Centralno mesto kulturnih dešavanja s jeseni donosi Međunarodni beogradski sajam knjiga – koji se ove godine održava 63. put na Beogradskom sajmu od 21. do 28. oktobra. Uprkos tome što se poslednjih godina u kulturnoj eliti vode polemike koliko je Beogradski sajam knjiga ostao istinsko mesto kulture, bićemo slobodni da kažemo da u svakom žitu ima kukolja, te ćemo pokušati da predložimo naslove na koje treba obratiti pažnju, a koji nisu nužno novi, friški iz štamparije. Pokušali smo da napravimo presek većine izlagača i da sažeto kažemo šta okvirno nude, te da damo i poneki predlog. Imajte u vidu da većina izdavača nudi širi spektar od onog što je spomenuto, ali ideja je da imate predstavu šta možete gde pronaći i koje štandove možete da zaobiđete, a kojima da posvetite vreme – u odnosu na vlastite prioritete. Sa ovog spiska izostavljene su hale u kojima su strani izlagači, predstavnici udruženja i tome slično, kao i oni o kojima nismo znali mnogo, a nismo došli do relevantnih informacija ili izdavači koji mahom nude slične/iste preštampavane naslove.

Nadamo se da će vam ovaj kraći vodič pomoći da skratite vreme u traganju jer svi znamo da – uprkos tome što je divan osećaj biti okružen hiljadama naslova – vreva i buka mogu postati naporni.

HALA 1

1. Admiral Books – raznolika ponuda izdavača.
2. Agora – kvalitetna savremena proza. Predlog: Sunce ovog dana, Vladimir Pištalo.
3. Akademska knjiga – prošlogodišnja nagrada za izdavača godine, dakako zaslužena. Ovde ćete pronaći celokupna dela Tišme, ali i specifična izdanja poput: Ka lepoti: erotološko čitanje Sapfine poezije, Jelena Pilipović (nagrada Nikola Milošević); Šta je kritika?, Fuko, Dž. Batler.
4. Albatros plus – širok spektar političke literature.
5. Albion Books – naslovi iz oblasti istorije, politike, međunarodnih odnosa.
6. Algoritam – Josif Flavije, Jevrejski rat, Lion Fojhtvanger (istorijski roman sa filozofskim podtekstom).
7. Arhipelag – ovaj štand definitivno posetite. Dela Danila Kiša u deset knjiga. Izdavač objavljuje praktično celokupnu Kišovu književnost u posebnoj ediciji i u posebnoj opremi: piščeve romane, priče i novele, sabrane pesme, televizijske i pozorišne drame, te dva filmska scenarija koja ranije nisu objavljivana.
8. Babun – ovde svratite ako vas zanima tradicija borilačkih veština, bušido, tao itd.
9. Bernar – Antologija ruske moderne priče u četiri knjige, priredio Vladimir Jagličić
10. Clio – preporuka: Istorija filma, Kun.
11. Darkwood – serijal Beležnica smrti (Darkwood izdavaštvo najčuvenije je po gajenju strip kulture).
12. Dereta – preporuka: Kasandra i vuk, Margarita Karapanu, u prevodu Milice Špadijer. Savremena grčka proza je nešto potpuno drugačije, pružite joj priliku.
13. Dibidus – nova izdavačka kuća sa, verovatno, najprepoznatljivijim koricama i „najestetskijim“ ilustracijama. Predlozi: knjige o Bouviju i Fridi Kalo.
14. Dosije studio – obratite pažnju na ovog izdavača koji podržava i publikacije iz oblasti teorije književnosti i kritike. Predlozi: Fikcija kao svedočanstvo, Dunja Dušanić; Sito, Dragan Stojanović (poezija, izabrani skup poezije Dragana Stojanovića, profesora emeritusa Filološkog fakulteta).
15. Duhovni lug – literatura religiozne tematike.
16. Enco Book – kuća sa izdanjima za decu.
17. Finesa – knjige koje se bave popularnom psihologijom, teorijama uspeha, karijerom, umom. Najtraženija literatura ovog izdavača su, i dalje, knjige dr Ane Gifing o čuvenoj hrono ishrani.
18. Geopoetika – autori koje izdaje ova kuća: Murakami, Goleman (Emocionalna inteligencija), Dejan Stojiljković.
19. Globosino – ova izdavačka kuća poglavito nudi izdanja Ljiljane Habjanović Đurović, te ako ste ljubitelj, znate šta vam je činiti.
20. Gradac – jedan od eminentnijih književnih časopisa. Obavezno posetiti.
21. Heliks – ovde možete pronaći izdanja popularne nauke.
22. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića – ako ste u svetu filozofije, teorije književnosti, sociologije, nauke, fizike, ovaj štand ne smete zaobići. Predlozi: Estetički rečnik, Kajoa Rože; Problemi komike i smeha, Prop; O kretanju nebeskih sfera, Nikola Kopernik; Pad u vreme, E. Sioran.
23. Karpos – obratite pažnju na ovog izdavača ako vas zanima ozbiljna filozofska, sociološka i teorijska literatura, sa progrčkim akcentom. Predlozi: Pozicije, Žak Derida; Strah od varvara, Cvetan Todorov.
24. Klett – PONS izdanja priručnika za strane jezike (izdavača posetiti za udžbenike, školsku literaturu, priručnike).
25. Kokoro – ovde dođite da onjušite duh Istoka. Grupa autora, O budizmu / Hođoki; Japanske bajke.
26. Kontrast izdavaštvo – novi, mladi, savremeni – rešeni. Ovo bi se moglo nazvati poduhvatom godine: Dostojno jest Vladimira Manigode – humanitarna knjiga koju je Kontrast izdavaštvo priredilo u saradnji sa organizacijom BELhospice (org). Celokupan prihod od prodaje knjige biće doniran ovoj organizaciji, a čime se želi podići svest naših sugrađana o najvećem nepoznatom problemu u Srbiji kojim se BELhospice bavi – činjenici da se nakon utvrđivanja terminalnog statusa pacijenata oni puštaju na kućno lečenje u trenutku kada im je lekarska nega najpotrebnija. BELhospice pokušava da pomogne ovim pacijentima i izbori se za rešavanje ovog dramatičnog zdravstvenog pitanja.
27. KOS (Književna omladina Srbije) – ovde potražite izdanja mladih autora koji odnose nagrade na konkursima, te im romani, poezija ili pripovetke bivaju štampani. Svakako treba podržati mlade autore.
28. Kreativni centar – najslađi dizajn za najmlađe posetioce.
29. Laguna – jedan od najvećih lanaca, gde ćete sigurno pronaći ponešto i za sebe. Ali pazite da ne kupujete izdanja koja nisu od ovog izdavača, zato što ćete na matičnim štandovima pronaći po povoljnijoj ceni, a ujedno i podržati izdavače.
30. LOM izdavačka kuća – pored interesantnog dizajna, ova izdavačka kuća poznata je po odabranim naslovima i dobrim prevodima. Preporuke: Kompromis, Sergej Dovlatov; Lutalice, Knut Hamsun; Apsurdne priče, Danil Harms.
31. Mali princ – Vladari sveta – istorija iluminata, Bojan Timotijević. Koga zanima slična literatura, može pogledati i ostale naslove ovog izdavača.
32. Mali vrt – prvenstveno izdaju literaturu iz domena psihologije.
33. Media centar Odbrana – Borbeni avioni Prvog svetskog rata (ovu izdavačku kuću posetite ukoliko vas zanimaju vojna, vazduhoplovna i istorijska literatura).
34. Miroslav – kod ovog izdavača možete pronaći domaće autore.
35. Mladinska knjiga – Umetnost, velika ilustrovana enciklopedija (Mladinska je čuvena po kapitalnim i enciklopedijskim izdanjima, koja često staju više novca, ali ukoliko vas određena oblast naročito zanima i želite da posedujete nešto slično, obratite pažnju i na njih).
36. Orfelin – preporuka: Srpska mitologija I‒III. Veoma specifična dizajnerska rešenja, kao i izbor naslova.
37. Otvorena knjiga – kod njih možete pronaći široki spektar beletristike, te ako vam se dopadne dizajn njihovih verzija Dostojevskog, Kafke i sl., možete pazariti.
38. Partenon – dela Vladete Jerotića.
39. Pikom – sve za decu, od knjiga do edukativnih slagalica i didaktičkih pomagala.
40. Platoneum – kapitalna istorijska izdanja.
41. Plavi jahač – Kuća incesta, Anais Nin; Veoma blaga smrt, Simon de Bovoar; Sopstvena soba, Virdžinija Vulf. (Ako možemo reći da je neki izdavač usmeren na žensko pismo, to bi mogao biti ovaj.)
42. Presing nezavisni izdavač – ovde ćete pronaći nezavisna izdanja nezavisnih autora, nezavisnih tekstova, nezavisnih ideja.
43. Princip Press – Legende o Beogradu, Dragan Lakićević. Poglavito literatura istorijske sadržine iz srpske istorije.
44. Prometej – izdavačka kuća iz Novog Sada nudi lepe pesničke antologije.
45. Propolis Books – Tajna detinjstva, Marija Montesori (dečja literatura i književnost za mlade).
46. Psihopolis – ovaj institut ima bogatu ponudu iz oblasti psihologije i popularne psihologije. Predlog: Psihologički spisi, Zoran Milivojević.
47. Publik Praktikum – Samo svoja, Tanaz Batena; 100 Montesori aktivnosti za otkrivanje sveta; Riznica maminih priča (ova kuća najpoznatija je po kvalitetnim dečjim izdanjima, ali od prošle godine aktivno se uključila u svet beletristike, sa posebnim akcentom na žanr young adult (YA). A ove godine pripremaju i Tolkina. Obratite pažnju na štand.
48. Rende – predlog: knjige Muharema Bazdulja.
49. Samizdat B92 – predlog: 1793, Niklas Nat o Dag, švedski autor, nagrađen na sajmu u Geteborgu.
50. SKZ – tradicionalno dobri, pronaći ćete pregršt zanimljivih naslova.
51. Službeni glasnik – predlozi: Ansksiozni poremećaji, Milan Latas (psihijatar koji se bavi poremećajem anksioznosti); Tradicija i individualni talenat, T. S. Eliot.
52. Solaris – prirodno se nameće predlog: Solaris, Stanislav Lem. Pored toga, oni su glavni izdavači bestselera Dena Brauna.
53. SPC – literatura religiozne tematike.
54. Svet knjige – predlog: Knjiga o Mostaru, priredio Borivoje Pištalo.
55. Treći trg – ne propustiti! Sveže, friško, snažno. Sjajni prevodilački poduhvati u oblasti poezije!
56. Urban Reads – young adult (YA) literatura.
57. Valera – kuća se od 2002. bavi, pre svega, izdavanjem poklon-knjiga o ljubavi, mudrosti, prijateljstvu, sreći, porodičnim odnosima i slično.
58. Velika Srbija – naziv govori kakvu vrstu literature možete očekivati na ovom štandu, koji će, ove godine, zauzimati ozbiljan prostor.
59. Veseli četvrtak – Stripoljubitelji, izvolite!
60. Vulkan – Ovde nema šta mnogo da se doda, možete pronaći literaturu koja pokriva sve – od igle do lokomotive, a poznati su po akcijama 2+1 itd.

Dakle, da zaokružimo:

• Nisu navedeni svi izdavači.
• Ne zaboravite na antikvare, kod kojih uvek možete pronaći svakojaku literaturu, ali ne možemo reći da imaju značajne sajamske popuste.
• Podržite manje izdavače.
• Volite književnost – jer to je, na koncu, najvažnije!

The post Ultimativni kratki vodič kroz Sajam knjiga appeared first on 42 magazin.

Po kalendaru je leto, u realnosti možete da birate godišnje doba, kao što možete da birate literarnu destinaciju za putovanje i izmeštanje kako biste se vratili novi, veći i bolji.

Ovo je julska lista za čitanje:

Ja sam Akiko – Stefan Tićmi

Ljubav je kao klima u tatinim kolima kada dođe zima: upali on grejanje, ali se kola zagreju tek ispred škole; kad izađem, tek tada u njima bude toplo. Ljubav je kao klima u tatinim kolima – treba da ugreje, da, ali kada ti je to zaista potrebno. Ljubav je beskrajna potraga za toplinom.
Akiko ima pegice, voli svog oca, koža joj miriše na staru hartiju i često je usamljena. Drugima deluje neobično, a život će joj se promeniti kad bude upoznala Baobaba i Marsela.
Roman o devojčici koja ne voli granice.
Laguna

Književna fantastika – magazin za fantastičnu književnost / 2017.

Četvrti broj časopisa „Književna fantastika“ u novom formatu nastavlja tradiciju i još jednom pruža odraze sveta u ogledalu fantastičnog i u njima nove autore, nove teme, nove prikaze, ali i brojne stare junake. Veza sa prošlošću u fantastici je neraskidiva, čak neophodna. Veza sa budućnošću je jednako značajna. Fantastika je kontinuum, nit koja povezuje sve što je bilo sa onim što jeste i onim što će tek biti. Ovo izdanje sadrži tekstove o velikanima iz prošlosti čiji se značaj još uvek, stalno, iznova potvrđuje. Časopis je objavljen u sklopu Festivala fantastične književnosti, koji su organizovali Kontrast izdavaštvo i sajt za promociju fantastične književnosti Art Anima.
Kontrast izdavaštvo

Svete jeresi – Lisa Makinerni

Rajan Kjuzak odrastao je brže od mnogih – bio je najstariji od šestoro dece, urla mu je mama, a ćale mu je bio alkoholičar. Niko ne kaže da je Rajan glup. Čak ni njemu iza leđa.
Problem je u ljudima koji ga okružuju. Vođa bande koristi njegovog oca kao „čistača”. Komšinica tvrdi da samo želi da pomogne, ali možda želi nešto više od toga. Prostitutka traži čoveka za kojeg nikad nije pretpostavljala da će joj nedostajati sve dok jedne noći nije nestao bez traga… Na Rajanovoj strani je samo njegova devojka Karin. Ako to uprska, ostaje sasvim sam.
Arete

Čitav život – Robert Zetaler

Stigavši u jedno alpsko selo kao siroče, na konjskoj zaprezi i s vrećicom novca oko vrata, da bi ga jedna seljačka porodica nevoljno uzela zauzvrat, Andreas Eger provešće u njemu čitav život. Uprkos mučnom detinjstvu, izrašće u snažnog, trezvenog čoveka od malo reči, otelovljenje čovečnosti i onoga kako bi čovek trebalo da gleda na svoj život: da gura dan po dan, uvek se prilagodi prilikama, da voli ako se to može, trpi kad druge nema i razume koliko može ono što je izvan njega, te svemu uprkos sačuva čulo za lepotu sveta i vedrinu u srcu. Svoju udolinu Eger će napustiti samo jednom, da bi otišao u Drugi svetski rat. Kada se vrati, uvideće da je svet već odmakao dalje bez njega. Modernizacija je dospela i u njegov netaknut planinski raj… „Ovaj roman će vam oduzeti dah i slomiti srce…“, Anurada Roj, The Millions.
Booka

Sabrane priče I – Vladimir Nabokov

Činjenica da sabrane priče Nabokova dosad nisu izdate na našem jeziku ne govori ništa o njima već isključivo kazuje nešto o nama. Mnoge nikada nisu ni bile prevedene na srpski. Neverovatna slava Lolite (koja je autoru obezbedila mogućnost da se posveti isključivo pisanju) i Blede vatre (romana koji neki kritičari slave kao spisateljski najuspeliji) kao da je bacila u senku njegove podjednako dobre priče koje ga svrstavaju u red najvećih majstora ove književne forme: Tolstoja, Borhesa, Henrija Džejmsa, Kiša, Andrića… Ukupno je 36 u prvom tomu i 31 u drugom tomu.
Dereta

Uzrok svega – Kim Munzo

Trideset kratkih, ogoljenih i jasnih priča o  ljudima u svakodnevnim životnim situacijama koje se događaju na ulici, u hotelskim sobama, u barovima, u stanovima, u automobilima.
Likovi su bez imena, nazvani jednostavno muškarac, žena, dečak, devojčica, ponekad označeni inicijalima, ponekad samo suglasnicima ili nadimcima, bez suvišnih opisa, naizgled prazni i bez unutrašnjeg sveta, bliski svima nama, zarobljenima u savremenom svetu. A glavna tema priča je kritička, karikirana i komična slika svakodnevnog života i dilema, seksualnih želja, prevara, neverstava, istorijske kompleksnosti muško-ženskih odnosa, morala, lojalnosti prema sebi i drugima. Jednostavne i obične situacije koje se lako zaboravljaju pisac pretvara u zanimljive i nezaboravne – svakodnevno prestaje da bude romantično i banalno već postaje ozbiljno, tragično, apsurdno i nadrealno.
Rende

Entoni Bordejn – Recepti braserije Les Halles

Niko nije umeo da piše o kuvanju kao Bordejn. Nakon intenzivnog života, mnogo TV emisija, nekoliko avanturističkih, putopisnih i kulinarskih bestselera, iznenada je otišao. Ali ostavio je mnogo, između ostalog i kuvar sa receptima proslavljene braserije Les Halles. Sećajte se i uživajte!
Mascom

Ljubavnice – Elfride Jelinek

Elfride Jelinek, kao jedan od najvećih pisaca na nemačkom jeziku u poslednjih 50 godina, dobila je mnogo književnih priznanja, a 2004. i Nobelovu nagradu za književnost. Ljubavnice, njen prvi veliki roman, prati sudbinu dve devojke u sličnim životnim okolnostima, gde jedna bezobzirno postiže svoje ciljeve, dok druga propada zbog iluzija i vere u ljubav.
LOM

Razgovori s prijateljima – Sali Runi

Iz Irske je stigao mlad, svež književni glas. Nova, s pravom samouverena, svetla zvezda romana. Ovo je jedna zavodnička i zavodljiva knjiga, četvorougao ljudskih odnosa sastavljen od dve mlade najbolje prijateljice i od njih malo starijeg bračnog para. Da, zvuči kao kliše. Ali on se sastoji od pitkosti pametnih rečenica ove 26-godišnje autorke sazdan na najboljem stilskom nasleđu čudne kombinatorike. Reč je o mladalačkom, seksualnom i umetničkom samootkrivanju preko unakrsne ljubavi i sopstvene književnosti. Sali Runi piše moderno, ironično, duhovito, a iznad svega – razumljivo. Majstor je dijaloga koji koristi kao tenisku loptu: rečenice samo preleću mrežu u oba pravca i ti udarci iznuđuju iskrene i zaslužene čitalačke aplauze. Zabava je obostrana; jedino se ne zna ko u ovoj igri više uživa – autor ili čitalac. (V. Bajac)
Geopoetika

Totalna rasprodaja – Mira Furlan

Pisana izrazito inteligentno i pronicljivo, ova je knjiga i svojevrsni čin otpora, ali takav pri kojem autorka – ne pristajući na status objekta, pa ni „objekta koji misli“ – mnogo češće koristi upitnike nego uskličnike. Reč je o vrlo finom tkanju, o umetnici iintelektualki koja se ne miri sa zadatostima nego uporno propituje stvarnost oko sebe, do najneugodnijih detalja, i pokušava proceniti gabarite vlastitog nepripadanja. Za ovo je štivo nepripadanje je verovatno ključna reč, u kojoj su sažeti i stav i sudbina. Svet Mire Furlan – u kojem ima i prkosa i razumevanja, i gorčine i nežnosti, i dilema i ironije – bez sumnje je raskošan. (Viktor Ivančić)
Samizdat B92

The post Lista za čitanje: Julsko izmeštanje iz stvarnosti appeared first on 42 magazin.

Vladimir Arsenijević opet piše o devedesetim godinama, gde locira izvor svekolikih nesreća ovog regiona, ali bez zrna patetike ide dalje i već deceniju dokazuje da književnost prati ubrzano vreme u kojem živimo, da može i te kako biti zabavna, da u njenoj biti stoji pričanje priča, te da književnost koja nastaje na četiri varijeteta jednog jezika jeste književnost jednog jezika.
O tome na KROKODIL-u već deset godina svedoče pisci iz eksjugoslovenskih republika koje bez titla i simultanog prevodioca sve razumemo dok daju sofa-intervju ili čitaju odlomak iz svojih dela. Ove godine imali smo priliku da baš razumemo Vedranu Rudan, Abdulaha Sidrana, Miru Furlan, Marka Tomaša, NewsBar, pa i Rumenu Bužarovsku koja je čitala odlomak svoje knjige Moj muž koja je prevedena s makedonskog. Čuli smo i Dejana Atanackovića, Marka Vidojkovića, Marka Šelića Marčela, Njuz.net i Zorana Kesića…
KROKODIL je opet doneo Okrutni optimizam – i kroz istoimeni dokumentarac o svojih prvih deset godina, ali i kroz animirani film Untravel Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg, knjigu Ranka Bugarskog Govorite li zajednički?, debatu o Deklaraciji o zajedničkom jeziku i prvu konferenciju o tome Ko je prvi počeo? Istoričari protiv revizionizma,  te muziciranje pesnika Kralja Čačka i Bojane Vunturišević…
Budući da je KROKODIL Engaging Words zvanično ušao u drugu deceniju, sa Vladimirom pričamo o samoj ideji festivala koji se nadvija nad regijom, rečima i mislima.

Foto KROKODIL

Moram da vas pitam, možda neko to ne zna, a zanimljivo je: kako se angažuje reč i kako ste vi angažovali reč krokodil, da li ste prvo osmislili naziv pa se on složio u akronim ili ste slovima reči krokodil pridavali značenje?
Mi smo zaista krenuli od koncepta koji smo želeli da promovišemo. Naime, početkom dvehiljaditih konačno se otvorio prostor za novu komunikaciju. Ja sam u Beogradu osnovao izdavačku kuću Rende, naša prva edicija bila je Ledolomac – čija je namera bila da objavljuje autore sa prostora bivše Jugoslavije, jer čitavih prethodnih deset godina nismo znali šta se događalo u književnostima u Hrvatskoj, BiH, sa kojima delimo srodan, jedan jedinstveni jezik, ali ni sa onima koje su nam po senzibilitetu bliske, poput makedonske, slovenačke, kosovske književnosti. U Hrvatskoj je tada osnovan Festival A književnosti – FAK, koji je počeo da poziva pisce sa drugih prostora bivše Jugoslavije, te sam ja prilično redovno nastupao na FAK-u, kao i drugi autori koji nisu bili iz Hrvatske. U Rendeu smo već tada imali ideju da treba prodrmati i osvežiti format književnog predstavljanja, a FAK je donosio neku svežinu – bio je zasnovan na principima Novih puritanaca u Velikoj Britaniji, to je bio jedan interesantan neopank književni pokret krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih – odbijali su posredstvo i intervenciju književnih kritičara ili teoretičara, odbijali su institucije, nastupali su u pabovima i barovima, direktno, u neposrednoj komunikaciji sa publikom, uglavnom kroz javna čitanja, a događaji su se plaćali pivom. To je FAK preuzeo tako što je cena ulaznice uvek bila ekvivalentna ceni piva na mestu gde se događa, a ljudi su to razumeli kao participaciju, „evo, popiću tri a ne četiri piva, a jedno dajem piscima“. Romantičarski, poput nekog ranog rokenrola, i tu je bilo nečega jako uzbudljivog, a odgovaralo je promeni koju je književnost doživela tokom devedesetih – ona se od one ponešto rascvetale postmoderne, suviše formalne, suviše autoreferentne pa i samozaljubljene vratila na jednostavnost pričanja priče, gde je sadržaj ipak važniji od forme. A mi smo pred očima imali sadržaj koji je bio važniji od svake forme – gradovi gore, ljudi ginu, događaju se sve te nesreće… FAK se nakon nekoliko godina raspao zahvaljujući borbi ega… i za njim je ostala praznina. KROKODIL je osmišljen kao malo savremeniji FAK – već je bila 2008/09. Bilo nam je jasno da hoćemo da radimo regionalni festival i da hoćemo da ga radimo na interesantan i zabavan način, da nećemo onu postratnu fejk pornografiju gde se sad svi grle i ljube, nego da se kao autori na jedan normalan način obraćamo ljudima koji nas na jednako normalan način razumeju. Kad po knjižarama već nema knjiga pisaca iz nama srodnih zemalja, pisanih na našem jeziku, kad je sve toliko glupo, kad smo otkrili da čak i kad otpadnu politički razlozi koji stoje na putu komunikaciji ipak ostanu oni jadni provincijski poslovni razlozi i jedna uskogruda surevnjivost u zemljicama u kojima su po pravilu najveći izdavači ujedno i knjižari. A ako već nemamo knjige, hajde da pokušamo da dovodimo autore. KROKODIL – Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju – tako je stvorena definicija onoga što smo hteli i načina na koji smo time hteli da se bavimo.

Foto KROKODIL

Foto KROKODIL

Spektakl je svuda, morate da se poistovetite sa logikom svog vremena. To je ono što smo mi pokušavali da uradimo, da nekako i sami sebi dokažemo da nije uopšte istina da je književnost izgubila nekakve bitke i da se uopšte nikakve bitke ni ne vode, te da je prirodno i normalno da ako jedna umetnička forma trpi vremensku promenu, da je problem u toj formi, a ne u vremenu kao takvom

I da li ste uspeli u svom cilju ili, ako više volite, misiji?
Deset godina kasnije i dalje je taj regionalni aspekt jednako važan, i to je ono što je ujedno i malo depresivno. Kada smo pripremali ovaj, deseti festival, radili smo kratki dokumentarni film o nama i nazvali smo ga Okrutnim optimizmom jer smo videli da mi možemo ovako da se kao nešto veselimo, ali da realno kod nas razloga za veselje uopšte nema i da je sve to što smo mi radili u stvari danas u još gorem stanju nego što je bilo pre deset godina. I to je ta tužna istina, tako da ma koliko mi mislili da ćemo ostaviti regionalni aspekt po strani kada on postane uobičajen, nažalost, to se još nije dogodilo.

Za mene inostranstvo počinje nakon Slovenije i nakon Makedonije, nakon Vojvodine i sa druge strane Jadranskog mora, moje inostranstvo nije na granicama današnje Srbije. Uživam u toj komunikaciji i na različitim nivoima

Pre nego što ste se druge večeri vratili u amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije i primarno KROKODIL-ovo gnezdo, prve večeri sklonili ste se od kiše u bivši Dom sindikata koji je bio prepun – sve više ljudi dolazi na književnost uživo, svojevrstan karneval književnosti nabijen tim okrutnim optimizmom.
Mene je kao pisca užasno nervirala traljavost književnog predstavljanja. U razgovoru sa akterima, tokom devedesetih, uvek je postojala neka uobraženost tipa „književnost se brani samom sobom“ ili nešto tako, kao da književnost ima pravo da bude dosadna, a ti moraš mazohistički da trpiš, i to je rezultiralo time da na književnim događajima ima 11 ljudi, kada ih je 20, to se smatra velikim uspehom, devet je okej, a troje je sasvim u redu. Brojevi su se survali, a značajno otkriće jeste da je, izuzev možda par svetlih primera, to globalna pojava, ne nešto svojstveno ovom prostoru. Otuda se o tome govorilo tokom čitave prve decenije dvehiljaditih u nezavisnom književnom sektoru, te postoji i fraza audience development – razvoj publike, jer se smatralo da zapravo publike nema. Publike zaista i nema, a nema je zato što su književni događaji užasno dosadni. U startu smo doneli jednostavne odluke za koje smo znali da moraju da prijaju publici – dakle, ko god trenutno nema posla na stejdžu, nije na stejdžu, kratko i jednostavno. Hteli smo da shvatimo da nije stvar u svakom piscu pojedinačno nego u ukupnoj dinamici festivalske večeri, čak smo okrutno skraćivali nastupe, to je sada tri-četiri minuta kratkog razgovora i sedam-osam minuta čitanja, već deset minuta čitanja po autoru je mnogo. To može nekome da se čini brutalnim prema književnosti, ali nije tako. To je priznanje da živimo u doba strahovitog ubrzanja i da svi mi osećamo to ili kao problem ili kao suštinu našeg vremena. Ja to sve više osećam kao suštinu našeg vremena i pokušavam da se snađem u tom ritmu, umesto da nad tim jadikujem, što mi se čini jako konzervativnim i besmislenim.
Razumeli smo i da ljudi žive u pojačano vizuelnoj kulturi, da ne možete staviti pisca na praznu scenu i očekivati da publika u tome uživa. Sve oko nas je hiper-režirano – spektakl je svuda, morate da se poistovetite sa logikom svog vremena. To je ono što smo mi pokušavali da uradimo, da nekako i sami sebi dokažemo da nije uopšte istina da je književnost izgubila nekakve bitke i da se uopšte nikakve bitke ni ne vode, te da je prirodno i normalno da ako jedna umetnička forma trpi vremensku promenu, da je problem u toj formi, a ne u vremenu kao takvom. Ako je kukičanje propalo, ima nečeg u kukičanju što nije odolelo modernizaciji. Ista stvar je i sa knjigama. I to je rezultiralo time da je publika zaista u poprilično velikom broju počela da dolazi na naše događaje i taj broj se iz godine u godinu povećavao. Ove godine su te prve večeri vremenski uslovi zaista za nas bili jako deprimirajući. Trčali smo u Kombank dvoranu, koja je sjajan prostor, ali mislili smo „pući ćemo, biće to lep događaj za jedno stotinak ljudi“. Ali kada smo otvorili vrata, ponovilo se ono što nam se dogodilo na našem prvom festivalu 2009, kada smo zapravo samo oglasili svoje namere i spisak učesnika, pa su ljudi mogli da naslute o čemu se radi. Tada smo imali još goru kišu nego ove godine, tri dana je trajao festival, tri dana je padalo tako da se prst pred okom nije video, a mi nismo ni imali razloga da očekujemo više od stotinak, sto pedeset ljudi. Otrčali smo tada sa delom opreme u kino-dvoranu Muzeja Jugoslavije, smestili se, stajali na tremu i gledali tu kišu i mislili „toliko smo propali a nismo ni počeli“. No, onda smo videli ljude kako nadiru kroz pljusak koji je ličio na maglu, videli smo kako ljudi dolaze s kapuljačama i kišobranima, i to nas je zaista dotaklo jer smo shvatili da uopšte nije stvar u nama već u jednoj potrebi koju određeni ljudi imaju. Taj veliki broj ne dokazuje neke skrivene velike brojeve, to dokazuje veliku zainteresovanost jednog manjinskog dela našeg stanovništva. Broj ljudi koji bi došli na naš festival nije strahovito veliki, toga treba biti svestan, ali naših hiljadu ljudi je za nas jako važnih hiljadu ljudi.

Foto KROKODIL

Želimo da uklopimo književnost u ono što je opšta kultura, pop kultura, da pokažemo da ona nije ništa izuzeto od nje, ona nije ništa ni više od nje, nije ni ništa dosadnija od nje, ona je deo cele te kulture i dobro komunicira i sa muzikom, i sa filmom, i sa animacijom…

Kakvi su vaši utisci sa KROKODIL-ovih 10? Sudeći po utiscima učesnika i publike, imate razloga da budete zadovoljni, a vidim da vas posebno veseli pozitivna energija, osmeh i zajedništvo.
Zaista smo zadovoljni spram umora koji osetimo, mogućnosti da sve propadne zbog glupih meteoroloških okolnosti jer moramo da trčimo u neku dvoranu koja, naravno, nije besplatna, a mi trpimo najelementarnije probleme finansiranja festivala koji je besplatan za publiku protiv svake logike i s obzirom na to šta donosi – a podrška nama na lokalnom nivou iznosi nula dinara. Iako, vrlo vredno i uredno, a to nameravamo da radimo i dalje, apliciramo na sve konkurse i kod Ministarstva i Grada Beograda. S druge strane, imamo podršku publike. I  u vezi sa pomenutim smehom, to je nešto čime se mi mnogo bavimo, jer ako osluškujete samo ono šta je želja publike, neminovno klizite ka populizmu, i tu nema govora. Mi zaista želimo da uklopimo književnost u ono što je opšta kultura, pop kultura, da pokažemo da ona nije ništa izuzeto od nje, ona nije ništa ni više od nje, nije ni ništa dosadnija od nje, ona je deo cele te kulture i dobro komunicira i sa muzikom, i sa filmom, i sa animacijom, i sa različitim drugim stvarima. Naša namera je da i sami sebi a i drugima dokažemo da književnost pripada ovom vremenu. Ali ljudi vole da se smeju, i to je u izvesnom smislu problem. Mi ne bežimo od komičnih sadržaja – bili su kod nas ove godine i Kesić, Njuz.net, NewsBar, Vedrana Rudan pa i Rumena Bužarovska, i svi su oni naprosto duhoviti, oni unose taj komični element, a to je takođe i jedan veliki deo stvaralaštva – ali naprosto kod dela publike to prevagne i stalno žele sve uzbudljivije nadražaje. I kad vi dovedete nekog ko je sjajan autor, ali naprosto ili nema izražen osećaj za performans ili performerski šlif, malo čita sebi u bradu ili naprosto ta proza ili poezija nije pisana tako da vam dotiče primarne receptore nego zahteva malo vašeg intelektualnog angažmana, ti vidiš da ljudi već kuckaju poruke, smaraju se, neki odlaze itd. Tu stvarno treba biti oprezan. Postoji zadovoljstvo u reakciji publike, to glumci znaju i vole aplauze, vole kad su ljudi zadovoljni, ali to vodi malo ka pojeftinjenju. Naš glavni angažman je u stvari da nađemo dobar balans.

Da je Deklaracija ispunila svoj cilj, to bi značilo da su te četiri zemlje regiona na visokoinstitucionalnom nivou prepoznale da mi govorimo jednim jedinstvenim jezikom i napravile određene dogovore. Naravno, to se nije dogodilo. Imali smo snažan otpor političkih i društvenih elita u čitavom regionu, ali razum ukazuje na to da na toj ideji treba raditi

Ipak, na KROKODIL-ovoj sceni se često mogu videti i trema, stidljivost i neprijatnost kao iskrena i danas ne baš na glasu osećanja senzitivnih bića kojima je primarno da napismeno, u samoći, kažu to što imaju. I lepo je kad to prepoznate.
Da, tako je, ali to zahteva senzibilisanu publiku, zahteva ipak jednu ozbiljnost publike i mislim da jedan deo publike svakako dolazi s takvim očekivanjima. Ono što je nama u svemu tome jako drago jeste da – u vreme kada ljudi retko izlaze iz generacijskih mehura, tinejdžeri komuniciraju sa tinejdžerima, stariji sa starijima – na našem festivalu je interesantan taj široki raspon publike. Kada gledamo fotografije, a uvek insistiramo da fotografi slikaju publiku, za nas je to zanimljivo da na svakom odsečku vidimo publiku različitih generacija, različitog imovinskog stanja – od klinaca, tinejdžera, koji rado dolaze jer im je zabavno, do moje mame, koja je veteranka u onim najzlatnijim godinama. Tu se stvori jedan kontakt između generacija koji je za nas dragocen.

Foto KROKODIL

Kad bismo se pojavili kao jedna književnost jezika, koja bi bila pristojnih razmera u evropskom kontekstu od 20 i nešto miliona govornika, i kada bi se objedinile te književne scene, onda bismo već imali šta da pokažemo i onda bi možda naša vidljivost u toj evropskoj, čak globalnoj areni bila nešto veća

Ove godine predstavili ste knjigu Govorite li zajednički? Ranka Bugarskog, u kojoj profesor daje naučno-lingvističko potkrepljenje Deklaraciji o zajedničkom jeziku iz 2017. Kakvi su zaključci, koliko je i da li je Deklaracija ispunila svoj cilj? Igor Štiks je najavljujući debatu rekao da „regionom kruži bauk u vidu Deklaracije…“
On je naravno iskoristio Manifest Komunističke partije, što je sjajno poslužilo alegorijski. Da je Deklaracija ispunila svoj cilj, to bi značilo da su te četiri zemlje regiona na visokoinstitucionalnom nivou prepoznale da mi govorimo jednim jedinstvenim jezikom i napravile određene dogovore. Naravno, to se nije dogodilo. Mi smo imali snažan otpor političkih i društvenih elita u čitavom regionu, koji se najviše čuo u Hrvatskoj, iz određenih razloga, a bio je malo podmukliji ali ništa manje agresivan u drugim zemljama. S druge strane, mi smo postavili jedno hipotetičko pitanje da bismo označili našu nameru da nastavimo da se bavimo tom stvari, i to na nekoliko nivoa istovremeno, neposredno i kao deo festivala KROKODIL i nakon debatnog programa u CZKD-u održali smo prvu konferenciju projekta Ko je prvi počeo? Istoričari protiv revizionizma, gde smo sa eminentnim istoričarima iz čitavog regiona počeli da se bavimo pitanjem revizionizma u regionalnim istoriografijama. To sve spada, ako se gleda kroz prizmu obrazovanja, u grupu tzv. nacionalnih predmeta koja je najviše izložena manipulaciji. Niko vam ne vrti mozak kroz časove muzičkog ili fizičkog, ali kroz časove društvenih predmeta, istorije, geografije, jezika itd. vrši se strahovita manipulacija, naročito u etnički mešanim sredinama. Nadam se da ljudi znaju za projekat Dve škole pod istim krovom u BiH i za segregaciju koja se vrši po školskim ustanovama i gde deca koja žive u istim soliterima i igraju se u istim parkićima idu u dve različite smene, u dva različita odeljenja, kao recimo hrvatsko i bošnjačko u Jajcu, pod lažnom premisom da govore različitim jezicima i uče različite verzije istorije u kojima su oni u ulozi neprijatelja. Dodajte tome dvadesetak ili petnaestak godina i dajte tim ljudima oružje u ruke i oni će ratovati jedni protiv drugih, a to nije samo zabrinjavajuće, to je zaista zastrašujuće, to zahteva brzu reakciju. Kada su se prošle godine klinci pobunili u Jajcu protiv segregacije i kada su demonstrirali i tražili da idu u ista odeljenja i da se ne razdvajaju po etničkom principu, nosili su parole na kojima su bile nacrtane kruške i jabuke – a to su radili zato što im je, kada je problem segregacije po etničkom principu bio predstavljen njihovoj kantonalnoj ministarki obrazovanja, ona rekla: „Pa čujte, ne možemo mešati kruške i jabuke.“ To politika čini odraslima. I to jeste zastrašujuće. Uprkos nevernim Tomama koji su nam govorili da klince to ne interesuje – mi smo imali jednu autentičnu pobunu klinaca, 15-godišnjaka koje nervira takvo stanje stvari jer im ide protiv zdravog razuma, jer oni jasno vide da razumeju jedni druge. Zato mislim da ima osnova da se na tome radi i da treba hvatati kontakt sa mladim generacijama i da takođe stvar treba jednim delom prebacivati sa polja lingvistike na polje književnosti.

Foto KROKODIL

Mi nosimo taj grč u sebi i što nosimo to nešto mraka u sebi i ekonomski jako teško živimo, u jednoj smo akutnoj nesigurnosti, a onda nam se čini da su stvari gore nego što su bile. Ali stvari zapravo uopšte nisu gore nego što su bile

Kako?
Nas već duže intrigira jedna ideja, a to je da je u književnosti teško opravdati postojanje nacionalnih selekcija. Šta konstituiše, recimo, italijanskog pisca? Možda jedino jezik kojim piše jer je taj italijanski pisac možda inspirisan nekim norveškim piscem, odrastao je na raznim uticajima koji dolaze s različitih strana jer mi odrastamo na globalnoj kulturi. Šta je to, recimo, u mojoj književnosti dominantno da bih samoga sebe smatrao srpskim piscem? I još dalje, kad pređemo na teritoriju ovog jezika koja zahvata četiri države i kada Boris Dežulović napiše pripovetku Smrt na čistoj ekavskoj varijanti onoga što bismo zvali srpskom varijantom zajedničkog jezika i kad se ta priča, povrh svega, dešava u Kragujevcu 1941. godine – kada biste pravili antologiju srpske i antologiju hrvatske književnosti, gde tačno ide ta priča? Šta konstituiše nacionalnost priče? Genetska slika, hoćemo li da uzmemo autoru DNK da merimo? I tu ulazimo u jako neprijatne dalje teme i to raskrinkava ideju nacionalne književnosti, ona je u kontekstu u kojem mi postojimo, na sreću, nemoguća. Ona je, nažalost, činjenica, ali protiv nje treba raditi. Pisci su vezani zajedničkim senzibilitetom koji je lako definisati i još su više vezani činjenicom da pišu na jeziku koji postoji u četiri formalizovana oblika, ali da je uzajamno razumljiv i ne prevodi se. Te smo mi time pomislili da bi bilo jako interesantno da umesto onih jadnih štandića – crnogorski, bosanski itd. sa kojima se mi pojavljujemo na Lajpciškom sajmu knjiga ili u Frankfurtu i gledamo jedni na druge s nepoverenjem, a uvek nas smeste tamo negde pored WC-a – kad bismo se pojavili kao jedna književnost jezika, koja bi bila pristojnih razmera u evropskom kontekstu od 20 i nešto miliona govornika, i kada bi se objedinile te književne scene, onda bismo već imali šta da pokažemo i onda bi možda naša vidljivost u toj evropskoj, čak globalnoj areni bila nešto veća. Uvek je dobar primer latinoameričke književnosti kako je odustajanjem od tih nacionalnih surevnjivosti pedesetih i šezdesetih godina postigla svetski uspeh koji ima i danas, pa više ne može da se razvrsta odakle je Ljosa, odakle je Markes… niti je to uopšte važno, oni pripadaju tom latinoameričkom duhu, oni su ga potom i kosmopolitizovali do izvesne mere i stvorili novu generaciju latinoameričkih pisaca i osvojili su za sebe pravo da pišu globalno, a mi se, nažalost, uvek saplićemo o same sebe.

Ljudi vole da se smeju, ali to je u izvesnom smislu problem. Mi ne bežimo od komičnih sadržaja – ali naprosto kod dela publike to prevagne i stalno žele sve uzbudljivije nadražaje. Tu stvarno treba biti oprezan

Foto KROKODIL

Nedavno je objavljen vaš roman Ka granici treći iz tetralogije, sapunske opere Cloaca Maxima (U potpalublju, Ti i ja, Anđela). U knjizi još traju devedesete, a da li vam se u realnom vremenu čini da smo napustili cevi kanalizacije (ili metaforično analnog otvora)… i ako nismo, kada ćemo?
Iako se to protivi opštim uverenjima, zapravo mislim da smo mi već izašli iz toga, samo ono što nas je zateklo na drugoj strani nije ono čemu smo se baš nadali… Jedna naivna pomisao vladala je i kod nas i širom istočne Evrope da svi mi imamo potencijal neke Švedske, samo treba da se promene okolnosti i mi ćemo odmah da postanemo Švedska. Pritom su naše zamisli o tome šta znači i kako se postaje Švedska bile prilično vulgarne. Kada pogledate unazad, ljudi koji su živeli u ograničenim slobodama komunističkih sistema nisu hteli višepartijski sistem, ni ljudska prava, ni vladavinu prava… oni su hteli Kit-Kat čokoladice, leviske, ploče, hteli su da konzumiraju… Zapad je konzumerizmom pobedio Istok, a ne superiornom ideologijom. Ideologija verovatno jeste bila superiorna, ali nije to tako draškalo masu koliko svi ti proizvodi. Jer šta je bilo jugoslovenstvo? Ti zapravo nemaš farmerke, ali imaš mogućnost da odeš do Trsta, a onda s tamo kupljenim farmerkama odeš u Moskvu, pa se kurčiš. „Uživali“ smo neku središnju poziciju, ali bili smo siromašni rođaci Zapada i to je postalo jasno čak i po onoj gradaciji – kad se iz Srbije pređe u Hrvatsku, putevi su oduvek bili nešto bolji, pa su u Sloveniji bili još mnogo bolji, a u Austriji su putevi bili nenormalno dobri… Nama je bilo jasno da smo mi tu negde, no ne baš sasvim. Prošli smo kroz pakao raspada jedne zemlje za koju je imalo smisla čuvati je mimo ideologija, ali u redu, ona se raspala i, dakle, izašli smo negde na drugu stranu potpuno razoreni, razvaljeni i sa jako mnogo neodgovorenih pitanja u društvu, tako da je to tih naših dvadeset godina. Ima nečeg zastrašujućeg u tom vremenu jer uvek čovek dâ tome dobru perspektivu kada meri godine od završetka II svetskog rata. I tu je mesto gde naš problem zapravo leži – u jednom osećanju da stvari zapravo nisu gotove, da nisu završene. Kad je II svetski rat bio gotov, on je bio nesporno gotov, gotov na globalnom nivou, završen, podvučene su crte, neko je osuđen, većina ljudi koji su učestvovali u zločinačkim poduhvatima nije, ali to ko je pobedio a ko je izgubio u ratu nije dovođeno dalje u pitanje… I svet se formirao po nekim osnovama koje nisu bile zastrašujuće, moglo je da se krene dalje. Već 10 godina nakon II svetskog rata imate korenitu promenu paradigme, dolazi Elvis, počinje rokenrol, kultura mladih, novi talas u francuskom filmu, italijanska kinematografija, vespe, ceo svet se kreće negde drugde, već za generaciju kojoj ja pripadam, a koja je rođena samo 20 godina nakon II svetskog rata, ide Cezar, pa Napoleon pa Hitler… to je nešto što pripada davno preživljenom vremenu – samo 20 godina kasnije. Već tada nisi mogao da zamisliš da si mogao da se vratiš u neko takvo doba. Problem sa tim ratovima devedesetih jeste što su oni ostali otvoreni i što ih do dana današnjeg neko drži otvorenim. Tako da naš doživljaj sadašnjeg vremena nije u apsolutnoj koliziji sa vremenom kakvim jeste, ali jednim delom mi učestvujemo u mračenju ovog vremena. Nažalost, ekonomski ne stojimo dobro, a ne stojimo ni politički baš dobro. Ali kada neko kaže da je gore nego devedesetih, ja samo mogu da se gorko nasmejem, ali nekada bih nekome odvalio šamar. Jer danas lepo uzmeš pasoš, kupiš jeftinu avionsku kartu, iznajmiš Airbnb i za 200‒300 evra možeš da odeš bilo gde na svetu, cene su prilično ujednačene i u Beogradu, i u Stokholmu, ali i u Ugandi ili Argentini. Relativno je dostupno i moguće, a ti si slobodan da putuješ. Svet je prilično otvoren za nas, možda neko ima lične probleme da ode u Sloveniju, Hrvatsku, BiH i na Kosovo, ja lično nemam, za mene su to prijateljska okruženja. Uživam u činjenici da postoji naš region, za mene inostranstvo počinje nakon Slovenije i nakon Makedonije, nakon Vojvodine i sa druge strane Jadranskog mora, moje inostranstvo nije na granicama današnje Srbije. Uživam u toj komunikaciji i na različitim nivoima, kroz projekte kao što je KROKODIL itd., gledam da ih pospešim i podignem na viši nivo, ima dosta toga sa čime bi čovek mogao da se oseća dosta dobro u današnjem vremenu.

Foto KROKODIL

Problem je što mi nosimo taj grč u sebi i što nosimo to nešto mraka u sebi i ekonomski jako teško živimo, u jednoj smo akutnoj nesigurnosti, a onda nam se čini da su stvari gore nego što su bile. Ali stvari zapravo uopšte nisu gore nego što su bile. Čak ni ako si u Bratuncu ili u Srebrenici ili u Orahovcu, onda mi se čini da ipak nije tako gore jer ti niko ne gine i nikoga ne kolju i niko nikog ne ubija na najstrašniji način. Legitimno je da neko misli da mu nije bolje jer nas interesuju naši lični životi, osoba koja ne može da sastavi kraj s krajem ne može biti zadovoljna svetom koji je eto takav, ali u jednom opštem smislu stvari jesu bolje.

A u tim devedesetim protagonisti vaše tetralogije od rata po slobodu odlaze u pseudoraj, na izmišljeno grčko ostrvo Omfalos.
Knjiga ima tri segmenta i tako je treba i čitati, oma ima i formu spirale, mislim da je i tako treba čitati. Iz tvrde realnosti ovog prostora, gde se gine na najstrašnije načine na dnevnom nivou, protagonisti ispaljuju sebe u nešto što njima liči skoro na alegoriju. Mi danas više to ne možemo da osetimo, ali taj osećaj koliko smo bili stranci u svakoj normalnosti, da se mi iz one atmosfere zateknemo u grčkom letovalištu ili u nekom evropskom gradu, u Parizu… Mi smo celom kožom, svakim milimetrom sebe osećali da nismo to, da ne pripadamo tu, a istovremeno to je i ta mimikrija da i mi imamo dve noge, dve ruke, glavu i da se ovako prividno ne razlikujemo od drugoga, ali naš osećaj stvarnosti bio je toliko drugačiji, da u tom jednom mitu jeftinog paradajz letovališta ili raju paradajz letovališta protagonisti knjige nakon svega što se dogodilo u U potpalublju i u Ti i ja Anđela pokušavaju nekako da izađu na kraj sami sa sobom i polaze na jedno putovanje koje ih vodi od Omfalosa, tog fiktivnog ostrva na samom severu Grčke, prema Atini i dalje prema…

Vladimir Arsenijević čita odlomak iz svog romana Ka granici na KROKODIL-u, foto KROKODIL

Stanite… Neka ljudi krenu Ka granici i pročitaju roman.
Hvala, Vladimire.

The post Vladimir Arsenijević: KROKODIL je opet rasterao sve bauke appeared first on 42 magazin.

Još nije, barem ne svima, vreme za plažu, pa zamislite da ležite u ljuljašci razapetoj između dva stoletna stabla čije se krošnje dodiruju baš iznad vašeg pogleda dok odmarate oči i razmišljate o sudbini glavnog junaka, svih likova dela koje čitate, pa onda o svom životu tražeći odgovor na neko pitanje… koje vas i ne muči, ali prosto se pitate.
Čovek se uvek nešto pita, a odgovor je možda baš u nekoj od knjiga sa naše junske liste:

Idoli i poslednji dan – Ana Marija Grbić

Knjiga je nastala iz autorkine strasti prema bendu Idoli i svemu što je on radio i predstavljao. Ana Marije je otkrila svet dečačke (ne)snalažljivosti, religijskog misticizma, kraja adolescencije, opskurnih sovjetskih pesnika, nesrećnih ljubavi, pogrešnih životnih izbora, preispitivanja osnovnih životnih načela… a vi ćete otkriti kako je moguće da je jedna grupa tako različitih ljudi uspela da kroz alhemijski proces, sa ne previše muzičkog znanja (što za rokenrol nikad nije bilo presudno), stvori muziku koja je već skoro četiri decenije inovativna i provokativna. Njihove različitosti vodile su ih u najrazličitija iskušenja koja su na kraju rezultirala i definitivnim razlazom… Kada se podvuče crta, ispod svedočanstva uobličenog u ovoj knjizi ostaje jedan album koji je 1985. proglašen najboljim albumom jugoslovenske muzičke scene – Odbrana i poslednji dani, večno svež, testament jednog vremena, nepresušne kreativne energije i duhovne povezanosti ovih beogradskih dečaka.
Kontrast izdavaštvo

Kuća – Ivana Đilas

Porodica ne može sebi više da priušti lepu kuću s belim žaluzinama, keramičkim petlom na krovu i trešnjom u bašti – zbog kredita i neredovnih prihoda. I moraće da je proda i da se evakuiše dok ne bude prekasno. Junakinja uzima stvar u svoje ruke i vrlo brzo uviđa da to neće ići tako lako jer se naš prosperitetni svet zaglavio. Možemo li uopšte da izađemo iz začaranog kruga u kome se našao svako od nas? Prodaja vlastitog doma  u ovoj knjizi otvara šira pitanja o društvenoj krizi, koja vrlo lako može da preraste i u porodičnu krizu. U ovom sočnom romanu, punom pomalo gorkog humora, mnogi čitaoci i čitateljke prepoznaće sebe.
„Kuća nije samo priča o kreditu. To je takođe kritika potrošačkog društva, koje želi sve osim računa odmah. To je priča o snovima na koje su nas ’navukli’ da treba imati karijeru, kuću, decu, psa, uprkos tome što ništa od toga ne možemo sebi da priuštimo…“ (Mateja Arnež, Koridor).
Booka

Trideset deveti maj – Marko Tomaš

Trideset deveti maj četvrta je zbirka poezije koju je Marko Tomaš objavio u izdavačkoj kući LOM, a ukupno deveta samostalna. U Beogradu mu je objavljena i knjiga poezije i priča Odrastanje melanholije (Kontrast izdavaštvo) i publicistička knjiga Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić). Živeo je i radio u Kljajićevu, Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Trenutno živi u Mostaru.
LOM

Između činova – Virdžinija Vulf

Pisanje je za Vulfovu bilo jedino utočište. Između činova oda je skladu i neskladu. Sve se tu dešava na marginama, na ivicama, između činova. Ona stvara napetost tako što nas primorava da zamislimo kakav je osećaj kad si istovremeno i vidljiv i nevidljiv, i unutra i napolju, stvaran i nestvaran, glumac i publika, zver i žena, tišina i buka, davljenje i plutanje, javan i privatan, visokouglađen i veselo srdačan. Кakav je osećaj kada si i ono što se glumi i ono što se ne glumi, kada si i odrastao i neodrastao, kada osećaš ljubav i mržnju, stojiš na pragu između mira i rata. Ali šta je ona mogla znati o nama samima? Кad vidiš stvarne laste. Кad vidiš nestvarne laste. Кad si prosečan i neobuzdan. Кad si u društvu i mimo društva. Кad si prošlost i sadašnjost.
Arete

Bašta leptirica – Dot Hačison

U blizini izolovanog imanja nalazi se velika staklena bašta, koja zbog egzotičnog bilja, drveća, jezera i veštačkih stena podseća na rajski vrt. Međutim, nakon stravične eksplozije postaje jasno da ovo „idilično mesto“ krije užasnu tajnu: grupu otetih devojaka, tzv. leptirica, za koje je Bašta postala novi dom, a njena okrutna pravila – brutalna svakodnevica. FBI agenti Viktor Hanoverijan i Brendon Edison nalaze se pred teškim zadatkom da otkriju šta se tačno događalo u Bašti i ko je sve umešan u ubistva i silovanja. Kako preživele devojke odbijaju da govore, njihova jedina nada u rešavanju ovog slučaja je Maja, takođe jedna od leptirica. Ispostavlja se da je Maja sama po sebi zagonetka, možda čak i jedan od saučesnika misterioznog Baštovana…
Bašta leptirica prvi je deo jednog od najpopularnijih svetskih krimi-serijala Kolekcionar.
Dereta

Žene koje su promenile svet: 26 izuzetnih žena – Irena Siviko

Žene koje menjaju svet nalaze se svuda oko nas, samo se valja usredsrediti. Razmisli samo… tvoja majka, tvoja baka, tvoja sestra, ona profesorka ili možda autorka čije knjige toliko voliš… Žene koje menjaju svet su sve one fenomenalne žene za koje ljudi možda i ne znaju, ali koje nisu dozvolile da im život dodeli sporednu ulogu. I zato čitav svet treba da im se pokloni. Ovog časa.
Ali to nije uvek bio slučaj u ljudskoj istoriji. Iako smo mnogo toga prošle, brojne su ovakve žene koje nisu dospele u knjige, i to samo zato što su bile žene.
Ovde su na jednom mestu fenomenalne priče o životu 26 žena superboraca. Neke su veoma poznate, a neke nisu imale tu sreću, ali sve su one zaslužne za neverovatne stvari zbog kojih im sleduje da budu u hramu bogova – koji bi već jednom trebalo da postane i hram boginja.
Urban Reads

Ubistvo Komtura Prvi deo – Haruki Murakami

Već je u prvom delu romana jasno da je Murakami uspeo da objedini gotovo sve glavne i prepoznatljive osobenosti svog pisanja uz duboke, slojevite i dalekovide opservacije o savremenom svetu. Glavni junak je slikar, portretista na glasu, koji se posle razvoda povlači u vikendicu svog druga čiji je otac poznati slikar starije generacije. Jednog dana na tavanu pronalazi skrivenu sliku Ubistvo Komtura, koja u tradicionalnom japanskom stilu prikazuje istoimenu scenu iz Mocartove opere Don Đovani. Njegov izolovan život u divljini biće od tog trenutka ispunjen brojnim misterijama, nesvakidašnjim susretima i čudesnim otkrićima.
Geopoetika

Beži, Zeko, beži – Džon Apdajk

Pre tri meseca Zeka Angstrom otrčao je da kupi cigarete svojoj ženi. Još se nije vratio…
Nekada košarkaški as u srednjoj školi, Hari Zeka Angstrom je 1959. napunio 26 godina i zaposlen je kao demonstrator „magičnih kuhinjskih noževa“. Zarobljen u drugorazrednim životnim okolnostima, sa ženom alkoholičarkom i malim detetom, u kući prepunoj pepeljara i neopranih čaša, on je izgubio svaku nadu da bi stvari mogle da krenu nabolje. U jednom trenutku, impulsivno beži iz svog doma u Pensilvaniji u bezumnom pokušaju da se oslobodi svog osrednjeg života. Jer, kao što dobro zna, „kada neko postigne prvorazredne rezultate u nečemu, nije važno u čemu, onda mu se nekako neće ništa što je od drugorazredne važnosti“.
Ovim romanom, koji ga je proslavio kao jednog od najznačajnijih američkih pisaca, Apdajk čitaoce izvodi iz ušuškanosti srednje klase u Americi krajem pedesetih godina i uvodi ih u svet želje, neprilagođenosti, zebnje i traganja za nečim neizrecivim.
Laguna

Mira Banjac: Ne daj se – Tatjana Nježić

Čovek u životu mora da nađe, da otkrije ravnotežu. Da znaš šta je u životu važno, šta je manje važno, gde treba više da se daš, gde treba da se potrošiš do kraja, gde ne smeš da se potrošiš…
„U ovim perlama rasutim po godinama pred očima i u duši čitaoca neprekidno lebdi plemeniti ton kazivanja, sverazumevanja ljudskog života i ljudske pozicije, jedna gospodstvena suzdržanost i toplota strasnog pristupa ulogama najrazličitijih ženskih likova, jer je ulog na posvećenost, pre svih drugih principa, vodio glumicu Miru Banjac dugim putem vanredne umetničke karijere. Posvećenost i rad pripadali su Miri Banjac, a zadovoljstvo i njoj i svima nama.“ Jezik knjige sočan je i jednostavan, a sećanja Mire Banjac iskrena, i to neretko do bola.
Vulkan izdavaštvo

Knjiga o zavičajima – Nikola Bertolino

Zavičaji su važna knjiga srpske, hrvatske i srpskohrvatske književnosti. Iz nje se o jeziku i identitetu dâ saznati više nego iz drugih naših knjiga. Kroz nju kao protagonisti i Bertolinovi prijatelji ili znanci promaknu Miodrag Bulatović, Slobodan Milošević, Danilo Kiš, Vasko Popa, Dragan Jeremić, ali i Vlado Gotovac, Ksenija Urličić i Žarko Domljan.
„Neke od najboljih knjiga napisanih na našem jeziku u ovo malo 21. veka što smo do sada odživeli prošle su nekako ugluho, valjda zato što ih nije pratila kakva zgodna kontroverza s tabloidnim potencijalom, šta li; među takvima je i memoarsko dvoknjižje Zavičaji i Novi zavičaji Nikole Bertolina, znamenitog književnog prevodioca i urednika, jedne od onih ličnosti koje su bile so onog najboljeg i najprosvećenijeg Beograda iz vremena visokog socijalističkog modernizma…“
Rende

Ovde i sada (Pisma 2008–2011) – Pol Oster i Dž. M. Kuci

Pošto su se 2008. godine upoznali na jednoj australijskoj književnoj smotri, romanopisci Pol Oster i Dž. M. Kuci započeli su redovno da se dopisuju u nadi da će time „podstaći varnice inspiracije“. Rezultat toga je Ovde i sadа: trogodišnji epistolarni dijalog koji se dotiče takoreći svih mogućih tema, od sporta do očinstva, erotike, braka, prijateljstva, ljubavi… Njihova živa, iskričava prepiska sačinjava intiman i često zabavan portret dvojice ljudi dok istražuju složenosti sadašnjeg trenutka i na svakoj stranici iznova pokazuju koliko uživaju u svom prijateljstvu.
Ono što nas nagoni da čitamo ovu knjigu nije sjaj dva blistava uma već toplina, jednostavnost i iskrenost koje izbijaju s ovih stranica…
Samizdat B92

The post Junska lista za čitanje: Žarki dani dolaze, budite spremni appeared first on 42 magazin.

Iako je Baba Marta luckasta i ćudljiva starica koja, prema narodnoj tradiciji, upravlja martom, nije ovaj mesec samo zbog klime na ovim prostorima turbulentan. No, posle mnogo dana bez dovoljno sunca uskoro nas očekuju ravnodnevica, proleće, buđenje, čišćenje… Treba ostati miran u svemu, smiren u sebi i spreman na sve.
I čitati dobre knjige, stare i nove. Recimo, neku sa spiska koji sledi:

Kafe Hijena – Jana Benjova

Elza i Ijan su bratislavski desperadosi koji žive u opštini Petržalka, u kojoj vreme kao da je prestalo da teče. U toj neobičnoj naseobini glavno društvo im je još jedan par, Rebeka i Elfman, a oni skupa čine intelektualnu četvrorku koja ne štedi i ne razmišlja o budućnosti, već sav novac troši na restorane, kafiće i hotele. Jedan od tih kafića je i Hijena, njihovo zborno mesto u kojem se druže, polemišu, čitaju i pišu…
Ovo je roman govori o modernom svetu koji ne prašta neambicioznost i čini da oni koji se u njemu ne snađu bivaju zaboravljeni od svih.
Kontrast izdavaštvo

Sve je moguće – Elizabet Straut

Ova zbirka priča istražuje čitav spektar ljudskih osećanja kroz lične drame likova koji pokušavaju da shvate sebe i druge.. Između ostalih, tu su dve sestre, nekada najlepše devojke u gradu, od kojih je jedna zarad bogatog muža žrtvovala samopoštovanje, dok je druga na stranicama knjige pronašla srodnu dušu koja joj je promenila život. Vera penzionisanog školskog domara biva stavljena na probu nakon dobronamerne posete jednom samotnjaku. Odrasla ćerka žudi za majčinom ljubavlju čak i kad ode u inostranstvo kako bi je posetila i prihvatila činjenicu da joj je majka napokon srećna. Lusi Barton se kao sredovečna žena vraća posle 17-godišnjeg odsustva da poseti brata i sestru, i tada prvi put otvoreno razgovaraju o svom teškom detinjstvu i prisećaju se događaja koje su možda namerno zaboravili… Zbirka nije u pravom smislu reči nastavak romana Zovem se Lusi Barton, ali zajednička crta svih protagonista je da su u nekom trenutku svog života bili u nekakvoj vezi s Lusi i varošicom Amgaš u Ilinoisu
Booka

Crne sekunde – Karin Fosum

Kada devetogodišnja Ida na svom novom biciklu ode u grad i nikada se više ne vrati, sumnja pada na Emila Johanesa, čudnog, povučenog, usamljenog čoveka. Priča se pomera na sve koji su pogođeni tragedijom: bolom skrhanu Idinu majku, Emilovu majku, dobru ženu koja živi svoj mali život, rođaka nestale devojčice koji možda pati zbog neke tajne krivice; i, naravno, inspektora Konrada Sejera i njegovog mlađeg kolegu Jakoba Skarea. I sam Sejer je zbunjen i uznemiren jer je ovo najčudniji slučaj koji je video poslednjih godina…
Roman je poslastica za ljubitelje skandinavskih krimi-romana, a autorka pretvara konvencionalnu policijsku proceduru u osetljivu analizu i daje snažan pogled na način na koji društvo posmatra zločince i žrtve…
Samizdat B92

Zvuk groma – Kim Đu Jong

Uzimajući za pozadinu radnje kraj japanske okupacije i Korejski rat, autor kroz život mlade udovice oslikava ne samo haotično stanje između sukobljenih ideologija Severa i Juga i tragične podele na dve zemlje, već i koliki teret moralne norme, duboko usađene (neo)konfučijanskom ideologijom tog vremena, imaju na sudbinu jedne žene koja je osuđena da se sama stara o sebi i detetu. Kil Njo, protagonistkinja romana, rastrzana je između strogih (neo)konfučijanskih normi u kojima je odrasla i života u kome je osuđena da se bori sa svim nedaćama koje su je zadesile, od silovanja, neželjenog materinstva, prisilnog rada u krčmama, do nadničarenja i ponovnog povratka roditeljskoj kući. Delo rasvetljava jedan svet koji je često ostajao u senci korejske istorije – svet žena.
Geopoetika

Gde ptica peva najlepše – Alehandro Hodorovski

Ovaj kvaziautobiografski roman majstorsko je istraživanje o porodici, mitologiji i o tome koliko će nam daleko umovi ići u potrazi za samoodržanjem i šansom da se uhvati neki prividni smisao u svetu koji je tako često van našeg razumevanja, kako u svojoj lepoti tako i u svom nasilju. Brilijantana, luda i nepredvidiva, ova višegeneracijska hronika uvodi gomilu nezaboravnih likova, od prostitutke kepeca i duha Rebea, do krotitelja lavova koji jede sirovo meso i uči svoje zveri da skaču kroz zapaljene obruče.
Arete

Moritati i legende – Bohumil Hrabal

Dvanaest priča, prvi put prevedenih na srpski, inspirisano je „krvavim“ poemama i legendama koje su se nekad pripovedale na vašarima pred oduševljenom masom. Osluškujući anegdote ispričane u galami pivnice i brbljanja u berbernici gde se rešavaju „svetska pitanja“, koristeći nadrealističke rasprave i pisma koja su mu slali čitaoci da bi euforično hvalili ili najvulgarnije vređali njegova dela, Hrabal pretvara glas naroda u groteske i balade u kojima veliča običnog čoveka. Iako usredsređen na moderne teme, on uspešno čuva ono dirljivo-smešno i ono zastrašujuće-jezivo koje potiče iz folklora.
Laguna

Sedam priča – Anton Pavlovič Čehov

Anton Pavlovič Čehov najčuveniji je pisac priča u svetskoj literaturi i najveći dramski pisac Rusije. Ovaj izbor priča zamišljen je kao uvod u novo čitanje velikog pisca.
LOM

Nemoj biti taj lik – Milan Inić Yasserstain

Milan Inić, kreator YouTube kanala Yasserstain, predstavlja vam pisano izdanje njegovog serijala Nemoj biti taj lik. Serijal je zabavno-edukativnog karaktera i namenjen predškolskom uzrastu.
– HEJ, nije istina, naš sadržaj prate i stariji!
– Dobro, dobro, i za školarce.
– A daj, nemoj tako… Oke, i za njihove
– Oke, i za njihove roditelje…
U ovoj knjizi ima ponešto za svakoga.
Vulkani

Noćna smena – Jahim Topol

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, braća će biti prinuđena da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti… Roman je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju.
Dereta

Crveno poput neveste – Anilda Ibrahimi

„Mesec dana posle venčanja, moja majka je ostala trudna, čekala je mene. Baba Saba je išla po celom komšiluku da joj gledaju u šolju. Bila je kao ultrazvuk: popila bi kafu, dobro promućkala i prevrnula šoljicu, spustila je, i eto ti… već bi se video pol novorođenčeta, lep i muževan, kao iskupljenje za svu žensku decu koju je baba imala. Sve žene kod kojih je baba išla da joj gledaju u šolju videle su moju pišu još od samog početka. Što je više rastao stomak moje majke, to je iz soca kafe sve više virio moj pol. Šteta što se usput izgubio. Ali baba je devet meseci živela u stanju blaženstva; mama je nosila stomak a ona šoljice kafe.“
Porodična saga prati živote četiri generacije žena u južnoalbanskoj porodici, u planinskom selu Kaltra, ali pruža i uvid u istoriju Albanije 20. veka, uz rat, krv, ljubav, izdaju, snove i razočaranja. Autorka piše o ženama koje su oblikovale njen život, stvarajući svojevrstan ženski univerzum. Ona opisuje preobražaj žene, njenog mesta i uloge tokom sto godina, u tipično muškom društvu u kome se žensko dete ne dočekuje sa radošću i u kome je sve podređeno muškarcu, njegovim željama i potrebama.
Rende

The post Martovske knjige: Vreme je za prolećno čitanje appeared first on 42 magazin.

Knjiga je uvek dobar dar, a mi vam dajemo predloge kojima ćete sasvim sigurno obradovati prijatelje, familiju i sve ostale drage osobe.

Za mamu: Sestre Bronte, izabrana dela

Nezamislivo je da neka mama (ili žena uopšte) na ovoj planeti ne voli dela Bronte trija, najpoznatijih sestara u književnosti, a ove godine je Vulkan izdao njihove najbolje romane u jednoj knjizi – Orkanski visovi Emili Bronte, Džejn Ejr Šarlot Bronte i Stanarka napuštenog zamka En Bronte.

Proza sestara Bronte nije samo prepuna emocija, ona je neposredna i provokativna. Šarlot i En prve su se bavile intrigantnim temama – bar kada su žene u pitanju – o samopoštovanju žena, o ženama koje moraju da rade da bi preživele, o zarobljenosti u braku u kom su zlostavljane. En Bronte pisala je možda i najmodernije, brinući za položaj i socijalni status žena, naročito guvernanti; Emili Bronte je, s druge strane, opisala neka od najintenzivnijih osećanja i iskustava, a retko je napuštala svoja četiri zida. Za mnoge, one su prvi put upoznale žene (i ne samo žene) sa onom drugom, mračnijom stranom srca.

Cena: 999 dinara
Izdavač: Vulkan

Za tatu: Faksimil Alehandra Sambre

Tata voli da sve bude po njegovom. Zato mu predlažemo i takvu knjigu! Faksimil Alehandra Sombre nudi novo čitalačko iskustvo jer čitalac direktno učestvuje u konstrukciji teksta.

Napisan u formi standardizovanog testa, Faksimil poziva čitaoca da odgovori na virtuozne jezičke vežbe, kratke priče posle kojih su postavljena provokativno zamišljena pitanja višestrukog izbora odgovora, nekad nerešiva, često apsurdna i uglavnom iz sfere morala: potreba da lažemo da bismo se dokazali pred drugima, želja za uspostavljanjem veza u ljubavi i porodici uprkos nepoverenju, komplikovanost hodanja po minskom polju tajni i, tužno i nepodnošljivo, ubeđenje da nismo učeni da mislimo već da smo trenirani da slušamo i ponavljamo. Sambra sjedinjuje fikciju i sećanje čarobno se poigravajući s formom. Knjiga je duhovita, melanholična, puna iznenađenja. Čas neozbiljna, čas veoma snažna i oštra. Njena složenost, sastavljena od kratke priče u manje-više klasičnom smislu, mikropriče (ili nečeg sličnog), testova, poeme, pa čak recimo mikroeseja, pokazuje nam da ponešto, trenutno, samo književnost može da realizuje.

Cena: 550 dinara
Izdavač: Geopoetika

Za sestru: A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima Vilijama S. Barouza i Džeka Keruaka

Sestru doživljavamo kao pametnu, hrabru i radoznalu ljubiteljku avanture – i još bolje ako je sve to začinjeno pripovedačkim stilom beat generacije. Zato joj predlažemo knjigu A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima, koju su naizmenično pisali Barouz i Keruak.

Roman opisuje istiniti događaj, ubistvo Dejvida Kamemera, koga je u pijanoj tuči, u navodnoj samoodbrani, ubio Lisjen Kar. Kar je priznao ubistvo Barouzu i Keruaku koji ga nisu prijavili i zbog toga su osuđeni kao saučesnici u prikrivanju zločina, kada se Kar kasnije predao policiji. Keruak je odslužio deo kazne, a Barouza je od zatvora spasila porodica.

Atmosferski roman prepun likova izvučenih iz stvarnog života, opisuje boemski Njujork tokom i krajem Drugog svetskog rata, pun opsesija, umetnosti i seksualne oslobođenosti.

Cena: 1320 dinara
Izdavač: Rende

Za brata: Enciklopedija savamalskih bića Simona Marića, ilustrovala Olga Jorgačević

Ovo prelepo izdanje ne treba propustiti – zabavno je, duhovito i poučno, govori nam o izmišljenim stvorovima koji naseljavaju prostor Savamale i utiču na živote ljudi.

Da li bi u Savamali bilo oronulih zgrada da nema Fasadoždera?
Da li bi istorija Beograda bila drugačija da nije bilo Drema i Mostodona? Da li bi hotel Bristol, Vučina kuća i zgrada Geozavoda krasili ulice Savamale da nekada nije harala epidemija Griparha?

Savamalologija se već više od sto godina bavi izučavanjem ovih neobičnih urbanih stvorenja, a ova predivno ilustrovana enciklopedija daje nam bajkovitu sliku o životu, navikama i staništu ovih bića koja su neraskidivi deo Savamale koju danas poznajemo.

Cena: 800 dinara
Izdavač: Everest Media

Za nju: Regata papirnih brodova Marka Tomaša

Marko je definitivno jedan od najcenjenijih pesnika regiona, koji neretko piše o ljubavi.

On je u jednom intervjuu na tu temu rekao:
„Ne znam puno o tome, zato valjda i pišem o ljubavi, tražim odgovore. Mislim da moramo ponovno pronaći istinsko značenje te riječi. Nanovo krenuti u duhovnu potragu. Na koncu, sve se svodi na potragu. Ljubav je ropstvo, diktatura, emotivni kanibalizam. Jad nas nagoni da uništavamo jedni druge. Sve što čovjeka uznosi to ga i ubija, tako mi se čini, tako vidim stvari. A svi, pa i ja, živimo za trenutke zanosa znajući da će nas pad nakon toga potpuno zgromiti. Ponekad prezirem sam sebe. Zaljubim se i odmah si kažem: dobro došao u vlastitu propast. Perverzija je da uživam u tome.“

Njegove pesme su idealne ako nekom želite da poklonite sirovu emociju.

Cena: Oko 400 dinara
Izdavač: Lom

Za njega: Tragovi karmina: tajna istorija XX veka Grejla Markusa

Ovaj naslov aludira na seksi literaturu, a zapravo je reč o istoriji i filozofiji panka.

Grejl Markus, vrhunski ekspert za američku pop-rok kulturu, započeo je rad na ovoj knjizi fasciniran grupom Sex Pistols, tom „skandaloznom antimuzičkom grupom“ koja je nastala u Londonu 1975. i nestala u roku od dve godine, inicirajući pojavu pank supkulture i dovodeći do transformacije pop-rok muzike širom sveta. Studija Tragovi karmina predstavlja pank kao pokretač istorije intelektualne avangarde XX veka. Za Markusa pank je simbol same prirode XX veka.

Cena: 1.200 dinara
Izdavač: Gradac

Za baku: Fridine fijeste, Mari-Pjer Kole, Gvadalupe Rivera Marin

Da li je vaša baka A) virtuoz u kuhinji ili B) to je ne zanima uopšte, već voli da igra poker i zna da napravi jedino poparu?

Pronašli smo knjigu koja će se dopasti i baki A i baki B – a to je naslov Fridine fijeste. Tu se nalazi preko 100 recepata za jela koja je Frida volela da priprema, ilustracije tih recepata, kao i fotografije mrtvih priroda koje su inspirisane Fridinim slikama, koje će baka A obožavati. Pored toga, knjiga je i svojevrsna priča o burnom životu Fride Kalo i Dijega Rivijere, njihovim svađama i mirenjima, što će baka B s uzbuđenjem čitati. Sve ovo zajedno čini knjigu Fridine fijeste snažnom, uzbudljivom i inspirativnom – baš kakva je bila i Frida.

Cena: 1.700 dinara
Izdavač: Službeni glasnik

Za deku: Kratka istorija Beograda Milorada Pavića

Beograd je stariji od svakoga, zato se u njemu deke osećaju mladim.

Oni koji vole i poznaju ovaj grad ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je iščezao netragom pa ga više nikada nećemo videti, fotografisati ili dodirnuti. Ali istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas.

Darujući nam bogatstvo ilustrovanu Kratku istoriju Beograda, srpski pisac Milorad Pavić otkriva nam sve važne podatke, legende, svilenim nitima istkane priče o Beogradu, drevnom gradu na obalama rajske reke Ister, koji su Turci zvali Vrata ratova, a hrišćani Bedem hrišćanstva. Kroz ta vrata prohujali su Argonauti, Kelti, Rimljani, Vizantinci, Goti, Huni, Avari, Bugari, Ugri, krstaši i Turci i ostavili mnoge tragove svoje moći, svog besa i svojih kultura…

Cena: 1.600 dinara
Izdavač: Dereta

Za drugaricu: Moj muž Rumene Bužarovske

Deluje da se o ovoj knjizi najviše priča u poslednje vreme, pa ako već niste, popričajte o njoj i sa svojom drugaricom, uz kafu – naravno. Ili čašu vina, piva, viskija, šta god vam je draže.

Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci ispripovedale su vrlo različite žene iz prvog lica, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.

Sve to ispisano je u najboljem duhu američke kratke priče, najzahtevnijim načinom, jezikom običnih ljudi, mimo svake patetike, razorno i istinito.

Cena: 550 dinara
Izdavač: Booka

Za druga: Da li androidi sanjaju elektronske ovce Filipa K. Dika

Ako vaš ortak voli originalni film Blade Runner (a sigurni smo da ga obožava), onda je super ideja da mu poklonite knjigu po kojoj je snimljen. Ukoliko nema odnos prema filmu, šta god da uzmete od Filipa K. Dika, nećete pogrešiti.

Filip  K. Dik (1928–1982) bio je američki pisac čija dela većinom pripadaju žanru naučne fantastike. Dik istražuje filozofske, sociološke i političke teme u romanima u kojima dominiraju korporacije, autoritarne države i izmenjeno stanje svesti. U njegovim kasnijim radovima, Dikov tematski fokus pomera se na njegove lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada iz područja fantastike i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

Cena: 799 dinara
Izdavač: Kontrast

The post Neka poklon ispod jelke bude – knjiga! appeared first on 42 magazin.