Jednu trećinu života provedemo spavajući. Zašto je to tako, naučnici još uvek ne mogu da odgonetnu. Ali jedno je sigurno: san regeneriše telo, boostuje moždanu funkciju i – potenciju!
Audrey Hepburn u filmu Doručak kod Tifanija (1961)
Kada kažemo da smo imali neprospavanu noć, onda nam je samo jedno na pameti – spavati! A biti večno budan jednostavno nije moguće. Jer želja za snom je potreba, poput gladi i seksa. Jedina razlika: potreba za snom je veća od bilo kog drugog nagona. I ako ga nema u dovoljnoj meri, može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Stoga zaključujemo da san nije uzaludno protraćeno vreme, san je od životne važnosti.
Manjak sna nas čini bolesnim, gojaznim i glupim
Tako su potvrdila mnogobrojna naučna istraživanja na svim kontinentima. A ova činjenica važi i za životinje – od muve do slona. Međutim, zašto je ljudima i životinjama potreban san – tu misteriju stručnjaci još uvek ne mogu da reše. A trenutno u doktorskim kuloarima kruže četiri teorije mogućeg objašnjenja i vrlo je moguće da su sve teorije tačne:
- Tokom sna telo i um se odmaraju: dolazi do autoregeneracije
- Naš mozak tokom sna obrađuje informacije sakupljene prethodnog dana i formira ili grupiše nove nervne grupe
- Zdrav san jača naš imunosistem. Preko dana je prirodni štit u akciji, a tokom noći se ponovo regeneriše
- Takođe, san drži naš metabolizam aktivnim i u balansu. U suprotnom, povećava se rizik za gojaznost, dijabetes i mnoge druge bolesti
Dnevna doza eliksira mladosti
Da se razumemo, san nije stand by mod unutar kojeg se ništa ne dešava: telo i mozak su tokom sna i te kako aktivni zbog regeneracije i punjenja baterija, odnosno akumuliranja energije na 100 odsto. Evo i nekoliko zanimljivih činjenica: tokom sna se snižava telesna temperatura za pola stepena Celzijusovih, mišići se gotovo uopšte ne aktiviraju, te se i metabolizam usporava. Stručnjaci pretpostavljaju da usporavanje metabolizma ima veze sa neutralisanjem slobodnih radikala u organizmu. A poznato je da slobodni radikali napadaju ćelijski omotač. Kako ne bi došlo do oštećenja, naš organizam se bori protiv ovih agresivnih molekula tako što ih obmotava belančevinama (koje organizam proizvodi u koštanoj srži). A to se dešava, po rečima stručnjaka, dok spavamo. Laboratorijska istraživanja na pacovima dokazala su da su oštećenja moždanih ćelija direktno povezana sa hroničnim manjkom sna. S obzirom na to da se tokom noći obnavljaju ćelije, kvalitetan san zaista ima čudotvorne moći: čini nas mlađim, koža je zategnutija, oči blistavije, um aktivniji, a potencija – izraženija…
Bez sna nema ni pameti
Poput nevidljivog dirigenta, san naš mozak vodi u razne faze – lake, duboke faze, kao i one u kojoj sanjamo, i to nekoliko puta u toku jedne noći. Razne studije su potvrdile da se u toku REM faze poboljšava takozvano proceduralno pamćenje. Pa tako usvajamo i trajno memorišemo ono što učimo tokom dana, poput vožnje bicikla, auta ili igranja valcera.
Da se razumemo, san nije stand by mod unutar kojeg se ništa ne dešava: telo i mozak su tokom sna i te kako aktivni zbog regeneracije i punjenja baterija, odnosno akumuliranje energije na 100%
U jednom istraživanju naučnici su testirali stepen pamćenja tokom noći: jedna grupa ispitanika je imala zadatak da nauči slepo kucanje na kompjuterskoj tastaturi, u više navrata i sa pauzama u toku jednog dana, dok je druga grupa imala samo jednom priliku da prekuca isti tekst – sa zadatkom da sutradan ponovi test. Rezultat: druga grupa, koja je tek narednog dana došla ponovo na testiranje, više je zapamtila od onih koji su pokušavali da usvoje informacije u samo jednom danu. Po ovom principu nastaju i sećanja. Stoga, ako želite da zapamtite naučeno – prespavajte i naspavajte se.
Rešavanje problema
Kada nas stres savlada i uhvati panika od nerešenih problema, onda naš um kreće u nasumično i panično traženje rešenja koje se obično završava mentalnom blokadom i ćorsokakom. Da bi racio nadjačao uzavrele negativne emocije, potrebno je – zaista – prespavati. I narednog dana staloženo pristupiti rešavanju problema. I odjednom problem u našim glavama postaje rešiv.
San nas čini mršavijim
Našem telu je potrebna uravnotežena svakodnevica i ujednačen ritam između budnog dela dana i onog koji provedemo u spavanju. Ako se stvori disbalans, aktivira se i lančana reakcija u organizmu koja može samo da nam naškodi – kako fizički, tako i mentalno. Odnosno, moramo da osluškujemo naš biološki sat i da se prilagođavamo njegovim potrebama (koje se takođe menjaju u zavisnosti od starosti).
S obzirom na to da se tokom noći obnavljaju ćelije, kvalitetan san zaista ima čudotvorne moći: čini nas mlađim, koža je zategnutija, oči blistavije, um aktivniji, a potencija – izraženija
Tako onaj ko manje spava manje luči hormon leptin koji je odgovoran za osećaj sitosti, a istovremeno se povećava lučenje grelina, hormona od kojeg osećamo glad. Mnogobrojne studije su dokazale da oni ljudi koji u proseku spavaju manje od sedam časova dnevno imaju veći broj na vagi od onih koji spavaju minimum sedam sati (optimalno je osam sati sna).
I kada podvučemo crtu, možemo da kažemo da je zdrav san rešenje za mnoge probleme. Pa, laku noć i lepo sanjajte!