanje, kolaboracija i državni PR. Dizajn i umetnička scena su najvećim delom na suprotnim stranama, u svojim nišama. Deklarativno će svi reći da nije tako, ali u stvarnosti jeste tako. Mislim da umetnička i dizajn scena mogu mnogo jedna od druge da nauče. Nedostaje jedna velika manifestacija ili izložba koja bi u isto vreme na istom mestu prikazala obe scene. Ali s obzirom na to da smo mali u svetskoj umetničko-dizajnerskoj areni, uz siromašnu podršku države, naši uspesi su fantastični.