Žena obrijane glve, melanholičnog dubokog glasa i autentičnog izraza zagonetna je pojava na muzičkoj sceni. Za koji dan holandska umetnica Sharon Kovacs nastupiće u Beogradu i publici razotkriti svoje najdublje emocije propuštene kroz tonove i glas.
Pred predstojeće koncerte imali smo zadovoljstvo da porazgovaramo sa Sharon Kovacs i tom prilikom otkrila je zbog čega joj je muzika koju stvara važna.

Jedna od prvih stvari na koju pomisle tvoji fanovi kada se pomene tvoje ime jeste autentičnost. Kako ti sebe vidiš i šta za tebe znači biti autentičan?
Nisam sasvim sigurna. Ja se samo držim onoga što me čini srećnom, bilo da je reč o onome što radim ili tome kako izgledam – važno mi je da ja te stvari smatram lepim. Možda je to autentičnost. Odvojiš se od drugih, radeći ono što je blisko tvom biću. Ukoliko to ne radim, ja prosto nisam srećna.

Zaista želim da upoznam Srbiju, budući da nikada nisam bila kod vas. Jedva čekam da vas vidim i da vam donesem svoju muziku. Beograde, vidimo se uskoro!

Kroz svoju muziku dotakla si se najmračnijih strana ljubavi i svojim fanovima dala nešto sa čime istinski mogu emotivno da se povežu. Koja je ideja stajala iza toga? Izražavanje kroz muziku može biti značajno i za mene i za ljude koji to slušaju. Reč je o nekim iskustvima koja su teška, ali kroz koja svi prolazimo. Svi se nekad osećamo loše. Za mene je takođe važan proces analize kroz koji prolazim snimajući pesme jer mi to omogućava da sve osmotrim iz drugog ugla.
Volim kada mi ljudi kažu da su im moje pesme puno značile i pokušavam da stvorim nešto pozitivno iz svih negativnih aspekata života.

Mnogi su te nazvali novom Amy Winehouse. Da li i ti vidiš sličnost i u čemu? Koji su muzičari ostaviti na tebe najveći uticaj?
Naravno da razumem odakle to dolazi. Ona je takođe, kao i ja, imala dublji glas i svoju muziku koristila je da se izrazi i prikaže baš onakvom kakva je bila. Umela je takođe da bude mračna. Jeste me inspirisala, ali veći deo svoje inspiracije pronašla sam u pevačicama starije generacije kao što su Etta Jamems, Ella Fitzgerald, Billie Holiday, Janis Joplin itd. Mislim da sam im se oduvek divila. Ono što te inspiriše, to nosiš sa sobom. Verovatno u meni ima svih tih umetnica, ali i malo mene – nadam se.

Počela si sa singlom My Love i nakon toga objavila dva albuma – Shades of Black i Cheap Smell. Da li možeš da nam kažeš nešto više o idejama koje stoje iza ovih albuma – kako su se razlikovali kada je reč o procesu, idejama i tvojim osećanjima prema muzici?
Shades of Black je bio moj prvi album koji je nastao u jednom mračnom periodu na koji se sam album i osvrće. Sada kada vratim film verujem da sam potpuno odrasla uz njega.
Drugi album, Cheap Smell nastao je takođe u teškom periodu. Rastala sam se sa svojim producentom, a i ceo moj bend je otišao sa njim. Stvarajući ovaj album, borila sam se sa depresijom i pokušavala da pronađem svoj put. Verujem da će sledeći album biti više nalik prvom, obojen nekom melanholijom, ali videćemo.

Izražavanje kroz muziku može biti značajno i za mene i za ljude koji to slušaju. Reč je o nekim iskustvima koja su teška, ali kroz koja svi prolazimo

Beograđani su bili presrećni čuvši da ćeš doći u Srbiju. Dugo su iščekivali tvoj dolazak. Kakva su tvoja osećanja?
Poznajem dosta ljudi koji su se raspitivali o mom potencijalnom dolasku u Beograd i zaista želim da upoznam Srbiju, budući da nikada nisam bila kod vas. Jedva čekam da vas vidim i da vam donesem svoju muziku. Beograde, vidimo se uskoro!

Ulaznice za koncerte Sharon Kovacs mogu se kupiti preko servisa www.tickets.rs & www.ddtickets.rs

The post Sharon Kovacs prvi put u Beogradu appeared first on 42 magazin.

Svojim specifičnim načinom sviranja gitare Cory Wong osvaja svetsku fank i umetničku scenu. Proslavio se kao gitarista bendova Fearless Flyers i Vulfpeck, a sada je njegova karijera solo gitariste u apsolutnom procvatu.
Šta ga čini toliko posebnim i zbog čega polako postaje jedan od omiljenih fank gitarista današnjice, sa kojim najveće zvezde aktuelne jazz, funk, fusion, R’n’B scene željno sarađuju?
Idemo redom.

Prvi Stratocaster

Cory Wong rođen je u Njujorku, a odrastao u Minesoti, u državi Mineapolis. Oduvek je bio naklonjen muzici. Kao dečak slušao je uglavnom bendove koji su imali istaknute bas gitariste, tako da je, kako kaže, bilo sasvim logično da će krenuti tim putem. Imao je veliku želju da osnuje bend sa svojim školskim drugarima i uradio je sve kako bi to realizovao. Budući da ih niko nije shvatao ozbiljno, čak ni roditelji, pronalaženje finansijske podrške za instrumente bila je borba s vetrenjačama.
Kako bi pomogao svom drugu da nauči da svira bubnjeve, Cory je umesto na časove, koje roditelji nisu želeli da mu plate, odlazio svaki dan ranije u školu i provodio sate učeći da svira bubnjeve sa članovima školskog benda kako bi kasnije mogao da pomogne svom drugu da ih savlada.
Ni drugi član benda nije sebi mogao da priušti instrument, pa je od ujaka igrom slučaja nasledio bas gitaru, koju je i Cory želeo da svira. Ipak, Cory shvata da nije najbolje u bendu imati dve bas gitare, pa odlučuje da postane gitarista.
U Mineapolisu je neko vreme čistio komšijska dvorišta i ulice od snega, uštedeo novac i kupio sebi svoj prvi Stratocaster. Ta odluka ispostaviće se kao jedna od važnijih dobrih odluka koje je doneo u životu.
U srednjoj školi je svirao i bubnjeve,  i to je značajno uticalo na njegov budući perkusionistički stil sviranja gitare. Mnogo pažnje posvetio je ritmu i tajmingu, nečemu što ga danas ističe i zbog čega mnogi svetski poznati bendova poput Vulfpecka žele da sarađuju sa njim.

https://www.youtube.com/watch?v=scN9KDUbv34

I muzika može biti pravi posao!

Cory je odrastao u porodici kompjuteraša. Uvek je bio okružen tehnologijom, ali gajio je posebnu vrstu fascinacije muzikom. Njegov otac je imao dosta ploča u kući i bio je izvrstan poznavalac muzike.

Wong je na koledžu u Minesoti počeo da studira prirodne nauke i tada shvatio da sebi pravi pritisak da u životu mora da ima tzv. normalan posao, o čemu priča u svojim pesmama Today I’m Going to Get Myself a Real Job i Starting Line.
„Te pesme su o umetničkom putovanju, kroz koje ideš, svestan svog životnog poziva, ali se njemu ne prepuštaš zbog te ideje o ‘pravom poslu’ koji moraš imati. To je kreativna težnja. Moja strast. Stvar koju toliko volim, da sam shvatio da i ona može biti moj ‘pravi posao’“, priča Cory.

Svirao je u klubu koji je voleo Prince

Tokom studija Cory je redovno posećivao legendarne tzv. house gig svirke u klubu koji se zvao Bunkers, gde su nedeljom i ponedeljkom svirali članovi benda Dr. Mambo’s Combo. Tu je po prvi put došao u ozbiljniji kontakt sa arenbijem. Brzo se sprijateljio sa članovima benda, čiji je bio veliki fan, ne bi li počeo da svira sa njima. U taj klub svraćao je veliki broj poznatih muzičara na svojim putovanjima i turnejama, kao što su John Mayer i Jimmie Vaughan, a Prince je bio redovan gost, koji je u zadnjem delu kluba imao svoj separe.
Cory je ubrzo je odlučio da upiše školu muzike McNally Smith u St. Paulu.
Kada je odlučio da se okrene muzici, ona je postala jedina stvar kojom se ikada bavio.

https://www.youtube.com/watch?v=cLASq3j9N9g

Jazz faza: Zašto ne pokušaš da budeš Cory Wong?

Cory Wong je, kako kaže, prošao i kroz svoju jazz fazu. Dosta vremena je provodio slušajući Scofielda i Methenyja, u kojima je video velike uzore.
Tokom studija želeo da jednog dana bude dobar kao Pat Metheny. Tada je čuo savet koji će napraviti prekretnicu u njegovom muzičkom opredeljenju i pronalaženju sopstvenog stila. Profesorka, poznajući njegove afinitete, rekla mu je: „Slušaj, Cory, Pat Metheny će uvek biti bolji Pat Metheny nego što bi ti ikada mogao da budeš. Zašto ne pokušaš da budeš Cory Wong i da nađeš svoj izraz?“
To je i uradio. Tada je shvatio da ne mora da drži trzalicu na „pravilan način“ kako je do tada činio. Ne mora da bude Pat Metheny, niti mora da bude gitarista koji će pratiti tuđe stilove. Odlučio je da bude Cory Wong.

https://www.youtube.com/watch?v=XJojzloJwHI

Saradnja sa bendom Vulfpeck i solo albumi

Nastupao je u džez klubovima  u Minesoti, St. Paulu, radio je kao producent, aranžer i išao na turneje. On je takođe jedan od osnivača lokalne nezavisne izdavačke kuće Secret Stash Records.
Od 2008. do 2012. proslavio se pesmama i albumima kao što su Even, Uneven (2008), Upstream (2010) i Kvartet/Kvintet (2012).

U vreme kada je objavio Kvartet/Kvintet upoznao je i članove Vulfpecka. Odmah su se prepoznali i sprijateljili, te su brzo počeli da nastupaju zajedno i snimili The Beautiful Game 2016, a taj album ušao je u izbor top 10 hip-hop/R’n’B albuma na Bilbordovoj listi. Iste godine Wong je objavio svoj solo album MSP, Pt. 1. Predstavio ga je u septembru 2017. sa eklektičnim bendom Cory Wong and the Green Screen Band, koji pliva u fuziji fanka, R’n’B-ja, džeza i roka. Dva meseca kasnije, njegovu gitaru koja će postati tajno oružje Vulfpecka fanovi su mogli da čuju na trećem albumu ovog virtuoznog benda pod nazivom Mr. Finish Line.
Na drugom solo albumu sarađivao je sa Rickyjem Petersonom i bivšim članovima Prinsovog benda Sonnyjem Thompsonom i Michaelom Blendom, kao i sa Benom Rectorom u Nešvilu. Rezultat je album The Optimist iz 2018. godine.

Ovog neverovatnog solo gitaristu imaćete priliku da čujete u Beogradu 7. novembra u okviru serijala Musicology Barcaffe Sessions.

Ulaznice za koncerte možete kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.tickets.rs & www.ddtickets.rs.

The post Cory Wong – virtuozni gitarista prvi put u Beogradu appeared first on 42 magazin.

Poznata francusko-marokanska kantautorka, koja je pre dve godine prvi put nastupala u Beogradu, vraća se na scenu kultnog kluba Bitefartcafe, gde će 28. i 29. septembra održati dva koncerta i time otvoriti novu sezonu koncertnog serijala Musicology Barcaffe Sessions, koji već nekoliko godina oplemenjuje muzičku scenu našeg regiona.
Hindi Zahra je samouka multiinstrumentalistkinja poreklom iz Maroka koja živi u Parizu. Svojim autentičnim muzičkim pristupom spojila je najrazličitije uticaje Istoka i Zapada, postavši svetski poznata zvezda koja inspiriše publiku svojim iskrenim scenskim nastupom i očiglednom ljubavlju prema muzici.
Pred predstojeće koncerte u Beogradu, Hindi Zahra priča o svojim muzičkim uticajima, o tome kako su nastali njeni albumi i svom spiritualnom putovanju kroz život propraćen muzikom.

Rođena si u Maroku, ali živiš u Parizu. Da li osećaš povezanost sa svojim korenima? Gde pronalaziš svoju inspiraciju u Maroku?

Apsolutno. Moja država i narod pružili su mi mnogo toga. Obožavam moje ljude i prirodu koja je neverovatna. U Maroku sam odrastala sa svojom majkom, koja je takođe bila muzičarka. Ona mi je bila najveća inspiracija u muzičkom smislu. Kada je pevala, radila je to sa puno duše, iz srca. Takva vrsta ljubavi prema onome što radiš može se vrlo lako osetiti. Postoji velika razlika između muzičara koji „samo rade svoj posao“ i onih koji se muziciranju prepuštaju iskreno i duboko.

Tvoj album Handmade bio je u potpunosti tvoj projekat. Hoćeš li da nam opišeš kako je to izgledalo i zbog čega si odlučila da samostalno uradiš ceo album?
Da, prvi album sam u potpunosti sama producirala, komponovala i snimala. Sve sam uradila u apartmanu u kom sam tada živela. Imala sam veliku želju da iskusim ceo taj kreativni proces sama, od početka do kraja. Za mene je bilo važno da razumem svaki deo tog procesa.
Uglavnom sam dobijala komentare da sam se odlučila na takav potez jer sam control freak, ali to zaista nije deo mene. Samo sam želela da u potpunosti izrazim svoje biće kroz ovaj projekat. To iskustvo je zaista bilo fantastično.

U Maroku sam provela pet godina u dubokom razmišljanju, putujući i tragajući za novim putevima do svoje muzike

Album Homeland nastajao je u Maroku, gde si provela pet godina nakon već izgrađene karijere. Kakvo je bilo iskustvo stvaranja drugog albuma?
Odlučila sam da se preselim u Maroko sama i posvetim se isključivo umetnosti, putovanjima, upoznavanju sebe i kreiranju sopstvenog stila. Želela sam da i publika oseti celo to iskustvo slušajući moj album. Uvek kada stvaram, pričam o situacijama koje sam zaista proživela na neki način i uvek se oslanjam na lična iskustva.
Album sam snimila u Maroku, a potom ga dosnimila u Španiji. Imaćete priliku da čujete pesme sa oba albuma u Beogradu.

Jednom si rekla da možeš osetiti život pevača u njegovom glasu. Da li se tvoj glas promenio i na koji način?
Uh, ne znam. To je jako zanimljivo pitanje. Svesna sam postojeće transformacije, ali ne bih mogla da kažem u čemu se tačno ogleda razlika. Retko, zapravo gotovo nikad ne slušam svoju muziku, tako da ne mogu da uporedim kako mi je glas zvučao nekada, a kako zvuči sada.
Moj glas prilično naporno radi, zbog čega se ponekad izolujem na 20 dana. Provedem ih u apsolutnoj tišini, čuvajući glas. Bez kontakta sa ljudima, samo sa svojom mačkom. Smatram da je izolacija važna i za psihičko stanje pojedinca. Ja sam neko ko se sa ljudima povezuje na dubokom nivou, ali sa svim ljudima i stvarima potrebno je postaviti granice. Svima nam je potrebno vreme samo za sebe.

I za kraj, uzimajući u obzir da imaš dosta fanova u Srbiji, da li imaš nešto da poručiš mladim ljudima u Srbiji koji su na samom početku muzičke karijere?
Prepustite se sebi. Iskoristite znanje koje posedujete, ali nemojte se ustručavati ni da se u potpunosti prepustite svojoj mašti. Ona vas može daleko odvesti. Nađite ono što vas čini drugačijim i nemojte od toga odustajati. Vidimo se uskoro!

(Ulaznice za koncerte Hindi Zahre mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.tickets.rs & www.ddtickets.rs)

The post Hindi Zahra: U Maroku sam pet godina tragala za novim putevima do svoje muzike appeared first on 42 magazin.

Ako tragate za ljubavlju na prvo slušanje, predlažemo da pustite Bokante. Oni su dobitnici nagrade Grammy, a tri člana ovog sastava ujedno su i članovi kolektiva Snarky Puppy– Michael League, koji je ovde svoju bas gitaru zamenio bariton gitarom, Chris McQueen i Bob Lanzetti; zatim legenda perkusija Jamey Haddad (svirao sa Paul Simonom i Stingom); virtuoz na LapSteel gitari Roosvelt Collier (Lee Boys, Karl Denson); nezamenljivi perkusionisti André Ferrari (Väsen) i Keita Ogawa (Banda Magda, Yo-Yo Ma) i, naravno, dama iz Gvadelupea Malika Tirolien. U iščekivanju njihovog koncerta koji će 26. jula u klubu Bitefartcaffe Summer Stage na Kalemegdanu zatvoriti drugu sezonu Musicology Barcaffè Sessions razgovaramo sa članovima benda.

Bokanteje novooformljeni multinacionalni sastav. Šta je to što vas povezuje?
Michael League: Taj zvuk mi se motao po glavi već neko vreme (dokaz su desetine demoa snimljenih diktafonom mog telefona), tako da se na kraju svelo na odabir pravih ljudi za bend. Svaki član ima jaku ličnost, ali od početka sam osetio da će ova kombinacija biti nešto posebno. Neki od muzičara su se poznavali, ali većina njih upoznala se tek prvog dana snimanja. Tako da je početak izgledao ovako: „Hej, ćao, drago mi je da te upoznam. Okej, hajde da snimimo prvu pesmu.“

Dužnost umetnika je da opisuje vreme u kome živi. Bitno je da se bavimo problemima oko sebe. Priznanje da problem postoji jeste početak promene

Kako biste opisali Bokante zvuk nekome ko nikada nije čuo vašu muziku?
Malika Tirolian: Najprostije rečeno, to je miks delta bluza i zapadnoafričke muzike. Malo komplikovanije rečeno, to je najrazumljivija muzika čiji tekst nećete razumeti (većina pesama je na kreolskom jeziku). Ali univerzalni muzički jezik i te kako prenosi poruku.

https://www.youtube.com/watch?v=X-DoGgMTfiY

U jednom intervjuu opisali ste i Snarky Puppy i Bokante kao bluz bendove. Na koji način ova dva benda pripadaju bluzu?
Michael: Otkad mi je brat poklonio album Alija Farka Tourea u srednjoj školi, navukao sam se na muziku zapadne Afrike. Kako je vreme prolazilo, naročito me je vukla muzika Malija. Imao sam priliku da sviram sa Salifom Keitom pre dve godine i to mi je potpuno promenilo život. Fasciniran sam univerzalnošću bluza, naročito povezanošću afričke pustinje i delte Misisipija. To jako utiče na moj rad i tako Bokante smatram nekom čudnom vrstom bluz benda, zaista. Vučemo uticaje iz različitih epoha bluza, od Tinariwena, preko Sona Housea, do benda Led Zeppelin.

Malika Tall

Nazvali su vas bendom koji je uspeo preko noći? Kako se uspe preko noći?
Michael: Hah, da. Na ceremoniji prilikom dodele nagrada Grammy osvrnuo sam se na ovu opasku. Nama je trebalo deset godina da uspemo preko noći. To je, naravno, bila šala, ali i velika istina. Potrebno je mnogo rada, strpljenja i muzike kako bi došao do  cilja, ali cilj je da što više ljudi čuje tvoju muziku. Naravno, postoje i drugi načini da se uspe, ali ti načini prate i drugačije ciljeve.

Reč bokante na kreolskom znači razmena. Šta je to najznačajnije što razmenjujete u bendu, ali i sa publikom?
Malika: Razmenjujemo naše kulture, naše priče, naša gledišta, naše muzičke uticaje i dobre vibracije. I to želimo da podelimo i sa publikom.

Univerzalni muzički jezik i te kako prenosi poruku uvek

Malika, u bendu Bokante upevate na kreolskom i francuskom. Tekstovi pesama govore o trenutnim problemima, od kojih su neki čak i politički usmereni – imigranti, religija, rasizam. Koji je vaš motiv zbog koga se bavite ovim temama?
Malika: Nina Simon je jednom rekla: „Dužnost umetnika je da opisuje vreme u kome živi. Bitno je da se bavimo problemima oko sebe. Priznanje da problem postoji je početak promene.“

Michael League

Muzički koncertni serijal u okviru kog svirate – Musicology Barcaffe Sessions, upravo ima za cilj očuvanje kvalitetne muzike i kulture u savremenim muzičkim žanrovima. Šta mislite o tome?
Malika: Mislim da ćemo se odlično složiti. Osim što volimo i osećamo muziku koju pravimo, zaista mislim da je bitno i da se borimo za ono što smatramo da je dobro i protiv onoga što smatramo da nije dobro. Ne možemo da zažmurimo i da mislimo da će problem nestati zato što mu ne posvećujemo pažnju ili da će postati aktuelniji zato što mu mi dajemo na vidljivosti. Neće. Mi se borimo našim tekstovima, pesmama, međusobnom ljubavlju i širenjem dobrih vibracija.

Svirajući sa muzičarima širom sveta, sigurno ste se susreli sa različitim instrumentima. Koji vam je najintrigantniji?
Michael: Lično, trenutno sam zaljubljen u def (Kurdistan), guimbre (Maroko), doholu (Egipat) i oud (Bliski istok). Upravo sam shvatio da su to sve instrumenti sa niskim opsegom. Valjda je to ono što me posebno privlači. Neki od ovih instrumenata su uvek sa mnom na putu.

Da li si upoznat sa folklornim instrumentima Balkana i Srbije?
Michael: Uvek sam bio fasciniran balkanskom trubačkom i horskom muzikom. Gruv, ritmovi i melodije su potpuno unikatni. Ne znam mnogo o folklornim instrumentima Srbije, ali se radujem da o tome naučim kada dođemo na koncert 26. jula. Ovim putem pozivam muzičare koji poseduju takve instrumente da ih ponesu sa sobom.

Kako biste najavili vaš nastup na Kalemegdanu u klubu Bitefartcafe 26. jula?
Michael i Malika: Ćao, ljudi, drago nam je da ćemo se upoznati. Mi dolazimo da radimo ono što jedino umemo, pa se nadamo da će vam se to dopasti i da ćete nas opet pozvati. Možda i sa još nekim sastavom sa kojim nastupamo.

The post Bokante: Muzika koju ćete razumeti iako ne razumete ni reč teksta appeared first on 42 magazin.

Koncertni serijal, koji će ove godine prvi put biti organizovan na regionalnom nivou predstavljen je izložbom fotografija Muzika povezuje ljude. Drugo izdanje serijala otvoriće 28. i 29. septembra koncert sastava Incognito u Beogradu, dok će ove britanske legende pred ljubljanskom publikom nastupiti 30. septembra.

Ovim koncertom će zvanično početi prvi serijal Musicology Barcaffè Sessions u Sloveniji. U želji da pomogne i podrži razvoj kulture, ne samo u Srbiji već i u čitavom regionu, Barcaffé je i ove godine generalni partner festivala.

Smatram da je koncept intimnog muzičkog uživanja u manjim koncertima velikih izvođača koji smo osmislili nešto što nas je međusobno duboko povezalo, ne samo u toku koncerata, nego i u stalnoj borbi za kvalitetniju muzičku scenu

“Izuzetno mi je zadovoljstvo što Musicology Barcaffè Sessions raste i što nastavlja da povezuje različite ljude, sličnog muzičkog afiniteta, ove godine i u Sloveniji. Naravno, nije nam plan da tu stanemo, pa za sledeću sezonu već planiramo nova iznenađenja. Smatram da je koncept intimnog muzičkog uživanja u manjim koncertima velikih izvođača koji smo osmislili nešto što nas je međusobno duboko povezalo, ne samo u toku koncerata, nego i u stalnoj borbi za kvalitetniju muzičku scenu. Povezalo nas je i sa svim muzičarima koji su prethodne godine nastupali na serijalu. Njihovu muziku i emociju uspeli smo da doživimo na potpuno nov i drugačiji način, a svaki koncert je bio fascinantna priča za sebe“, kaže Miša Relić, direktor koncertnog serijala.

Prvi koncert Incognita 28. septembra skoro je rasprodat, pa je zbog velikog interesovanja najavljen još jedan koncert dan kasnije, 29. 9, a nakon toga bend nastavlja za Sloveniju. Na konferenciji su otkrivena i neka od imena koja će na serijalu nastupiti do Nove godine. Norveška atrakcija i multiinstrumentalista Bernhoft stiže u Beograd već 19. oktobra, a za ovaj koncert karte su već u prodaji. Nakon Bernhofta, Musicology Barcaffè Sessions po prvi put u Srbiju dovodi jednu od najvećih jazz zvezda današnjice, pijanistu i producenta Roberta Glaspera. On dolazi za svojim triom uz pojačanje fenomenalne Erike Patris Kembel, poznatije kao DJ Sundance, a osim u Beogradu, Glasper će biti drugi izvođač na Musicology Barcaffè Sessions u Sloveniji.

Sve karte za koncerte biće u prodaji preko prodajnih mreža eventim.rs i ddtickets.rs.

Povodom početka nove sezone i širenja koncertnog serijala na Sloveniju, organizovana je izložba fotografija Muzika povezuje ljude, koja će sumirati najlepše momente sa prethodnih izdanja festivala, uhvaćene kroz objektive pet fotografa različitih senzibiliteta. Izložba će trajati od 7. do 27. septembra u klubu Bitefartcafe, a fotografije izlažu: Bojana Janjić, Creative Couple, Marko Obradović Edge, Željka Dimić, Mikica Andrejić

The post Povezivanje regiona muzikom appeared first on 42 magazin.