Muzički pravac i stil dua zalagasper jednom rečju bi mogli da se opišu kao umetnost. Bilo da je reč o samim numerama, stilu ovo dvoje muzičara ili celokupnom vizuelnom identitetu, oni su uneli svežinu na balkansku muzičku scenu. Nakon što su isti utisak stekli i gledaoci na globalnom nivou, dvojac zalagasper predstavio se i novim singlom Come to Me na engleskom jeziku, koji stiže odmah nakon njihovog putovanja u Tel Aviv, gde su na Eurovision Song Contestu predstavili Sloveniju, ali i zainteresovali slušaoce širom sveta, pa i u Srbiji, za više detalja o sebi, svojoj muzici, kao i varnicama koje se javljaju kad god se pojave na sceni!

Nedavno ste promenili ime iz Zala Kralj & Gašper Šantl u zalagasper i objasnili da ste to uradili kako bi vaši slušaoci i fanovi mogli lakše da ga izgovaraju. Čini ste da dosta brinete o njima?
Gašper: Primetili smo da puno slušalaca, posebno van Slovenije, ima problem sa izgovorom naših imena. Zapravo, Mark koji pušta našu muziku u svom frizerskom salonu u Pragu (hvala!) nam je rekao da ima problem da mušterijama koje se raspituju prenese koji izvođači su u pitanju, kao i da je njima teško da zapamte, tako da – Mark, ovo je za tebe!
Osim toga, naravno, mi uživamo u pisanju muzike, ali isto tako želimo i da se ona čuje i zahvalni smo svima koji, takoreći, šire priču o nama, pa nam je važno i da im to olakšamo na ovaj način.

Zala: Znamo da je ljudima na neki način jednostavnije da osete vezu sa nama jer smo par, između ostalog, ali ne bismo voleli da to bude naš selling point

Ovo je vaš prvi singl na engleskom jeziku. Da li je nastup na Eurosongu imao uticaja?
Zala: Ova numera je zapravo bila spremna već u decembru prošle godine, kada još uvek nismo znali da ćemo ići u Tel Aviv. Mi na nastupima redovno izvodimo i numere na engleskom, ali ovo je prva koja nam je toliko prirasla srcu da smo poželeli da je objavimo i kao singl, a Eurosong je učinio da ovo bude idealan tajming.

Svetska publika je primarno primetila vašu bliskost i emociju na sceni. Međutim, imajući u vidu da je u pitanju Eurovision Song Contest, da li je takav nastup bio neki vid isplanirane koreografije ili je to zapravo slika vašeg odnosa uopšte?
Zala: Znamo da je ljudima na neki način jednostavnije da osete vezu sa nama jer smo par, između ostalog, ali ne bismo voleli da to bude naš selling point. Zapravo, u situacijama kada imam tremu, što je svakako bio slučaj na toj velikoj sceni, volim da gledam u Gašpera i to me čini mirnom, ali to svakako nikada neće biti naša strategija. Mi jesmo par, ali prvobitno smo autori.
Gašper: To što smo zajedno jeste neki vid dodate vrednosti na ovom projektu, ali iako radimo i živimo zajedno i delimo puno hobija, to nije razlog zbog koga bismo voleli da ljudi prvobitno čuju za nas i našu muziku.

Gašper: Mark koji pušta našu muziku u svom frizerskom salonu u Pragu nam je rekao da ima problem da mušterijama koje se raspituju prenese koji izvođači su u pitanju, kao i da je njima teško da zapamte, tako da – Mark, promenili smo ime, ovo je za tebe!

Vrlo ste mladi, a već radite sa Universal Musicom, predstavljali ste Sloveniju na Eurosongu… Šta biste istakli kao najvažniji faktor za uspeh? Talenat, veliki trud, čak i prisustvo na društvenim mrežama, možda?
Gašper: Rekao bih da je naša osnovna odlika upornost. Kada je trebalo da izdamo prvi singl, izguglali smo sve radio-stanice u Sloveniji i, nakon što su Valovi izašli, jako dugo smo svakog dana slali po desetak mejlova pre nego što smo dobili prvi odgovor. Na taj način upoznali smo radio-stanice sa našim radom i, čak i ako nas nisu odmah puštali, utabali smo put našem sledećem singlu.
Zapravo, važno je da znaš da si spreman sve da daš da bi uspeo u onome čemu težiš.
I sa druge strane, ako stvaraš nešto sa čime ni sam ne možeš da se povežeš, niko drugi neće moći.

Verovatno nisu svi upoznati sa činjenicom da vaše numere govore o konkretnim periodima u vašim životima i o situacijama koje su se zaista odvijale u datim trenucima. Ako biste mogli da birate, o čemu bi govorile naredne tri pesme?
Zala: Ovog trenutka se nadam da ćemo u narednom periodu puno pisati o moru. Baš puno.

Da li biste neku od vaših pesama mogli da izdvojite kao najemotivniju?
Zala: Po mom mišljenju, definitivno Baloni. To je bio period kada smo se nas dvoje jako zbližili, ali je Gašper u isto vreme dobio ponudu da ode u Berlin i radi u studiju Hansa. To je značilo da sam istovremeno presrećna zbog ove prilike, hej, reč je o jednoj od najboljih produkcija u Evropi, ali isto tako značilo je i da ga možda više neću videti.
Gašper: Da, ja jesam neko ko zapravo radi toliko da zaboravlja da bi trebalo uz to da vodi i neki kul život i tada sam želeo da znam da li će mi se zapravo ukazati ovakva velika prilika, bio sam više nego znatiželjan. Ipak, to je trenutak kada sam odlučio da ostanem ovde sa Zalom.

Gašper: Važno je da znaš da si spreman sve da daš da bi uspeo u onome čemu težiš. I sa druge strane, ako stvaraš nešto sa čime ni sam ne možeš da se povežeš, niko drugi neće moći

Jednom prilikom ste spomenuli kako najviše volite kada se ljudi na vašem koncertu potpuno isključe iz svega ostalog. Da li i vi to nekada radite, kako izgledaju trenuci u kome zaboravljate na svet oko sebe?
Zala: Prvo, nemojte ni u tome da preterujete! Ali ja sam neko ko je vrlo dobar u psihičkom bežanju od stvari (smeh)!
Gašper: Zapravo, mnogo je lakše reći da ćemo da usporimo i zaboravimo na sve nego da to zapravo uradimo. Ja sam neko ko je opsednut jednom mišlju dok god je ne reši, uglavnom. Međutim, vožnja bicikla je moj beg, to su trenuci kada moraš da se fokusiraš na neke druge stvari, a ujedno imaš priliku da se odmoriš od svake brige.

Gašper: Kada je trebalo da izdamo prvi singl, izguglali smo sve radio-stanice u Sloveniji i jako dugo smo svakog dana slali po desetak mejlova pre nego što smo dobili prvi odgovor

I za kraj, reč cuddle se dosta provlači po vašim pesmama, na Instagramu… Da li zaista toliko volite da se mazite?
Da! To je najbolja stvar na svetu.

The post zalagasper: slovenački muzički duo autentične svežine appeared first on 42 magazin.

Slovenija, nevelika zelena oaza. Najčistija država na svetu. Preko pedeset procenata šumskog tla dominira. Trava savršeno podšišana. Hrana savršeno servirana. Priroda taknuta tek toliko da se malo ukroti, nikako porazi. Čovek pred slovenačkom prirodom može se samo nakloniti, i pri naklonu neće isprljati ruke.

Slovenija nije samo Bled. Predstavljamo vam ne toliko otkrivena bogatstva ove zemlje u kojoj je nekad Marija Terezija tražila porez na svetlost, a koja danas svetli kao zvezda.

Napomena: Nekolicina slova biće izostavljena.

A – Atlantida Boutique Hotel

Smešten u Rogaškoj Slatini, ušuškan u šumskom krajoliku, ovaj hotel nudi, u pravom smislu te reči, potpuni spa ugođaj. U kompleksu hotela nalazi se i Donat MG voda, kao i centar za zdravlje, tako da posetioci mogu da uživaju, da se odmaraju i leče. Sama estetika hotela uređena je po modernim standardima s prijatnom notom.

B – Banje

Banjanje na sve načine. Slovenija vam omogućava banju na svakom nivou: vazdušnom, vodenom, duhovnom i mentalnom.

V – Vino

Dobro. Imate hotel, imate pogled, imate prirodu, a imate i vino. In vino veritas bi mogla biti maksima slovenačkog vinskog kraja. Iako je i tamnije vino popularno, bela vina koja naročito dobro idu uz ribu, kojoj se poklanja posebna pažnja, pružaju vinski raj sladokuscima. Malvazija vas može samo zavodljivim imenom opiti. Kad kupujete vino u Sloveniji, pokušajte da pronađete lokalna mesta i lokalne prodavce, ne kupujte ga u skupim suvenirnicama.

G – Grand hotel Bernandin

Na korak od mora, portoroški hotelski biser. Ovaj hotel grandiozan je veličinom i sadržajem. Pet zvezdica zaslužuje na više nivoa: u restoranu hotela kuva za vas cenjeni kuvar, imate i plažu, bazen neveliki, ali s velikim pogledom, spa ugođaji na svim nivoima (i spratovima), prijatno i predusretljivo osoblje, sobe visokog estetskog sklada. Ovaj hotel je luksuz na mnogo spratova. Možete dobiti tajlandsku masažu, potom uživati u šampanjcu i pojesti grožđe, prilično dobar izbor jednog starogrčkog lenčarenja i napajanja.

D – Donat MG

Legenda kaže da je izvor rogaške mineralne vode nastao kada je Pegaz svojim kopitom dotaknuo tle i izazvao pomeranje slojeva zemlje. Mnogo turista dolazi u Rogašku Slatinu da se odmori i isceli telo i duh. A ako ste u prolazu, možete vodu degustirati direktno s česme. Postoje topla i hladna voda i svaka ima svoju funkciju. Onima koji su na višednevnom lečenju tačno se određuje doza vode koju smeju popiti. Karakterističan simbol prirodne mineralne vode Donat Mg i dan-danas ostaje Apolon, bog lepote i zdravlja, za šta je prema legendi zaslužan upravo Pegaz.

E – Energija

Energija spoja tradicionalnog, modernog i prirodnog je neuništiva.

Z – Zamak Rajhenburg

Na planinskom puteljku na stenovitoj uzvisini, nad veličanstvenom Savom, nalazi se zamak Rajhenburg i odatle ne mrda vekovima, tačnije od 12. veka. U prvih nekoliko vekova ovaj zamak nije imao mnoštvo turbulencija dok nisu stigli monasi Trapisti, koji su zamak pretvorili u manastir, i to kakav! Dr Helena Rožman pripovedaće vam o jednoj od najzanimljivijih priča koju jedna monaška porodica čuva – priču o čuvenim Trapistima. Ali zamak nije samo to, u sebi pohranjuje i kutak za savremenu umetnost, čime se povezuje s prohujalim vekovima.

I – Istra

Iako će, možda, mnogi na reč Istra privući asocijacije na Hrvatsku, ne treba zaboraviti da svoj komad Istre ima i Slovenija. Slovenačka Istra je ono najbolje što istarska regija nudi: Jadran, vino, riba, arhitektura, kamen, so. Jedan pravi mali skup za nostalgičare i hedoniste. Luka, miris ribe, Portorož lasvegaske otmenosti, Piran umočen u more. U Istru se ne putuje, u Istru se zaljubljuje.

J – Jabuke

Očigledno jedan od omiljenih sastojaka za desert. Jabuka u svim oblicima! Jabuka pečena, u piti, umotana, ušećerena, sveža, topla, hladna, s bademom, mlekom, vanilom, kremom, domaćim sladoledom od grožđa i čokoladom. I kako kažu u Sloveniji: „Da se poslatkamo!“

K – Kopar

Jedina luka u Sloveniji. Idite u Kopar i osetite mletački duh, prodaju antikviteta pored Jadrana, trg italijanskih estetskih razmera i, ako ništa drugo, posetite Lejdi, koparskog papagaja slomljenog krila.

L – Lokalno

U koji god restoran da odete, u koji god hotel da kročite, na kom god putu se nađete, ono čime se ova obimom nevelika država ponosi – to će vam i prikazati! Lokalno, lokalno, uzemljeno, utemeljeno, u istoriju upisano. Svako vino govori. Svaki kamen peva. Svaka riba ima svoju priču. I tako možete u Portorožu pojesti brancin po kog dolaze avionom milanski kuvari kad očekuju važne goste.

LJ – Ljubljana

Epicentar kulturnog slovenačkog života.

M – Monasi trapisti

Volite sireve? Volite trapist? E onda nije zgoreg da znate da je od tog sira privređivao jedan specifičan katolički monaški red – trapisti. Pored toga što su pravili sir, među prvima su počeli da se bave proizvodnjom čokolade i piva. Ali ono što je specifično, pored toga što su doprineli proizvodnji, jeste njihov habitus. Način života ovih monaha je ono što fascinira. Nosili su plašteve s kapuljačama da im pogled ne bi sezao levo ili desno, već samo ispred. Spavaonice su im bile tek tolike da stanu krevet i ikonica. Nisu mnogo govorili, u kodeksu njihovog življenja bio je život bez mnogo reči, pa su čak koristili i neverbalno sporazumevanje. Uglavnom su se hranili skoro kao vegani, moglo bi se reći da su oni arhivegani. Ali uz sav taj asketski život, umeli su da prave i po sto tona čokolade i postanu njeni najveći proizvođači.

N – Natrijum-hlorid

Ili – so. Ako svraćate u Piran, Soline ne smete propustiti, na Tartinijevom trgu, preko puta spomenika gospodinu kompozitoru u prirodnoj veličini, prodaje se so u svakojakim oblicima, a tradicija ručnog spravljanja soli stigla je čak i do Japana.

O – Otočec zamak

Prva odrednica – jedini zamak na rečnoj obali u Sloveniji. Ali nije to ono što ga čini posebnim – srednji vek se ovde spaja sa elegancijom, modernost i autohtono se sudaraju. Unutar bedema možete se osetiti zatočeno, ali ne kao da želite da pobegnete, već kao da želite da se prepustite. Ono što me je zadivilo jesu smela dizajnerska rešenja geometrijskih oblika koja su se savršeno uklopila uz teški i masivni stil zamka. Zamak je deo svetskog lanca dvoraca Relais & Châteaux. Nije ni čudo što ovaj zamak ima svoj Wall of fame i što je, jednom Rodžer Mur tražio vino odatle, ali o svemu tome – zaseban tekst.

P – Piran

Putnici, pažnja! Piran nije samo usputno stajalište na putu do Venecije. Piran je mikroraj za sebe. Jeste mali i dovoljno je nekoliko sati aktivnog obilaska da se obiđe, ali za upijanje mu pružite još neki dan. Ovo nije grad u kojem ćete, nužno, osoliti stopala. Ali ovo jeste grad u kom možete da pišete. Baš tako izgleda grad u koji odlazite da pišete i da šetate stenovitim priobaljem. Pomalo trošne građevine pastelnih boja pružaju neumitni osećaj pripadnosti. A kad je grad mali, sve je lokalno, ali ono što nije bilo lokalno – bio je gradonačelnik iz Gane. Meštani su pak u jednom trenutku odlučili da žele novog gradonačelnika, te su postavili stranicu na Facebook i tako su dobili novog gradonačelnika koji je fotograf. Svašta stane u dušu malog grada!

R – Riba

Ljubitelji morskih plodova, ujedinite se i celivajte tle koje nosi takve plodove.

S – Salina, restoran

Dobro. Želite nešto baš elegantno, čisto, estetski dovedeno do savršenstva – restoran Salina u Portorožu je to što tražite. Restoran nije stalno otvoren za javnost, ali spreman je da ugosti konferencije, događaje, manje svadbe. Kad uđete unutra – sve je toliko čisto i na granici sterilnog da niste sigurni da li se tu uopšte jede, ali baš to mu daje neku posebnu draž. Dominiraju opuštajuća bela boja i boja roze zlata. U prostoriji se nalazi i jedna instalacija u obliku drveta, na kom se služi mezetluk. A da bi sve bilo začinjeno ekskluzivnim tonom, hranu dobijate služenu pod staklenim zvonom koje je pravljeno za taj restoran, a samo to staklo vredi oko 200 evra. Hrana je lokalna i za nju je zadužen gospodin koji je naširoko priznat u Sloveniji. Ali ono što se ne meri novcem jeste pogled na more.

T – Tri lučke

Kako, izgleda, tradicija nalaže – i ovaj se dragulj nalazi na bregu s tri svetiljke, pa otud i naziv, a one su putokaz za pogled koji, opet, nema cenu. Zato u ovaj restoran treba doći danju, posebno za one ljubitelje dobrih instagramskih, panoramskih fotografija. Na ulazu će vas dočekati prijatni, dobro informisani ugostitelj koji će vas sprovesti do vinskog podruma. Izbor vina je fascinantan, a najviše se ponose lokalnim vinima. S debelim razlogom. A dok jedete predjelo, možete videti kuvara kako izlazi ispred i bere začinsko bilje koje će koristiti za glavno jelo. Prava mala hedonistička priredba. Jelovnik nije kvantitativno bogat, već je kvalitativno pravljena selekcija najboljeg što mogu ponuditi. O prostoru govore fotografije. Dovoljno je veliki da primi i mladence, i svatove, i kumove, i pse. A za one kojima bude toplo – napolju je infinity bazen s pogledom na vinograde. Voila!

U – Uf, tartufi

Slovo t mi je bilo zauzeto, ali morala sam negde udenuti. Mart, 2019. – mesec kad sam se zaljubila u tartufe. Slovenija nije samo plodno tle za vinovu lozu, već se i na tridesetak centimetara u mračnoj zemlji nalazi jedna od najskupljih gljiva na svetu. A kulinari je, zdušno, mešaju u svakojake specijalitete. Preporuka: u restoranu dvora Otočec jela sam najfiniji potaž od špargle i tartufa.

F – Fontana vina

Deset kilometara od Kopra, vinskim putem stižete i do jednog finog restorana, a preko puta – zastakljena kućica, ljubazni radnici, drveno burence i… wait for it… vinska fontana. Prva i jedina u Sloveniji. U kućici za sedam-osam evra možete pazariti užitak s pogledom, što je, izgleda, prateći dekor svakog slovenačkog užitka. Dobijate staklenu čašu u vrećici i tri žetona. Jedan žeton – jedno sipanje. Možete izabrati vine koje želite, a u ponudi su malvazija, šardone, županovo vino iz Istre.

H – Hotel Piran

U Piranu nema mnogo hotela, ali ono što se nudi je stvarno posebno. Hotel Piran ne mrda s obale još od 1913. godine. I, iako hoteli generalno odišu miomirisima, ovaj bih izdvojila kao jedan od najmirisnijih hotela. Na samo nekoliko koraka od vode, moderno uređen enterijer, s pak impozantnim eksterijerom od pre Prvog svetskog rata, pruža vam potpuni ugođaj. A šta bi jedan ugođaj bio bez nestvarne lokacije? Široka terasa hotela, koja je urađena u pomalo berlinsko-hipsterskom stilu, s 2.400 sati sunca, delić su onog što vas očekuje. S obzirom na to da je Piran mali, lokacija je i više nego povoljna.

C – Celje

Sigurno ste naleteli na Zlatarnu Celje, a možda niste bili sigurni odakle je – sad znate. U središnjem delu Slovenije, grad Celje odmah vam se otvara, kao i priča o celjskim grofovima. Grad vrca od istorije, pa je tako neizbežno da posetite Muzej Celja i vidite grad pod gradom, lapidarijum i saznate zašto Melanija Tramp nije ni do kolena Barbari Celjskoj.

Č – Čistoća

Slovenija je jedna od najzelenijih država. U njoj se spajaju Alpi i Mediteran. Ova oblast iznedrila je ljude koji brišu za sobom i pred sobom, ali i pored sebe. Kad putujete kroz krajolike i duž slovenačkih sela, iznenadiće vas to da je svaki travnjak savršeno podšišan, kao da postoji strogi zakon za to. Međutim, od meštana saznajem da je to njihova volja, budući da su narod vredan i da ne žele da zagađuju ono što imaju. I takvu prirodu koja pruža nasušni kiseonik i mir treba nagraditi takvom čistoćom.

Š – Šta? Višnjeva torta

U hotelu Evropa, jednom od najstarijih hotela koji se nalazi u Celju, s prekrasnim pogledom na kulu možete okusiti i višnjevu tortu. A šta je višnjeva torta? Slatkiš čiji recept ima jedan čovek, a jedan od sastojaka torte kuva se i po pedeset sati. Zaintrigirani?

The post Slovenija – od A do Š appeared first on 42 magazin.

Pre nekoliko dana bili smo u slovenačkoj Postojnskoj jami gde je, u jednoj od dvorana impozantne pećine, predstavljen novi beauty must have – gelasta formula upakovana u luksuznu, ali minimalno dizajniranu bočicu.

Zašto je beauty proizvod predstavljen u pećini? – nameće se pitanje. Zbog toga što je u srži formule mineralizovana voda kojom pećine obiluju. Minéral 89 sadrži ovaj dragoceni sastojak u visokoj koncentraciji od čak 89 odsto, po čemu je proizvod i dobio ime, a udružen je s hijaluronskom kiselinom prirodnog porekla koja osnažuje kožu i povećava njenu otpornosti.

Postojnska jama, Slovenija – predstavljanje inovacije Mineral 89

Prvi utisci

Nanošenjem proizvoda javili su se i prvi utisci – brzo se upija i u trenu stvara potpuno proziran sloj koji koži daje punoću, a bez osećaja težine. Koža odmah dobija bogatiji tonus i blistavost.

Prvi utisci – brzo se upija i u trenu stvara potpuno proziran sloj koji koži daje punoću, a bez osećaja težine

Deluje da upravo taj jedinstveni spoj mineralizovane vode i hijaluronske kiseline ističe #Minéral89 u odnosu na druge proizvode.

Savet stručnjaka

Na prezentaciji, među Vichy ekipom kozmetičkih eksperata, našlo se i nekoliko dermatologa koji su nam objasnili zbog čega je bilo neophodno da se ovakav proizvod pojavi na tržištu. Zagađenje, stres i umor su samo tri svakodnevne stvari kojima je koža izložena. Minéral 89 osmišljen je da se bori protiv svakodnevnih negativnih agenasa, jača kožu i čini je otpornijom prema spoljnim štetnim uticajima.

Namenjen je i ženama i muškarcima, a odlična karakteristika ove formule je ta što odgovara baš svim tipovima kože, čak i osetljivoj

Formulisan sa što manje sastojaka, proizvod je tako primeren i za osobe sa osetljivom kožom.

Sa samo 11 sastojaka, Minéral 89 je jednostavan, ali efikasan. Hijaluronska kiselina je molekul koji može da zadrži vodu u količini i 1.000 puta većoj od svoje težine i tako hidrirajući pruža zaglađenu kožu lica i zdraviji izgled. Velika raznolikost minerala deluje kao booster i jača barijeru kože.

Ko može da ga koristi?

Ovo je naš omiljeni deo – svi! Namenjen je i ženama i muškarcima, a odlična karakteristika ove formule je ta što odgovara baš svim tipovima kože, čak i osetljivoj.

Suva koža: Minéral 89 biće najbolji prijatelj suvog tena. Sadrži 89 odsto Vichy termalne mineralizovane vode, pa će kožu držati na optimalnom nivou hidratacije, bez suvih predela koji se ljuspaju.

Osetljiva koža: Zahvaljujući umirujućoj formuli, Minéral 89 će odmah umiriti preterano osetljivu kožu. U slučaju da vam je koža osetljiva i crvenkasta, ovaj dnevni booster koji gasi žeđ kože brzo će doneti olakšanje.

Masna koža: Zahvaljujući nemasnom finišu, u Minéralu 89 će moći da uživaju i osobe sa masnim tipom kože. Štaviše, on će hidrirati kožu a neće začepiti pore!

Normalna koža: Čak i normalna koža može imati suvih ili dehidriranih delova, zato koristite Minéral 89 kako biste ten održali blistavim tokom cele godine.

Kako se koristi?

Nanesite dve kapi Minéral 89 boostera na čistu kožu lica i vrata kao prvi korak svakodnevnog rituala nege.

The post Mineralna magija za sve tipove kože appeared first on 42 magazin.

Njega stalno sa svih strana spopadaju ideje i reči, kako one koje će tek završiti u knjizi ili reklami, tako i one koje u reklamama žive. Pisac i stručnjak za oglašavanje, filozof i kopirajter koji uvek traži i pronalazi nov ugao iz kog posmatra stvari, učitelj koji drugima daje smernice kako da lomeći um ne slome vrat, povremeno scenarista, radijski voditelj na službenom putu, trenutno posvećen kvantnoj fizici…
Slavoljub Stanković napisao je četiri romana, The Box, Split, Prvaci sveta, Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga, i delo o životu u nama i životu oko nas Knjiga utisaka; slovi za jednog od najboljih pisaca mlađe srednje generacije, a neprekidno piše, piše, piše…
Možda novu knjigu?
Kao veliki ljubitelj košarke u svom poslednjem romanu Prvaci sveta (2014) podsetio nas je kako su ljudi nekad u SFRJ pratili finala zlatne košarkaše reprezentacije, pa smo se zapitali kako je on pre mesec dana doživeo eks-Ju finale na Evropskom prvenstvu.

Zamalo da budemo prvaci Evrope. Nekad smo bili prvaci sveta, to je i naziv tvog poslednjeg romana. Sa kim si gledao utakmicu, da li si se nervirao i da li si navijao?
Utakmice sam gledao u radnoj sobi sa Šarencem i Sedlačekom. Dakle, sam Tokom prenosa vračam, bajem, zračim… Imam dve košarkašice u kući, moram da se krijem, da ne vide koliko mi to sve znači. Kad je Kuzmić promašio bacanja, to je bilo to. Ugasio sam TV i poslao čestitke Slovencima koje znam.

Danas jedan tvit ili post može da učini koliko i milionska kampanja. Slava je strava

Dve mikropriče o tome kako se gledala, a potom i slavila, ova finalna utakmica u Beogradu (Srbiji) i Ljubljani (Sloveniji)?
Tri mejla pre utakmice. Iz Ljubljane: „Šteta što nisu i Hrvati završili s medaljom, Slaboljube, zar ne? No, kot mi rečemo: kdor zna, pač zna!” Iz Beograda: „Oni bi sišli sa postolja.“ Iz Zagreba: „Dobro je, jednom će susjedu svakako krepati krava.“

Da li si pogledao film 250 stepenica o zlatnoj košarkaškoj reprezentaciji Jugoslavije iz ’85? Ko je baštinik eks-Ju košarke?
Imao sam mesto u drugom redu, ali nisam stigao na projekciju zbog sveopštih predizbornih radova po beogradskim ulicama. Tu se nalazi i odgovor na drugo pitanje – političari. Vešto koriste svaki javni događaj, bila to medalja ili ubistvo. Što se košarke tiče, jasno je da su naši treneri najbolje nastavili ideju.

Propaganda je sveprisutna. Nema dana bez reklama. Recimo, svi naši profili na društvenim mrežama, zar to nije i oglašavanje?

Tvoje knjige (Split, Prvaci sveta) vezane su za region i imale su izdavača i u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji, a inače puno sarađuješ sa ljudima diljem eks-Ju. Da li si potpisao Deklaraciju o zajedničkom jeziku? Dominiraju nostalgija, nacionalizam, a za normalno ljudi moraju da se bore peticijama i deklaracijama. Ko se ovde ne razume?
Valjda jesam, ne sećam se više. To je poligon na kome razuman čovek nema šta da traži. Nemamo iste interese. Politika deli, umetnost spaja.

Kada će tvoj četvrti roman? Šta je tvoja nova tema? Stižeš li da pišeš budući da si angažovan na mnogo frontova? Ništa skoro nisi objavio, a svuda te ima.
Misliš, peti? Četvrti je roman u stihu za decu Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga.

Ups! Da, peti!
Trenutno pišem reklame, držim predavanja i gostujem po festivalima. I mene zanima kad će taj moj sledeći roman.

Šta misliš o tzv. piščevoj krizi kreativnosti?
Kriza se javlja kad se ambicija uzdigne preko mere. Skromnost leči svaku krizu.

Voliš da se izražavaš u stihu. Odgovori nam u rimi – jesi li ti epski ili lirski čovek?
Ja sam slovoljub. Stih ili proza, od tog me pitanja hvata nervoza.

Najbolja knjiga svih vremena?
Nije još napisana.

Ti si i stručnjak za oglašavanje, kreativni direktor u velikoj kompaniji i veoma angažovan kopirajter, a sve popularniji je kurs za kopirajtere ili kreativno pisanje koji vodiš u Filmskoj školi PREDITOR. Šta je to kopirajting? I kako to ide sa tim učenicima, kojih je sve više? Kako prepoznaješ talente?
Kopirajting je primenjeno pisanje. Kreativna komunikacija koja pomaže prodaji. Pozicioniranje u svesti potrošača. Pokretanje na akciju. Filozofija nebitnih stvari. I tako dalje. Moji učenici su moje mlađe kolege, nežni, krhki, hrabri i maštoviti ljudi. Trudim se da oni prepoznaju svoje talente, moje je da ih inspirišem da što više pišu.

Mnogi čuveni pisci, Džejms Džojs, F. Skot Ficdžerald, Salaman Ruždi, Don DeLilo, Frederik Begbede, Džordž Orvel, Duško Radović, Momo Kapor, Duško Kovačević, Ivan Tokin, Ana Rodić, Marko Vidojković…, radili su, tj. rade kao kopirajteri. Ima li danas književnosti u kopirajtingu ili, možda, kopirajtinga u književnosti?
Dobro je kada se reklama pretvori u umetnost. Obrnuto nije dobro.

Ko je stariji, Slavoljub pisac ili Slavoljub kopirajter?
Pisac. Ali obojica slušaju filozofa.

Čime počinje svako pisanje?
Čitanjem. Kako napisanog, tako i onoga između redova. Čitanjem lica, postupaka, događaja, duha vremena…

Gde je advertajzing danas? Šta je reper za dobru i uspešnu reklamu, čujem da ljudi stalno govore „jao, na šta ovo liči“? Kriza kreacije, zakoni ekonomije, nešto drugo, šta?
Advertajzing je jedna od najrazvijenijih oblasti naše stvarnosti. Propaganda je sveprisutna. Nema dana bez reklama. Recimo, svi naši profili na društvenim mrežama, zar to nije i oglašavanje? Zar ovaj intervju nije i neka vrsta reklame? Teško je razdvojiti pojavnost od suštine, šta tu uopšte nije promocija… I u vezi sa tim, ako govorimo o krizi kreacije, ona je, paradoksalno, u hiperkreaciji. Danas jedan tvit ili post može da učini koliko i milionska kampanja. Slava je strava.

Ko je majstor, uslovno rečeno, ove manipulacije?
Onaj ko ume da razume.

Najbolja reklama/kopirajter svih vremena?
Zanatski gledano, nažalost, Gebels.

Tvoj najuspešniji slogan ili hedlajn? Na šta si ponosan?
Ko u Beogradu živi, taj Beograd i stvara.

Klijent ili potrošač?
Potrošač je jedini klijent.

Daj nam hedlajn za oglas za Slavoljuba pisca.
„Taj diše da piše“. A za knjige, recimo, „Smejaćete se – do suza.“

Kakve veze imaju košarka, književnost i kopirajting osim što sve tri reči počinju na „k“?
Sva tri pojma su zasnovana na igri – loptom, rečima ili idejama. Da parafraziram Andrića, u igri je lepota. Zlobnici bi rekli, Ivo je voleo žensku košarku, zato.

Na Radiju Laguna vodiš emisiju Pisci biraju u kojoj tvoje kolege pisci biraju muziku. I ne pričate gotovo uopšte, a ti si inače glagoljiv, kao i pisci inače. Šta znači tuturtutu?
Tutu. Naziv albuma i numere Milesa Davisa. Planirao sam da celu emisiju vodim nemuštim jezikom, ali ukinuti smo pre nego što sam skroz odlepio. Koncept emisije je, inače, izbor muzike pisaca iz celog regiona. Trajemo sedam godina. Trenutno smo na službenom putu.

Politika deli, umetnost spaja

Šta ljudi mogu da puste dok čitaju ovaj intervju sa tobom?
Upravo se završila Bojana Vunturišević Kese etikete. Evo, ide pesma Nisam dobro Đorđa Miljenovića. „Koga bole ku*ac, šta se meni dešava…“

Jesi li kao filozof spoznao nešto novo o životu?
Ništa na šta me već nisu upozorili. To me jedino iznova iznenađuje.

Tvoj prvi roman The Box ekranizovan je po tvom scenariju. Gde može da se nađe i pogleda? Pišeš li neki nov scenario?  Šta gledaš?
Vimeo. Daću vam šifru Filmski scenario me trenutno ne zanima kao forma izražavanja. Gledam YouTube, neke serijale tipa Na rubu znanosti, sve u vezi sa kvantnom fizikom… Pokušavam da razumem kako biti na više mesta u isto vreme.

Kriza kreativnosti se javlja kad se ambicija uzdigne preko mere. Skromnost leči svaku krizu

Nego, da li te nekad zovu Slavimire (Slavimir Stojanović Futro sa kojim Slavoljub stalno sarađuje, prim. aut,)?
Normalno. Mešaju me sa tim lepotanom.

Ima li novih utisaka za Knjigu?
Samo pritisaka.

Ko nam kreira, dizajnira stvarnost?
Političari. Ali mislim da je sudbina jedini pravi kreator.

Sa kim igraš basket?
Društvo sa posla. Nešto mi se rasula ona ekipa sa Kojom, koncertne obaveze nas ubiše.

Imaš li ti neko pitanje za sebe na koje bi odgovor podelio sa nama?
Radije bih sa vama podelio neku veliku lovu.

Slavoljube, hvala najlepše!

The post Slavoljub Stanković: Svako pisanje počinje čitanjem appeared first on 42 magazin.

Na sat vremena avionom ili nekoliko sati vožnje kolima nalazi se idealno mesto za beg od stvarnosti, i to kad nivo stresa dođe do maksimuma – čuvene terme u Sloveniji.

Zaputite se najpre na Bled, gde možete odmah počastiti sebe čuvenom krempitom dok gledate u jezero. Potom predlažemo da se okupate u nekoj od termalnih voda po kojim je Slovenija toliko poznata. Planinariti ili voziti bicikl, a onda uveče otićii u hotel da sve to zalijete dobrim slovenačkim vinom. Od domaćih autohtonih sorti izdvaja se cviček, koji ne možete nigde drugde na svetu da popijete.

Isprobajte lekovita dejstva čuvenih termalnih voda u Sloveniji i prošetajte se po zelenim pejzažima kao na razglednici

Terme za svačiji ukus

Skoro sto prirodnih termalnih izvora vode čija je temperatura od 32 do 73 stepena jedna su od najvećih autentičnosti Slovenije. Blagotvorne slovenačke vode privlačile su još antičke trgovce, zato se mnoge slovenačke terme mogu pohvaliti istorijom koja datira od Rimljana.

Tradiciju dužu od 2.000 godina imaju Rimske terme. Tamo su još Rimljani gradili bazene sa toplom i hladnom termalnom vodom iz Amalijinog i Rimskog vrela, koji još danas privlače mnogobrojne posetioce. Probajte lekovita dejstva jedne od najbogatijih akrotermalnih voda u Sloveniji i prošetajte se po pejzažima zelenh šuma kao na razglednici.

U Thermana Laško razvili su i pivske velnes programe u okviru kojih možete uživati u masažama tela i lica, a imaju i tretmane medom

Na nekoliko minuta vožnje od ovih termi nalazi se i Thermana Laško, gde su razvili i pivske velnes programe u okviru kojih možete uživati u masažama tela i lica, kao i pivske kupke za dvoje. Postoje i medeni tretmani bazirani na lekovitim svojstvima meda.

Nešto dalje su Terme Krka – idealne za one koji žele aktivan odmor. A kada smo već kod ovih termi, ono što obavezno morate posetiti jeste i jedini rečni zamak u Sloveniji – Otočec. Ovaj zamak prvi put se pominje davne 1252. godine i od tada je doživeo mnoge promene, te bio u posedu mnogih plemićkih porodica. Danas se ponosno uzdiže na ostrvcetu usred reke, koje je ranije bilo poluostrvo.  Kroz daleku prošlost ovaj zamak svedoči o burnom životu ondašnje vlastele i plemićkih porodica. U bližoj prošlosti, kao i danas, ponosi se time da je ugostio mnoge slavne ličnosti.

Zamak Otočec usred reke vaše oči ne smeju da propuste

Na kraju ne možemo zaboraviti ni pomenute krempite na Bledu, koje obavezno morate da probate.  One su u Sloveniji prepoznate kao nacionalna poslastica – prave se samo u hotelu Park na Bledu, gde je od 1953. napravljeno više od 14 miliona krempita. Na Bledu obavezno treba posetiti i istoimeni dvorac, ali i jedan od poznatijih znamenitosti Bleda Grand hotel Toplice, kojim danas upravlja kompanija Sava Hotels & Resorts. Termalna voda u spa centar ovog hotela ulazi direktno iz vrela. Pored predivnog pogleda na jezero, ovaj hotel je čuven i po bogatoj umetničkoj kolekciji.

U hotelu Park na Bledu od 1953. napravljeno je više od 14 miliona krempita!

Za šta god da se odlučite, nećete pogrešiti. Zaboravićete na gužvu, stres i umor, posvetićete se sebi i vratiti kao novi.

The post Terme u Sloveniji: Mir i relaksacija na korak od vas appeared first on 42 magazin.