Svesni smo činjenice da danas gotovo svako može da napiše knjigu, snimi video za YouTube ili plasira svoj proizvod na internet. U eri konzumerizma i opšte prezasićenosti digitalnim sadržajem nije lako biti zapažen i održati interesovanje publike. U svemu tome nameće se niz pitanja: da li treba da se ugledam na razvojni put uspešnih ljudi, da li da poslušam savete profesionalaca, da li treba da postoje granice u procesu stvaranja… Verovatnoća da se bar na trenutak sve to ne zapitate je izuzetno mala, osim u jednom slučaju – da ste serijski ubica.

Edovi audio-snimci dečjih knjiga prodaju se na internetu neverovatnom brzinom! U njegovom asortimanu su knjige naučne fantastike, misterije i trileri, pa i one sa savetima za kuvanje. Korisnici ostavljaju nebrojeno mnogo pozitivnih komentara, a mnogi se slažu sa činjenicom da ih Edov glas umiruje i opušta

Često mentalno bolesne ličnosti, sa spiskom osobina karakterističnim za psihopatologiju, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Njihova zajednička karakteristika je ekstremnost, ali neretko i potpuno odsustvo empatije. Jedan od njih je i Ed Kemper, koga pored etikete psihopate, krasi i „epitet“ nekrofila. I da ne zaboravimo, koeficijent inteligencije kojim bi se mnogi ponosili – 145. Njegova mračna priroda ispoljila se prvi put u ranom detinjstvu, kada je vršio rituale sa lutkama svoje sestre – kidajući im glave uz grohotan smeh, naglas govorivši do kojih detalja bi sve to radio i ljudima. Svoje omiljene igre nazvao je gasna komora i električna stolica, gde bi primorao svoju sestru da ga veže za stolicu i prekrije čaršavom, a potom teatralno izvodio svoju zamišljenu smrt. U dva navrata bio je jako blizu – kada je sestra pokušala da ga gurne pod voz i kada se umalo udavio u dubokom delu bazena.
Slične situacije su se ponavljale i u svakoj je ispoljavao sablasne ponašajne oblike, poput onog kada su ga pitali: „Zašto nisi poljubio vaspitačicu  u znak zahvalnosti?“, na šta je on odgovorio: „Da bih je poljubio, prvo je moram ubiti.“

Jedna devojka iz Amerike Edovim audio-snimcima uspavljuje svoje dete, ali ih koristi i kao umirujuće sredstvo za bebu radnim danima kada je ona na poslu

U njegovom dosijeu zabeleženo je da je ubio – šest studentkinja, babu, dedu, ali i sopstvenu majku. Vremenom mu je dijagnostikovana paranoidna šizofrenija, koja objašnjava neke njegove postupke, ali ih nikako ne opravdava. Svemu je doprineo i Edov disfunkcionalan i težak odnos s majkom – neurotičnom, dominantnom alkoholičarkom, koja ga je često omalovažavala i fizički zlostavljala. Ed Kemper je jedan od glavnih junaka serije Lovac na umove, gde se pojavljuje kao elokventan i učtiv zatvorenik, raspoložen da razgovara o detaljima svojih zlodela i nekrofilnih radnji, uz detaljne i uznemirujuće opise.
Baš kao i u stvarnom životu, on je nemilosrdan ali obrazovan, pristojan ali monstruozan. Kontradiktornost ovog fenomena obogaćena je njegovim umirujućim i prijatnim glasom, što pravi dodatnu konfuziju u tumačenju ovakvog sklopa ličnosti.Ipak, čini se da on to ne smatra nimalo čudnim, s obzirom na broj snimljenih audio-knjiga, kojima se pozabavio tokom svog boravka u zatvoru.  On je tokom zatvoreničkog života pročitao na stotine knjige, snimajući svoj glas na kaseti za svaku pojedinačno.

U okviru projekta Volunteers of Vacaville Ed je snimio svoj glas prilikom čitanja Star Wars, Flowers in The Attic, The Rosary Murders i Petals on The Wind. Međutim, Ed je čitao i dečje knjige, čiji se audio-snimci na internetu prodaju neverovatnom brzinom! U njegovom asortimanu možete pronaći knjige iz sfere naučne fantastike, misterije i trilere, pa i one sa savetima za kuvanje. Korisnici ostavljaju nebrojeno mnogo pozitivnih komentara, a mnogi se slažu sa činjenicom da ih Edov glas umiruje i opušta.
Jedna devojka iz Amerike Edovim audio-snimcima uspavljuje svoje dete, ali ih koristi i kao umirujuće sredstvo za bebu radnim danima kada je ona na poslu. „Odustala sam od dadilja. Ništa je ne umiruje kao Edov glas“, napisala je na jednom portalu.  Priča Eda Kempera bi zasigurno bila dobar (auto)biografski komad, ali su njegove ambicije bile drugačije prirode.

https://www.youtube.com/watch?v=pFfc151Zkg4

U njegovom dosijeu zabeležena su mnoga ubistva – šest studentkinja, babu, dedu, ali i sopstvenu majku. Vremenom mu je dijagnostikovana paranoidna šizofrenija, koja objašnjava neke njegove postupke, ali ih nikako ne opravdava

Ne znamo koliko verujete u priču o dobru i zlu, ali mnogima je teško da poveruju da u osobi ovakvog istorijata može da se pojavi seme dobre namere. „Ne mogu da vam opišem koliko mi to znači. Sposobnost da budem od koristi za druge, da moj rad bude cenjen od tako velikog broja ljudi jeste osećaj za kojim sam tragao čitavog života“, izjavio je Ed za LA Times.
Da li je ovo samo jedan od njegovih manipulativnih trikova ili smo isuviše potcenili moć ljudskog uma, zasad ostaje misterija. Verovatno ne zadugo, s obzirom na to da je sedamdesetogodišnji Ed još uvek na služenju zatvorske kazne.

The post Ed Kemper – serijski ubica čije su audio-knjige mejnstrim appeared first on 42 magazin.

Novembar je mesec koji je već nekoliko godina obeležen crvenim markerom za većinu tech kompanija, investitora, medija, ali i građana Lisabona, i to je činjenica koja se nije promenila ni ove godine.

Web Summit se po četvrti put vraća u predivnu prestonicu Portugala sa istim ciljem kao i davne 2009. kada je prvi put održan. Taj cilj je da se na jednom mestu spoje mlade kompanije iz raznih industrija i zemalja sa investitorima, kao i da se zajedno razgovara o budućem toku tehnologije.

Ekipa 42magazina i ove godine putuje na kraj Evrope kako bi bila deo ovog spektakularnog događaja, koji nas godinu za godinom obara s nogu. Povodom toga želimo da vam prikažemo retrospektivu mesta gde budućnost ide da se rodi, kako ga je opisao čuveni Atlantik.

Sve je počelo pre deset godina, kada je grupa preduzetnika, predvođena Pedijem Krosgejvom, odlučila da poveže inovatore i kreativce direktno sa industrijama koje ih traže. Tako prost, ali genijalan koncept počeo je sa svega 400 posetilaca prve godine Web Summita u Dablinu, ali se vrlo brzo pretvorio u jednu od najvećih konferencija na svetu. Prvo u Irskoj, pa u Evropi, pa u celom svetu! Godine 2015. bilo je odlučeno da će se naredni Web Summit održati u prelepom Lisabonu. Koliko je to bio pravi potez, govori podatak da je grad već 2018. dao ponudu od 128 miliona evra za domaćina ovog događaja naredne decenije. Svakako pored unosne ponude, ali pre svega sjajne podrške grada, infrsatrukture, logistike, kao i spremnosti samih građana da ovaj event ima sve što treba, Web Summit je to prihvatio. Sa sve većim interesovanjem kompanija i javnosti, Web Summit je postao i nešto veće od načina da se samo povežu investitori i kompanije. Postao je ogromna sila koja odlučuje o budućnosti tehnologije i biznisa, a sve posle toga je istorija.

Na Web Summitu 2019. govoriće Edvard Snouden, za neke heroj za druge izdajnik, Guo Ping, član predsedavajućeg odbora kompanije Huawei, Bred Smit, predsednik Microsofta, i Ketlin Kenedi, predsednica Lucasfilma, koji je zaslužan za jednu od najvećih franšiza na svetu – Star Wars

Prošle godine Web Summit razbio je očekivanja i samog osnivača Pedija Kosgrejva – sa preko 70.000 posetioca iz svih uglova sveta, zajedno sa više od 1.800 kompanija i 1.200 govornika. Ove godine očekuje se da se i te brojke prevaziđu, ali evo i zašto.

Grad Lisabon i sami ljudi u organizaciji Web Summita ne prepuštaju slučaju gotovo ništa. Već na aerodromu imate obeležja i ljude koji ljubazno stoje na raspolaganju da vas registruju za događaj za kratko vreme, ali to nije sve, oni su tu da vam pomognu i oko toga kako najlakše da nađete put do vašeg hotela, kojim sve mogućim transportom, a za slučaj da nemate smeštaj oni će vam ga rado preporučiti i pomoći da rezervišete.

WEB SUMMIT 2018: Lepe vesti iz budućnosti najpre stižu u Lisabon

Svaki segment organizovan besprekorno

U gradu i na trgovima već je jasna slika da je vreme Web Summita. Hoteli, trgovi, restorani i razne turističke atrakcije već nude benefite za sve učesnike eventa. Idemo dalje. Sam Web Summit je gotovo sigurno jedan od najbolje organizovanih događaja na svetu.

Dočekati preko 70.000 gostiju, organizovati nekoliko hiljada volontera, radnika obezbeđenja, saobraćajaca i to kao pravi primer sinergije kada se svi udruže u ostvarivanju jednog cilja.

Da li možete da zamislite horde ljudi koji bez većeg zadržavanja sve završavaju? Od akreditacija, policijske (security) kontrole i ulazaka u Altice Arenu do food courta sve teče smoothly. Kada na to dodamo da domaćin ugošćava imena ključnih predstavnika najvećih svetskih kompanija kao i najpoznatija lica iz sveta politike, mode, muzike, sporta i novinarstva na preko 20 bina i da zajedno sva kašnjenja tokom čitavog događaja ne mogu da se skupe u 30 minuta, onda shvatate energiju, napor i spremnost organizatora da svim gostima omoguće neverovatno iskustvo.

Kroz više ogromnih hala održavaće se takmičenje gde će mlade start-up kompanije imati mogućnost da zasluže interesovanja raznih investitora. Finale takmičenja PITCH održavaće se u glavnoj areni, gde će se proglasiti tri najinteresantnija start-upa, a pobednik će imati šansu da osvoji novčanu nagradu od 100.000 evra

Treba na sve to dodati činjenicu da je domačinu, osim profesionalnosti, jako bitno da program mogu da razumeju i šire mase i da bude zanimljiv. Da bi to uspeli, gotovo sve intervjue i debate vode proverena i najiskusnija lica iz sveta novinarstva, kao i javne ličnosti sa velikim iskustvom u voditeljskom poslu. Prošle godine ste tako mogli da vidite da je legendarni šahista Geri vodio intervju sa vlasnikom najvećeg hedge fonda na svetu Rejem Daliom na temu edukacije, produktivnosti i quantne analize.

Web Summit danas ima toliki uticaj da odlučuje ne samo o budućnosti iz sektora tehnologije nego iz svih sfera biznisa. Ne morate biti iz svere tehnologije i IT, ali gotovo je nemoguće ostati konkurentan u bilo kojoj sferi ako svoj posao ne olakšavate sebi ili vašim korisnicima najnovijim tech rešenjima. Od modne industrije, filmske, muzičke, sporta, transporta, travela, gotovo ne postoje pore u koje se nije uvukla tehnologija na način da olakašava i povećava produktuvnost poslovanja.

Šta sve očekuje posetioce Web Summita?

Osobe koje posete Lisabon ove godine moći će da prisustvuju raznim govorima i intervjuima kao što smo naveli, ali ove godine se posebno izdvajaju Edvard Snouden, osoba koja je za neke heroj dok je za druge izdajnik, Guo Ping, član predsedavajućeg odbora kineske mobilne kompanije Huawei, Bred Smit, predsednik Microsofta, i Ketlin Kenedi, predsednica Lucasfilma, koji je zaslužan za jednu od najvećih franšiza na svetu – Star Wars. Pedigre se dalje nastavlja sa predstavnicima giganata poput Google, Wikipedia, Uber, Amazon, Booking.com, Tommy Hilfiger, H&M, Mercedes, BMW i još mnogih drugih..

Od modne, filmske i muzičke industrije, sporta, transporta, travela, gotovo ne postoje pore u koje se nije uvukla tehnologija, i to na način da olakašava i povećava produktuvnost poslovanja

Osim giganta, Web Summit posećuju i budući giganti, inovatori, direktori, kreativci i investitori, čije se brojke kreću ka hiljadama. Ukratko, ako je neko nešto u današnjem svetu, šanse su velike da ćete ga sresti u Altice Areni. Naravno, pored preduzetnika i biznismena, u Lisabonu se mogu naći i poznati političari od kojih neki ovaj skup ne propuštaju, poput Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera, i Margaret Vestager, evropskog komesara za konkurenciju. Koliko je upravo ovaj događaj nije bitan samo za tech svet, dokazuje upravo prisustvo nekih od najvećih ljudi iz sveta sporta kao što su Vladimir Kličko, Brazilac Ronaldo, Erik Kantona, Ronaldinjo i veliki broj predsednika najvećih fudbalskih klubova u Evropi.

Pored velikih govora, kroz više ogromnih hala održavaće se takmičenje gde će mlade start-up kompanije imati mogućnost da zasluže interesovanja raznih investitora. Finale ovog takmičenja PITCH održavaće se u glavnoj areni, gde će se proglasiti tri najinteresantnija start-upa, a pobednik će imati šansu da osvoji novčanu nagradu od 100.000 evra. Ta nagrada je u drugom planu jer je gotovo nemoguće da se bilo šta zanimljivo vrati kući bez kontakta sa investitorima ili fondovima. Ove godine u fokus PITCH-a jesu start-upovi na polju muzike.

View this post on Instagram

"The truth is – there is no alternative future. It’s our only future." Ronan Dunne, Executive President & Group CEO, Verizon on Centre Stage at day one of #WebSummit 🤩

A post shared by Web Summit (@websummit) on Nov 5, 2019 at 2:50am PST

Web Summit tokom četiri dana, koliko traje, u četiri velike hale omogućuje svim posetiocima da se uživo upoznaju i testiraju proizvode i ideje iz budućnosti. BMW posetiocima nudi test vožnju električnih modela i3 i i8. Amazon nudi radionice i obuke na svojim AMW (Amazon web) štandovima kako bi podržali pravljenje i puštanje u rad buduće SAAS (Software As a Service) solucije.

Pozitivan vibe je imperativ, i to se jako lepo oseća i zato su brojke iz godine u godinu sve veće.
Tokom dnevnog programa za vreme pauza učesnici imaju priliku da se osveže u sjajnom organizovanom food courtu. Ponuda je takva da gotovo neće biti osobe čiji se apetiti neće zadovoljiti. Veganska hrana, hrana bez glutena, tradicionalna portugalska, sve ostale kuhinje sveta.

Lepo vreme i lep izgled grada dobro se reflektuju i na stanovnike Lisabona, tako da se na sve strane mogu naći pristojni i srećni ljudi, a posebno tokom Web Summita, kada ceo grad postane jedan veliki, dobri domaćin

Sa svim tim govoroma o biznisu i tehnologiji lako se može zaboraviti da je jedan od glavnih ciljeva Summita da se posetioci dobro provedu. Tako da pored govora, takmičenja i izlaganja, posetioci će moći da razgovaraju i da se druže jedni sa drugima pomoću Web Summit aplikacije, gde se svako može lako spojiti sa drugima. Povodom toga, Web Summit organizuje i takozvani Night Summit – koji se održava kroz ceo Lisabon. Ljudi će tu imati mogućnost da se opuste posle napornog dana uz dobro piće, hranu i razna dešavanja.

Lisabon, jedan veliki, dobri domaćin

Jednu stvar koju preporučujemo svim posetiocima Web Summita jeste da svoje putovanje u Lisabon produže na više od četiri dana, koliko traje Web Summit, jer je Lisabon svakako jedan od najboljih i najlepših gradova ne samo u Evropi već u celom svetu. Kao grad koji se može smatrati jednim od najstarijih, Lisabon sa sobom nosi veoma šarenu istoriju i to se lako može videti. Arhitektura Lisabona, koja datira uglavnom iz 18. veka, poznata je po svojim uskim višespratnim zgradama, stepenastoj gradnji i šarenolikom fasadama koje daju gradu osvežavajući izgled u poređenju sa regionom i čine ih snom urbanih istraživača.

Vreme u Lisabonu je uglavnom lepo, sa veoma visokim temperaturama za novembar, zato vam tamo tamo vam neće trebati duks, a kamoli jakna, mada postoji mogućnost da padne kiša, tako da se kišobrani uvek preporučuju.

Lepo vreme i lep izgled grada dobro se reflektuju i na stanovnike Lisabona, tako da se na sve strane mogu naći pristojni i srećni ljudi, a posebno tokom Web Summita, kada ceo grad postane jedan veliki, dobri domaćin.

Web Summit tokom četiri dana, koliko traje, u četiri velike hale omogućuje svim posetiocima da se uživo upoznaju i testiraju proizvode i ideje iz budućnosti

Put do Altice Arene je jako jednostavn i do nje se može doći ili taksijem, Uberom ili čak i metroom, koji istovremeno spaja skoro sve uglove grada, što je i dobro jer u svakom uglu, svakoj ulici Lisabona ima nešto novo i interesantno da se vidi ili radi.
Ne želimo da pokvarimo avanturu tako što ćemo je unapred otkriti, ali defininitivno je nešto što mora da se iskusi.

I u 2019. nalazimo se na pragu velikih inovacija i događaja koje će se prvo i pre svega otkriti ili stvoriti na Web Summitu, a mi u ekipi 42magazina spremni smo da vas obavestimo o svim tim događajima dirketno iz Lisabona!

The post Web Summit 2019. u Lisabonu: Mesto gde budućnost ide da se rodi appeared first on 42 magazin.

Scena iz Netflixovog dokumentarca Fyre

U tom sistemu hiperprodukcije žanr dokumentarca naprosto je procvetao.

Iako ćete ih retko gledati u bioskopima, dokumentarni filmovi, a naročito dokumentarne serije, prepričavaju se među striming publikom koja konstantno traži još, još, još. I konstantno još više i dobija.

Naravno, kvantitet nikad ne znači i kvalitet, te smo u ovoj godini gledali neke baš loše dokumentarce, ali – bilo je i onih dobrih, zabavnih, šokantnih, zanimljivih

Skrolujte nadole i naići ćete na listu dokumentaraca koji su premijerno prikazani ove godine – neki su hitovi striming platformi, a neki su prikazivani u bioskopima ili na filmskim festivalima.

Razgovori s ubicom: Ted Bundy
Režija: Joel Berlinger
Gde da gledate: Netflix

Veliki broj serijskih ubica ima dijagnozu malignog narcizma, te često pate od zablude o veličini. Jedna od implikacija Netflixovog serijala Razgovori s ubicom: Ted Bundy jeste da je Ted Bundy, jedan od najpoznatijih američkih serijskih ubica, neprestano manipulisao medijima i novinarima koji su ga intervjuisali kako bi hranio veličanstveni narativ o sebi, svom liku i „delu“. Ironično, ova dokumentarna serija radi upravo to isto u sadašnjem vremenu.

Dokumentarac je dramatizacija knjige koja je izašla 2000. godine, a napisali su je istraživački novinari Stephen Michaud i Hugh Aynesworth. Sastavljen je od delova snimanih intervjua kada je Bundy bio u zatvoru, osamdesetih. Osim što su prikazali Bundyjeve zatvorske intervjue, filmaši su razgovarali sa novinarima, detektivima, Bundyjevim prijateljima, advokatima, pa čak i sa jednom preživelom žrtvom, u očiglednom pokušaju da balansiraju njegove reči, pokažu ih u širem kontekstu i s dodatnim uvidima.

Naša planeta
Režija: Adam Chapman, Hugh Pearson, Huw Cordey, Sophie Lanfear, Mandi Stark, Jeff Wilson
Gde da gledate: Netfilx

Tim koji stoji iza BBC-jevog popularnog dokumentaraca Plava planeta ponovo udružuje snage, ovoga puta na Netflixu, što rezultira dokumentarnom serijom Naša planeta – jednako očaravajućom kao i prethodni film. Ovoga puta, umesto na fantastičnim vizualima, fokus je i na devastirajućim efektima klimatskih promena i srceparajućim trenucima u kojima vidimo životinje kako se bore za život.

Poseban bonus: narator filma je David Attenborough, čovek koji je odgovoran za prikazivanje legendarnog Cirkusa Montija Pajtona.

Apolo 11
Režija: Todd Douglas Miller
Gde da gledate: nadamo se da će biti u bioskopima

Mnogi filmovi pokušali su da uhvate i prenesu iskustvo putovanja kroz svemir: od naučnofantastičnih (Allien, Star Wars, Star Trek, Prometheus…) do istorijskih drama (First Man). Apollo 11, iako nema jednako zadivljujuće vizuelne efekte kao pomenuti filmovi, sigurno će vas ostaviti zapitane i zapanjene svemirom. Realnim svemirom.

Sastavljen od dosad neprikazanih NASA snimaka, dokumentarac priča priču o prvom letu na Mesec – od lansiranja do sletanja. Pored nekoliko modernih scena, sve što ćete gledati i čuti snimano je 1969. godine – od dijaloga do audio i video snimaka.

Rezultat je neverovatno svedočanstvo o ovom istorijskom događaju i to na kristalno jasnom 65-milimetarskom formatu. Momenti koji čine ovaj film fenomenalnim zapravo jesu oni koji prikazuju povratak na Zemlju. Upravo tada vidimo da su heroji, koje smo u SF ostvarenjima navikli da viđamo, zapravo obični, realni ljudi, koji pričaju glupe viceve i jedu masnu hranu.

Takođe, film pokazuje da se u ovakvim trenucima ceo svet veoma lako ujedinjuje, a mnoge razlike, predrasude i neprijateljstva – brišu.

Napuštanje Nedođije
Režija: Dan Reed
Gde da gledate: HBO i HBO Go

Novi HBO dokumentarac je eksplozivan i uznemirujući – jer fokusira se na priče dva muškarca koji svedoče o tome kako ih je u detinjstvu seksualno zlostavljao Michael Jackson.

Kako Jackson, iako optuživan, nikada nije bio osuđen za seksualno zlostavljanje maloletnika – reditelj filma pokazuje zašto je to tako i koliku moć i uticaj jedna pop zvezda ima na svet u kom živimo. Obe žrtve do detalja opisuju događaje, što čitavo iskustvo gledanja čini veoma neprijatnim, a ujedno nastavlja nezavršenu priču o nezdravom odnosu sa decom koji je gajio Michael Jackson.

Fyre
Režija: Chris Smith
Gde da gledate: Netflix

Fyre je dokumentarac o najvećem muzičkom festivalu koji se nikada nije dogodio i o njegovom tvorcu Billyju McFarlaneu – verovatno najvećem modernom prevarantu.

Odmah na početku upoznajemo McFarlanea, producenta koji prodaje celom svetu fantaziju o ekskluzivitetu, neprekidnim žurkama i druženju sa selebritijima. Na početku, partner na projektu mu je reper Ja Rule, koji želi da realizuje ideju o muzičkom festivalu na Bahamima. Kako se priča razvija, svedočimo donošenju mnoštva glupih odluka, neverovatnim lažima i na kraju – ogromnoj krađi.

Kroz intervjue sa zaposlenima na celom projektu, promoterima festivala, zatim gostima koji su kupili karte i došli na Bahame, reditelj je uspeo da stvori atmosferu društva u kom su prevare beskrajno lake.

Amazing Grace
Producent: Alan Alliott
Gde da gledate: nadamo se da će biti u bioskopima

https://www.youtube.com/watch?v=r6v9G_8iiNE

Dokumentarac o kraljici soula Arethi Franklin vrti se oko njenog legendarnog nastupa u Los Anđelesu 1972. godine. S modernim tehnologijama zvuk koji je tada snimljen neverovatno je bolji, življi, inspirativniji.

Gledamo 29-godišnju Arethu Franklin i južnokalifornijski gospel hor koji dve noći pevaju prisutnima. Ovaj film je zanimljiv zbog toga što, iako je dokumentarac o Arethi, pevačicu malo vidimo u njemu. Ona sjajno peva, naravno, ali kamere konstantno snimaju muškarce oko nje, prečasnog Jamesa Clevelanda, Artehinog oca, i Alexandera Hamiltona, harizmatičnog dirigenta hora.

Na kraju, glas Arethe Franklyn sve ih stavlja ne u drugi već u poslednji plan.

The post Najbolji dokumentarci premijerno prikazani 2019. appeared first on 42 magazin.

Kako da se fokusirate na detalje, kako da od andergraund umetnosti dođete do mejnstrima, koliki uticaj tipografija ima na našu svakodnevicu – samo su neka od pitanja, a na koja ćete pronaći odgovore gledajući ih.

Ne morate ni da tražite, izlistali smo filmove za vas:

Umetnost Hermanna Zapfa (1967)

Film je nastao kao ideja američke kompanije Hallmark, koja je želela da prikaže edukativni sadržaj kratkog formata o tome kako nastaje tipografija za njihove čestitke. Za naratora izabran je Hermann Zapf, jedan od najtalentovanijih tipografa ikada, čovek koji stoji iza fontova Palatino, Optima, Zapfino, Melior, Aldus ili Zapf Dingbats i pionir u digitalizaciji tipografije. Na linku možete odgledati ceo film, diviti mu se i ponešto naučiti od njega, genijalca.

Exit Through the Gift Shop (2010)

Benksy je grafiti umetnik s globalnom reputacijom, čije radove možemo videti baš svuda – od posturaganskog Nju Orleansa do zida-barijere u Palestini. Iako je već godinama na sceni, insistira na anonimnosti. Verovatno da bi izbegao zatvor jer mnoge od njegovih akcija su provokativne i kažnjive zakonom.

Ekscentrični francuski reditelj upustio se u filmsko-dokumentarističku avanturu, sa idejom da locira i snimi Banksyja. Međutim, umesto priče o umetniku, ulazimo u podzemni grafiti svet i doživljavamo ga iz prve ruke. U filmu se, osim Benksyja, pojavljuju i Shepard Fairley, Invader i mnogi dugi genijalni grafiti artisti.

Moonrise Kingdom (2012)

Ako ste grafički dizajner/ka, onda nije loše da pogledate SVE filmove Wesa Andersona jer znamo da cenite detalje. Za ostvarenje Moonrise Kingdom angažovao je Jessicu Hiche da kreira tipografski font, kao i paletu boja koja je korišćena u filmu. Dizajn scenografije, kostimi, šminka i brending lažnih biznisa koje karakteri u filmovima imaju su s pažnjom i promišljanjem kreirani. Vizuelna estetika Andersonovih projekata bez premca je i sigurni smo da će vas inspirisati.

Helvetica (2007)

Ukoliko ste iskusni u dizajnerskom poslu, šanse su da ste već gledali Helveticu – film koji slavi postojanje ovog širokoupotrebnog fonta. Ako ga pak niste pogledali, danas je taj dan. Saznajte kako se Helvetica koristi i koliki je impakt na celokupnu tipografiju, ali i naše živote ovaj font imao i ima.

Jobs (2013)

Jobs je film koji se fokusira na karijeru Stevea Jobsa i uspehe njegove kompanije Apple. Opšte je poznato da su Apple proizvodi vrhunskog dizajna i da se taj dizajn konstantno unapređuje. Gledajući film primetićete kako dizajn može da se primeni, a da zadovolji široki rang potrošača, kao i insajderski uvid u viziju kojom je gradio ovu, danas najpoznatiju, kompaniju na svetu.

Art & Copy (2009)

Ovo je film koji će definitivno, na tren, promeniti vaš pogled na svet. Više ćete obraćati pažnju na bilborde, pažljivo ćete analizirati svaku reklamu i razmišljati o moći advertajzinga. Ako imate plan ili samo želju da kreirate kampanje poput Think different, Just do it ili Got milk?, onda je ovaj film #mustsee za vas.

Design and Thinking (2012)

Male su šanse da vi, kao dizajner/ka, niste već gledali ovaj film. Međutim, ako je to slučaj, onda ostavite sve što radite i pronađite, skinite ili strimujte – momentalno! Saznaćete šta je plus, a šta minus dizajniranja u 21. veku, kako dizajnersko razmišljanje možete da primenite i pretvorite u biznis model ili kako kreativci menjaju svet uz pomoć svojih ideja.

PressPausePlay (2011)

Digitalizacija i pristupačnost svemu, pa i umetnosti, te dizajnu, otvorila je mnogim ljudima vrata i dala prostora da stvaraju onoliko koliko im kreativnost dozvoljava. Svako može izraziti svoju umetničku stranu na toliko načina i u mnogo oblika. Pitanje koje ovaj film postavlja glasi: Kako u kulturi gde svako ima priliku da stvara umetnost možete razlikovati onu dobru od loše? I što je još važnije: Da li će ovaj postmoderni pokret dovesti do toga da umetnost postane – prosečna?

Drew: čovek iza postera (2013)

Ako volite postere, onda ste sigurno čuli za Drewa Struzana. Ako ne, skrolovali ste do pravog mesta. Drew je čovek koji je kreirao postere za čuvene filmske serijale poput Star Wars, Indiana Jones, Back to the Future, Harry Potter i mnoge druge. Ne preterujemo ako kažemo da je Drew Paul Rand filmskog advertajzinga, a u ovom ostvarenju pogledaćete kako njegovi posteri nastaju.

The post Filmovi koje svaki grafički dizajner treba da pogleda appeared first on 42 magazin.

Nekada smo sakupljali postere, a šta misliš, da li su oni danas – prevaziđeni? Da li se sele na mrežu?
Živimo u digitalnom dobu, eri vladavine interneta i komunikacije na klik. Kao što su filmovi u visokoj rezoluciji dostupni jednim pritiskom miša, tako je i reklama za njih prisutna svuda u univerzumu mreže kako bi nam skrenula pažnju na aktuelni naslov. Filmski plakat nikako nije prevaziđen, on se lagano vraća na velika vrata u filmskim studijima koji shvataju njegovu važnost i dugu tradiciju. Pomenuću IMDb (Internet Movie Database) sajt, koji je ažuran u prezentaciji trejlera i plakata za dolazeće naslove, te tamo možemo imati prvi susret sa oficijelnim reklamama za potencijalne blokbastere i sva ostala ostvarenja. Tu je i veći broj renomiranih stranih sajtova i blogova koji pridaju značaj plakatima kao i njihovim autorima. Pri svakoj većoj premijeri plakati se štampaju i krase bioskopske panoe, takođe dobijaju svoju ekstenziju u vidu velikih bilborda koji su uvek na vidnom mestu i mame gledaoce u sale.

Odlika dobrog plakata je odlika samog ilustratora, odnosno njegova sposobnost da pri dogovoru sa rediteljem filma uspe prebaciti na papir karakteristične scene koje su ključne za likovni opis

Šta jedan filmski poster čini dobrim?
Odlika dobrog plakata jeste odlika samog ilustratora, odnosno njegova sposobnost da pri dogovoru sa rediteljem filma uspe prebaciti na papir karakteristične scene koje su ključne za likovni opis. Istorija ilustrovanih filmskih plakata je bogata, te se kroz nju promaljaju veliki umetnici, veterani kao što su Drew Struzan, John Alvin, Bob Peak, Richard Amesel i mlada nada, danas veoma aktuelan Paul Shiper. Ovi sjajni artisti su u periodu sedamdesetih i zlatnih osamdesetih godina bili najproduktivniji i ostavili pečat svojim besmrtnim ilustracijama za čuvene filmove u riznici kinematografije. Drew Struzan, jedan od najvećih živih umetnika filmskog plakata, uspeo je da uhvati karakteristične mimike lica i poze glavnih aktera, njihove iskričave oči, najvažnije trenutke u filmu, atmosferu i kolorit, agoniju i ekstazu. Svojim magičnim olovkama i četkama stvarao je magiju koja je vukla gledaoce pred filmsko platno, budila radoznalost u njima, kao i želju za kolekcionarstvom. Sasvim sam siguran da iskreni fanovi filma, pripadnici moje generacije imaju bar jedan plakat u svojoj arhivi koji je delo nekog od pomenutih umetnika. Moja malenkost je strastveni kolekcionar filmskih plakata, originalnih printova koji su visili u bioskopskim salama širom bivše Jugoslavije.

U radu se, pre svega, fokusiraš na žanr fantastike, a član si i kreativnog tima organizacije Festivala srpskog filma fantastike. Koliki je kružok ljubitelja fantastike kod nas i kakvi su domaći filmovi u tom žanru. Koliko ih ima?
Festival srpskog filma fantastike (FSFF) junački je proslavio 11 godina postojanja. Naš tim se bori hrabro da fantastika ugleda svetlost dana na adekvatan način. Ponosni smo na količinu filmova iz čitavog sveta koja pristigne na našu adresu za takmičarski program. Takođe, svako mesto u Srbiji krasi posebna grupa entuzijasta koja stvara film u domenu fantastike ili horora. Mitovi i legende naših prostora su neiscrpna inspiracija mladim filmadžijama.

Svako mesto u Srbiji krasi posebna grupa entuzijasta koja stvara film u domenu fantastike ili horora. Mitovi i legende naših prostora su neiscrpna inspiracija mladim filmadžijama

Dovodili ste i neke face koje personifikuju žanr.
Festival je veoma ozbiljan, u domaću selekciju stižu profesionalni, dugometražni filmovi fantastike, kao i kratke forme i studentski radovi. Na Festival dolaze i specijalni gosti. Imali smo čast da ugostimo velikog majstora italijanskog filma Lamberta Bavu, zatim reditelja i scenaristu Mika Gerisa direktno iz Los Anđelesa, majstora horora koji je filmovao kultne romane Stephena Kinga. Takođe, posetio nas je Sergio Stivaletti, jedan od najvećih majstora specijalnih efekata i maske, kao i Hasan Karacadag, priznati reditelj horor-filmova iz Turske, te Viktor Boulankin, predsednik Ruskog festivala fantastike i horora.

Ko su naši najinovativniji reditelj/ke u tom smislu?Ustanovili smo pre nekoliko godina nagradu Festivala Koskar (Oskull), čiji sam idejni tvorac. Koskar se dodeljuje u više kategorija i aluzija je na Oskara. Možemo se pohvaliti domaćim autorima koji su krenuli ozbiljnim stopama u kreiranju svežih srpskih, fantastičnih i horor filmova. Izdvojio bih Milana Todorovića, reditelja i producenta filmova Zona mrtvih i Mamula, kao i Dejana Zečevića, reditelja filmova TT sindrom, Neprijatelj i The Rift (Procep). Srbija počinje ozbiljno da korača sa veoma zanimljivim filmovima u domenu fantastike, koji su zapaženi širom sveta jer je reč o koprodukcijama, a pored domaćih glumaca, tu su velika imena svetskog filma. Tek nam slede iznenađenja.

Pokušavam da povratim slavu plakatu kada su u pitanju kultni domaći filmovi, zato što zaslužuju adekvatnu prezentaciju, jer nisu imali prigodan tretman u vremenu u kome su nastali

Na ovogodišnjem FEST-u prikazan je prvi domaći SF u režiji Lazara Bodrože – Ederlezi Rising. Kakav je tvoj sud?
Jako mi je drago što pominjemo Ederlezi Rising u režiji izuzetno talentovanog Lazara Bodrože. Film je baziran na priči Zorana Neškovića, a scenario je napisao Dimitrije Vojnov. Moram da kažem da sam izuzetno ponosan na ovaj značajan poduhvat u domaćoj kinematografiji, s obzirom na to da su u pitanju kolege čijoj generaciji pripadam. Ovaj film je svojevrstan omaž kultnim SF naslovima uz koje smo odrastali kroz osamdesete i devedesete godine, besomučno ih iznajmljivali iz video-klubova i željno očekivali nova ostvarenja određenih reditelja. Izuzetno mi se dopada atmosfera i patina filma, kao i odlično obavljen glumački zadatak glavnih aktera. Film očekuje bogat festivalski život širom sveta, a već je počeo da stiče fanove i važne nagrade.

Navedi nam nekoliko projekata na kojima si ti radio, a na koje si posebno ponosan?
Zadovoljan sam uspešnom izložbom vizuelnih koncepata pod nazivom Zemlja koje više nema, inspirisanom spomenicima NOB-a. Radovima sam probudio maštu posmatrača, stavljajući vanvremenske spomenike u ulogu fantastičnih objekata u sklopu izmišljenih prostora na dalekim planetama, među zvezdama. Takođe mi je velika satisfakcija što sam bio angažovan radeći vizuelne koncepte prostora i atmosfere za film Mamula aka Nymph aka Killer Mermaid u režiji Milana Todorovića, u kojem je jednu od glavnih uloga tumačio legendarni Franko Nero.

Na mom zidu visi uramljen plakat kultnog filma Blade Runner, primerak star 30 godina

Radiš i kao profesor na Odseku scenografija. Koje filmove u tom smislu obavezno predlažeš svojim studentima da pogledaju?
Studentima pružam na uvid dugačak spisak filmova koji nazivam Filmska lektira, a njihova obaveza je da pogledaju sve naslove sa spiska do kraja svojih četvorogodišnjih studija. O pogledanim filmovima raspravljamo, analiziramo ih u domenu likovnosti scenografije, uverljivosti izgrađenog dekora i njegovoj službi u samoj priči. Pomenuću neke od vrlo važnih ostvarenja koji su u vrhu liste, to su Blade Runner, 2001: A Space Odyssey, Apocalypse Now, Barry Lindon, The Cabinet of Dr. Caligari, Metropolis, Delicatessen, All that Jazz…

Trenutno si fokusiran na oživljavanje plakata domaćih kultnih filmova. Zašto?
Pokušavam da povratim slavu plakatu kada su u pitanju kultni domaći filmovi, zato što zaslužuju adekvatnu prezentaciju, jer nisu imali prigodan tretman u vremenu u kome su nastali. To su većinom bili grubi kolaži sastavljani ovlaš iz fotografija nastalih na snimanju. Nije se pridavao veliki značaj izgledu i kompoziciji, te se u meni probudila želja da polako ilustrujem plakate za sve meni drage naslove domaće kinematografije. Želim da poput mojih uzora, velikih ilustratora koje sam pomenuo, prikažem nezaboravne glumačke legende i scene u kojima ćemo ih večno pamtiti. Ovaj projekat je omaž jugoslovenskoj kinematografiji, zlatnom periodu filma, moj duboki naklon velikanima.

Koje alate koristiš kako bi stvorio vizuale?
Osnova su crteži, skice rukom, na papiru a zatim ih skeniram kako bih dalje nastavio rad na kompjuteru, u programu Adobe Photoshop. Putem digitalne table i olovke (WACOM) traje proces docrtavanja, kolorisanja i davanja finalne patine.

Da li si radio plakat za neki aktuelan film?
Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim plakat za kratak dokumentarni film mladog reditelja Gorana Nikolića pod nazivom Oni žive. Ovo malo, retro delo govori o video-klubovima i poslednjoj generaciji koja je posećivala ta uporišta, svetilišta filma. Uživao sam kreirajući plakat koji potpuno odiše erom VHS kaseta, vremenom koje se nikada neće vratiti. Uskoro možemo očekivati i ozbiljnu dugometražnu varijantu.

Kakve su reakcije na tvoj rad? Da li publika razume tvoj kreativni izraz?
Presrećan sam pozitivnim reakcijama kolega koji se bave filmom, kao i ljubiteljima filma raznih generacija. Veoma mi znači što su pojedini značajni filmski autori videli moj rad i pohvalili projekat. Imao sam čast da se sretnem sa rediteljem Zoranom Amarom koji živi i radi u Americi, i predam mu plakat za njegov kultni film Šmeker, u kome je glavnu ulogu igrao Žarko Laušević. Gospodin Predrag Perišić, profesor na FDU, scenarista kultnih filmova Ljubavni život Budimira Trajkovića i Nije lako sa muškarcima, veoma je zadovoljan plakatima koje sam ilustrovao za ova dva naslova. Primio sam i reči hvale od glumca i reditelja Dragana Bjelogrlića povodom ilustracija plakata za seriju Senke nad Balkanom, čiji sam veliki fan, a moj rad su putem socijalnih mreža podelili glumci Gordan Kičić, Andrija Kuzmanović i Marija Bergam, ovim putem im se zahvaljujem. Glumac i reditelj Lazar Ristovski uputio mi je komplimente za plakat filma Boomerang, kao i mnogi drugi kojima se dopao moj pristup tretiranju plakata za filmove u čijem su stvaranju učestvovali.

Omiljena serija postera koju je neko radio, a želeo bi je na svom zidu?
Na mom zidu visi uramljen plakat kultnog filma Blade Runner, primerak star 30 godina, a spremam se da uskoro pod staklo stavim trilogiju Povratak u budućnost, zatim Indiana Jones i Star Wars izvornu trilogiju. Ilustrator svih tih plakata je pomenuti mag, moja inspiracija – Drew Struzan.

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post STEVAN ALEKSIĆ: Omaž jugoslovenskoj kinematografiji appeared first on 42 magazin.

Direktno iz univerzuma Star Wars, sa 7.541 delom, stiže super-brz svemirski brod LEGO Millennium Falcon kojim komanduje Han Solo, prepun najmanjih detalja i veoma zabavnih funkcija.

Naime, kako LEGO najavljuje svoj najveći komplet do sada, epski Millennium Falcon deo je najkvalitetnije kolekcionarske serije i koštaće 799 dolara. Prethodni model od pre oko 10 godina imao je oko 5.200 delova, ali nov set je, kako kažu u LEGO dizajnerskom timu, značajno poboljšan, pa je The Star Wars Millennium Falcon najveći LEGO model sa najviše detalja do sada.

Jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača igračaka, danski brend LEGO – 14. septembra otvara svoj prvi specijalizovani LEGO Store u Srbiji u okviru Rajićeva Shopping Centra

LEGO graditelji kažu da Millennium Falcon sadrži mini-figure i iz originalne trilogije i iz Star Wars: The Force Awakens. Han Solo, Chewbacca, Princess Leia i C-3PO će zaokružiti prvobitnu posadu, dok će Rey, Finn, BB-8 i Han stići u planiranom nastavku LEGO Star Wars priče.

Svemirski brod Hana Sola prepun je najslađih detalja i funkcija, a u kokpitu sa odvojivom nadstrešnicom sa koje se uklanjaju spoljni paneli i sa veoma detaljnim enterijerom ima mesta za četiri mini-figure. Sila je sa ovim setom koji će biti dostupan od 1. oktobra 2017. godine.

Epski Millennium Falcon deo je najkvalitetnije kolekcionarske serije, ima 7.541 deo i dostupan je od 1. oktobra

A pomenuli smo još jednu fenomenalnu vest: jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača igračaka, danski brend LEGO – 14. septembra otvara svoj prvi specijalizovani LEGO Store u Srbiji u okviru Rajićeva Shopping Centra. Svečano otvaranje okupiće LEGO obožavaoce svih uzrasta, koji će kroz niz interesantnih igara i takmičenja, ali i posebnih popusta i poklona za prve kupce, prvi uživati u omiljenim igračkama male i velike dece širom sveta.
Na površini od oko 170 kvadratnih metara naći će se ekskluzivne linije proizvoda LEGO, poput LEGO Architecture, LEGO Technic i LEGO Star Wars, sa specijalnim setom.

Poput radnji u najvećim svetskim metropolama, i LEGO Store Srbija imaće specijalni Pick-A-Brick zid koji omogućava kupovinu kockica na kilogram.

The post Sleteo je epski LEGO Star Wars Millennium Falcon – i ima 7.541 deo! appeared first on 42 magazin.

A onda ste postali mama i niste ni primetili da su ona tri kofera i tri nesesera vaša mera u gepeku.
Dok razmišljate o tome da li i vi na odmor nosite pola apoteke uz sumnju i pitanje „šta ako“, moramo da kažemo da je takva većina današnjih majki.

I ne, ne morate da budete paranoik, zaljubljenik u kampovanje, divljinu i ekstremne sportove pa da se opremate za razne vrste povreda koje su i kod odraslih i kod dece češće tokom leta. A ni kuhinja više nije bezbedno mesto tokom tropskih dana bez rukava i nogavica. O parkiću i haustoru zgrade da ne da ne govorimo – najnevinija vožnja bicikla, ako dete ne nosi štitnike i kacigu, može doneti bolne i često duboke  ogrebotine. Pa šetnja po travi ili pesku bosim nogama dok stopala vrebaju zaostali komadi stakla, pa uspavani jež u plićaku…

Male letnje nezgode obično se dešavaju u bezazlenom okruženju, zato uvek pri ruci treba imati prvu pomoć: na prvom mestu flaster

Sve pomenute situacije su realne i zbog njih leti mnogo više obraćamo pažnju na to da li pri ruci imamo sredstva za prvu pomoć, poput joda i flastera.

Opet, često se svi nađu u nedoumici koja sredstva da upotrebe i kako da ih upotrebe. Zato je Hansaplast osmislio vodič kroz mitove o zarastanju rana koji ruši pogrešna uverenja u tretiranju manjih rana.

Imajte na umu da ovoga leta vaše mališane možete obradovati i Hansaplast dečjim flasterima sa popularnim Star Wars junacima i Frozen princezama!

5 mitova o zarastanju ogrebotina i rana

1. Rana zarasta brže ako nije pokrivena. Pogrešno! Posekotine i ogrebotine je važno prekriti i time ih zaštiti od infekcija koje usporavaju proces izlečenja rane i mogu povećati mogućnost nastanka ožiljaka.

2. Male rane ne treba tretirati. Pogrešno! I najmanja rana je za bakterije veliki ulaz u naše telo. Dakle, ranu uvek treba propisno tretirati, ma koliko mala bila.

3. Ranu treba zaštititi flasterom samo prvog dana. Pogrešno! Rana treba da bude pokrivena i zaštićena odgovarajućim flasterom od trenutka povrede do potpunog zarastanja. Preporučljivo je da se, iz higijenskih razloga, flaster menja jednom dnevno.

4. Alkohol najbolje čisti i dezinfikuje ranu, a ulje, puter i brašno pomažu da rana brže zaraste. Dva puta  pogrešno! Alkohol nije dobar izbor za čišćenje i dezinfekciju povreda iz mnogo razloga – ne samo što pri nanošenju peče, što ga čini neodogovarajućim za tretiranje rana kod dece, već nije pogodan za tretiranje osetljivih tkiva.

5. Otvorene rane brže zarastaju ako plivate u moru. Pogrešno! Voda u morima, bazenima i jezerima često sadrži bakterije i zarazne klice. Hlor u vodi, takođe, može da iritira ranu. Direktan kontakt sa morskom vodom koja je potencijalno zagađena neće pomoći rani da zaraste.

Popularni junaci su uvek dobra podrška kad mališana nešto boli ili tek bolucka

A ako imate jednog malog osetljivog junaka ili veoma osetljivu princezu, koji će i ubod kamenčića na plaži otplakati kao „povredu“ – nije zgoreg da vam adut bude Dart Vejder ili pak Elza i Ana koji će sigurno odagnati „bol“. Znamo jednog dasu koji je pet puta na dan od mame tražio da mu stavi flaster na mesto gde ga je bocnuo kamenčić: „Stavi faster da pođe.“

The post Vodič kroz male letnje nedaće: Mama, stavi flaster da prođe appeared first on 42 magazin.