Oni od otpada stvaraju nove dizajnerske proizvode, pretvaraju ga u nova dela. U onome što je neko bacio oni vide potencijal i novu lepotu. Otkud ideja za Sklop i kako je on nastao, razgovaramo sa njegovim tvorcima, pejzažnim arhitektom Vladimirom Obućinom i industrijskom dizajnerkom Natašom Pavlović Tucić
Biciklista
Jednom čoveku smeće drugome je blago, poslovica je koju ste verovatno već čuli, a u ovoj priči reč je o njenoj unapređenoj verziji. Naime, dizajnersko-umetnički dvojac Sklop pronalazi predmete, polomljene, napuštene ili bačene, one kojima je prošao rok trajanja, i to na najrazličitijim mestima – od antikvarnica do buvljaka, i već na prvi pogled u njima vide potencijal za nove forme. Reciklažom stvaraju potpuno nove proizvode i pokazuju da materija ne nestaje, već samo menja oblik. Dizajnom sklapaju nešto staro u nešto novo.
Kako ste došli na ideju da uđete u ovaj projekat? Kako je sve počelo?
Kod Nataše je sve pokrenula nezgoda u stanu, lomljava ogledala, a kod mene izazov da od starog Slobodinog usisivača iz pedesetih napravim lampu. Ispostavilo se da su oba događaja bila na dobro oboma. Od ogledala je nakon njenog povratka sa zemunskog buvljaka nastala prva lampa, a moj usisivač je zasvetleo. Ubrzo sam se preselio, složile su se stvari i oko finansija, prostora za radionicu, ateljea, izložbenog prostora. Krenulo se iz nekoliko kvadrata otetih od stanova u kojima živimo, sa priručnim alatima. Ljubav prema starim stvarima i sakupljanju zapisana je u našim genima, veštinu i radost rada rukama preneli su nam očevi, kreativnost roditelji, a dosta smo učili i kroz sopstvena iskustva radeći svakojake stvari i poslove. Sad dok pričamo o tome, nekako sve deluje jednostavno i lako, ali nije išlo baš tako glatko u proteklih nekoliko godina.
Ali ne kukamo! Naprotiv, sjajno nam je!
Ono što rasterećuje u našoj Sklop priči jeste odsustvo straha da ćemo kopirati nečiji proizvod jer je skoro nemoguće naći identičan deo slomljenog ili rastavljenog predmeta
Gde pronalazite materijale i elemente za nove proizvode?
Materijale i predmete nalazimo bukvalno svugde. Što pored puta na ruti do prodavnice, po podrumima i garažama prijatelja i kumova, na buvljaku i vintidž bazarima, otpadima, te napuštene i bačene stvari pored domova, zgrada. Prijatelji nam preko Vibera u prolazu škljocaju šta vide da je bačeno pored kontejnera, gradilišta i šalju fotografije, a mi, ako smo u blizini, a dopadne nam se, svratimo kolima i pokupimo. Ima i dobrih strana ova masovna digitalizacija života.
Zaljubljena
Otkud naziv Sklop?
Oko naziva smo se dugo lomili. Bilo je raznih predloga na stolu. Uslov je bio da bude ćirilično pismo, da odslikava naš rad i čitav projekat i da je slobodan domen za tu reč. Moja rođena sestra Maja je kuma. Prosto je skroz dobra u tim marketinškim PR forama i fazonima. A na samo ime ljudi odlično reaguju i dopada im se. Čak nas zovu Skloperi, što nam je i ime na Instagramu. Bilo nam je važno i da to ime niko nije koristio za naziv brenda u Srbiji.
Šta je najdragocenija stvar na koju ste naišli?
Ako mislite na materijalnu vrednost nekog predmeta, onda su to dve kripto mašine C-52 koje smo pronašli na otpadu. U tom trenutku nismo znali šta kupujemo, ali nas je privukla estetika i neobičnost izgleda same skalamerije. Veličine su kutije za dečje cipele i bile su u odličnom stanju. Kad smo došli kući, posle higijenskog čišćenja krenuli smo da tragamo po netu šta je u stvari ta metalna kutija. Priča je fenomenalna. Mašina se koristila u preko 120 zemalja sveta za vojnu, diplomatsku i bankarsku komunikaciju tajnama od 1952. do kraja 80-ih, dok nije provaljeno da je sam izumitelj mašine, Šveđanin Boris Hagelin, ubrzo pošto ju je napravio, već 1957, prodao šifru za dekodiranje američkoj NSA, a oni odmah prosledili Londonu. Do ’83. Smatrana je neprovaljivom, sve dok američki špijun J. Poland kao izraelski agent nije prodao tu informaciju Izraelu, a oni Rusima u zamenu za puštanje većeg broja ruskih Jevreja da pređu u Tel Aviv. Početkom 90-ih vest je već stigla do svih, zbog čega je se svi sumanuto odriču i bacaju, iako je ostala neprovaljiva (ne računajući Amere koji su zapravo kupili ključ). Sada je njena cena na svetskom tržištu nekoliko hiljada dolara.
Kako izgleda proces stvaranja jednog novog proizvoda?
Ideje se nekad rađaju pri prvom pogledu na neki deo, komad predmeta ili čitav napušteni proizvod. Najčešće se konsultujemo između sebe još pre uzimanja ili kupovine sa pitanjima „kako ti se čini“, „vidiš li nešto“… Pod tim „vidiš li nešto“ mislimo na krajnji izgled projekta, lampe. Da budemo sasvim iskreni, ponekad nemamo pojma šta da radimo sa nekim predmetom, ali ga ipak uzmemo jer se zaljubimo u njega na prvi pogled. Naravno, i on ugleda svetlo novog dana posle određenog vremena, kad ga već zaboravimo i slučajno nađemo kod nas u magacinu i uzviknemo „ej, pa baš nam on treba!“.
Ideje se nekad rađaju pri prvom pogledu na neki deo, komad predmeta ili čitav napušteni proizvod
U svetu dizajna vreme je najveći pokazatelj da li je produkt uspešan. Šta su vam dizajnerske smernice kada radite na novom proizvodu da bi on što duže bio u upotrebi?
Naravno, smernice moraju da zadovolje naše kriterijume estetike i lepote; da je projekat u balansu, što doživljajnom, u oku posmatrača, što bukvalno statičkom, jer ponekad radimo sa ne tako malim težinama sklopova. Zatim funkcionalnost i praktičnost, tj. ako se radi o lampi, da vlasnik lako može da zameni sijalicu. Pratimo i svetske trendove i negde nas svrstavaju u industrijski dizajn. Ono što je rasterećujuće u našoj Sklop priči jeste odsustvo straha od kopiranja nečijeg proizvoda jer je skoro pa nemoguće naći isti deo slomljenog, rastavljenog predmeta. Zato i kažemo našim kupcima da, ako mehanički oštete našu lampu, drugu, takvu istu im ne možemo napraviti, ali zato možemo od ostataka elemenata prepakovati neku sasvim novu. U prirodi nema dve iste stvari i ta ideja je i kod nas vodilja, a tu se krije sva lepota stvaranja.
Kako planirate da Sklop raste?
Planova imamo dosta. Zimus smo eksperimentisali sa kompozitivnim betonima. Tu se tek priča otvorila jer želimo da imamo mogućnost da u nekim projektima izađemo u susret klijentima i omogućimo im male limitirane serije proizvoda (tzv. autorske otiske), sa kojima bi oni mogli da opreme čitave veće prostore – kafee, restorane, privatne objekte. Sarađujemo i sa arhitektonskim biroima, i to na obostrano zadovoljstvo. I maštamo o našem salonu u centru Beograda. Ali prvo da skočimo, pa ćemo da viknemo HOP SKLOP!
Oktoih