Lepota kroz prizmu performans umetnice
Marta Jovanović je performans umetnica svetskog ranga. Ona živi na relaciji Beograd–Njujork–Rim, a od prošle godine je kod nas pokrenula Performance Hub – edukativni program o performansu namenjen pre svega studentima i mladima, sa kojim promoviše ovaj, u našem društvu, često neshvaćen oblik umetničkog izražavanja. Ne smemo da je pitamo ima li beauty rutinu jer ona je neko ko ništa ne radi rutinski, ali pitali smo je kako doživljava lepotu i na koji način je neguje.
Šta je za tebe lepota?
Za mene je najlepša žena na svetu bila moja baka, tj. njen koncept poimanja lepote. Odrasla je za vreme rata, volela fine kreme, šminkala se, ali je bila sasvim prirodna. Smatrala je da svako doba ima svoju čar, iako smo generalno, bilo da pričam o ženama ili muškarcima, opterećeni izgledom i večno mladim licima. Meni je čarobna ta ljubav koju je moj deka imao prema njoj i za njega je ona uvek bila najlepša žena na svetu. Zato ja verujem da lepota nije naša spoljašnost, već naša suština, ono što nosimo unutra.
Baviš se performansom, takoreći tvoje telo je i tvoja umetnost. Koja je veza između performansa i lepote?
U oktobru sam bila sam u Veneciji na nedelji Venice International Performance Art, gde su učestvovale dve umetnice Performance Huba koji vodim. Tamo su bile izložbe i gooomila art performansa. Posebno sam bila očarana performansom Franka B, koji je u staroj venecijanskoj palati instalirao veliku ljuljašku na kojoj su se smenjivali potpuno nagi performeri. U nekom trenutku, nakon tri, četiri dana, koliko je trajao performans, pojavljuje se Franko B. On je čovek koji ne spada u standardne percepcije lepote – nizak je, zdepast, ima zlatne zube, ćelav i potpuno je istetoviran, ali kad se on popeo na ljuljašku, za mene je u tom trenutku bio najlepše stvorenje koje sam ikada videla. Sve je imalo smisla, evo i sad sam se naježila dok pričam o tome. Lepota je svuda, i kod nekog koga smatramo ružnim, ona je i perverzna i neobična. A ponekad je baš kroz performans i otkriješ, neočekivano.
Shvatila sam da su proizvodi velikih brendova često agresivni za moj tip kože, pa sam počela da istražujem domaće proizvođače koji prave prirodnu kozmetiku
Kako se ti neguješ, šta ti je važno?
Nisam pristalica plastičnih operacija u svrhu podmlađivanja, pa je za mene nega veoma bitna stvar. Odnedavno imam mačora Isidora Satana Jovanovića, koji lomi sve sitne stvari po kući, pa sam odlučila da napravim mesto na polici gde ću držati metalne kutije sa svim tim nekim stvarčicama – ključevima, sitnim novcem, nakitom… Palo mi je na pamet da ih sve prelakiram ferari-crvenom bojom, pa se time bavim sada, ali i inače dosta radim s rukama, stalno imam neke projekte. Zato se trudim da dva puta mesečno odem na manikir jer mi se farba uvlači u sve pore. Eto, to je deo moje neke, nazovi beauty rutine. Dakle, manikir, pedikir, stavim gel-lak i mirna sam. Jednom mesečno idem kod frizera ili na depilaciju. Tako da ne moram da mislim na te stvari i spremna sam uvek za neku suknju, haljinu… ili neke druge stvari (smeh).
Nisam pristalica plastičnih operacija u svrhu podmlađivanja, pa je za mene nega veoma bitna stvar…
Koža?
Imam problematičnu kožu, pa se njom dosta i bavim. Prošle godine sam imala intervenciju na licu. Naime, ispod oka sam imala neko čudo, neku masu koja je na sreću uklonjena u potpunosti, a ispostavilo se da je maligna. Od tog trenutka sam pobacala proizvode koje sam koristila, a koji su fensi, sve te skupe kreme i maske, i prebacila se na one koji su potpuno prirodni.
A šta si koristila ranije?
Najviše La Prairie, to je dobra i skupa kozmetika koja odmah daje rezultate. Međutim, ispostavilo se da je previše jaka i agresivna za moju kožu. Slično je bilo i sa Aesop kolekcijom, meni su oni divni, veoma kvalitetni i, kad je reč o kozmetici koja se masovno proizvodi – najprirodnija. Međutim, ništa nije dovoljno prirodno osim ako ga ne napraviš u sopstvenoj kuhinji, što ja ne volim.
Šta ti sad prija?
Počela sam da istražujem domaće proizvođače koji prave prirodnu kozmetiku, pa sam otkrila jednu malu radnju koja se zove All Nut. Potpuno sam luda za njima, koristim njihove serume za lice, losione za lice, mleka za tela, skrabove… Šampon im je najbolja stvar na svetu! Ja često putujem, a kako sam već rekla, veoma mi je osetljiva koža, čak i na glavi, pa volim svoju kozmetiku da ponesem, a oni imaju taj fenomenalan šampon koji je zapravo sapun za kosu – nežan je, kosa bude predivna, a ne može da se prospe. Imaju i sjajne cene, tako da sam pronašla nešto idealno. Nakon intervencije počela sam da koristim zaštitni faktor na dnevnom nivou, i to Shiseido Ultimate Sun Protection Lotion WetForce. Tom brendu sam, eto, jedino ostala verna kada je nega lica i tela u pitanju. Volim i Avène micelarne vode ili After-Sun Repair Creamy Gel – bogato mleko za telo posle sunčanja.
Lepota je svuda, i kod nekog koga smatramo ružnim, ona je i perverzna i neobična. A ponekad je baš kroz performans i otkriješ, neočekivano
Šminka?
Ne šminkam se puno, ali kada to radim, najbitniji mi je ten. Kuburim s tenom od kad sam bila tinejdžerka, a to izgleda ne prolazi nikad. Imam kombinovanu kožu, koja je u isto vreme masna i suva. Horor koža! Koristim tečni puder Nude Miracle Waightless od Lancômea. Maskara koju koristim je Aurina Lift It Up, ima božanstvenu četkicu, a i odgovara mi – ne suze mi oči od nje kao što ume da mi se desi s nekim maskarama drugih proizvođača.
Tvoj zaštitni znak je crveni karmin.
Da, a omiljeni su mi M∙A∙C karmini. Tu su tri nijanse koje obožavam – Ruby Woo, Candy Cane i Brave Red. Nedavno sam otkrila i Geisha kolekciju tečnih ruževa od Aure, dopada mi se iako je malo tamnija od boja koje inače nosim. Skoro mi je prijateljica iz Njujorka poslala Sephorin Luster Matte Long-Wear Lip Color mat ruž. Sjajan je jer traje bukvalno ceo dan. Volim i Chanel karmine, pre svega zbog mirisa – nekako je bapski, a to mi je simpatično.
Poznaješ jedinog srpskog zen budističkog monaha Vladana Velimirovića. Da li ti on pomaže da neguješ i um?
Znaš šta, ja meditiram već godinama i dosta radim na sebi iznutra. On je inače drugi po rangu sveštenik velikog Međunarodnog zen centra u Seulu. Nedavno sam radila performans u hjustonskoj Rothko kapeli, a specifična je po tome što nije religiozna, već je zbog toga što ju je oslikao Mark Rothko – jedan od najpoznatijih svetskih umetnika. Tokom performansa sam se molila svim religijama sveta, čitala odlomke iz Biblije, Kurana… Kada sam se pripremala za taj performans, sela sam sa Vladanom na kafu i on mi je poklonio ovu brojanicu koju i sada nosim, ona se koristi tokom budističkih molitvi. Ja nisam religiozna osoba, ateista sam, ne pripadam bilo kakvoj grupi, ali mi se sviđa filozofija života zen budizma. Pored toga, već 20 godina idem kod psihologa i to po opredeljenju, a ne zato što moram. Shvatila sam da ću biti mnogo pribranija ako sebe razumem. Tako da, kada kombinujem meditaciju i samospoznaju, smirim se, ne pijem lekove bilo kakve vrste, hemijski se izbalansiram prirodnim putem.