Iako se vrlo često dešava da saloni nameštaja liče jedni na druge, što zbog sličnog asortimana, što zbog dizajna enterijera, ima i onih koji se ne uklapaju u ovu sliku, već se ističu na potpuno jedinstven način. Zato smo zavirili u jedan takav – nedavno otvoren. On ne liči na druge salone, niti na robne kuće koje izlažu proizvode masovne proizvodnje. Ovde kao da je svaki detalj stavljen i namešten sa idejom da se stvori dom, a osećaj tople atmosfere prisutan je već nakon što pogledate prvu fotografiju ili zakoračite preko praga. Da biste prošetali kroz njihovu ponudu, dovoljno je da kliknete na našu galeriju, ali da biste dotakli ove komade, potrebno je da skoknete do Španije, Madrida i ulice Calle de Mejía Lequeric broj 2.

Kada je reč o proizvodima koje možete naći u ovom salonu, postavka stvari funkcioniše po principu mix & matcha, pa su proizvodi lokalnih umetnika, zanatlija i dizajnera isprepletani sa vrhunskim proizvođačima većeg cenovnog ranga

Daleko od korporativnih marketinških strategija koje diktiraju uniformisanost, priča ovog salona ostavlja daleko jači utisak i dok čekamo da ovaj trend zavlada kod nas, zavirujemo fotografijama u sve ćoškove.Ovaj salon nameštaja u kome su izloženi komadi savremenog i modernog dizajna predstavlja neku vrstu proslavljanja godišnjice i nakon 20 godina rada na tržištu nameštaja kruniše svoj rad novim prodajno-izložbenim prostorom. Rezultat je showroom od 400 kvadratnim metara koji potpisuje arhitektonski studio Abaton. Ono što je zanimljivo kod ovog projekta jeste što se nalazi na mestu štale iz 19. veka, a danas je transformisan u moderan prostor koji odiše luksuzom.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kao omaž prethodnom životu koji je ovaj prostor živeo arhitekte su rešile da određene segmente ostave u životu. Neki elementi kao što su podovi sačinjeni od mozaika, stubovi od čvrstog kamena, veliki čelični okviri koji povezuju različite delove novog izložbenog prostora i sl… datiraju iz 1906. godine, što je fascinantno s obzirom na to da upravo oni naglašavaju postojaće savremene elemente.Idejno rešenje ovog projekta zamišljeno je kao prostor ljubitelja dizajna enterijera i nameštaja, gde je uz vrlo malo diskretnih i nenametljivih intervencija stvoren jedinstven prostor čiju estetiku posebno naglašava sistem rasvete.Kada je reč o proizvodima koje možete naći u ovom salonu, postavka stvari funkcioniše po principu mix & matcha, pa su proizvodi lokalnih umetnika, zanatlija i dizajnera isprepletani sa vrhunskim proizvođačima većeg cenovnog ranga. Rezultat je eklektična kombinacija savremenog i vintidž nameštaja, rasvete, antikviteta, starinskih tepiha i drugih umetničkih dela.Dok se prvi salon nameštaja sličnog tipa ne otvori kod nas, u ovom pronalazimo inspiraciju za naš dom ili kancelariju.

Dizajn: Abaton 
Arhitekte: Ignacio Lechón; Camino Alonso, Carlos Alonso, Jesús Agreda y Jorge Porto
Fotogragije: Juan Baraja, Belen Imaz

The post Potpuno drugačiji koncept prodaje nameštaja appeared first on 42 magazin.

Zaboravite na neutralne, sive, bež, braon i crne tonove! Neka vas inspiriše proleće da se ohrabrite i obojite nekim novim bojama dnevnu sobu ili trpezariju, pa makar to bili samo dekorativni detalji ili tek poneki komad nameštaja. Otkrivamo novopristigle kolekcije!
[See image gallery at 42magazin.rs]

1. Dekorativni jastuci Twiga Pattern Bazaar, 2.750 dinara/komad
2. Sofa-dvosed sa 36 jastučića Ikea, 55.964 dinara
3. Sat jednostavne forme Jysk, 1.599 dinara
4. Hoklica u retro stilu Zara Home, 8.990 dinara
5. Fotelja sa drvenim nogarima Home Center, 9.999 dinara
6. Tepih sa završnom ručnom izradom Ikea, 34.999 dinara
7. Ram za slike od drveta Jysk, 250 dinara
8. Trpezarijska stolica Home Center, 3.999 dinara
9. Vaza od porculana Zara Home, 3.990 dinara
10. Stočići od drveta Soho, Studio Domino, cena na upit

The post Probudite dom bojama nove sezone appeared first on 42 magazin.

Već na prvi pogled se vidi da je ovaj hotel spoj je rustike i savremenih tendencija, a sastoji se od samo osam sofisticiranih soba smeštenih u Daliju u Kini. Ova provincija prepoznatljiva je po starom gradu koji se nalazi odmah preko puta predivnog jezera Erhai i planine Cangšan (Cangshan), što je na samo 20 minuta šetnje od starog grada Dali, pa već u startu imate dobar temelj u vidu lokacije. Onda su rešili ime.

Naziv hotela Yi Chen potiče od jednog od najpoznatijih umetnika i pisaca Kine Wang Weia iz vremena dinastije Tang. Yi Chen stvoren je sa idejom da bude prijatno mesto u kome se uživa u svežem vazduhu i zelenom okruženju.

Projekat od osam soba počinje online jer su arhitekte angažovane putem sajta. Na mestu hotela je najpre bila vila na tri sprata koja renoviranjem postaje četvorospratna zgrada sa baštom unutar nje, a osim unutrašnjeg dvorišta, oko hotela je osmišljen zeleni pojas koji gleda na predivne prirodne okolne pejzaže.

Prizemlje je rezervisano za ogroman prostor sa duplom visinom plafona, pa kao takav ostavlja utisak veće prostranosti koja ima dotok prirodnog svetla tokom celog dana, što omogućavaju prozori od poda do plafona.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Ideja je bila da se prirodno okruženje što više približi enterijeru gde se ljudi socijalizuju, a arhitekte su to rešile uvođenjem mnoštva biljaka, ali i svetlih nijansi zidova. Odabirom savremenih komada nameštaja napravljen je balans između tradicije i novog doba, pa je opšti utisak unutrašnjeg prostora da je ovo jedan moderan enterijer koji karakterišu prirodni materijali.

Novoizgrađeni paviljon nalazi se u dvorištu, a iz njega puca pogled na jezero, stene, kao i vodenu površinu i drveće u bašti, čime su ispunili zadatak da stvore prostor za odmor sa poetskim raspoloženjem za turiste.

Svi procesi renoviranja rade u skladu sa logičkim dizajnom prvobitne arhitekture. Unutrašnji raspored dobija se kroz odnos između arhitekture i okruženja.

Neutralni tonovi su tu da naglase prirodnu strukturu materijala, a ne da odvlače pažnju, pa celokupan utisak dodatno naglašava slike nekoliko umetnika i fotografije velikih formata finskog fotografa Arna Rafaela Minkkinena.

Prilikom odabira nameštaja vodilja su bili jednostavni komadi jedinstvenog dizajna koji prave neobične senke, a po boji se savršeno stapaju sa enterijerskim okruženjem. Rasveta je u službi isticanja umetničkih dela. Inspirisani geografskom lokacijom građevine arhitekte su dizajnu pristupale tako što su kombinovali azijsku tradiciju i savremen dizajn kako bi stvorili jedinstven prostor sa nenametljivom dozom elegancije.

Dizajn: Li Yizhong Interior Design
Fotografije: Zhu Hai

The post Kako se stvara poetičan prostor? appeared first on 42 magazin.

Upravo je završen 55. međunarodni sajam nameštaja, opreme i dekoracije. Malo smo prošetali, sumirali utiske sa najboljih štandova i napravili top 10 listu, a onda smo ove komade poželeli da ponesemo kući.

Minimalni dizajn

Na prvi pogled nas je privukla kolekcija Brida stolica kompanije Gir u nekoliko boja, a kada smo zakoračili na njihov štand, shvatili smo da imamo sve za novu dnevnu sobu – kotlić lampa sa potpisom Presek studija, dvosed u dva tona i favorit – ljuljaška od drveta.

Drvo u fokusu

Štand Flame Furniture izdvojio se po muzici, interesovanju posetilaca, ali i komadima koji od momenta kada ih stavite u dom postaju ključni. Njihov nameštaj karakteriše kvalitetan materijal – drvo čiji godovi govore o starosti, precizna izrada i pametan dizajn. Iako je bračni krevet privukao najviše pažnje, naš favorit je umivaonik od jednog komada drveta.

Print na print

Osim nameštaja na štandu Flameovom našao se i Twiga Pattern Bazaar, koji je na licu mesta demonstrirao kako stilizovati komad nameštaja uz pomoć različitih, dinamičnih printova na dekorativnim jastučićima. Grafički, floralni i apstraktni motivi iz njihove ponude jesu ono što će dati dekorativni final touch.

Sve za vaš dom

Distribucija je ove godina pokazala čitav raspon različitih brendova, stilova i komada nameštaja. Međunarodni skup proizvođača dostupan na jednom mestu video se i na Sajmu. Njihov izložbeni prostor imao je u svojoj ponudi najrazličitije komade – od rasvete, preko stolica, do sofa neobičnog dizajna. Mi izdvajamo ove.

Sitnice koje stil znače

Ako ste fanovi dizajnerskog dvojca braće Bouroullec, koji već godinama stvaraju genijalna dela za dekoraciju doma sa Vitra potpisom, njih možete pronaći u Nitea ponudi. Osim čigre stolice, koju su svi probali, nas su privukle dekorativne figure i polica za sitnice.

Vajarski pristup

White Oak je švajcarski proizvođač, a prikazao je kolekciju nameštaja Malin, senzualnih linija, sa strukturom drveta u fokusu. Okrećemo se komodama i kredencima koji se vraćaju na velika vrata, a u njihovom izvođenju dovedenom do savršenstva nimalo ne izgledaju retro. Orman, stočić, polica ili komoda – svaki komad je gotovo vajarsko delo za sebe. Nagradu Zlatni ključ dobili su za najbolju kolekciju, koja broji tek nekoliko komada, ali veliki broj posetilaca dao im je svoj glas kada je reč o utisku.

Neobične forme

Kao i prošle godine, hrvatska kuća Prostoria privukla je pažnju otvorenim štandom na kome su se našli različiti dizajneri. Osim drvenih stolica i čiviluka, tekstilne sofe i fotelje bile su ono što smo želeli da testiramo.

Industrijski pravac

Još jedan dobitnik Zlatnog ključa, ovoga puta za najbolji sajamski nastup, našao se na našoj listi, a reč je o Hard Stuffu. Industrijski dizajn i crveni old school kombi već na početku hale privlačili su ljude. Mi bismo mini-lampe iako nemamo pisaću mašinu.

Spoj zanata i savremenih formi

Hookl und Stool je kompanija koja spaja tradiciju i savremen dizajn. Ovo nije rečenica sa njihovog flajera već naš instant utisak. Kvalitetna koža, ručni rad i pažljivo odabrano drvo su opšte karakteristike, ali kada zagledate detalje, oduševiće vas finalna izrada. Armada Armchair delo je dizajnera Zorana Jedrečića, ali i komad koji odmah želimo da ponesemo kući!

Dizajnerski pristup

Nove ideje, nov pravac razmišljanja i inovacije jesu ono što nas uvek privuče u dizajnerskom sektoru Sajma. Damir Krdžović i Sonja Tonev doneli su duh Skandinavije na svoj štand, a našu pažnju privukla je lampa Conga. Par koraka dalje i nailazimo na rezonantnu kutiju Terca, koja svojim dizajnom menja zvučnik dizajnerske grupe Wood Line. I za kraj, tu je dobitnik nagrade Reddot za 2017. Zoran Mojsilović, čija lampa Blanc Celeste jeste love at first sight!

The post #sajamnameštaja: komadi koje želimo u kući – odmah! appeared first on 42 magazin.

Dizajn, kao i umetnost uopšte, prati socijalna dešavanja, ali ovde ne mislimo na ona politička već na društvene mreže. Instagram, Pinterest i slične fotoslastične platforme utiču na našu estetiku, pa se tako iz dana u dan edukujemo i hranimo lepim. Ta naša potreba neprestano raste, a isto je i sa apetitima za kvalitetom. Kao što to mi kao konzumenti prepoznajemo, tako je i sa onima koji su iza olovke, kompjutera i kamere. I dok svi tako uživamo lajkujući, u isto vreme učimo, a oni koji nešto stvaraju prave analizu. Rezultati pokazuju da su se stvari malkice promenile na polju dizajna, konkretno enterijera i arhitekture i pod uticajem svakog od nas.

Primera radi, više nas ne privlače hladni sivi prostori, puni materijala u visokom sjaju koji ostavljaju korporativan osećaj u stomaku. Luksuz je sada nešto potpuno drugo. Kada tražimo smeštaj, želimo da se osećamo najprirodnije moguće, kao kod kuće, a luksuz koji tražimo treba da bude skrivan u sitnicama koje pružaju komfor.

Dakle, ništa od sjajnih zlatnih lustera i kožnih garnitura, treba vam nešto nalik vašoj dnevnoj sobi, ali u poboljšanoj verziji, kao na Pinterestu.

Ogroman hol hotela sada znači nepersonalizovan prostor koji zahteva dress code iz banke. U ovom novom talasu biraju se prirodni materijali sa pametnim rešenjima koji imaju za cilj da stvore nenametljivu ugodnost.

Jedan takav hotel je ovaj meksički primerak. Nakon što je završen, dobio je momentalnu instaocenu kroz lajkove, što je narednih dana uticalo na broj gostiju. Ono što njega karakteriše jeste što je instagramičan i za goste, pa se boje, materijali i sitni detalji slikaju sa svakom novom rezervacijom i tako njegova popularnost raste. Na sve to on ima i zabavan naziv – Tiki Tiki Tulum Hotel, što je takođe važna stavka ako već pravimo spisak dobrih strana biznisa.

Sa samo petnaest soba u ponudi, ovaj hotel okružen je veličanstvenom džunglom, pa je osim unutrašnjosti i okruženje privlačno. Arhitektura ovog projekta inspirisana je savremenim stilovima pedesetih godina prošlog veka, kada su fokus i pažnja bili na kvalitetnoj izradi detalja.

Njihov dizajn uzima elemente modernizma i art decoa, ali su objedinjene i međusobne opšte karakteristike regionalnog dizajna uz korišćenje materijala koje pruža ovo lokalno područje. Za dizajn nameštaja i stolarije koristilo se drvo koje se nalazi u neposrednoj okolini ne bi li se spoljašnje okruženje osetilo i unutar prostora.

Ideja vodilja ovog projekta bila je to da bujna vegetacija koja okružuje hotel odslikava i unutar njega. Bazen je centralni deo hotela, a osim osnovne funkcije on ima i estetsku jer podseća na oazu koja osvežava i simbolizuje vitalnost, a ovaj utisak pojačavaju tropske biljke i nenametljiva iliti pažljivo uklopljena arhitektura koja se meša sa prirodnim okruženjem.

Ovo je jedan od plastičnih primera novog pravca dizajna, a u kom pravcu će se on menjati i kretati, zavisi od toga kako društvo iliti lajkovi kažu.

Dizajni fotografije: Arturo Zavala Haag

The post Potpuno instagramičan hotel appeared first on 42 magazin.

Nakon ovog članka zavirivaćete u sve skrivene ćoškove našeg grada jer mi upravo to radimo, a evo i zbog koga.
Fernando Abellanas je samouki dizajner koji je napravio kolibu ispod mosta u Valensiji, u Španiji. Kolibu definišu jedna ili dve prostorije za boravak i uživanje u prirodi, a njegova je pa… vrlo specifična. On je koristio betonsku infrastrukturu mosta, koja mu je poslužila kao krov i zidovi za studio, iliti garsonjeru.
Abellanas dizajnira rasvetna tela i nameštaj pod imenom Lebrel, a njegov poslednji projekat jeste koliba od metalne konstrukcije napravljena u roku od dve nedelje.

Iako nema naviku da govori o preciznim lokacijama na kojima se nalaze njegove „kolibe“ širom grada, kaže da preferira neugledna mesta koja njegovom intervencijom postaju nešto novo i drugačije.

„Nekako me veoma privlače ovakva mesta, pa ponekad intervenišem na njima. Iako moji projekti veoma zavise od uslova koje nalažu takve lokacije“, kaže Fernando.

„Ovo deluje kao lična intervencija, a cilj mi je da dodam vrednost ovakvim mestima. Istovremeno želim da ponovo oživim kolibe kao objekte, iako je ovo potpuno rekonstruisana slika njihove osnovne primene. Ideja je ostati izolovan, ali u isto vreme blizu svoje prave kuće, tu u gradu“, objašnjava Fernando.

Ova struktura koncipirana je tako da se na betonske šine oslanjaju točkovi koji dozvoljavaju da mini-prostor bude mobilan i da se pomera kako vam odgovara. Konstrukcija od metala i drveta na ovaj način može kotrljanjem da se pomera, pa da se postavi uz stub koji postaje jedan od četiri zida.

Studio je dizajniran kao urbana kabina za one koji žele da se opuste u gradu uz paradoks da su bukvalno ispod gužve i buke – ispod mosta. Na ovaj način može nastati i kancelarijski prostor, malo neobičan, ali, ko zna, možda podstiče na rad. Ukoliko se doda lampa i dušek, može da posluži i za noćenje. A postoji mogućnost da se učini kao da kampujete ili da ste u karton cityju… ko zna.

Ono što je sigurno, a što naglašava dizajner, jeste da ovakvih mesta u gradu ima pregršt, to su objekti u kojima ljudi mogu da se nasele i budu u centru zbivanja, a da niko ni ne baci pogled ka njima, da budu potpuno nevidljivi. On je probao, pa verujemo da je tako.

„Otkrivajući, istražujući i analizirajući ovakva mesta, shvatio sam da se kod svih javlja osećaj izolacije, mira i spokoja i, ono što je čudno, sigurnosti, što automatski podseća i vraća na detinjstvo kada smo se krili igrajući se žmurke ili pronalazili skrovište ispod stola dok nam je gužva u kući“, priča dizajner.

Dizajn: Fernando Abellanas
Foto i video: Jose Manuel Pedrajas

The post Skrovište u centru grada appeared first on 42 magazin.

Kada se spomene Barselona, a zatim joj se arhitektura pripoji, odmah je asocijacija Gaudi. Njegove neverovatne građevine sa detaljima koje u beskraj otkrivate svaki put kada kročite u blizini zidina s njegovim potpisom jesu lična karta ovog grada. I ne samo ovog grada, već čitave zemlje. Ali jasno je da Barselona nije samo to, ima tu mnogo modernih zgrada, mnogo stakla, betona, svedenih linja, futurizma i svega što donosi novo vreme.

Kada šetate uličicama, uvek iznova upoznajete estetiku Španaca i tako vas iznenade svaki put. To je onaj momenat kada zavirujete u tuđe kuće ako je domaćinima upaljeno svetlo, ali ne da biste voajerisali i gledali ljude, već da osetite kako dišu njihovi domovi, šta biraju od lustera, zavesa, boja za zidove… A ako su u prizemlju i nemaju roletne, onda imate sreće jer vam je čitava unutrašnjost nečijeg stana na raspolaganju.

Ovo je jedna od tih kuća, ima prizemlje i prvi sprat. Ovo je dom i radno mesto, jer kako mnogi biraju home office za svoj biznis, to je slučaj i sa stanarima ove kuće. Da ne bismo zavirivali u njihovu spavaću sobu, ona je pozicionirana na spratu, a prizemlje je radni prostor. Ali ovde nije raspored prostorija zanimljiv, već za Špance netipična jednostavnost pri dizajniranju enterijera koji nastaje na temelju stare kuće. Ovde temelj nema samo bukvalno značenje, jer se širi na zidove, podove, materijale i detalje koji su zadržani iz prethodnih vremena i spojeni sa novim elementima kao da nikada nije postojala vremenska distanca.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat nosi naziv La Diana, a kako nam dizajneri kažu, to je bila njihova vežba – znate, nešto kao studentske vežbe. A zadatak je bio da spoje vizuelno i funkcionalno dva potpuno nezavisna i kontrastna segmenta unutar jednog zajedničkog – radni deo i stan. Strategija arhitekata zasnovana je na bušenju i rušenju postojaće ploče između spratova kako bi se stvorio otvoren prostor koji povezuje oba nivoa. Ta veza su novopostavljene stepenice, metalna platforma od 2,20 m, koja, osim prvobitne, ima i funkciju podele dnevnog boravka i kuhinje.

Kada je reč o privatnosti u prizemlju, ona je omogućena izgradnjom poluotvorenog prostora na spoljnoj terasi koja zapravo ima ulogu paravana između ulice i unutrašnjeg dela kuće.

Organizacija prostora na spratu je po principu: zidovi ograđuju spavaće sobe, dok su pregradni elementi zaduženi za skladišta i druge sobe. Tu su i stakleni paneli u plafonu i fasadi koji omogućuju dotok prirodnog svetla.

Izbor materijala diktirao je već postojeći izgled kuće, pa je tako redizajniranje išlo u stilu tradicionalne arhitekture. Deo gde se nalazila originalna terakota od prirodnog materijala zadržan je samo sada u formi trotoara. Zidovi su ogoljeni do cigle koja je u svoj svojoj nepravilnosti i originalnoj teksturi ostavljena kao završna obrada. Na prvom spratu je beton dominantan materijal, koji se sa zidova nastavlja na plafon i čini jedinstvenu celinu.

Arhitekte i stanari nove kuće složili su se da pri odabiru nameštaja koriste onu čuvenu manje je više, pa su komadi pažljivo odabrani sa idejom da ne dominiraju prostorom već da čine harmoničnu celinu sa materijalima koji su odabrani za enterijer.

Na prvi pogled ovo izgleda kao jednostavna građevina koja može biti svačiji dom, ali i kao poslovni prostor prijatne atmosfere kako za one koji u njemu provode svoje radne sate, tako i za one koji tamo dolaze na sastanak.

Ako slučajno imate pri ruci jednu kuću na sprat, probajte da zamislite kako bi izgledalo kada biste spojili poslovno i privatno, a da nema kompromisa ni na jednoj strani. Koliko znamo, stanari čiji je ovo dom se ne žale, naprotiv – njihova oba polja su zadovoljena i uspešno rade.

Dizajn: RÄS studio
Fotografije: Adrià Goula

The post Enterijer prošlosti i sadašnjosti u jednoj celini appeared first on 42 magazin.

Sigurno znate šta znači reč oksimoron. A ukoliko ne znate, iako u slobodnom prevodu asocira na recimo spoj osam morona, ipak znači nešto drugo. Oksimoron potiče od grčke reči oksys, što znači oštar, i moros u značenju lud, pa je bukvalan prevod oštroumna ludost. Objašnjenje: to je posebna vrsta antiteze, odnosno paradoksa u kome se spajanjem protivrečnih pojmova stvara novi pojam, tj. nova slika. Ova stilska figura koristi se za opisivanje kompleksnih, iracionalnih stanja. Pošto smo prošli čas lingvistike i teoriju, vreme je za praksu i to u polju dizajna. Možda vam izgleda da stilske figure i enterijer ne idu zajedno, ali ima onih koji ih uspešno spajaju. Jer, kako je pisanje grana umetnosti, tako je i dizajn kao deo primenjene umetnosti njen rođak, možda ne najrođeniji i nisu često u poseti, ali ovaj projekat dođe kao prikaz njihovog susreta, recimo na porodičnoj proslavi pošto govorimo o baru, restoranu i podijumu za igru.

Koncept dizajna zasnovan je na opoziciji elemenata, pa svaki deo ima svoj kontrapar

Oksimoron, što je i naziv ovog mesta, jeste, kao što smo već rekli, spoj pojmova kontradiktornog ili suprotnog značenja. Ime bara budi inuitivnost kod arhitekata jer je klijent želeo da stvori mesto koje se poigrava sa dualitetom i mešavinom suprotnosti: muškarac-žena, belo-crni, dan-noć. Pa je tako po programu da u sumrak pored hrane i pića bude burleska za atmosferu zabave i plesa.

Ovaj prostor je staro skladište, kao mesto sa već neverovatnom strukturom, a arhitektonski tim želeo je da to zadrži i još više naglasi. Kako bi to uspeli, koristili su intenzivno crvenu boju da određene zone unutar prostora.

Koncept dizajna zasnovan je na opoziciji elemenata, pa svaki deo ima svoj kontrapar. Četiri ogromna neonska tela na ulazu postavljena su kao dobrodošlica u sva četiri ćoška u prostoru. Kontrastni parovi šalju jasnu poruku u formi oksimorona: nikada – uvek iznova, mir-snaga, sveto-pakleno, javno-tajno. I polazna tačka dizajna i želja klijenta bili su vrlo jasni.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Dva luka okružuju centralni prostor na dvostrukoj visini i služe kao pozadinska scenografija sačinjena od dva velika bara. Odmah pored belog luka nalazi se bar El Mama koji je duhovit, udoban sa detaljima od drveta i mnogo vegetacije. Na suprotnom kraju nalazi se bar El Papa na crnom luku kao noćni kontraodgovor, on je industrijski, sa metalnim elementima.

Na svakoj strani gde je postavljen bar zamišljene su konstrukcijske platforme na različitim visinama, koje su povezane sa velikom binom, pa ovako koncipiran prostor ostavlja više putanja kojima se ljudi mogu kretati u istoj prostoriji. Ove platforme, koje kao i ostali elementi imaju suprotne forme, stvaraju dve vrste prostora – onaj privatniji, takozvani skriveni bar, i deo koji je rezervisan za javne nastupe i događaje.

Različiti nivoi, klupe i barovi zapravo su okvir centralnog mesta tokom večeri, a to je podijum za ples.

Prilikom odabira materijala arhitekte i dizajneri držali su se početnog koncepta, pa su i oni potpuno kontrastni. Drvo visokog sjaja u formi zidne obloge potpuno je suprotno od keramičkih mozaika na podu, kao i mediteranski stil koji se oseća u vazduhu sa metalnim hladnim industrijskim segmentima.

Kako je pisanje grana umetnosti, tako je i dizajn kao deo primenjene umetnosti njen rođak, možda ne najrođeniji i nisu često u poseti, ali ovaj projekat dođe kao prikaz njihovog susreta

‒ Mislim da smo uspeli u onome što je bilo početna ideja. Da stvorimo prostor kontrasta. Kontrasti kao takve jesu beskonačne, pa nam je bilo lako da realizujemo ovu ideju ‒ kažu iz arhitektonskog biroa.

Ovako izgleda kada se oksimoron primeni na dizajn enterijera, a onda ovaj prostor treba da pozove suprotne socijalne, rasne, polne, starosne i druge grupe da se u njemu okupe i stvore nov jedinstveni pojam jedinstva i to uz dobru hranu, piće i muziku. Možda na podijumu za ples.

Dizajn: El Equipio Creativo
Fotografije: Adria Goula

The post Oksimoron – kafić u kom se sreću suprotnosti appeared first on 42 magazin.

Kada reč o recikliranju i eco-friendly metodama u dizajnu, na to se gotovo svi danas pozivaju, što dizajneri, što proizvođači, što konzumenti. Većina zato što je to trend, pa da i njihovi proizvodi budu u trendu, a samim tim i da kupcima bude privlačnije da se odluče za njihove komade. Neki zato što su ekološki osvešćeni, a ovi o kojima pričamo zato što su rešili da ne čekaju da drugi ili vlade nešto preduzmu po tom pitanju – oni su shvatili da se ništa od toga neće desiti. Zato su rešili da pokrenu revoluciju u dizajnu i zaista naprave nameštaj od kompletno recikliranog materijala, koji iz bilo kog razloga možete da vratite, a da ga ponovo redizajniraju i stvore nov. Oni polaze od one čuvene rečenice koju smo svi učili u osnovnoj školi: materija je neuništiva i kreće se u prirodi! Njihova ideja je da taj krug ide malo brže, a da spor proces koji je trenutno aktuelan ne uništi planetu već da svi budemo njegovi svedoci.

Svakodnevno smo svedoci toga da vlade neće rešiti ove zajedničke probleme, bar ne u skorije vreme, zato moramo sami da uzmemo stvar u svoje ruke i razmišljamo pažljivo o našim budućim odlukama

Kada bacite limenku posle poslednjeg gutljaja, majicu jer je iznošena, kartonsku kutiju od kafe kada stignete na sastanak ili telefon kome više ne radi ekran zamenite novijim – oni počinju od toga, to je materijal od kog nastaje dizajnerski nameštaj koji je apsolutno od recikliranog materijala, bez toksičnog dodavanja lepka već promišljenim načinom spajanja svakog segmenta. Njihova ideja je cirkularna ekonomija i odgovoran dizajn!

Kompanija Pentatonic ima za cilj da radikalno transformiše kulturu potrošnje s nameštajem i proizvodima nastalim od hrane, električnih uređaja, plastičnog i tekstilnog otpada.

Kompanija, koju predvode Jamile Hall i Johann Boedecker, radi na transformisanju otpadnog materijala u kućni nameštaj. Ovo zvuči kao da ste već čuli, ali niste jer ovako radikalno niko do sada nije radio.

Kada počinju da prave nameštaj, oni polaze od otpada koji izgleda kao da mu je došao konačan kraj nakon upotrebe. Tipični primer su smart telefoni, konzerve i ispušene cigarete.

‒ U zavisnosti od toga koji je proizvod u pitanju, kako je završio svoji vek korišćenja i koje su mu performanse, mi odaberemo smeće na osnovu njegovih svojstava i mogućnosti primene, a zatim koristimo niz preciznih tehnoloških proizvodnih procesa kako bismo stvorili nešto novo – kažu nam iz studija.
Kada je reč o plastici, otpad se opere i sortira pre nego što se oblikuje u palete kako bi se stvorio novi materijal spreman da se od njega formira nameštaj.

Stolovi i stolice dizajnirani su tako da nema potrebe za alatom prilikom sastavljanja – umesto toga same komponente pomažu u konstrukciji svakog komada. To znači da se otpad minimizira i da ne postoje neophodni toksični elementi kao što su lepak i smola.
Oni pokretom Hall i Boedecker žele da redizajniraju industriju nameštaja i pokažu kako proizvodi mogu biti izrađeni od recikliranih materijala na veliko.

‒ Ljudi su svesniji i informisaniji nego ikada o tome kako sačuvati zdravlje planete na kojoj žive, kao i uloge svih nas koje možemo da odigramo sa ciljem da pronađemo rešenje. Definitivno je na delu veliki rast potencijala da se realizuje proizvodnja fenomenalnih komada koji ne zahtevaju trošak već dolaze iz samoodrživosti – rekli su nam iz studija.

Kada bacite limenku posle poslednjeg gutljaja, majicu jer je iznošena, kartonsku kutiju od kafe kada stignete na sastanak ili telefon kome više ne radi ekran zamenite novijim – oni počinju od toga

‒ Svakodnevno smo svedoci toga da vlade neće rešiti ove zajedničke probleme, bar ne u skorije vreme, zato moramo sami da uzmemo stvar u svoje ruke i razmišljamo pažljivo o našim budućim odlukama – kaže jedan od osnivača.

Kompanija nas upoznaje sa sistemom cirkularne ekonomije. Svako od kupaca može da proda nameštaj koji je kupio od Pentatonica njima nazad kako bi oni mogli da ga recikliraju i ponovo stvore nešto novo s idejom da se krug nastavi.

‒ Pokušavamo da radikalno transformišemo kulturu konzumacije sa Pentatonicom. Naš cirkularni model, gde svako može da vrati proizvode kako bismo ih redizajnirali i stvorili potpuno nove, to je novitet u svetu dizajna – kaže nam Hall.

Pentatonic će predstaviti svoju prvu kolekciju na izložbi tokom ovogodišnjeg London Design Festivala koji se održava od 16. do 24. septembra.

Recikliranje je novi trend, pa mnogi dizajneri pronalaze nove metode kako bi njihovi novonastali proizvodi bili eco-friendlly, a ovo su oni koji ne traže nego stvaraju svoje metode, oni koji otpočinju revoluciju u svetu dizajna.

The post Svaki kraj je novi početak appeared first on 42 magazin.

Možda ste ovog leta poželeli da imate samo svoj smeštaj negde u prirodi, nedaleko od grada, bez komšija na vidiku, okružen zelenilom. Mnogi od nas jesu, zato smo u potrazi za inspiracijom često nailazili na vikend-kuće u kojima bismo provodili ne samo subotu i nedelju, već svaki radni dan. Ako mislite da je ovo nemoguće, samo pomislite na sva nova zanimanja i freelance projekte koji ne zahtevaju posao od devet do pet. Ako je ovo vaš sektor, onda opcija da se preselite van grada zvuči primamljivo već nakon prvog pogleda na galeriju fotografija. Pronašli smo projekat koji, iako se zvanično naziva vikendicom, može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava kriterijume odmora, druženja, kuvanja, a ispunjava i uslove za rad i poslovne sastanke.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara, no ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj

Arhitektonski studio ArqBr Arquitetura e Urbanismo dobio je zadatak da osmisli i izgradi vikend-kuću u Brazilu. Lokacija je već odabrana, pa je pozicija namenjena ovom projektu miran deo Brazilije, čije okruženje poziva na odmor. Zahtev budućih stanara bio je da ispuni njihove potrebe kada dolaze za vikend, a to je da plivaju, odmaraju se u prirodi pored bazena, malo kuvaju, porodično uživaju u hrani i razgovoru, ali i da imaju prostor gde mogu da dovedu društvo, naprave žurku ili večeru uz malo pića, hrane i muzike – sve što bi svako od nas želeo od mini-odmora. A s obzirom na to da se na odmoru bolje misli o svemu, pa i o poslu, oni su dodali još jedan zahtev – prostor u kome mogu da imaju poslovne sastanke.

Uzimajući sve stavke u obzir, nakon nekog vremena nastalo je jednostavno rešenje – kuća od oko 300 metara kvadratnih sa predviđenim prostorima za odmor, ali i za okupljanje društva.
Najveći izazov bio je napraviti dva funkcionalno odvojena segmenta čija je zajednička osnova trapezasta forma na vrlo ograničenom prostoru, a istovremeno ostaviti dovoljno mesta za zelenilo, kažu nam iz arhitektonskog biroa.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Plan projekta polazi od ideje da se organizacija prostora podeli na dva segmenta. Prvi je zamišljen kao linearno otvoren prostor i predstavlja intimniji sektor. Drugi je orijentisan kao prostor za druženje, ali i mesto za sastanke. Oba dela su pozicionirana tako da čine kvadratnu formu čije su spoljne strane zatvorene, pa na taj način omogućavaju neophodnu privatnost vlasnicima.

Fasada je sačinjena od pažljivo odabranih materijala koji se poklapaju sa unutrašnjim prostorijama. Tako se beton primenjuje kod prostora koji zahtevaju intimnost, ko što su spavaće sobe i sl., dok se drvene letvice koje ne ostavljaju utisak pregrade primenjuju kod prostorija namenjenih socijalizaciji. Sala za sastanke istovremeno izgleda kao dnevna soba, pa kao takva ima dvojaku namenu. Zamišljena je kao ogroman open space sa visokim prozorima koji uokviruju neverovatan pejzaž.

Iako se zvanično naziva vikendicom, ovaj projekat može da postane dom kad god to poželite jer zadovoljava sve kriterijume

Kada su rešili spoljne gabarite objekta, dizajneri su prešli na finije radove – odabir nameštaja i umetnina. Materijali kao što su beton i drvo i svedene linije kada jer reč o arhitekturi diktiraju minimalizam, pa je isti princip primenjen u odabiru boja nameštaja koje se nastavljaju na enterijersku obradu. Koža i drvo u toplim nijansama karakterišu nameštaj, pa se stiče utisak jedinstvene podloge neutralnih tonova na kojoj se ističu umetničke slike jakog kolorita. Ovakav dizajn ostavlja prostor da se koristi i za privatne i za poslovne namene, što je bio i početni zahtev vlasnika kuće.

Kada pomislite na vikendicu, mala je verovatnoća da ćete zamisliti kuću od 300 kvadratnih metara jer se na prvu pomisao uglavnom javlja slika male kuće okružene prirodom u kojoj samo prespavate ili boravite u dvorištu na ležaljci. No ukoliko često imate potrebu za begom iz haotične gradske džungle, vikend-kuća slična ovoj je pravi ugođaj, iako postoji opasnost da se preselite za stalno.

Dizajn: ArqBr Arquitetura e Urbanismo
Fotografije: Joana França, Haruo Mikami

The post Kako Brazilci zamišljaju vikendicu appeared first on 42 magazin.