Proleće je savršeno godišnje doba da nas podseti koliko su biljke i zelenilo važan sastavni deo naših života, kako u dekorativnom, tako i širem smislu te reči. Zato je ovo idealno vreme da osvežite svoj dom i dodate mu malo zelene boje bez četke i valjka. Pronašli smo idealan primer kako to dobro uraditi, ovoga puta kod Španaca, a kada smo već uzeli papir i olovku da hvatamo beleške, prošetali smo po celom stanu i dodali još svežih, novih ideja na našu copy-paste listu.

Kroz razgovor saznajemo da ovaj projekat počinje od ideje da se renovira stan u staroj zgradi u kvartu Gracija u Barseloni, jer kada danas pogledamo stanje, staro se oseća i vidi tek toliko da dâ šarm čitavom prostoru.Naime, nekadašnji stan od 90 kvadrata bio je podeljen na čak šest soba, a arhitekte dodaju da je, kao takav, bio „prepodeljen“, budući da je ostavljao utisak mračnog prostora bez gotovo ikakve veze sa spoljašnošću. Novi vlasnici, kako nam kažu iz arhitektonskog biroa, imaju dve ljubavi, a to su norveški dizajn i Barselona, pa su dizajneri to iskoristili kao početnu tačku za stvaranje novog prostora. Već pri prvom ulasku u stan vlasnici su shvatili koliki je potencijal osunčanog unutrašnjeg dvorišta koje prekriva bršljan i odmah odlučili da ga kupe i pretvore u novo mesto za vikend-odmor.

Galerija ima dvostruke prozore koji osim svoje osnovne uloge imaju i efekat staklene bašte, pa biljke koje se nalaze neposredno iza prozora zahvalno bujaju u ovom prostoru

Njihova prva želja bila je da ga transformišu u svetao, otvoren prostor i naprave polueksterni vrt kako bi nadoknadili stvarni nedostatak otvorenog prostora.Arhitektonski tim YLAB Arquitectos, koji je od starta u ovom projektu, predložio je koncept koji oslobađa prostor i daje mu vizuelnu slobodnu, ali to je zahtevalo važne strukturne promene. Plan rekonstrukcije otpočeo je otvaranjem fasadnog zida sve do unutrašnjeg dela dvorišta i obnavljanje galerije kako bi se realizovao galerijski vrt.

Sadašnji raspored prostorija vrti se oko centralnog otvorenog prostora u obliku slova L, koji je preko galerije povezan sa unutrašnjim dvorištem.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Stan je opremljen velikim drvenim ormarićima sa sklopivim stalnim ormanom, koji se nalazi u unutrašnjem prostoru, dok se spoljni delovi mogu modifikovati. Apartman ima sopstveno kupatilo kome se može priči i kroz vrata iz zajedničkog prostora, pa ostavlja utisak gostinskog kupatila.

Koncept rasporeda osmišljen je kao klasična funkcionalna raspodela, ali u to su uključene i dodatne tzv. podzone koje su usklađene sa specifičnim načinom života vlasnika.Centralni prostor opremljen je efektnim komadima kao što su trpezarijski sto i ležaljke koje se nadopunjuju sa ovom dizajnerskom postavkom.

Čitav kuhinjski prostor integrisan je u jednu vitrinu, izrađenu od prirodnog svetlog hrastovog drveta, a sofisticirani priključci firme Blum zaokružuju utisak ovog rešenja.

Dnevna soba je takođe podeljena na unutrašnju zonu koja je opremljena ležaljkama i spoljnu u kojoj se nalazi trpezarijski sto.I konačno stižemo do najlepšeg i najfotogeničnijeg dela stana! Galerija sa dvostrukim prozorima, koji osim svoje osnovne uloge pružaju i efekat staklene bašte, pa biljke koje se nalaze neposredno iza prozora zahvalno bujaju u ovom prostoru.Ako se fokusiramo na analizu boja, ovde je iskorišćena prirodna boja kamena koja podseća na pesak i naglašava zelenilo koje preovladava.

Već pri prvom ulasku u stan, vlasnici su shvatili koliki je potencijal osunčanog unutrašnjeg dvorišta koje prekriva bršljan i odmah odlučili da ga kupe i pretvore u novo mesto za vikend-odmor

Zahvaljujući velikom skladišnom prostoru od poda do plafona, stan ima dosta prostora, bolje rečeno maksimalno je iskorišćen, pa se vlasnici ne pitaju gde će smestiti odeću koju ne nose ove sezone. Ormarići od hrastovog drveta smenjuju se sa belim lakiranim zidnim oblogama, čime je postignuta nenametljiva dinamika. Klizna i skrivena vrata ostavljaju mogućnost transformacije ovom prostoru koji na suptilan način menja svoje oblike zahvaljujući tim elementima. Materijal kao što je drvo savršen je u kombinaciji sa svetlim tonovima koji održavaju prirodu svetlost, ali istovremeno ostavlja utisak toplog doma.Na kraju šetnje kroz ovaj stan ostaje nam samo da napravimo listu biljaka koje ćemo useliti u svoj dom, a ono što prvo unosimo je XL kaktus, zatim još jedan, zatim…

Dizajn: YLAB Arquitectos
Fotografije: YLAB Arquitectos

The post Staklena bašta na terasi appeared first on 42 magazin.

Dalí, ukratko

Salvador Dalí rođen je 11. maja 1904. godine u Figerasu, u Španiji. Roditelji su ga još u detinjstvu ohrabrivali da se bavi umetnošću, a tu pasiju razvijao je i tokom studija na Madridskoj akademiji. Godine 1920. odlazi u Pariz, gde upoznaje Picassoa, Magrittea i Miróa, koji ga inspirišu da se bavi nadrealističkim slikarstvom. Desetak godina kasnije proslavlja se slikom Upornost sećanja – sada veoma poznatim izmišljenim pejzažom u kom se topi nekoliko časovnika. Usponom fašističkog lidera Francisca Franca u Španiji, tokom četrdesetih godina, Dalí biva izbačen iz nadrealističkog pokreta, ali ga to nipošto nije sprečilo da se i dalje bavi umetnošću. Danas, on važi za jedan od simbola ne samo nadrealističkog slikarstva već i cele Španije. Umro je u rodnom gradu 1989. godine.

Mali Dalí

Maestralni umetnik danas poznat kao Dalí zapravo se zove Salvador Felipe Jacinto Dalí i odmalena je imao podršku roditelja da se bavi umetnošću, da ne beži od svog ekcentrizma i tako osvaja svet.

Školu nije završio jer je smatrao da niko od profesora nije kompetentan da oceni njegova dela

Još kao dete upisao je školu crtanja na koledžu Colegio de Hermanos Maristas. U to vreme nije bio ozbiljan student, radije je sanjario i pažnju poklanjao posebno kreiranoj odeći ili frizurama koje su ga izdvajale iz mase. Na jednom od raspusta s porodicom putuje u Kadakes i tamo otkriva moderno slikarstvo. Kasnije te godine otac mu organizuje prvu izložbu na kojoj su bili prikazani njegovi crteži ugljem. Do 1919. učestvuje na prvoj javnoj izložbi u Opštinskom teatru grada Figerasa.

Veza između bunta i nadrealizma

Tri godine potom Dalí upisuje Akademiju San Fernando u Madridu. U tom momentu on ima 17 godina, a život u studentskom domu njegov ekscentrizam diže na nov nivo – pušta kosu, zulufe, oblači se kao engleski aristokrata s kraja 19. veka… Slikao je pod uticajem kubizma, čime je privukao pažnju kolega i profesora. Godine 1923. biva suspendovan sa akademije zbog oštrih kritika koje je upućivao profesorima i zbog organizovanja protesta protiv školske uprave. Te iste godine bio je uhapšen jer je pružao podršku separatističkom pokretu. Na akademiju se vraća tri godine kasnije, ali je ne završava jer smatra da niko od profesora nije kompetentan da oceni njegova dela.

Upornost sećanja

Ipak, školovanje nije proveo isključivo buntovnički. Upravo tamo otkrivao je razne forme umetnosti i kopirao mnoge klasične umetnike – Raphaela, Bronzina i Diega Velázqueza (od kog je usvojio i karakteristično stilizovanje brkova). Takođe, interesovao se za avangardne pokrete, za Dadu ili Antiestablišment.

Salvador Dali stilizovao je brkove po uzoru na Diega Velasqueza

Između 1926. i 1929. Dalí putuje u Pariz, gde se druži s Pablom Picassom. U tom periodu slika nekoliko radova inspirisanih upravo ovim velikim umetnikom. Upoznaje i Miróa, španskog slikara i skulptora, koji je, zajedno sa pesnikom Paulom Éluardom i slikarom Renéom Magrittom, otkrio Dalíju nadrealizam. Dotad Dalíjeva dela bila su impresionistička, futuristička i kubistička.

Dalí postaje jedan od istaknutih predstavnika nadrealizma, tvrdivši da je on sam bio umetnost

Dalíjeve slike počinju da prikazuju tri teme – čoveka i senzacije, seksualnu simboliku i ideografiju. U radu je koristio tehnike klasičnih majstora, pod uticajem renesanse, što je bilo u suprotnosti s tematikom snova, prikazima halucinacija i izmaštanih likova koji su se pojavljivali na slikama. Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma Dalí postaje jedan od istaknutih predstavnika tog pokreta, tvrdivši da je on sam bio umetnost, te je tako i živeo. Tridesetih godina, kao nadrealista, počinje aktivno da se bavi ilustracijom knjiga, kao što su Faust i Život je san.

Sarađivao je i sa dizajnerkom Elsom Schiaparelli, te su zajedno kreirali čuvenu haljinu “Jastog”, 1937. godine

Dalí je opsesivno čitao Freudove teorije psihoanalize i svoje opservacije na ovu temu prenosio je na platna. Razvija tzv. paranoično-kritični metod, mentalnu vežbu kojom pokušava da dođe do podsvesti radi pojačavanja umetničke kreative.

Godine 1929. umetnička istraživanja prenosi na svet filma i sarađuje s Luisom Buñuelom na dva filmska naslova: Andaluzijski pas (Un Chien Andalou) i Zlatno doba (L’Age d’or). Kasnije se i pojavljuje u filmu Spellbound (1945) Alfreda Hitchcocka, a njegove slike korišćene su za prikazivanje i dočaravanje sekvenci sna.

https://www.youtube.com/watch?v=054OIVlmjUM

Gala

Avgusta 1929. upoznaje rusku imigrantkinju Elenu Dmitrievnu Diakonovu, deset godina stariju od njega. Iako je tada bila udata za nadrealističkog slikara Paula Éluarda, jaka fizičko-psihička atrakcija s Dajem navela ju je da se razvede i počne da živi s novim ljubavnikom. Dalí ju je zvao Gala, bila mu je muza, inspiracija, a na kraju i životna partnerka. Davala je balans Dalíjevom kreativnom haosu – bavila se finansijama i menadžerskim delom koji slikarski posao, takođe, zahteva.

Gala s šeširom Else Schiaparelli, dizajniranom na osnovu Dalijevih skica, 1938. godina

Do 1930. Dalí je bio velika ne samo nadrealistička već i legitimna pop zvezda. Njegova vibrantna ličnost često je, prema nekim kritičarima, bacala u senku umetnički rad.

Drugi svetski rat i izbacivanje iz nadrealističkog pokreta

Kako je ratna atmosfera jačala u Evropi, a posebno u Španiji, Dalí biva izbačen iz nadrealističke grupe umetnika jer je odbijao da se zauzme protiv fašiste Francisca Franca (dok su Picasso, Buñuel i Miró to uradili). Iako je ovim činom označen fašistom, neki istoričari umetnosti veruju da je do izbacivanja došlo zbog velike svađe s vođom nadrealističkog pokreta – Andréom Bretonom.

Opsesivno je čitao Freudove teorije psihoanalize i svoje opservacije na ovu temu prenosio na platna

Međutim, uprkos toj situaciji Dalí nastavlja da izlaže na nadrealističkim izložbama širom sveta. Kada je Drugi svetski rat počeo, seli se u SAD, gde ostaje do 1948.

Menhetn, crtež Salvadora Dalija

U tom periodu Amerikanci mu priređuju retrospektivu u Metropoliten muzeju, a prati je štampanje autobiografije Tajni život Salvadora Dalíja. Kasnije objavljuje još dve veoma popularne knjige – Skrivena lica i Dnevnik genija.

Dalíjev neverovatni muzej

Nakon rata vraća se u Figeres, svoj rodni grad, i od 1960. do 1974. posvećuje svoje vreme kreiranju Dalí teatra-muzeja. Muzej je izgrađen u opštinskoj zgradi, upravo onoj u kojoj je imao prvu samostalnu izložbu, zvanično je otvoren 1974, kao i najveća je nadrealistička struktura na svetu, sa serijama nepovezanih prostorija u kojima je svaki detalj priča za sebe.

Fotografija: Moris Moreno

U muzeju se nalazi i kolekcija njegovih slika, skulptura i eksperimenata, a neki od njih rađeni su ekskluzivno za ovu priliku i postavku. U ovom periodu povezuje se sa bogatim američkim kolekcionarima koji uspostavljaju organizaciju Dalijevi prijatelji. Ova organizacija, nekoliko godina kasnije, otvara još jedan Dalíjev muzej na Floridi.

Poslednje godine

Osamdesetih godina Dalí biva primoran da se povuče jer razvija motorni poremećaj zbog kog ne može da drži četkicu u ruci. Nedugo potom, njegova žena Gala umire. Ovi događaju bacaju ga u duboku depresiju. Poslednjih godina nije se bavio javnim životom, a umro je 23. januara 1989. u rodnom gradu. Sahranjen je u sopstvenom muzeju, gde i danas možete posetiti njegovu kriptu.

Beogradska publika je u nekoliko prilika mogla da vidi dela čuvenog umetnika. Godine 2009. u Servantesu je bila postavljena izložba Dali i magija ilustracije, 2010. u Muzeju 25. maj bila je Dalijeva postavka nazvana Božanstveni svetovi, dok je nekoliko njegovih slika bilo prikazano u okviru izložbe Četiri mačora u Galeriji New Moment 2013. godine.

The post Da li dobro znate ko je Dalí? appeared first on 42 magazin.

Već smo pisali o španskom umetniku Okudi San Miguelu , čiji se stil definiše kao pop-nadrealizam s jasnim referencama ka uličnoj umetnosti, a koji se na važnim javnim mestima koloritno poigrava istražujući pitanja ljudske egzistencije. Zapravo pisali smo o Crkvi haosa ili njegovoj intervenciji na srednjovekovnoj zgradi napuštene crkve iz 2015. godine u mestu Ljanera u Španiji.

Savremen skulptorski, grafički i dizajnerski projekat nosi snažnu i važnu poruku, kao uostalom svi Okudini kreativni postupci čiji je zajednički imenilac – vrisak koji treba da iscima, razmrda i opomene. Mislite o tome

Nov i veoma snažan projekat Okude San Miguela, koji je poznat i kao Okudaart, zove se Air Sea Land, a ovoga puta interveniše na ulicama Bostona.

Okuda San Miguel: Umetnik čiji radovi vrište

Ne bi li ohrabrio ljude da poštuju, ali i otkrivaju lokalnu kulturu, napravio je gigantske i šarene statue autohtonih životinja u ovom regionu i umetnička dela postavio po gradskim ulicama, dajući tako urbanom pejzažu nov smisao.

The post Skulpture Okude San Miguela uredno prave haos na ulicama Bostona appeared first on 42 magazin.

Murali koji emituju jedan talas smirujuće energije i bude sve one tanane emocije. Tako mi percipiramo Artezove radove koji se nalaze na zgradama širom sveta – od Brazila do Indije. Njegovi počeci krenuli su crtanjem grafiti slova, a zatim i crtanjem karaktera i ilustracija na zidovima manjeg formata. Svi ovi koraci ishodovali su oslikavanjem fasada velikih razmera. Nedavno je imao samostalnu izložbu u Torinu, kao i realizaciju jednog od njemu najvećih izazova do sada – murala Soñando con San Borondónu Santa Kruz de La Palmi u Španiji, dimenzija 450 metara kvadratnih.

Reci nam nešto više o tvom poslednjem muralu.
Soñando con San Borondónje mural inspirisan legendom o San Borondonu, misterioznom ostrvu u Kanarskom arhipelagu, koje se pojavljuje i nestaje na leđima kita. Legenda mi je bila veoma inspirativna i veoma brzo sam pronašao pristup koji mi je dozvolio da se stilski uklopim i da na svoj način ispričam priču o misterioznom ostrvu. Najveći izazov na ovom zidu je nastao zbog kratkog trajanja projekta, pet dana, i platforme za visinske radove koja nije bila na motorni pogon već sam morao da je ručno spuštam i podižem na visinu od 20 metara (jedan sat gore, jedan sat dole). Na sreću, vremenski uslovi bili su na mojoj strani, tako da sam uspeo da završim crtanje u predviđenom roku!

Gradovi su zapravo poligon za interakciju između ljudi, a murali su odličan način da se sa ljudima stupi u kontakt!

Prevashodno oslikavaš motive ljudi i prirode. Koja je simbolika te simbioze?
Elemente prirode sam uključio u svoj rad pre svega iz želje da na svoj način doprinesem ozelenjavanju urbanog prostora i da doprinesem stvaranju atmosfere koja meni lično najviše leži, tj. okruženja u kom je priroda dominantna. Što se tiče motiva ljudi, oni su prilično zahvalni kada želite da na slici ispričate neku priču, a ja se trudim da za sobom ostavim radove koji će moći da uspostave dijalog sa posmatračem.

S obzirom na to da si studirao arhitekturu, da li je ona uticala na tvoj umetnički izraz i, ako jeste, na koji način?
Studije arhitekture su najviše uticale na moj odnos prema prostoru i potrebu da svaki rad uklopim u postojeći ambijent. Takođe su mi pružile puno tehničkog znanja koje mi veoma znači, pogotovu kada se radi o produkcijskom delu koji obavezno prati projekte oslikavanja fasada velikih razmera.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Sarađivao si sa različitim street artistima. Kakva su ti iskustva tih kolaboracija?
Kolaboracije su odličan način da odstupite od svog stila, napravite kompromis i isprobate nešto novo. Takođe su jedan od najboljih načina da steknete prijatelje i naučite da komunicirate sa ljudima koje ne poznajete. Mislim da su mi kolaboracije sa umetnicima pomogle da kasnije lakše komuniciram sa organizatorima različitih projekata i da nađem zajednički jezik potreban kako bi projekat bio sproveden u delo.

Mislim da se scena ulične umetnosti u Srbiji polako ali sigurno razvija. Nažalost, deo scene koji se tiče galerijskog izlaganja još uvek ne postoji ili je toliko zanemarljivo mali da ne može ni da se uporedi sa Evropom

A iskustva slikanja u različitim zemljama?
Svaka zemlja sa sobom nosi neko novo iskustvo. Ta iskustva su u 99 odsto slučajeva vezana za ljude i to mi je posebno interesantno. Gradovi su zapravo poligon za interakciju između ljudi, a murali su odličan način da se sa ljudima stupi u kontakt!

Lokacija iz snova za oslikavanje murala?
Severni pol.

Čime se baviš u slobodno vreme?
Slobodno vreme najčešće koristim za druženje sa prijateljima, šetanje moje bokserke Iune, čitanje knjiga i odmaranje. Volim i da kuvam, tako da se ponekad upustim i u tu vrstu rekreacije.

Položaj srpske street art scene u odnosu na region i Evropu?
Mislim da se scena ulične umetnosti u Srbiji polako ali sigurno razvija. Nažalost, deo scene koji se tiče galerijskog izlaganja još uvek ne postoji ili je toliko zanemarljivo mali da ne može ni da se uporedi sa Evropom. Nadam se da će kultura kupovanja umetničkih dela i taj vid podrške uličnim umetnicima u narednim godinama uzeti maha.

U kojoj meri murali i street art doprinose zajednici u kojoj su nastali i razvoju urbane estetike?
Uticaj murala na stvaranje vizuelnog identiteta grada može da bude ogroman, naravno ukoliko odgovorne institucije prepoznaju potencijal i usmere kreativni naboj umetnika u pravom smeru. Bez podrške institucija oslikavanje murala postaje prilično komplikovano, barem kada se radi o većim gradovima.

Elemente prirode sam uključio u svoj rad pre svega iz želje da na svoj način doprinesem ozelenjavanju urbanog prostora i da doprinesem stvaranju atmosfere koja meni lično najviše leži, tj okruženja u kom je priroda dominantna

Da li smatraš da street art predstavlja konstantno izlaženje iz zone komfora?
Mislim da izlaženje iz zone komfora varira od umetnika do umetnika. Neki ljudi su manje, a neki više spremni na pravljenje kompromisa, pa samim tim i na izlazak iz poznatih okvira. Ja se trudim da nikada u potpunosti ne budem ušuškan i da i pored svog truda i rada uvek pronađem novi i zanimljiv pristup pričanju priče na zidovima.

Budući projekti?
Ovog leta me očekuje puno zanimljivih projekata, pretežno u Evropi – Albanija, Austrija, Turska, Hrvatska i Norveška su samo neke od zemalja u kojima ću u narednih par meseci ostaviti trag!

The post Andrej Žikić ARTEZ: Trudim se da za sobom ostavim radove koji će uspostaviti dijalog s posmatračem appeared first on 42 magazin.

Iako se vrlo često dešava da saloni nameštaja liče jedni na druge, što zbog sličnog asortimana, što zbog dizajna enterijera, ima i onih koji se ne uklapaju u ovu sliku, već se ističu na potpuno jedinstven način. Zato smo zavirili u jedan takav – nedavno otvoren. On ne liči na druge salone, niti na robne kuće koje izlažu proizvode masovne proizvodnje. Ovde kao da je svaki detalj stavljen i namešten sa idejom da se stvori dom, a osećaj tople atmosfere prisutan je već nakon što pogledate prvu fotografiju ili zakoračite preko praga. Da biste prošetali kroz njihovu ponudu, dovoljno je da kliknete na našu galeriju, ali da biste dotakli ove komade, potrebno je da skoknete do Španije, Madrida i ulice Calle de Mejía Lequeric broj 2.

Kada je reč o proizvodima koje možete naći u ovom salonu, postavka stvari funkcioniše po principu mix & matcha, pa su proizvodi lokalnih umetnika, zanatlija i dizajnera isprepletani sa vrhunskim proizvođačima većeg cenovnog ranga

Daleko od korporativnih marketinških strategija koje diktiraju uniformisanost, priča ovog salona ostavlja daleko jači utisak i dok čekamo da ovaj trend zavlada kod nas, zavirujemo fotografijama u sve ćoškove.Ovaj salon nameštaja u kome su izloženi komadi savremenog i modernog dizajna predstavlja neku vrstu proslavljanja godišnjice i nakon 20 godina rada na tržištu nameštaja kruniše svoj rad novim prodajno-izložbenim prostorom. Rezultat je showroom od 400 kvadratnim metara koji potpisuje arhitektonski studio Abaton. Ono što je zanimljivo kod ovog projekta jeste što se nalazi na mestu štale iz 19. veka, a danas je transformisan u moderan prostor koji odiše luksuzom.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kao omaž prethodnom životu koji je ovaj prostor živeo arhitekte su rešile da određene segmente ostave u životu. Neki elementi kao što su podovi sačinjeni od mozaika, stubovi od čvrstog kamena, veliki čelični okviri koji povezuju različite delove novog izložbenog prostora i sl… datiraju iz 1906. godine, što je fascinantno s obzirom na to da upravo oni naglašavaju postojaće savremene elemente.Idejno rešenje ovog projekta zamišljeno je kao prostor ljubitelja dizajna enterijera i nameštaja, gde je uz vrlo malo diskretnih i nenametljivih intervencija stvoren jedinstven prostor čiju estetiku posebno naglašava sistem rasvete.Kada je reč o proizvodima koje možete naći u ovom salonu, postavka stvari funkcioniše po principu mix & matcha, pa su proizvodi lokalnih umetnika, zanatlija i dizajnera isprepletani sa vrhunskim proizvođačima većeg cenovnog ranga. Rezultat je eklektična kombinacija savremenog i vintidž nameštaja, rasvete, antikviteta, starinskih tepiha i drugih umetničkih dela.Dok se prvi salon nameštaja sličnog tipa ne otvori kod nas, u ovom pronalazimo inspiraciju za naš dom ili kancelariju.

Dizajn: Abaton 
Arhitekte: Ignacio Lechón; Camino Alonso, Carlos Alonso, Jesús Agreda y Jorge Porto
Fotogragije: Juan Baraja, Belen Imaz

The post Potpuno drugačiji koncept prodaje nameštaja appeared first on 42 magazin.

Pre svega naučili smo da nije svako jelo od pirinča rižoto, zato proces kuvanja u ovom slučaju zahteva vašu konstantnu pažnju. Što u prevodu znači da od trenutka kada ubacite pirinač u šerpu u koju ste sipali maslinovo ulje pržite ga dok se ne zagreje konstantno mešajući. Potom dodajte kutlaču supe, opet mešajući lagano sve vreme. Tek kada pirinač upije svu tečnost, dodajte još supe. Onog trenutka kada vidite da je pirinač omekšao, krenite da dodajete ostale sastojke. Možete ga jesti kao prilog, a mi vam predlažemo da vam u ovim vrelim danima bude kompletan obrok.

Sastojci
‒ 300 g amborio pirinča
‒ 20 očišćenih manjih gambora
‒ 1 šargarepa
‒ 80 g putera
‒ 1 čen belog luka
‒ 1 štapić celera
‒ 1/2 čaše belog vina
‒ peršun po ukusu
‒ vlašac po ukusu
‒ nekoliko čeri paradajza
‒ 1 kocka supe od povrća skuvana u 1 l vode
‒ prstohvat soli
‒ prstohvat bibera

Priprema
1. Gambore stavite da se kuvaju pola sata sa celerom isečenim na kockice, šargarepom, peršunom i prstohvatom soli.
2. Rastopite 40 g putera u šerpi i na njemu kratko propržite arborio pirinač.
3. Pirinač zalijte vinom i nastavite da kuvate 20 minuta zalivajući ga kutlačom već pripremljene supe konstantno mešajući.
4. Rastopite preostali puter i na njemu propržite gambore sa malo soli i bibera.
5. Kada je rižoto kuvan, začinite ga seckanim vlašcem, rasporedite na tanjire i odozgo poređajte gambore sa sokovima u kojima su se pržili i čeri paradajz.

Divertiti nel pasto (uživajte u jelu!)

The post VIKEND – RECEPT: Rižoto sa gamborima appeared first on 42 magazin.

Nakon ovog članka zavirivaćete u sve skrivene ćoškove našeg grada jer mi upravo to radimo, a evo i zbog koga.
Fernando Abellanas je samouki dizajner koji je napravio kolibu ispod mosta u Valensiji, u Španiji. Kolibu definišu jedna ili dve prostorije za boravak i uživanje u prirodi, a njegova je pa… vrlo specifična. On je koristio betonsku infrastrukturu mosta, koja mu je poslužila kao krov i zidovi za studio, iliti garsonjeru.
Abellanas dizajnira rasvetna tela i nameštaj pod imenom Lebrel, a njegov poslednji projekat jeste koliba od metalne konstrukcije napravljena u roku od dve nedelje.

Iako nema naviku da govori o preciznim lokacijama na kojima se nalaze njegove „kolibe“ širom grada, kaže da preferira neugledna mesta koja njegovom intervencijom postaju nešto novo i drugačije.

„Nekako me veoma privlače ovakva mesta, pa ponekad intervenišem na njima. Iako moji projekti veoma zavise od uslova koje nalažu takve lokacije“, kaže Fernando.

„Ovo deluje kao lična intervencija, a cilj mi je da dodam vrednost ovakvim mestima. Istovremeno želim da ponovo oživim kolibe kao objekte, iako je ovo potpuno rekonstruisana slika njihove osnovne primene. Ideja je ostati izolovan, ali u isto vreme blizu svoje prave kuće, tu u gradu“, objašnjava Fernando.

Ova struktura koncipirana je tako da se na betonske šine oslanjaju točkovi koji dozvoljavaju da mini-prostor bude mobilan i da se pomera kako vam odgovara. Konstrukcija od metala i drveta na ovaj način može kotrljanjem da se pomera, pa da se postavi uz stub koji postaje jedan od četiri zida.

Studio je dizajniran kao urbana kabina za one koji žele da se opuste u gradu uz paradoks da su bukvalno ispod gužve i buke – ispod mosta. Na ovaj način može nastati i kancelarijski prostor, malo neobičan, ali, ko zna, možda podstiče na rad. Ukoliko se doda lampa i dušek, može da posluži i za noćenje. A postoji mogućnost da se učini kao da kampujete ili da ste u karton cityju… ko zna.

Ono što je sigurno, a što naglašava dizajner, jeste da ovakvih mesta u gradu ima pregršt, to su objekti u kojima ljudi mogu da se nasele i budu u centru zbivanja, a da niko ni ne baci pogled ka njima, da budu potpuno nevidljivi. On je probao, pa verujemo da je tako.

„Otkrivajući, istražujući i analizirajući ovakva mesta, shvatio sam da se kod svih javlja osećaj izolacije, mira i spokoja i, ono što je čudno, sigurnosti, što automatski podseća i vraća na detinjstvo kada smo se krili igrajući se žmurke ili pronalazili skrovište ispod stola dok nam je gužva u kući“, priča dizajner.

Dizajn: Fernando Abellanas
Foto i video: Jose Manuel Pedrajas

The post Skrovište u centru grada appeared first on 42 magazin.

Kada se spomene Barselona, a zatim joj se arhitektura pripoji, odmah je asocijacija Gaudi. Njegove neverovatne građevine sa detaljima koje u beskraj otkrivate svaki put kada kročite u blizini zidina s njegovim potpisom jesu lična karta ovog grada. I ne samo ovog grada, već čitave zemlje. Ali jasno je da Barselona nije samo to, ima tu mnogo modernih zgrada, mnogo stakla, betona, svedenih linja, futurizma i svega što donosi novo vreme.

Kada šetate uličicama, uvek iznova upoznajete estetiku Španaca i tako vas iznenade svaki put. To je onaj momenat kada zavirujete u tuđe kuće ako je domaćinima upaljeno svetlo, ali ne da biste voajerisali i gledali ljude, već da osetite kako dišu njihovi domovi, šta biraju od lustera, zavesa, boja za zidove… A ako su u prizemlju i nemaju roletne, onda imate sreće jer vam je čitava unutrašnjost nečijeg stana na raspolaganju.

Ovo je jedna od tih kuća, ima prizemlje i prvi sprat. Ovo je dom i radno mesto, jer kako mnogi biraju home office za svoj biznis, to je slučaj i sa stanarima ove kuće. Da ne bismo zavirivali u njihovu spavaću sobu, ona je pozicionirana na spratu, a prizemlje je radni prostor. Ali ovde nije raspored prostorija zanimljiv, već za Špance netipična jednostavnost pri dizajniranju enterijera koji nastaje na temelju stare kuće. Ovde temelj nema samo bukvalno značenje, jer se širi na zidove, podove, materijale i detalje koji su zadržani iz prethodnih vremena i spojeni sa novim elementima kao da nikada nije postojala vremenska distanca.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat nosi naziv La Diana, a kako nam dizajneri kažu, to je bila njihova vežba – znate, nešto kao studentske vežbe. A zadatak je bio da spoje vizuelno i funkcionalno dva potpuno nezavisna i kontrastna segmenta unutar jednog zajedničkog – radni deo i stan. Strategija arhitekata zasnovana je na bušenju i rušenju postojaće ploče između spratova kako bi se stvorio otvoren prostor koji povezuje oba nivoa. Ta veza su novopostavljene stepenice, metalna platforma od 2,20 m, koja, osim prvobitne, ima i funkciju podele dnevnog boravka i kuhinje.

Kada je reč o privatnosti u prizemlju, ona je omogućena izgradnjom poluotvorenog prostora na spoljnoj terasi koja zapravo ima ulogu paravana između ulice i unutrašnjeg dela kuće.

Organizacija prostora na spratu je po principu: zidovi ograđuju spavaće sobe, dok su pregradni elementi zaduženi za skladišta i druge sobe. Tu su i stakleni paneli u plafonu i fasadi koji omogućuju dotok prirodnog svetla.

Izbor materijala diktirao je već postojeći izgled kuće, pa je tako redizajniranje išlo u stilu tradicionalne arhitekture. Deo gde se nalazila originalna terakota od prirodnog materijala zadržan je samo sada u formi trotoara. Zidovi su ogoljeni do cigle koja je u svoj svojoj nepravilnosti i originalnoj teksturi ostavljena kao završna obrada. Na prvom spratu je beton dominantan materijal, koji se sa zidova nastavlja na plafon i čini jedinstvenu celinu.

Arhitekte i stanari nove kuće složili su se da pri odabiru nameštaja koriste onu čuvenu manje je više, pa su komadi pažljivo odabrani sa idejom da ne dominiraju prostorom već da čine harmoničnu celinu sa materijalima koji su odabrani za enterijer.

Na prvi pogled ovo izgleda kao jednostavna građevina koja može biti svačiji dom, ali i kao poslovni prostor prijatne atmosfere kako za one koji u njemu provode svoje radne sate, tako i za one koji tamo dolaze na sastanak.

Ako slučajno imate pri ruci jednu kuću na sprat, probajte da zamislite kako bi izgledalo kada biste spojili poslovno i privatno, a da nema kompromisa ni na jednoj strani. Koliko znamo, stanari čiji je ovo dom se ne žale, naprotiv – njihova oba polja su zadovoljena i uspešno rade.

Dizajn: RÄS studio
Fotografije: Adrià Goula

The post Enterijer prošlosti i sadašnjosti u jednoj celini appeared first on 42 magazin.

Ni skoro tri decenije od kako je umro, ekstravagantni genije Salvador Dali ne prestaje da iznenađuje. I nije šokantno samo to što su ga u četvrtak ekshumirali iz grobnice u zdanju Salvador Dalí Theater-Museum radi testa očinstva koji je tražila njegova možda-da-možda-ne kćer Maria Pilar Abel Martinez, po zanimanju tumačica tarot karata, nadrealna je i činjenica da su njegovi čuveni brkovi, po kojima je umetnik bio prepoznatiljiv, potpuno netaknuti!

Ekshumaciji je prisustvovao i Narcis Bardalet, vođa tima za balsamovanje tela Salvadora Dalija pre 28 godina, koji je bio iznenađen sjajnim stanjem tela, a naročito brkova umetnika

„Brkovi su zadržali svoju klasičnu poziciju kazaljki na satu u 10 i 10“, rekao je Luis Peñuelas, generalni sekretar Fondacije Gala – Salvador Dali, koji upravlja muzejom, dodavši: „Ovo saznanje bilo je vrlo emotivan trenutak za sve nas.“

Gospođa Martinez, inače, tvrdi da je njena majka imala aferu sa ekscentričnim umetnikom 1955. godine, dok je radila za porodicu u kući pored Dalijeve, te da je ona rođena godinu dana posle afere

Podstaknuta insistiranjem svoje majke da joj Dali otac, pre deset godina uradila je dva DNK testa kože i kose sa maske koju je umetnik nosio, ali rezultati nisu bili dovoljno jasni. Ako ovaj test od prošle nedelje pak bude pozitivan, Martinezova će imati pravo na veliki deo imovine, budući da umetnik nije imao naslednike ni u braku sa suprugom Galom ni van njega.

5 zanimljivih činjenica o Salvadoru Daliju

1. Još od detinjstva imao je napade sadizma, pa je kao klinac, dok se šetao s drugarom preko mosta, ugledavši rupu na ogradi – iz čista mira gurnuo dečaka s pet metara visine na stene. Dečak je jedva preživeo sa teškim povredama, a Dali nije bio preterano ophrvan krivicom niti kajanjem.
   

2. Pošto je važio za vrlo pohlepnu i srebroljubivu osobu, dovijao se na razne načine ne bi li izbegao svoje finansijske obaveze. Pošto je voleo raskoš i dekadenciju, često je vodio veliko društvo na gala večere. Kada bi došao trenutak da plati račun, ispisao bi iznos na čeku, a s druge strane napravio crtež naočigled konobara, svestan da niko neće unovčiti papir sa skicom čuvenog slikara.
   

3. Iako je na prvu loptu Dalijev nadrealizam pun erotike teško povezati sa slatkastim filmovima Walta Disneyja, umetnik je dobio poziv da radi na nastavku filma Fantazija 1945. Osim toga, njegov projekat Destino nikad se nije pojavio u bioskopima, ali je objavljen kao kratki film 2003. godine.
   

4. Opsednut oblicima karfiola, Dali se 1955. iz Španije u Pariz vozio u svom autu marke Rolls-Royce Phantom II, na koji je natovario pola tone ovog povrća. Kasnije je izjavio da je bio očaran „logaritamskom krivom“ koja krasi oblike karfiola.
   

5. Pošto su i on i njegova supruga uživali u blagodatima otvorenog braka, organizujući jednom nedeljno orgije u svojoj kući, na jednoj od njih zadesila se i pevačica Cher. „Dali su mi u ruke predivnu, oslikanu gumenu ribicu. Dobila sam i daljinski upravljač kojim sam pomerala njen repić. Bila je poput dečje igračke. ’Ovo je stvarno zabavno’, rekla sam Daliju, na šta mi je on odgovorio: ’Biće još zabavnije kada je staviš na svoj klitoris.’
   

The post Bizarno i nadrealno: Dalijevi brkovi još stoje na 10 i 10 appeared first on 42 magazin.

Foto: Pol Viladoms

Dovoljno je da se samo spomene genijalni Antoni Gaudi, arhitekta koji do danas ostaje neprevaziđen, takozvano srednje ime Španije i svi momentalno pomislimo na njegove najpoznatije građevine kao što su Sagrada Famila, Casa Batlló, Park Güell i Casa Milá, koje neprestano iznova ostavljaju bez daha. Iako je Barselona, grad u kojem je čuveni Katalonac živeo i stvarao, prepuna njegovih manje poznatih arhitektonskih zdanja, njegova prva značajna građevina biće uskoro otvorena za javnost posle čak 130 godina.

Foto: Pol Viladoms

Casa Vicens, koju je Gaudi gradio kao dom za vlasnika fabrike keramike Manela Vicensa od 1883. do 1885. godine, restaurirana je i pretvorena u muzej. Ova zgrada ima četiri nivoa, jedan je od osam Gaudijevih projekata pod zaštitom UNESCO, a vodi se kao veliki debi i moćno predskazanje lucidne genijalnosti arhitekte čija je kreativna sloboda postala zaštitni znak njegovog celokupnog stvaralačkog opusa.

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja. Prikazujući sintezu konveksnih i konkavnih prostora, a u stalnoj interakciji s mediteranskom vegetacijom, Casa Vicens je jedno od ranih remek-dela art nouveaua i modernizma.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat konzervacije i restauracije obuhvatao je ozbiljan i detaljan rad, naročito na delovima koji su pretrpeli ozbiljna oštećenja, a koristeći originalnu tehniku izrade. Jedan od najreprezentativnijih prostora u kući jeste soba za pušenje s plafonom čija gipsana struktura jasno implicira na uticaj orijentalne umetnosti i fascinaciju egzotikom. Detaljna restauracija obnovila je i originalne zidove ovog prostora koji su urađeni tehnikom papier-mâche.

Foto: Pol Viladoms

Planirano je da Casa Vicens osim stalne postavke, čiji je cilj da predstavi bogat stvaralački opus graditelja, ima i seriju privremenih izložbi, te kulturnih i edukativnih aktivnosti za svoje posetioce.

Foto: Pol Viladoms

Zanimljivo je da je kuća doskora bila u privatnom vlasništvu da bi, kada ju je kupila privatna banka MoraBanc iz Andore, bila restaurirana i pretvorena u muzejski prostor otvoren za posetioce, što je definitivno stavlja na must-see spisak ako vas put nanese u Barselonu.

The post Must-see u Barsi: Gaudi kakvog niste videli 130 godina appeared first on 42 magazin.