Prošla je sezona slavlja i prejedanja za koju smo imali odlične praznične izgovore, pa je došla sezona gripa kada smo, iz opravdanih razloga, bili sprečeni da vežbamo i sada nam je, realno, ponestalo izgovora. Dakle, vreme je da se aktiviramo!

Krećemo najpre od istraživanja onoga što je u ponudi jer poznato je da prvo ide teorija, pa tek onda praksa. Najpre da vidimo šta kažu novi (stari) fitnes trendovi, pa ćemo se već opredeliti za neki, možda se i oprobati, a kada nam se svidi tip vežbanja, sve bi trebalo da teče kao znoj niz čelo. Što bi značilo – do leta smo fit 100%! Bitno je da smo napravili plan jer tada je pola posla rešeno, zar ne?

Leto je, kako kažu bilbordi u gradu, bliže nego što mislite

Već je dobro poznato da je vežbanje u paru ili grupi lakše, zato mi delimo sa vama listu fitnes trendova za ovu sezonu, pa možemo zajedno da krenemo. Leto je, kako kažu bilbordi u gradu, bliže nego što mislite, pa bi bilo dobro da ga dočekamo spremni. Svaki početak je težak, a kada je teško, predlažemo da mislite na svoju najbolju verziju u bikiniju (nismo probali ovo u praksi, ali hoćemo čim krenemo da vežbamo).

1. Hi-Tech mali pomoćnici

Ukoliko želite da pratite fitnes trendove, morate imati jedan ili više tehnoloških gedžeta koji će pratiti vas. Smart satovi koji, osim što su povezani sa vašim telefonom i prenose notifikacije za poruke ili mejlove, još mere vaše otkucaje srca, brzinu trčanja, vožnje bicikla, pređene kilometre, broj koraka, vreme spavanja, koliko ste pod stresom i još bezbroj stvari o kojima niste ni razmišljali. Za razne mobilne aplikacije već znate, ali na tržištu se svaki dan pojavi neka nova, zato pratite njihove ocene i daunlodujte onu koja vam najviše odgovara. Tu su i trake koje precizno mere otkucaje srca prilikom naprezanja, pa vam trener može odrediti pravi tempo na osnovu očitavanja u trenutku. Poslednja inovacija jesu majica ili helanke sa senzorima koji pokazuju koliko vaši mišići rade tokom vežbanja, odnosno gde varate.

2. Grupni trening

Prema analizi stručnjaka, na vrhu liste već godinama je grupni trening, koji podrazumeva vežbanje u grupi, koja je veća od petoro ljudi. Ovakva vrsta treninga pozitivno utiče na vežbače i motiviše ih da urade više nego tokom samostalnog treninga baš zbog efekta podrške grupe koja ih tera da ne staju kada je teško jer drugi nastavljaju, a to čini da svaki trening bude odrađen preko kapaciteta vežbača. Ako ste ovo probali, znate da je tačno, kada vidite gospođe starije od vas 20 godina koje mogu da urade još pet trbušnjaka, pa nema smisla da se folirate da vam je teško nego date sve od sebe.

Vi nemate šlauf, vi nemate šlauf… U stvari, uskoro ga nećete imati

3 HIIT – High-Intensity Interval Training

Ova vrsta treninga pokazuje odlične rezultate za kratko vreme, kažu oni koji su probali, a njima verujemo, pritom, to kažu i treneri. Iako HIIT možda zvuči kao neko udaranje ili ipak imate neku drugu asocijaciju, reč je treningu koji se sastoji od smene kratkih vremenskih intervala vežbi visokog intenziteta i intervala odmora. U prevodu, baš se umorite i date sve od sebe, ali pošto znate da kratko traje, potrudite se maksimalno da uradite vežbu jer ubrzo sledi odmor.

4. Trening pomoću težine sopstvenog tela

Ovde nema tegova, tegića i sličnih pomagala kao dodatnog opterećenja. Vežbe su bazirane tako da težina vašeg tela daje otpor i ona je ta koja formira mišiće. To su vežbe izdržaja, plenkovanja, sklekova i tome slično. Ovo je odlično ako želite definisane, vretenaste mišiće.

5. Joga

Ova drevna veština je i danas jedna od najpopularnijih među onima koji žele da zategnu mišiće, razviju elastičnost tela i smire misli. Ne samo da je popularnija nego ikada nego se razvila u bezbroj pravaca, pa osim dobro poznatih vrsta danas imate i jogu koja se praktikuje u zagrejanim prostorijama i dodatno se preznojavate i detoksikujete dok vežbate ili recimo onu koja spaja jogu i pilates.

6. Personalni trening

Personalni trener je trener koji testira vaše kapacitete, procenjuje vaše zdravstveno stanje, razgovara sa vama o vašim vežbačkim ciljevima i na osnovu toga pravi jedinstven program vežbi baš za vas. Uz to obično ide i plan ishrane. Dakle, znate šta želite, recimo da smanjite obim butina ili da se rešite šlaufa oko struka, on će vam reći i pokazati vam kako, a vi samo treba da se pojavite na zakazanom treningu.

Kako se zove novi globalni fitnes hype? BREAKLETICS!

Možda vam je ova lista kratka i još uvek niste pronašli vrstu treninga u kojoj vidite sebe u helankama ili šortsu. U tom slučaju predlažemo da nastavite da tražite, ali na praktičan način. Prvi termin u svakoj teretani ili prilikom probe grupnog treninga je besplatan, pa se oprobajte u nekoliko opcija dok ne pronađete onaj u kome uživate. A ako niste tip za teretanu i nove fitnes trendove, predlažemo dobre stare aktivnosti kao što su trčanje, plivanje, vožnja bicikla, rolera oko Ade ili bar šetkanja po gradu, za početak.

The post Mini-vodič kroz fitnes trendove appeared first on 42 magazin.

Dakle, bavim se trčanjem već neko vreme jer se u toj aktivnosti pronalazim i prija mi u svakom smislu. Ali nakon određenog vremena shvatila sam da mišići mojih nogu rastu, što se za gornji deo tela baš i ne bi reklo jer, iako stoji da prilikom trčanja radi celo telo, to baš i nije tako u mom slučaju. U nekom momentu počinjem da primećujem da su noge sve snažnije, a da gornji deo tela nije u baš balansu sa donjim i kao da se sve više udaljavaju jedno od drugog (ako vam je potrebna vizuelna potpora priče, zamislite kentaura – gore čovek a dole konj, to je neki subjektivni osećaj koji počinje da se objektivizuje u ogledalu). U prevodu, kao da nosim sve vreme nekog ortaka koji je odustao od trke i nema snage da nastavi dalje, pa noge ne daju maksimum zbog opterećenja i sve vreme se oseća teret koji utiče na snažnu volju koja dolazi iz snage donjeg dela tela. Prostim jezikom: noge u klin, ostalo u ploču ili obrnuto. Bilo je krajnje vreme da se ovo dvoje izjednače – ovako više ne ide!

Trčanje nakon nekog vremena i nekoliko desetina kilometara, kada se tempo ustali i dah smiri, postaje meditativna aktivnost iako je istovremeno fizički jedna od najzahtevnijih. To jeste paradoks, meditirate dok trčite

U potrazi za vežbama koje će napraviti balans i spojiti dva kao odvojena tela u jedno nailazim na gomilu fotografija gde snažne žene drže celo telo u vazduhu na rukama i, naravno, bilo je jasno kao dan da bi trebalo testirati jogu. Ali joga kao takva meni koja je do tada nisam probala, delovala je kao potpuna suprotnost onom što je meni srodno i u čemu uživam čak i kada je teško – u trčanju.
Ali kako je to još jedan izazov i, kako kažu ljudi: ne znaš dok ne probaš, dodatno mi je probudila interesovanje. Spremna sam da mi se ne svidi i da mi ne ide, i da mi bude dosadna, i ….

Ok, došlo je vreme za test. Po preporuci biram Hatha joga časove nekoliko puta nedeljno po dva sata. Razmišljam u sebi: „Dva?“ i već u startu se pitam kako ću izdržati dva sata nečega što mi se možda neće dopasti i biti mi dosadno? Mogu da trčim dva i po sata bez prestanka, ali dva sata nečeg potpuno suprotnog ne mogu da zamislim u tom trenutku. Ok, preživeću, bar jedan čas. Sledeće pitanje je oprema? Šta treba da ponesem i obučem? Mali peškir, prostirku koju već imaju tamo, helanke, majicu i grudnjak sa slabom potporom, a sve može biti od pamuka. I to je sve! Poređenja radi, za trčanje su stavka broj jedan prave patike sa dobrim đonom, i to naročito ako trčite po betonu koji bi apsorbovao udarce pri svakom koraku. Ako govorimo o ostatku opreme, tu su majica i helanke ili šorts od materijala koji nikako ne treba da bude pamuk, dakle – od onog koji se brzo suši jer dovoljno je samo da zamislite da je neko na vas prosuo kofu vode i da morate da trčite u toj mokroj odeći.

Trčanje radi u korist joge i obrnuto, a zajedno stvaraju jedan jači, zdraviji i atraktivniji organizam koji ima potencijal da radi na duge staze

Složićete se, nije neki prizor, niti doživljaj. A da ne govorimo o tome da vas težina mokre odeće dodatno opterećuje i usporava. Ne, ne preterujemo, verujte, jer – znojite se kao da ste u bazenu. I u tome se ove aktivnosti razlikuju. Prednost trčanja jeste u tome što možete odmah u startu birati da li želite da vežbate sami, u društvu, unutra, na traci, pored reke ili u šumi. A još jedna njegova prednost jeste što vam ne treba nikakvo posebno predznanje da biste počeli – radnja vam je u osnovi poznata, a najveći luksuz je što možete da birate vreme. Da ustanete u šest i krenete na trčanje pre svih aktivnosti ili da se aktivirate u osam uveče kada završite s poslom. Takođe, vi birate dužinu distance i koliko ćete vremena za nju odvojiti. Ako ste jogi početnik, kao ja, važno je da pronađete nekog ko će vas naučiti osnovama i voditi vas kroz pravilno disanje, položaje i mantre, dakle, ništa solo-luksuza u smislu vremena, mesta i svega vezanog za trčanje.

No, nema smisla porediti sve unapred, jer razlika je mnogo a već je došlo vreme za prvi čas. Moram priznati da mi je pre časa dva sata zvučalo kao večnost, ali kada je nakon Ommmm ispevavanja mantre, za kraj, jogina rekla – hvala, nisam ni primetila kako je vreme proletelo. Bila sam iznenađena kako tako, na prvi pogled jednostavne vežbe mogu da nas upoznaju s kapacitetima našeg tela koje mislimo da poznajemo. Zanimljivo je iz minuta u minut otkrivati koje su granice mog tela, koliko su moji mišići elastični i koliko nisu, koliko su izdržljivi, a šta im je previše, pa otkrivanje novih jer ih do tog trenutka nisam konstatovala i tako redom…. Kao dete koje se tek upoznaje sa svetom, sada sa svojim unutrašnjim svetom, najpre onim opipljivim – telom, ali onda i onim neopipljivim mentalnim delom. Onda sam počela da shvatam da joga, iako deluje kao potpuno kontrastna aktivnost, zapravo nije mnogo različita od trčanja.

Kad malo razmilim, ja se najpre zagrevam, pa sledi trčanje, a zatim se uvek istežem na kraju, što dođe kao neka mini-joga seansa. Tako da je delić joge već u startu bio sastavni deo moje kardio-aerobne aktivnosti, samo to do sada nisam posmatrala na ovaj način. Ali, najveća srodnost između njih je zapravo mentalna vežba. Trčanje nakon nekog vremena i nekoliko desetina kilometara, kada se tempo ustali i dah smiri, postaje meditativna aktivnost iako je istovremeno fizički jedna od najzahtevnijih. To jeste paradoks, meditirate dok trčite. Joga ima sličan efekat. I drugo, ono što im je zajedničko već u startu jeste da je važno pravilno disati.

Gornji deo tela nije u baš balansu sa donjim i kao da se sve više udaljavaju jedno od drugog, ako vam je potrebna vizuelna potpora priče, zamislite kentaura – gore čovek a dole konj, to je neki subjektivni osećaj

Iz časa u čas pronalazila sam sve više sličnosti između ovih dveju, na prvi pogled apsolutno različitih aktivnosti. Kada sklonim sa strane tehničke stvari kao što je prostor, oprema i radnje koje telo obavlja kroz jednu ili drugu, suštinski su vrlo slične, neko bi možda rekao iste. I rade međusobno.

Posle samo mesec dana ovo su moji rezultati:
‒ Nakon što prođe upala leđnih mišića, leđa i ramena postaju jača i samim tim je stav prilikom trčanja bolji. Dakle, nemam više utisak da nosim nekoga na nogama.
‒ Mišići ruku, ramena, vrata, trbušnog zida, grudi, celih leđa i unutrašnjih mišića dodatno su osnaženi zahvaljujući jogi, pa je odnos između gornjeg i donjeg dela tela muskulature u balansu, izjednačeniji.
‒ Izdržljivost, snaga i istrajnost koja proizilazi iz trčanja daju startnu prednost kada radite zahtevnije poze u jogi.
‒ Kroz obe aktivnosti upoznajete mogućnosti i limite svog tela, s tim što u jogi postajete svesniji jer vođen trening baca fokus na osvešćivanje određenih reakcija mišića i tela u nekim pozama, pa jednostavno počinjete svesno da primećujete što se dešava, a nekad je to tek tako prolazilo kraj vašeg uma. Recimo, dišete da toga niste ni svesni, a ako mislite o tome, onda tu radnju osvešćujete. To je zgodna stvar kada trčite uzbrdo – možete da se fokusirate na to i pokušavate da svesno smirite dah. Ovo je jedna od stvari u kojoj obe aktivnosti rade međusobno, jedna za drugu i obrnuto.
‒ Nivo stresa je smanjen, opuštenost je veća, terapeutske prednosti obe aktivnosti su pojačane. Obe su meditativne.
‒ Sveukupna fizička i mentalna slika je poboljšana.
‒ Nema umora, ima više energije u toku dana.
‒ I poslednje, ali ne i najmanje važno – jedete više, a imate manje kilograma.

Tako da bi moj odgovor bio – da, ove dve suprotnosti se privlače i rade sinhronizovano u paru na mišićima jer se uspešno dopunjuju. Trčanje radi u korist joge i obrnuto, a zajedno stvaraju jedan jači, zdraviji i atraktivniji organizam koji ima potencijal da radi na duge staze, a telo više ne izgleda kao kentaur, biće koje ostaje u mitu, gde mu je i mesto :).

The post Joga i trčanje: da li se suprotnosti privlače? appeared first on 42 magazin.

Ovaj tekst služi kao podtekst za dva eksperimenta: da li je, zaista, dovoljan 21 dan, kako nam neki biolozi/psiholozi (čitaj: mediji) predstavljaju, da se neki model ponašanja usvoji i postane navika i da li i na koji način meditacija utiče na psihofizičko stanje.
Eksperiment je sproveden u roku od 21 dana, bez pauza, kako bi učinak bio potpun i rezultati relevantni. Da se ogradim: potpuni sam novajlija kada je u pitanju meditiranje i nisam imala nikakvo „stručno“ vođstvo, kao ni obuku. Sve što sam isprobala plod je mojih napora i pokušaja da nešto doživim ili pak ne doživim. Cilj mi je bio da pokušam kontinuirano da meditiram, a najčešće sam se obraćala vođenim meditacijama, zato što mi je, kao početniku, vođenje bilo potrebno za inicijalne smernice.
Ne mogu da kažem ne pokušavajte ovo kod kuće, možete da pokušate, ali imajte u vidu da je ovo samo moja perspektiva i jedno iskustvo.

Ovo spada u jednu od lepših, ali i težih stvari koje sam uradila. Što kažu stari Grci – Sve što je lepo je teško i sve što je teško je lepo

Dan 1.

Meditacija Stop Being Lazy, aplikacija 10% Happier
Trajanje: 5 minuta
Vreme: Posle podne
Obično mi je teško kad usred dana sednem da meditiram, ali mi je i to lakše nego da imam rutinu jutarnje meditacije, što je, uverena sam, korisnije i delotvornije. Ova vođena meditacija više je ličila na nevođenu. Muški glas je blago usmeravao, ali nije ništa konkretno govorio, nije bilo fokusa ni na disanju. Oni koji su pokušali da meditiraju znaju šta je za početnika pet minuta meditacije. Mikrovečnost. Međutim, moram priznati da je posle (po subjektivnoj proceni) prvog minuta, dok sam se prilagođavala, proces išao bolje. Meditacija se završila, odjednom, brzo i želela sam da je trajala još minut-dva. Sveukupno: prijalo je. Nikakvih značajnih promena nisam videla, naravno.

Dan 3.

Meditacija: Letting the Stress Settle, aplikacija 10% Happier
Trajanje: 5 minuta
Vreme: Noć
Ne znam da li sam bila pod stresom što nisam meditirala, ali sam danas osećala veliki stres, pa mi je bilo teško da se fokusiram na opuštanje. Ironija. Čak sam tri puta pokušala! Na kraju sam uveče uspela, ali ne mogu reći da sam se osećala dobro ni tada.

Dan 5.

Meditacija: 7 Days of Calm, aplikacija Calm
Trajanje: 3 minuta
Vreme: Pre podne
Iako veoma kratka, ova meditacija mi je baš prijala. Desilo mi se nešto neobično, što možda i nema nikakve veze sa procesom, ali sam osetila toplinu. Mislim, fizičku toplinu, a meni su inače šake uvek smrznute. Mislim da ću pokušati narednih nekoliko dana da radim u približno slično vreme, u ovakvom raštrkanom konceptu i dalje ne osećam kontinuitet.

Ovakav tip meditacije sam iskusila već na jogi, to radimo redovno i moram priznati, to mi je i najteži deo joge, zato sam se i upustila u ovaj izazov

Dan 6.

Meditacija: YouTube
Trajanje: 10 minuta
Vreme: Posle podne
Mislim da mi je, zasada, ovo najteži dan za meditaciju. Moram priznati da kada osećam nervozu ili anksioznost, meditacija kod mene ima suprotan efekat. Naime, teško mi je da se fokusiram, pa sam samo čekala da se završi. Kad je trebalo da se diše usmereno, osećala sam da mi srce radi brže. Ovakvo poimanje meditacije pripisujem jednom meditativnom neiskustvu i nedovoljnoj duhovnoj rešenosti da se potpuno prepustim. Ovakvi dani su pravi test za izdržljivost u meditaciji.

Dan 10.

Meditacija: Nevođena
Trajanje: 10 (neuspešnih minuta)
Vreme: Veče
Okej. Možda sam prenaglila, ali me je vuklo da pokušam. Pokušala sam meditaciju bez vođenja, ali i bez muzike, samo zvuk gonga kao znak kraja. Nisam uspela do kraja da izdržim. Trebalo je, verovatno, da pokušam makar uz zvuk muzike ili kraći vremenski period. U svakom slučaju, teško je. Ali osetila sam, u tom kratkom uspehu, jedan minut potpune smirenosti i to me drži da će, kad dođem u to stanje, zaista biti vredno. Još ću raditi vođene meditacije, a onda ću pokušati sa muzikom i na kraju ovako. Zaključak: idite malim koracima. Deset minuta za samostalnu meditaciju ozbiljan je meditativni zalogaj. Zapravo sam shvatila da se i bilo koja kratka pauza od 10 udaha i izdaha može računati kao meditacija.

Dan 11.

Meditacija: 5 Minute Calming Meditation, YouTube
Trajanje: 6 minuta
Vreme: Podne
Glas koji vodi govori da je ova meditacija korisna pre nekog intervjua za posao, ispita ili sličnog važnog događaja, ali i nevezano za bilo kakav kapitalan događaj. Mislim da je, zasada, ova meditacija moj intimni pobednik. Toliko sam uživala. Toplo mi je i osećam se lako, bez preterivanja, pritom mislim na osećaj lepršavosti. Posebno mi je drago što sam našla pozu koja mi odgovara za meditaciju. Ne morate se nužno držati okvira i lotosa, ja sam spustila stolicu (koja je prilično udobna) i savršeno sam se opustila.

Dan 12.

Meditacija: 10 Minutes Meditation, YouTube
Trajanje: 10 minuta
Vreme: Podne
Meditiranje je, definitivno, teže ukoliko ste prehlađeni. Naročito kad je u pitanju deo sa disanjem, a ova meditacija više je podsticala disanje nego mindfulness.

Dan 15.

Meditacija: Nevođena
Trajanje: 4 minuta
Vreme: Jutro
Mislim da je red da kažem sebi naglas (a i novinski, zanavek) da ja (još) nisam spremna da budem jutarnji čovek. Ovo je bila, moram priznati, neuspela meditacija, ako ima kredibilitet da se nazove tako. Tok je išao ovim redom – Počinjem. Udahni. Kafa. Izdah. Ne, voda prvo. Udah. Šta sve treba da uradim? Izdah. Ne, sad treba da se opustim. Udah. Možda da jedem. Izdah. Jaja? Udah. Mrzi me da ih pržim sad. Izdah. Opet. Udah. Da li da počnem onaj roman? Izdah. Mislim da ću namazati džem na hleb. Udah. Nemam hleb. Izdah. Srpskom rečju: fejl.

Dan 16.

Meditacija: 5 Minute Calming Meditation, YouTube
Trajanje: 6 minuta
Vreme: Predveče
Ponovila sam meditaciju i jednako mi je dobro legla. Mislim da će mi ovo biti jedna od regularnih. Savet plus: Ukoliko se patite sa fokusom, kao što se, verujem, svi patimo – nije loše da pronađete neku mantru, kako se to popularno naziva. Smislite neku rečenicu kojom ćete sebe hrabriti, pomaziti, voleti i obraćajte se njoj. Na taj način vam konačni cilj neće biti samo bespredmetne misli bez misli, jer to je daleki domet, već ćete imati konkretan fokus, a opet ćete se opuštati.

Neobično. Za vreme samog trajanja eksperimenta nisam osećala nikakvu naročitu senzaciju, bilo mi je čak teško i da uskladim disanje, ali kada je prošla: bila sam, jednostavno, mirna

Dan 17.

Meditacija: Body Scan, Let’s Meditate
Trajanje: 14 minuta
Vreme: Predveče
Ovakav tip meditacije iskusila sam već na jogi, to radimo redovno i, moram priznati, to mi je i najteži deo joge, zato sam se i upustila u ovaj izazov. S obzirom na to da sam upoznata sa ovakvom vrstom vođene relaksacije, prijala mi je jer mi je bila, na izvestan način, poznata, ali ne mogu da kažem da bi mi bila u vrhu što se vrste tiče, ako takva zvanična klasifikacija postoji.

Dan 19.

Meditacija: Nevođena,Zvuk ptica
Trajanje: 7 minuta
Vreme: Noć
Poslednja tri dana ću posvetiti nevođenim meditacijama, bez muzičke podloge. Budući da sam ovu radila kasno, a prolećne ptice zapevaju i kasno noću, ovo mi je bila podloga. Ponosna sam. Iako sam i dalje prehlađena, nekako sam to uspela da ostavim po strani i da dišem kako sam umela i da pokušavam da me to ne ometa. Svelo se na blago žongliranje, ali uspelo je.

Dan 21.

Meditacija: Nevođena, Zvuk graje, automobila, ptica, šina, crkve, rasta trave
Trajanje: 6 minuta
Vreme: Podne
Za poslednji dan sam rešila da pokušam i nešto drugačije. Meditirala sam usred centra beloga nam grada, sedeći na klupici u parku. Oko mene je bila buka, svakojaka buka, ali ja sam bila mirna i rešena. Samo sam sedela i zatvorila oči. Imala sam utisak da je trajalo duže zbog blage neprijatnosti zatvorenih očiju, što doprinosi nekoj vrsti nestabilnosti i neizvesnosti. Ali ključni element koji je doprineo da mi ovaj neobični, bučni vid meditacije bude toliko ugodan bilo je njegova ekselencija – Sunce. Zaista, ta nežna penetracija sunčeve toplote kroz kožu, zajedno sa tom bukom, napravili su neku posebnu vrstu sinestezije. Mislim da je ovo pravi završetak jednog, nadasve, uzbudljivog eksperimenta mira.

Zaključci:

Priložene aplikacije su opcione. Postoji more, ne – okean aplikacija, kao i YouTube snimaka, ali je konačni cilj da pokušate sami sa sobom da se smirite. Nekome čak i ne prijaju glasovi koji vode. Sve u vezi sa meditacijom je potpuno personalizovano.
Ovo spada u jednu od lepših, ali i težih stvari koje sam uradila. Što kažu stari Grci – Sve što je lepo je teško i sve što je teško je lepo. Budući da zapadnom čoveku ovaj vid smiraja nije toliko prirodan (pandan bi možda mogao biti molitva), ovo zahteva izvesne intelektualne i emotivne napore. I ne, nije tek tako. Bombarduju vas lajfkoučevi, lajfgajdovi i ostali produkti sadašnjice – sedite, meditirajte i opustite se. Mnogo je više od toga. Pritom, ne mislim samo na duhovni aspekt, mislim i na sve one fizičke tananosti koje se moraju usaglasiti, a potom duhovno i emotivno. Ne kaže se bez razloga da je ono čemu se hrli – nirvana, odnosno stanje bez misli. A to je sve – samo ne jednostavno. To je teže od svakog fizičkog napora. Pokušajte 20 sekundi da ne mislite ni o čemu. Gotovo nedostižno. Mislićete o tome da ne treba da mislite.
Naravno, ovo su krajnji dometi, koji nisu neostvarivi, ali su miljama, eonima, galaksijama i dušama udaljeni. Ali put ka tome? Zašto da ne?

I ne, 21 dan nikako nije dovoljan da meditacija postane navika. Možda za neku drugačiju vrstu navike ovaj misteriozni broj može imati svoj smisao, ali u ovom slučaju, teško. Ovde je potrebno mnogo više vremena i upornosti. Ali 21 dan je jedno duže putovanje, koje je dovoljno da vas natera da se u nešto, bar malo, zaljubite.

Shvatila sam nekoliko stvari:

* Meditacija nije jednostavna.
* Meditacija nije ono što nam se plasira kao deo savršene jutarnje/večernje rutine.
* Meditacija zahteva vas.
* Da biste vi zahtevali od meditacije nešto, morate se pružiti da bi bilo delotvorno.
* Meditacija je individualna. Morate je tražiti. Ja sam se nervirala jer nešto prija svima, kako kod mene ne radi? Ne radi. Prosto tako.
* Šake su mi postale toplije.
* Nije dovoljan 21 dan da meditacija postane navika.
* Meditacija nema striktna pravila. Doba dana, trajanje, glas, vi stvarate ta pravila, jer ćete na kraju vi biti sebi glas.
* Meditacija vredi.
* Meditacija zaslužuje šansu, a verujem da ćete, kad je prigrlite, videti i njenu pravu lepotu.

The post Lični eksperiment: 21 dan meditacije uz razne aplikacije appeared first on 42 magazin.

Foto: Andres Garcia Lachner

Svi znamo da je zdrav način života, vreme u prirodi i vežbanje dobro za naše zdravlje u svakom smislu – kako izgledamo i kako se osećamo. Ono što takođe svi znamo jeste da nije lako držati se pravila zdravog života, a još teže je ako to zahteva da se odreknemo svega što nam 21. vek donosi. Sav komfor današnjeg trenutka teško bismo menjali za vreme provedeno u prirodi – na duže teže, nakratko odmah! A to odmah je upravo zato što nam je neophodan restart od svakodnevice. Sve ovo znaju arhitekte koji stoje iza ovog projekta i sve su to uzeli u obzir!

Foto: Andres Garcia Lachner

Tako je arhitektonski Studio Saxe sagradio hotel i joga studio u svom prirodnom okruženju – tropskom pejzažu Kostarike. Ovaj hotel nije samo još jedan eko-projekat već zdanje koje se  bez greške uklapa u savremen dizajn, ali njegova održivost i rad lokalnih zanatlija čine ga drugačijim. Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Nasara je sada destinacija koju posećuju ljudi iz svih delova sveta u potrazi za kvalitetnijim načinom života koji će uticati na njihovo zdravlje, a tu su i wellness i sufring. Tako su vlasnici hotela Nalu-Nosara Nomel i Mariya Libid želeli da sam dizajn njihovog hotela reflektuje stav njihovih gostiju i to je bio jedini zahtev arhitektama. Da su oni uspešno realizovali ovaj zadatak, govori i to da je joga studio za jako kratko vreme postao neverovatno popularno mesto za vežbanje u gradu. On je zamišljen kao  multidisciplinarni prostor za vežbanje i smešten je usred vegetacije koja ga okružuje sa svih strana i stvara jedinstven osećaj relaksacije, pa imate osećaj da vežbate u džungli.

Foto: Andres Garcia Lachner

Ono što je specifično za hotel jeste što je gostima omogućeno da borave u individualnim paviljonima umesto u sobama, a svaki od njih je nekoliko minuta šetnje od mora. Da ovo ne liči na tradicionalni hotel, vidi se već na prvi pogled, a to je bila i početna zamisao arhitekte – da stvori prijatan prostor sa izbalansiranom dozom privatnog i javnog u kome će gosti boraviti.

Kada je reč o materijalima, u skladu sa celim projektom eko-momenat ni ovde ne izostaje, pa je tako krov napravljen od recikliranog drveta za koji su svoj doprinos dale lokalne zanatlije, iako se to na prvi pogled ne vidi jer je završni utisak moderna forma dizajna.

Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje

‒ Naš projekat Nalu predstavlja jednostavnu, modernu, tropsku arhitekturu. Za kratko vreme ovo mesto postalo je omiljeno u gradu, što samo pokazuje iskrenu želju ljudi da borave u prostorima koji će ih približiti prirodi, ali bez kompromisa kada je reč o potrebama savremenog života – rekao nam je arhitekta Benjamin Gracia Saxe, koji se već godinama bavi istraživanjem prirodnog okruženja kroz arhitektonsku prizmu.

Ovaj projekat samoodrživog dizajna dobio je mnoge internacionalne nagrade, a multidiscplinarni tim koji je radio na njemu čine arhitekte, tehnolozi i zanatlije.

Foto: Andres Garcia Lachner

Početna ideja jedinstvenog tima bila je da zgrade moraju biti u konekciji sa svojim okruženjem, a bilo da je reč o tropskom raju ili betonskoj džungli, ovaj arhitektonski studio drži se globalnog stava kako bi rešio lokalne probleme, što je pokazao ovim projektom.

Foto galerija

Dizajn: Studio Saxe
Fotografije: Andres Garcia Lachner 

The post Eko-hotel koji spaja arhitekturu, jogu i džunglu appeared first on 42 magazin.