Kada vam kažu da je stan stare gradnje, kako zamišljate da izgleda redizajn i koliko se nov prostor razlikuje od nekadašnjeg? Ovaj projekat spaja nekad i sad, ali i poslovni i privatni život, win-win!
Kada se spomene Barselona, a zatim joj se arhitektura pripoji, odmah je asocijacija Gaudi. Njegove neverovatne građevine sa detaljima koje u beskraj otkrivate svaki put kada kročite u blizini zidina s njegovim potpisom jesu lična karta ovog grada. I ne samo ovog grada, već čitave zemlje. Ali jasno je da Barselona nije samo to, ima tu mnogo modernih zgrada, mnogo stakla, betona, svedenih linja, futurizma i svega što donosi novo vreme.
Kada šetate uličicama, uvek iznova upoznajete estetiku Španaca i tako vas iznenade svaki put. To je onaj momenat kada zavirujete u tuđe kuće ako je domaćinima upaljeno svetlo, ali ne da biste voajerisali i gledali ljude, već da osetite kako dišu njihovi domovi, šta biraju od lustera, zavesa, boja za zidove… A ako su u prizemlju i nemaju roletne, onda imate sreće jer vam je čitava unutrašnjost nečijeg stana na raspolaganju.
Ovo je jedna od tih kuća, ima prizemlje i prvi sprat. Ovo je dom i radno mesto, jer kako mnogi biraju home office za svoj biznis, to je slučaj i sa stanarima ove kuće. Da ne bismo zavirivali u njihovu spavaću sobu, ona je pozicionirana na spratu, a prizemlje je radni prostor. Ali ovde nije raspored prostorija zanimljiv, već za Špance netipična jednostavnost pri dizajniranju enterijera koji nastaje na temelju stare kuće. Ovde temelj nema samo bukvalno značenje, jer se širi na zidove, podove, materijale i detalje koji su zadržani iz prethodnih vremena i spojeni sa novim elementima kao da nikada nije postojala vremenska distanca.
Projekat nosi naziv La Diana, a kako nam dizajneri kažu, to je bila njihova vežba – znate, nešto kao studentske vežbe. A zadatak je bio da spoje vizuelno i funkcionalno dva potpuno nezavisna i kontrastna segmenta unutar jednog zajedničkog – radni deo i stan. Strategija arhitekata zasnovana je na bušenju i rušenju postojaće ploče između spratova kako bi se stvorio otvoren prostor koji povezuje oba nivoa. Ta veza su novopostavljene stepenice, metalna platforma od 2,20 m, koja, osim prvobitne, ima i funkciju podele dnevnog boravka i kuhinje.
Kada je reč o privatnosti u prizemlju, ona je omogućena izgradnjom poluotvorenog prostora na spoljnoj terasi koja zapravo ima ulogu paravana između ulice i unutrašnjeg dela kuće.
Organizacija prostora na spratu je po principu: zidovi ograđuju spavaće sobe, dok su pregradni elementi zaduženi za skladišta i druge sobe. Tu su i stakleni paneli u plafonu i fasadi koji omogućuju dotok prirodnog svetla.
Izbor materijala diktirao je već postojeći izgled kuće, pa je tako redizajniranje išlo u stilu tradicionalne arhitekture. Deo gde se nalazila originalna terakota od prirodnog materijala zadržan je samo sada u formi trotoara. Zidovi su ogoljeni do cigle koja je u svoj svojoj nepravilnosti i originalnoj teksturi ostavljena kao završna obrada. Na prvom spratu je beton dominantan materijal, koji se sa zidova nastavlja na plafon i čini jedinstvenu celinu.
Arhitekte i stanari nove kuće složili su se da pri odabiru nameštaja koriste onu čuvenu manje je više, pa su komadi pažljivo odabrani sa idejom da ne dominiraju prostorom već da čine harmoničnu celinu sa materijalima koji su odabrani za enterijer.
Na prvi pogled ovo izgleda kao jednostavna građevina koja može biti svačiji dom, ali i kao poslovni prostor prijatne atmosfere kako za one koji u njemu provode svoje radne sate, tako i za one koji tamo dolaze na sastanak.
Ako slučajno imate pri ruci jednu kuću na sprat, probajte da zamislite kako bi izgledalo kada biste spojili poslovno i privatno, a da nema kompromisa ni na jednoj strani. Koliko znamo, stanari čiji je ovo dom se ne žale, naprotiv – njihova oba polja su zadovoljena i uspešno rade.
Dizajn: RÄS studio
Fotografije: Adrià Goula