Verujete li u pretpostavku da raspored planeta u trenutku vašeg rođenja određuje ceo vaš životni put? Sigurno ste se makar jednom u životu upitali da li je vaš životni karambol u određenom periodu posledica retrogradnog Merkura. Odgovore na ova, ali i na mnoga druga, složenija pitanja ima astrolog Miroslav Milovanović, koji drži školu astrologije i svoje studente uči kako da upoznaju sebe i prošire pogled na život. Miroslav je astrologiju učio u Grčkoj, kolevci ove nauke, ali i od indijskog mislioca Maharišija. Spajanjem ove dve škole stvorio je sopstveni put u astrologiji, a presudni momenat bio je trenutak blizak smrti, koji je sam sebi prorekao. Od tog momenta ne napušta svoju profesiju geologa, ali veći deo svog života posvećuje astrologiji.

Astrologija je u mnogim ljudskim civilizacijama zauzimala bitno mesto. Mnogi vladari su za svoje savetnike imali astrologe. Takođe, ona je do danas zadržala dozu mistike. Kako ljudi danas doživljavaju ovu naučnu disciplinu?

 Danas je dominantno nekoliko pristupa astrologiji, dok su u antičko doba bila prisutna dva pravca – dvorska astrologija, koja je imala za cilj da osigura moć vladara; astrologija se u antici zvala matematika, i u pitagorejskoj podeli ona je zauzimala vrhovno mesto u odnosu na sedam grana ljudskog uma. Šta je bio zadatak matematičara? Da ojača vlast vladara, ukoliko može, na osnovu izračunavanja pomračenja meseca i sunca, gde bi vladar sazivao neki narodni skup, na kom bi rekao: „A sada ću pomračiti sunce ili učiniću da ptice prestanu da pevaju, a zatim ću ponovo doneti svetlo.“ To se i dešavalo ako je proračun bio tačan, i to je bio zadatak tadašnjih matematičara. Druga svrha astrologije, koja je uklesana na delfski hram, jeste „upoznaj sebe“. Nema druge svrhe prorokovanja i gledanja sebe van ovog vremena, sada i ovde, bilo da je prošlost ili budućnost, ako nije u svrhu razumevanja i spoznaje samog sebe. Ta svrha astrologije danas je prilično izgubljena. Ja sam decenijama držao škole astrologije što ovde, što u Grčkoj, sa ciljem da podsetim ljude da je osnovna primena oslobađanja svetala duha ili duše, u smislu oslobađanja zarobljenosti koju svaka civilizacija ima. Pre svega, čovek se oseća robom u odnosu na imanje ili nemanje novca, i često kaže – moram za to da trošim sopstveni život, ili sopstvenu energiju, na stvari koje inače ne bih. Pitanje astrologa je: A šta bi inače radio? Da li zamišljaš život kao jedno lagodno postojanje? Astrologija nas uči da koristimo komponente sopstvenog bića. To je uzvišeni cilj ili zadatak, odnosno da se prilagodi tome da nas nauči da vozimo kroz život, shodno periodima koji nas čekaju na tom putu. Pravi astrolog razvija mapu kretanja individue koja je uvek posebna. Minuti u vremenu rođenja bitni su da bi se sagledao aktuelni trenutak o kojem ja volim da počnem da razgovaram s klijentom.

Astrološka simbolika svodi se na devet principa u prirodi, potrebno je sažimanje i sublimacija i dovođenje u vezu s principima koji su predstavljeni u astrološkom krugu i samim tim nemate predrasudu već vam se otvara mogućnost slobode govora, čuvanje tajne, ispoljavanje sebe

S obzirom na današnji opšti trend krize emocionalnosti i posvećenosti, ljudi smatraju da treba da se posvete većem broju partnerstva u životu, i ja se, naravno, slažem s tim, nije to kao u nekim pesmama kosovskog ciklusa. Nije ovo ni kastinska Indija, pa da ugovaramo deci od dvanaest godina venčanje, danas ljudi traže nadu. Danas ljudi traže astrologa koji će ima dati blag pogled na slobodu u procesu prevazilaženja straha od samoće. Osim poznavanja matematike, geometrije, istorije, potrebno je i poznavanje modernih nauka kao što je psihologija, ali i poznavanje filozofije. Smatram da osoba koja je danas završila srednju školu ima dovoljno znanja iz svih tih oblasti. Zato nisam mnogo selektivan u izboru svojih učenika i studenata, samo je potrebno presložiti njihovo znanje koje su prihvatili tokom školovanja. Jedan od mojih studenata krajem prošlog veka bio je filozof po struci i načinu života. Zoran Sokolović napisao je knjigu Duhovna astrologija, za koju pišem predgovor. Interesantna mi je ideja kako jedan filozof usvaja principe astrologije, odnosno simbolički način mišljenja, kako je to korisna sublimacija mišljenja u prirodi i dovođenje u zajedničku vezu. Sokolović je jedan od mojih studenata koji je prihvatio astrološko razmišljanje i primenio ga u svojoj svakodnevici, to je svakako njegova lična interpretacija osnovnih astroloških zakona, ali ja to poštujem.

Šta to konkretno znači?

To konkretno znači da ako ste vi novinar, a ja intervjuisani, ja imam princip Jupitera u prefiksu tokom ovog našeg susreta, a vi imate prefiks Merkura. Ta dva principa nalaze se u dijalektičkom odnosu inače u filozofiji i astrologiji, ali isto tako vrlo lako se može desiti da vi kao pitalac, a ja kao pitani, razvijemo odnos učenik–profesor u nekom drugom ili trećem susretu. U slučaju da sam ja naglašeno tip Merkura, što biste vi prepoznali, onda ja mogu da dođem da naučim nešto od vas. Svaki trenutak, osoba koju sretnemo, komunikacija u koju stupamo, ima i svoju filozofsku pozadinu, koja se najlakše može postaviti kroz astrološku simboliku. Astrološka simbolika svodi se na devet principa u prirodi, potrebno je sažimanje i sublimacija i dovođenje u vezu s principima koji su predstavljeni u astrološkom krugu i samim tim nemate predrasudu, već vam se otvara mogućnost slobode govora, čuvanja tajne, ispoljavanja sebe. Sve to astrologija uči, ne samo u odnosu na planete koje kruže po nebu nego i u prepoznavanju situacija, odnosno ljudi koji su veliko bogatstvo u našem životu. U poređenju s periodom od 4.000 godina, broj ljudi je stostruko porastao. Vrednost kontakta dve osobe, dublje razumevanje sagovornika se izgubilo. Ljudi se sreću na ulicama, sudaraju se, gunđaju jedni na druge… nema sadržajne poruke. Današnja civilizacija se mnogo više bavi sobom na spoljni, površinski način.

Dospeo sam do vedskog univerziteta u Holandiji, tamo je sedeo čuveni Mahariši, koji je bio guru čak i Bitlsima. On je imao rezidenciju i blizak krug đotiša, koji su bili velemajstori u indijskoj astrologiji. Tamo sam izučio tu metodu indijske astrologije. U Grčkoj sam učio astrologiju koju ja zovem mediteranskom. Iz toga je nastala kombinacija dva potpuno različita metodološka sistema. Došao sam do sopstvenog stava za koji se ispostavilo da radi, odnosno dokazuje istinu primenjenu u praksi

Ko su vaši studenti? Sa kojim idejama dolaze, a sa kojim odlaze?

Broj preobraćenih je veliki (smeh). Studenti, mladi ljudi u potrazi za idealnim partnerom. Iz ove škole izlaze sa širinom pogleda, nije više bitno kada, već je važno da se nešto dešava ili da će se desiti. Ideja je da, dok smo živi, trenutak rođenja opisuje našu mapu života. Određene lekcije treba da savladamo. Ukoliko ne shvatamo te lekcije, one se stalno ponavljaju. Možemo bežati, menjati države, bračne partnere, ali lekcije ostaju iste.

Koliko traje škola astrologije i kako izgledaju časovi?

Škola obuhvata 50 naših sastanaka, odnosno sesija i trebalo bi da traje godinu dana. Ali zbog zauzetosti studenata, pomeranja časova, desi se da traje i do dve godine. Grupa se sastoji od pet do sedam osoba, što je optimalan broj za komunikaciju, a predavanja se sastoje od podsećanja na zakonitosti u prirodi i podrazumevaju aktivno učestvovanje svakoga od njih. Sloboda da se postavljaju pitanja, iznose lična iskustva, da se analiziraju situacije u grupnom radu, predstavlja i terapeutsku formu radionice čiji je cilj objektivizacija sopstvenih iskustava. To je još jedna funkcija astrologije, racionalno sagledavanje, pre svega emocionalnih iskustava.

Sloboda da se postavljaju pitanja, iznose lična iskustva, da se analiziraju situacije u grupnom radu, predstavlja i terapeutsku formu radionice čiji je cilj objektivizacija sopstvenih iskustava. To je još jedna funkcija astrologije, racionalno sagledavanje, pre svega emocionalnih iskustava

Da li se oni otvaraju, da li pričaju o detaljima iz svojih života. Pretpostavljam da sve kreće sa osnovnim podatkom – datum, godina, mesto i vreme rođenja?

Naravno. Ja podučavam svoje studente da prihvataju stvari onako kako dolaze, s tim bi se složila i crkva. Učim ih da se mnogo ne režira sopstveni život, zato što su greške moguće.

Gde ste vi pohađali školu astrologije i kako ste došli na ovu ideju?

Bio sam u srednjoj školi, Druga jezička gimnazija na Zelenom vencu, kada je u tadašnjoj Ulici narodnog fronta bilo društvo ezoteričara, bio je tu jedan čovek dosta stariji od mene, 35 godina, zvali smo ga Miša Tri Krsta. Bio je to jedan čudesan mističan lik, koji je završio poljoprivredni fakultet, okačio diplomu o zid i bavio se prevođenjem ezoterične poezije.  Tako sam ja zalutao u to društvo, kao klinac, bežeći sa časova. U toj ekipi u to vreme bila je i Milja Vujanović, koja se polako probijala. Ja sam u stvari želeo da dokažem da astrologija ne radi jer sam bio odbijen od devojke u momentu kada sam skupio hrabrost da joj priđem. Na njeno pitanje šta si ti u horoskopu, rekao sam da mislim da sam Vodolija, a ona je odgovorila „ja sam Riba, ne možeš da me pratiš kući, jer Ribe i Vodolije ne idu zajedno“. To je za mene, u tom uzrastu, bila šokantna vest jer sam mislio da se šali, odbijen sam zbog astrološke nekompatibilnosti.  Tada sam se pobunio, napravio leksikon, podelio po svim odeljenjima, uradio statističku analizu da dokažem da horoskop koji je tada pisala Milja u TV reviji ne vredi ništa. Ali u društvu ezoteričara ubrzo su mi rekli da moram nešto da radim na njihovim okupljanjima. Kako sam znao engleski, dobio sam knjigu Alana Lea, u to vreme klasična engleska škola astrologije, udžbenik opšte astrologije, i dok sam je prevodio, shvatim da se radi o vrlo sofisticiranim i komplikovanim principima. To, u stvari nije imalo veze sa popularnom astrologijom, koju ja zovem pop astrologija. Naučna astrologija zahteva veoma precizne matematičke podatke. Mene to osvoji u trenutku. Imao sam sreće da učim u Grčkoj, sa njihovim solunskim doajenom astrologije. On me je motivisao da učim grčki, starogrčki, da pišem, što u principu i danas skoro da ne radim. Jednog dana iza mene će ostati samo rukopisi mojih studenata. Ja sam suviše kritičan prema svojim tekstovima, svaku rečenicu merim i prekrajam jer ne znam da li ću izazvati neku pogrešnu asocijaciju kod čitalaca. Kada znam kome pišem i koliki je nivo interesovanja, onda mi je to lako. Kada pišem širokim masama, onda sam previše odgovoran. Dospeo sam do vedskog univerziteta u Holandiji, tamo je sedeo čuveni Mahariši, koji je bio guru čak i Bitlsima. On je imao rezidenciju i blizak krug đotiša, koji su bili velemajstori u indijskoj astrologiji. Tamo sam izučio tu metodu indijske astrologije. U Grčkoj sam učio astrologiju koju ja zovem mediteranskom. Iz toga je nastala kombinacija dva potpuno različita metodološka sistema. Došao sam do sopstvenog stava, za koji se ispostavilo da radi, odnosno dokazuje istinu primenjenu u praksi.

Kada ste vi krenuli zvanično da se bavite astrologijom?

Ja se ne bavim zvanično astrologijom do 32. godine. Geolog sam po struci i u to vreme me zovu da radim kao asistent na Geološkom fakultetu, i tako do 1994. godine. Posle jedne stravične nesreće koju sam jedva preživeo, imao sam inicijaciju i tada sam krenuo da se bavim astrologijom. Tada se pročulo da postoji jedan astrolog koji je prorekao sopstvenu smrt. Ljudi su počeli da dolaze, dok sam bio jedva pokretan, teško sam se oporavljao.

Vi ste videli momenat kada će se desiti vaša smrt, ali ste je ipak izbegli?

Nisam je izbegao možda svojom zaslugom. Pravo je medicinsko čudo da su određeni organi srasli, rečeno je da imam pet odsto šanse da preživim. To iskustvo ponovnog rođenja dovelo je do toga da prihvatam ovaj svet takav kakav je. Nisam više kritičan, ljut, besan, ne trošim svoje potencijale na te stvari. Ta lekcija iz 27. godine ostala je, zaživela i živi i dan-danas. Za prošlu godinu rekao sam svojim prijateljima da će mi biti teška. Činjenica da astrologija može biti korišćena u medicinske svrhe, ja zahvaljujući tome pripremim strategiju za period kroz koji treba da prođem.

Tačan minut vremena rođenja bitan je da bi se sagledao aktuelni trenutak u životnoj priči. Ukoliko ga ne znamo, opis trenutne situacije pitaoca ili nekih prošlih bitnih dešavanja ga može odrediti

Koliko raspored planeta u trenutku rođenja određuje životni put. Da li se dešava da se stvari u životu razvijaju suprotno od očekivanja?

Dešavalo se da mi, ljudi, namerno daju izmišljen datum rođenja i ja pokušavam da sastavim priču, ali nikako ne uspevam. Dosta toga zavisi od tačnog vremena rođenja. Kada govorimo o trenutku smrti, to se zove prolazak kroz čvorove na osmici i ne postoji samo jedan takav momenat. Ako pustite film o životu, vi ćete naći nekoliko takvih čvorova. Postoji tokom života nekoliko kritičnih situacija, zahvaljujući slobodnoj volji šansa da se prođe kroz dramatični period uvek postoji. Nikada ne prilazim nečijem životu s tumačenjem da ovde piše kraj, the end, fine. Uvek tražim način kuda svest pojedinca može da prođe, makar onaj eterični deo.

Kod nas još uvek retko ko od značajnih državnih ličnosti ne priča i ne priznaje da ima svog sopstvenog astrologa za savetnika. Šta vi mislite o tome?

Ako je astrolog dovoljno objektivan, nema predrasuda, što je danas vrlo retko, zahvaljujući internetu i gomili informacija, teško je izvući iz mase jednog dobrog savetnika. On ne mora biti astrolog, neki vojni strateg, nešto kao što je bio Kisindžer, savetnik predsednika – ako on može brzim i analitičkim razmišljanjem da dâ realne opcije, on je dobar savetnik. Vrlo je delikatna uloga savetnika javnih ličnosti jer oni, ukoliko koriste astrologiju, moraju da razluče lične interese svog klijenta od javnih, opštih interesa.

Videli ste momenat vaše smrti kojoj ste uspeli da se otrgnete. Da li ste se kasnije ponovo bavili time?

Ja sam je najavio mojim kolegama u Institutu i pozdravio se sa njima i rekao da se posle 1. maja ne vidimo. Na pitanje gde ideš, rekao sam da sam izračunao neko daleko putovanje. Sa zabave vozim dvoje svojih prijatelja, jedan od njih je popularni astrolog, razgovaramo i šalimo se i ja u to vreme čitam Ptolomeja i kažem: „Kada Jupiter, vladalac ascendenta prelazi descendent, moguća je smrt gušenjem, davljenjem ili vešanjem.“ Ceo dan me provociraju na tu temu, i finale je: kočnice otkazuju, uspevam da zaustavim vozilo i udaram u tramvajski stub, koji probija auto na mestu gde sam ja sedeo. Srećom, moji saputnici nemaju teže povrede, meni su pluća zgužvana, rebra polomljena, prebacuju me u bolnicu dok se davim i nekim čudom preživim. Video sam svoje putovanje vertikalno, transcedentalno, to je stanje povratka kući, pravo. Dolazite među neke entitete kojih je mnogo, a vi vidite svoje telo dole kako leži na samrtnoj postelji. S lakoćom nastavljam svoju egzistenciju, i dobijam savet, ne rečima, da moja životna misija nije završena.

Postoje mnogobrojna svedočenja ljudi koji su preživeli kliničku smrt da se posle toga njihova svrha postojanja menja. Više se okreću dobrobiti ljudi sa željom da učine nešto dobro.

Jeste. Retko ko nastavlja da se bavi svojim poslom i strukom posle doživljaja smrti.

Meni je proučavanje planeta decenijama bilo jedna univerzalna igračka. Rekao bih da je jezik astrologije ono što želim da podelim sa ljudima u smislu okupljanja svojih sagovornika. Želim da proširim svoje društvo i da osetim radost druženja sa svetom

Da li ste se više puta bavili proučavanjem rasporeda planeta u trenutku vašeg rođenja. Da li se dešavalo da se tokom života dese stvari koje se ne poklapaju sa onim koje bi naslutile zvezde?

Jedno od najpopularnijih poglavlja jeste – kako planete koje nastavljaju kruženje oko nas deluju na kartu neba našeg rođenja? To su takozvane metode predikcija i govore o potencijalnoj promenljivosti naših stanja. Odmah zatim studente učim interakciji dve osobe, poređenju dve karte ljudi koji provode dosta vremena zajedno… i postavljam pitanje: šta mislite da je jače? Planete ili ljudi?

To je jedan proces sukcesivnog, kontinuiranog saznanja. Meni je proučavanje planeta decenijama bilo jedna univerzalna igračka. Rekao bih da je jezik astrologije ono što želim da podelim sa ljudima u smislu okupljanja svojih sagovornika. Želim da proširim svoje društvo i da osetim radost druženja sa svetom. Fokus nije na tome kada će se nešto desiti, nego kako se dešava. Ljudi se u stvari najbolje oslanjaju na vreme i kažu kada. Svako treba da opomene sebe i upita se kako se nešto dešava, koje su to matematičke formule koje dovode do toga. Trenutak rođenja astrologija opisuje kroz energiju koju vi nosite. Poruka je da je sve nastalo u nekom trenutku vremena i nosi karakteristike tog trenutka vremena.

Postoji tokom života nekoliko kritičnih situacija, zahvaljujući slobodnoj volji šansa da se prođe kroz dramatični period uvek postoji. Nikada ne prilazim nečijem životu s tumačenjem da ovde piše kraj, the end, fine. Uvek tražim način kuda svest pojedinca može da prođe, makar onaj eterični deo

Jedno od čuvenih pitanja koje ja studentima postavljam jeste kruženje planeta u funkciji vremena. Takođe ih učim uporednoj astrologiji, dvoje koji provode makar noć zajedno, oni vremenom aktiviraju jedan drugoga. Šta je jače – upliv naše okoline, žive okoline, nosioca suština, ili su to planete koje kruže? Ja to ostavljam kao otvoreno pitanje.

Ukoliko vas je zaintrigirala priča o školi astrologije, možete se javiti Miroslavu porukom na telefon: +381 64 46 49 389

The post Miroslav Milovanović: Astrolog koji je sačuvao slobodnu volju čoveka appeared first on 42 magazin.

Ako je video-nadzor naša nova religija, kako kaže Andrej Josifovski Pijanista, strit artist, onda njegova instalacija raspetog Hrista na raskrsnici dve novobeogradske ulice predstavlja mapiranje novih svetilišta. Andrej za 42 magazin priča da je pre godinu dana širom grada primetio sigurnosne kamere postavljene na banderama u obliku krsta i shvatio da nas posmatraju na sasvim drugačijem nivou – onom nadziračkom. Projekat je razvijao godinu dana da bi nedavno u okviru serijala Zlatno doba na uglu novobeogradskih ulica postavio kartonskog Hrista ofarbanog zlatnom bojom. To što je ovaj performans uzburkao umetničku scenu nije bilo neobično, budući da je Pijanista odavno prepoznatljivo ime koje garantuje originalne ideje, ali ovog puta, osim što je statua urgentno uklonjena, u čitavu stvar su se uključile i bezbednosne strukture.

View this post on Instagram

CCTV is our new religion! New Faith, Belgrade, Serbia 2020. #pijanista #streetartist #happiness #usracuse #coatofarms #streetartofficial #streetart #streetartglobe #globalstreetart #instagrafite #instaart #art #streetartnews #streetartdaily #powwow #spraypaint #belgrade #serbia #beograd #srbija #graffitiwall #jesus #gold #design #jesuschrist #cctv #camera #goldenage

A post shared by Andrej Josifovski – PIJANISTA (@pijanistq) on May 26, 2020 at 1:43pm PDT

„Policija je to odradila fenomenalno, kao i gradsko komunalno i javno osvetljenje koji su dizalicom skidali skulpturu. Svi su mi išli naruku, obezbedili su mi publicitet. Promovišući uličnu umetnost i moj festival Runaway na Bežanijskoj kosi, nebrojeno puta sam se obraćao Gradu kako bih dobio korpe za crtanje. Naravno, nikad ih nisam dobio, izgovori su bili razni, a onda za jednu ovakvu instalaciju, koju su podigla dva čoveka na motkama, oni dovoze kran i dobijam neočekivanu pažnju. Zanimljivo je i da su poslali forenzičare, kao da je reč o teškom krivičnom delu. Policijskog inspektora sam najpre pitao je l’ morala forenzika, a onda i da li imaju rešene sve kriminalne slučajeve pa je samo ostalo da se bave mnome i Hristom od kartona. Rekli su da to rade po službenoj dužnosti.“

View this post on Instagram

Seesaw for surplus children! Klackalica za prekobrojnu decu! Golden seesaw, Belgrade, Serbia 2020. #pijanista #streetartist #happiness #usracuse #coatofarms #streetartofficial #streetart #streetartglobe #globalstreetart #instagrafite #instaart #art #streetartnews #streetartdaily #powwow #spraypaint #belgrade #serbia #goldenower #toiletbrush #beograd #srbija #graffitiwall #gold #design #installation #seesaw #dumpster #goldendumpster #goldenseesaw

A post shared by Andrej Josifovski – PIJANISTA (@pijanistq) on Jun 17, 2020 at 3:56am PDT

Kaže da Hrist predstavlja raspeti narod koji se nalazi između vlasti i opozicije koje se bore za vlast. Jedni silom vladaju, drugi silom žele da se vrate na vlast. Što se Andreja tiče, nema razlike između jednih i drugih, jer stalno gledamo personalne a ne sistemske promene.

Uvek me je privlačila ulica. Shvatio sam da je to jedino mesto gde možeš slobodno da se izraziš a da se ne dodvoravaš galeristima. Izađeš na ulicu i pokažeš šta možeš i šta hoćeš. Ulica je ujedno i najveći strah većine ljudi, ali zapravo tu se sve dešava. Ulica je život, mesto susretanja i svih bitnih dešavanja

Andrej Žikić ARTEZ: Trudim se da za sobom ostavim radove koji će uspostaviti dijalog s posmatračem

„Već dugo posmatramo jednu predstavu u kojoj pljušte optužbe za lopovluk i korupciju, a onda se ništa ne desi kada se vlast promeni. Niti oni stari budu sankcionisani, niti ovi koji dođu počnu da rade nešto novo i drugačije. Na drugoj strani je narod, koji je nevin. Zato je iskorišćen raspeti Hrist – simbol nevinog stradanja. Ja sam na strani normalnih, običnih ljudi kojima sam okružen – mojih učitelja, nastavnika, profesora, roditelja… Političari se igraju, a narod strada.“

Kroz serijal Zlatno doba Pijanista je već predstavio nekoliko radova – Zlatni kontejner, Zlatnu testeru, Zlatnu mešalicu i Zlatni cvet, koji neodoljivo podseća na četku za toalet. Stotinak takvih zlatnih cvetova postavljeno je baš na dan zatvaranja izložbe Čistač Marine Abramović. Andrej objašnjava da se cvet zove Katarzis i simbolizuje duhovno pročišćenje, koje nam nedostaje.

View this post on Instagram

Deep cleaning is about to start! Golden flower, Belgrade, Serbia 2020. #pijanista #streetartist #happiness #usracuse #coatofarms #streetartofficial #streetart #streetartglobe #globalstreetart #instagrafite #instaart #art #streetartnews #streetartdaily #powwow #spraypaint #belgrade #serbia #goldenower #toiletbrush #beograd #srbija #graffitiwall #polution #gold #shit #design

A post shared by Andrej Josifovski – PIJANISTA (@pijanistq) on Jan 16, 2020 at 10:09am PST

„Postavio sam taj eksponat na Bežanijskoj kosi nasuprot beogradskom Pobedniku jer je svojevremeno, zbog neke beogradske gospode kojoj se nije svidela ideja da naga Meštrovićeva skultpura bude postavljena na Terazijama, Pobednik kao ruglo biva okrenut ka Austrougarskoj. Ja sam kao omaž tome, taj cvet okrenuo prema gradu jer na Bežaniji postoji festival umetnosti, a neka nova kultura odatle se seje i širi. U tom smislu treba da se pročistimo. Simbolično sam želeo da otpočnem serijal koji se zove Čišćenje onda kada se završio Čistač Marine Abramović.“

Andrej obožava grafite, njegova fascinacija ulicom u potpunoj je suprotnosti sa porodičnim bekgraundom i načinom na koji su ga roditelji usmeravali. Završio je nižu muzičku školu, asistent je na Arhitektonskom fakultetu.

„Uvek me je privlačila ulica. Shvatio sam da je to jedino mesto gde možeš slobodno da se izraziš a da se ne dodvoravaš galeristima. Izađeš na ulicu i pokažeš šta možeš i šta hoćeš. Ulica je ujedno i najveći strah većine ljudi, ali zapravo tu se sve dešava. Ulica je život, mesto susretanja i svih bitnih dešavanja. Ni mojim roditeljima koji su visokoobrazovani zdravstveni radnici nije jasno odakle ulica i dugo su se borili da me sklone odatle dok sam odrastao. Želeo sam u jednom trenutku da budem i vođa navijača jer utakmica nosi veliku strast. Zamišljao sam da ću uređivati tribinu, raditi koreografiju… Moja želja je bila da budem profesionalni sportista, ali roditelji su me usmeravali drugačije. Vikendom sam išao u školu matematike a ne na utakmice. Čini mi se da sam iskoristio najbolje od ulice i da joj vraćam dobrim.“

Iako ovo nisu vremena heroja, Andrej tvrdi da ih baš na ulici još uvek ima. Prepoznaćete ih, kaže, po hrabrosti, smelosti da kažu ono što misle i odlučnosti da se bore protiv onoga što nije dobro.

„Biti heroj danas znači raditi ono što je dobro za druge. Nikada nisam mogao da budem srećan ako je neko pored mene nesrećan. Stvar je u tome da sreća treba da se deli.“

View this post on Instagram

Пијаниста – пет година на улици, зид и дело* The Pianist – five years on the streets, wall and piece* *monografija *monograph Nabavite svoj primerak! Find your copy! #streetart #streetartist #pijanista #happiness #usracuse #streetartofficial #streetartglobe #globalstreetart #instagrafite #ingf #belgrade #serbia #europe #world #art #instaart #graffiti #mural #newspaper #walls #wallstreet #belgradestreetart #intelektualnarevolucija #portraits #monograph #book photo// @soultimemedia

A post shared by Andrej Josifovski – PIJANISTA (@pijanistq) on Dec 4, 2019 at 6:49am PST

Čak i oni retki koji možda nisu čuli za Pijanistu i njegov rad sasvim sigurno su uočili murale Galeb Džonatan Livingston, Plivač, junakinje romana leskovačkog pisca Stefana Tićmija Akiko, pa do čitavog serijala poznatih ličnosti. Zapravo, murali su za Josifovskog primarna preokupacija, nešto zbog čega je i zavoleo uličnu umetnost, a oslikavanje poznatih ličnosti donelo mu je šire prepoznavanje.

Marko Ivković Metal Artist: Umetnost sa buvljaka

Murali su za Josifovskog primarna preokupacija, nešto zbog čega je i zavoleo uličnu umetnost, a oslikavanje poznatih ličnosti donelo mu je šire prepoznavanje. Tako da su se na njima našli Novak Đoković, momci iz Državnog posla, Lane Gutović, Dragan Jovanović, Sandra Silađev, košarkaši Nikola Jokić i Miroslav Raduljica

„U početku su slike poznatih doživljavane kao puko dekorisanje i neka vrsta lične promocije, a zapravo su uvek poruke bile jake. Počevši od murala Novaka Đokovića, koji je nastao pre šest godina sasvim slučajno. Zapravo, to je bio bunt koji je i on pokazivao prema stranim medijima, u vreme kada su Srbiju pogodile poplave. Nacrtao sam njegov lik koji se simbolično plazi BBC-ju. Prepisao sam ono što je on napisao na kameri – ’ovo je za Srbiju i Bosnu’, i poželeo sam da to uveličam. Krenuo sam da oslikavam moje heroje koji se bore i javno kažu šta misle, tako da su se tu našli momci iz Državnog posla, Lane Gutović, Dragan Jovanović, Sandra Silađev, košarkaši Nikola Jokić i Miroslav Raduljica.“

View this post on Instagram

"I am Akiko" Belgrade, Serbia 2019. (34 hours) Downtown @runawayfestival powered by @donjidorcol.official @spasojednorog #pijanista #streetartist #happiness #usracuse #streetartofficial #streetart #streetartglobe #globalstreetart #instagrafite #instaart #art #graffiti #graffitiart #mural #sprayart #streetartnews #streetartdaily #powwow #spraypaint #mural #muralsdaily #amsterdamstreetart #belgrade #serbia #wall #spraypaint #wall #paint #akiko

A post shared by Andrej Josifovski – PIJANISTA (@pijanistq) on Oct 4, 2019 at 9:57am PDT

Upravo za ovu poslednju dvojicu vezane su interesantne anegdote. To što u Somboru zbog umora i slušalica na ušima nije čuo snimatelja koji mu je dovikivao da je baš upravo prošao otac Nikole Jokića, čiji je mural Pijanista baš tada radio, samo je uvod u još urnebesniju epizodu.

„Sa Bobom Živkovićem krenuo sam da naslikam mural Miroslava Raduljice, kao znak zahvalnosti našim olmpijcima. Naslikam bradu u koju sam smestio medalje, ruke i noge koje se bore. Posle nekog vremena stigla mi poruka na Instagramu od izvesnog Badžonija. Piše da mnogo ceni i poštuje moj rad, želeo bi da se upozna sa mnom. Odgovorio sam mu kako sam baš sada u nekoj gužvi, što inače nije moj manir. Nakon godinu dana dobijem istu poruku od tog Badžonija, čovek želi da se upoznamo. Vidim da smo se ranije dopisivali, i kada sam počeo da istražujem naletim na potpis – Miroslav Raduljica. Naravno, izvinio sam se kad smo se upoznali, a i danas se šalimo na račun te prepiske. Izvinio sam se Jokićevom ocu, ali Nikola i ja još nismo stigli da se upoznamo zbog njegovih obaveza u Americi. Upravo Raduljica radi na tom susretu.“

View this post on Instagram

"I swim upstream for the art and the culture!" Sava river Belgrade, Serbia 2016 Special thanks @don_paja #usracuse #artwork #pijanista #happiness #swim #upstream #streetart #art #culture #streetarteverywhere #streetartofficial #globalstreetart #instagrafite #streetartglobe #muralsdaily #belgrade #serbia #srbija #beograd #instaart #savariver #rivergraffiti #tmoua

A post shared by Andrej Josifovski – PIJANISTA (@pijanistq) on Sep 18, 2016 at 1:36pm PDT

Izložbom Pijanista – pet godina na ulici, zid i delo prošle godine u SKC-u obeležio je petogodišnjicu rada. Još jedna velika Andrejeva ljubav je arhitektura. Sledeće godine je u planu da doktorira ali ne želi da ga nazivaju doktorom jer je ta titula potpuno devalvirana.

„Kada kažeš da si doktor, postaješ predmet podsmeha. Doktor ću biti samo tog dana i nikada više. Potpisivaću se samo imenom, prezimenom i nadimkom. Izgleda da moramo da se pomirimo s tim da je vreme nekih drugih vrednosti, nekih drugih ljudi, ali to ne znači da ću prestati da se borim.“

Priča da mu kao stručnjaku urbanistički zahvati vlasti izgledaju strašno jer su zakoni menjani po političkoj liniji. Tišti ga što se struka ništa nije pitala i još više što ništa nije smela da kaže. Projekat Beograd na vodi, smatra, uništio je grad koji je mogao da ima najlepši park u Evropi samo da je čitav projekat izmešten na novobeogradsku stranu. Sa nekolicinom kolega je konkurisao za projekat Savski trg. Nisu prošli, nisu ni očekivali, ali ističe da je primetio čudnu podudarnost sa onim što su zamislili i rešenjima koja su primenjena a koja tada nije video u drugim projektima. Misli da se radi o pozajmici ideja iako nikoga ne optužuje. Ističe da bi rado dekorisao Trg republike, za koji kaže da je nesrećno rekonstruisan.

„Kad bih ga oslikavao, morao bi da bude u zlatnoj boji. Pa stalno nam govore da živimo u zlatnom dobu.“

View this post on Instagram

"RUNAWAY" International Street Art Festival 2018. No.3! @runawayfestival Facade no. 1 @514.415 @nikola.mihajlovic_art @brva1 @djuradje @resto.90 @zez_lunatic @pijanistq #usracuse #runaway #mural #muralsdaily #artwork #bobzivkovic #artist #tkv #pijanista #streetart #streetartist #streetartofficial #globalstreetart #streetarteverywhere #streetartglobe #instaart #serbia #belgrade #beograd #srbija #festival #streetartfestival #runawayinternationalstreetartfestival #art #scaffolding #thouart #tmoua #instaart #georgeorwell #georgeorwellanimalfarm photo/ @vatovec

A post shared by Andrej Josifovski – PIJANISTA (@pijanistq) on May 17, 2019 at 11:00pm PDT

Saglasan je sa tim da je previše politike u kulturi i nimalo kulturne politike. U projekat Urban distrikt na Bežanijskoj kosi krenuo je potpuno sam, uloživši svoje vreme i finansije. Od kada se bavi uličnom umetnošću, osim prijatelja – dobrotvora, samo u jednoj prilici pomoglo mu je Udruženje Donji Dorćol i jedna privatna kompanija, a od Grada, Sekretarijata i Ministarstva kulture nikada ništa nije dobio, iako je već imao realizovan projekat muzeja na otvorenom.

Ako je video-nadzor naša nova religija, kako kaže Andrej Josifovski Pijanista, strit artist, onda njegova instalacija raspetog Hrista na raskrsnici dve novobeogradske ulice predstavlja mapiranje novih svetilišta

„Jedna od svari koje me najviše bole jeste to što umetnost i kultura više ne postoje, izuzev kao pojedinačni eksces. Kao opšte dobro, ona odavno ne egzistira. Često me pitaju može li se od toga živeti, a sama činjenica da se baviš umetnošću u Srbiji je paradoks. Ja stvaram, ne nazivam sebe umetnikom, to mogu možda drugi da rade. Teško je, što bi rekao Nikola Kojo, ’mi se tu kao nešto malo kreveljimo za novac’, a ja kao nešto šaram po zidovima. Jedino priznanje je ono koje stiže od intelektualne elite. Sve drugo, vidimo, može da se kupi, pa i orden.“

Naposletku, možda najbolju definiciju onoga što Andrej radi dao je jedan od njegovih profesora rekavši da on „daje boje za one koji nikada neće ući u muzej“.

Avantage učitavanje 2: Street art tura sa TKV – od KC Grada do Dorćol Platza

The post Heroj ulice: Andrej Josifovski Pijanista appeared first on 42 magazin.

Tradicionalno vaspitanje podrazumeva podeljene uloge između roditelja. Majka je zadužena za negu i emocionalnu toplinu, dok je otac nosilac autoriteta, određuje pravila i sprovodi disciplinu. Međutim, modernizacija je zakucala na vrata gotovo svih domova u Srbiji, pa su danas rodne uloge sve češće izbalansirane. Stresan način života i potreba za konstantnom finansijskom sigurnošću mnoge roditelje navodi da zatraže pomoć od baka, deka ili dadilja i podrazumeva podelu rada u bračnoj zajednici.

Tradicionalna uloga oca u većini modernih porodica postaje zapostavljena, pa se od muškarca očekuje da pored preuzimanja praktičnih radnji oko nege mališana postanu i izvor topline i emocionalne brige. Ista situacija se dešava i na majčinskom planu, pa se mame novije generacije često hvale epitetom multitaskera.

Miša Stojiljković: Posao može lako da se izgubi, očinstvo je za ceo život

Iako su svesni novih društvenih trendova, mnogi roditelji usvajaju tradicionalni model vaspitavanja, koji se zasniva na istaknutim rodnim ulogama koje je društvo nehajno formiralo pre nekoliko decenija. Floskule poput „ne plači, nisi devojčica“ ili „to je muškobanjasto, ti si ipak dama“ bude disfunkcionalnost u dečjem emocionalnom razvoju. Mnogi se osećaju loše jer saveti tog tipa nisu u skladu sa njihovom prirodom i strukturom ličnosti, ali se ne usuđuju da ustanu protiv takvih tvrdnji. Deca se često pitaju šta nije u redu i zbog čega se mami ili tati njihovo ponašanje ne dopada, ali bivaju uskraćeni za obrazloženje. Najčešće su to izgovori poput „jer to tako treba“ ili „i druga deca tako rade“. To u njima budi emocionalne okidače koje svesno progutaju i ispolje u kasnijem životnom dobu, najčešće u formi anksioznosti.

Čini se da od naizgled ispravne postavke rodnih uloga roditelji često zalutaju u krajnost, pa tako od devojaka prave „tatine mezimice“, a od momaka „edipovce“ koji biraju partnerke po slici i prilici svoje majke

Ženska deca se od malih nogu tretiraju i oslovljavaju kao princeze i dame, potencira se nežnost, toplina, ženstvenost i umerenost. Devojčica treba da bude pristojna i kulturna, odmerena i otmena, poslušna i ne previše pričljiva. Kupuje joj se odeća u pastelnim bojama, prave joj se pletenice pred odlazak u školu i naglašavaju damski maniri.

S druge strane, dečacima je dozvoljeno da budu harambaše, da se ponašaju delimično obazrivo (samo onoliko koliko je društveno neophodno), a za svaki nepromišljeni potez pozvaće se na opravdanje kako je on „pravi nestašni dečak“. Sve to pod uslovom da ne pokazuje otvoreno svoje emocije jer „to nije muški“. U zrelijem dobu, od muškarca se očekuje da bude hiperracionalan, stamen, hrabar i odvažan, autoritativan i istrajan, a da se sa slabostima suočava u svoja četiri zida, kako ne bi urušio „savršenu“ sliku o sebi.

TETRIS MOG ŽIVOTA

Na ovaj način ih navikavamo da budu društveno prihvatljivi, misleći da ih štitimo od mnogih neprijatnih okolnosti, ali ih zapravo tako sprečavamo da razviju nešto što će im i te kako biti od koristi, a to je emocionalna inteligencija. Iva Branković, porodična terapeutkinja, kaže kako dečake ne treba samo učiti da štite porodicu, već i da se porodica neguje iznutra, komunikacijom, bliskošću i razmenom emocija.

„I dečacima treba davati puno ljubavi i nežnosti. To često zaboravimo i previdimo jer u njima vidimo male muškarce i plašimo se da ih ne razmazimo. S druge strane, treba ih usmeravati tako da kanališu svoje nezadovoljstvo na konstruktivan način. Ne smemo da im tolerišemo agresivnost i bahato ponašanje. Takođe, omogućite im da se razvijaju u skladu sa svojom prirodom i interesovanjima, a ne u pravcu slike koju mama i tata imaju o tome kako treba da se ponaša njihov sin naslednik“, rekla je Iva.

Čini se da od naizgled ispravne postavke rodnih uloga roditelji često zalutaju u krajnost, pa tako od devojaka prave „tatine mezimice“, a od momaka „edipovce“ koji biraju partnerke po slici i prilici svoje majke. To dovodi do izazova koji se postavlja pred oba pola, a to je pronalaženje odgovarajuće pozicije u koordinatnom sistemu konfuzije.

„Sada imamo nežne muškarce koji brinu o svom izgledu i ne znaju da zamene sijalicu, ali i dalje očekuju od žene da pre svega bude supruga i majka. S druge strane, žene osvajaju finansijsku i svaku drugu nezavisnost, ali i dalje na nesvesnom nivou traže muškarca zaštitnika koji će o njima da brine“, istakla je Iva Branković u jednom od svojih izlaganja.

Floskule poput „ne plači, nisi devojčica“ ili „to je muškobanjasto, ti si ipak dama“ bude disfunkcionalnost u dečjem emocionalnom razvoju. Mnogi se osećaju loše jer saveti tog tipa nisu u skladu sa njihovom prirodom i strukturom ličnosti, ali se ne usuđuju da ustanu protiv takvih tvrdnji

Zato ne treba da nas iznenađuje što i najmoderniji roditelji vrlo često skliznu u tradicionalni obrazac i sina pripremaju da bude „pravi muškarac“, a devojku da bude „dama“, a ni sami više ne znaju šta to tačno znači.

PSIHOUGAO: Seksualno obrazovanje iliti zašto ćutanje nije rešenje

Uloga roditelja je izuzetno složena i podrazumeva veliku odgovornost na svim poljima istovremeno. Ako ste i vi roditelj, ili ćete to uskoro postati, postavite sebi tri pitanja: „Na koji TAČNO način želim da vaspitavam svoje dete?“, „Da li je to u skladu sa njegovom prirodom i strukturom ličnosti?“ i „Koliko sam u svemu tome vođen/a sopstvenim očekivanjima?“ Ono što takođe ne treba da zanemarite jeste i činjenica da vaše dete ne treba da bude žrtva društvenih očekivanja, već da odlučno krene u potragu za sopstvenom srećom.

The post RODITELJSTVO: Razlike u vaspitavanju muške i ženske dece još su i te kako žive appeared first on 42 magazin.

Italija, Francuska, Liban, Kolumbija, Maldivi… Skrivena iza prozora i širom otvorenih vrata, Sandy Major hvata svet oko sebe i donosi niz živopisnih fotografija snimljenih na isti način.

Projektom pod nazivom An Open View ili Otvoreni pogled, libansko-američka fotografkinja koja živi u Vašingtonu nudi još jednu viziju putovanja, kome pristupa iz drugog, kreativnog ugla, a koji bi mogao biti ugao svakog ko je ikada odseo u nekoj sobi s pogledom.

Umetnica svoju viziju i ukus prenosi fantastičnim panoramama sa terase, balkona ili neočekivano otkrivenih mesta.

Pogledajte radove Sandy Major na Facebooku i Instagramu.
A evo i nekih sličnih…

View this post on Instagram

@fabiatom – Follow @somewheremagazine #somewheremagazine

A post shared by Somewhere Magazine (@somewheremagazine) on Mar 30, 2020 at 2:03am PDT

View this post on Instagram

World From a Window – You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one. I hope some day you'll join us. And the world will be as one.(“Imagine” by John Lennon) Yes, we will visit all these beautiful places one day, soon. For now, let’s just sit tight for just a little longer and imagine… 1. Trapani, Italy, @niki_csanyi 2. Cuixmala, Mexico, @janicejoostemaa 3. Unknown 4. French Riveria, @louisaws 5. Florence, Italy, @girlgoneabroad 6. Unknown 7. Unknown 8. Cinque Terre, @lucylaucht 9. Scopello, Sicily 10. Sicily, Italy, @perrygraham #stayhome #worldfromawindow #covid_19 #socialdistancing

A post shared by 𝐌𝐚𝐝𝐞𝐥𝐢𝐧𝐞 𝐋𝐮 (@lumadeline) on Mar 28, 2020 at 8:50am PDT

The post Sandy Major: Gradovi sveta kroz otvoren prozor appeared first on 42 magazin.

Ukrajinski umetnik Alexey Kondakov premešta nimfe i druge figure sa klasičnih slika i postavlja ih u fotografije modernog života.

Tako junake klasičnih slika vidimo u javnom prevozu ili usred tehno žurke. Ovaj neobični serijal nas poziva da tumačimo dela izvlačeći ih iz njihovog originalnog konteksta i da pređemo sopstvene granice interpretacije.
Umetnik ovim slikama daje drugi život.

The post Kako junaci klasičnih slika žive u 21. veku appeared first on 42 magazin.

Prvi znak da vaša veza ne funkcioniše jeste da ste to već osetili ili pomislili, a sledeći je da ste uveliko postali svesni toga. Treći u nizu jeste faza lečenja, kao kod prehlade koja deluje prolazno i banalno, pa mislite da je možete prebroditi na nogama. Trudite se da radite, izlazite, trenirate i postavljate selfije na društvene mreže kao da je sve u redu, a na kraju se ispostavi da ipak uzimate slobodne dane, pijete čaj i antibiotike, uplaćujete Netflix i zauzimate najudobniju pozu u krevetu jer počinje neizbežno bolovanje uz bindžovanje.

Kada ovaj scenarijo prenesemo na odnos udvoje, preciznije veze, to znači da ste probali razne metode lečenja – savetovali se sa drugaricama ili drugovima, uspešnim parovima, konsultovali Google ili YouTube, gde guru majstori daju razne recepte za spas veze. Možda ste probali psihoterapiju za parove, svakodnevno ste se zadržavali na svim statusima na društvenim mrežama koji u citatima daju savete kako da vaš odnosu bude bolji, a veza savršenija… you name it!

Nakon teorije koju ste prostudirali, usledila je akcija. Dakle, probali ste sve vrste razgovora, čak i da ne razgovarate u nadi da će se stvari rešiti same od sebe, no, na kraju sve nekako deluje kao da što se više trudite, to ste dalje od rešenja.

Nikad se ne zna, možda magičan dan potraje i sutradan, pa ipak vaša priča bude od onih „živeli su srećno do kraja života“. Ako i ne bude, oboje ćete izaći iz veze s najboljom slikom raskida u istoriji raskida!

Možda je on/ona načinio/la jedan od takozvanih smrtnih grehova u vezi, a vi najbolje znate koji su to na vašoj listi – prevara, izlazak do jutra + after party, isključen telefon kao bolja opcija ili neodgovaranje na poruke iako vas progoni njen/njegov seen, kao neoprostiva…

Došlo je vreme za sledeću fazu koja glasi – biti ili ne biti, otići ili ostati, pitanje je sad!

Pitanje jeste sad, ali predlažemo da odgovor sačekate nakon Dana zaljubljenih. Zašto?

Posmatrali smo parove i došli do zaključka da neki od njih imaju vrlo zanimljiva rešenja za rešavanje problema, što vam nikako ne predlažemo. Dakle, naprasno venčanje nakon što ste tokom večere popili koju čašicu više i rekli veliko DA nije baš najpametnija opcija, a sigurno nije rešenje, kao što rešenje nije ni da dobijete dete koje će magično razrešiti mamin i tatin odnos. Ako razmišljate da počnete da živite zajedno dok vam se po glavi prepliću misli o raskidu, to takođe nije najbolja opcija, složićete se i sami.

Došlo je vreme za sledeću fazu koja glasi – biti ili ne biti, otići ili ostati, pitanje je sad! Pitanje jeste sad, ali predlažemo da odgovor sačekate nakon Dana zaljubljenih. Zašto?

Ali ako ste raspoloženi da date poslednju šansu vama dvoma, vreme je da spakujete kofer i poletite udvoje! Bukvalno! Putovanje je magična stvar koja se nalazi tačno na pola puta između da ili ne, a nakon sletanja aviona znaćete tačno odgovor na pitanje – otići ili ostati.

Dan zaljubljenih je odličan povod za putovanje iz više razloga, prvi je što će vam dati praznični boost, a najbolja stvar jeste što sada ovaj vaš „test veze“ mnogo manje košta nego obično. Iskoristite ponudu za zaljubljene i odaberite jedan od 30 gradova Evrope po ceni od 49 evra – jer dok još imate status para, predlažemo da ga maksimalno iskoristite. Dobro pogledajte listu gradova i pažljivo odaberite onaj grad koji bi bio savršen par za vas kao par.  Da li je to urbani i artistični Berlin, romantičan i instagramičan Rim, modni Milano ili Solun za šoping. Možda se bolji slažete sa Amsterdamom ili ste ipak za Istanbul…

Na kraju krajeva, ne shvatajte sve suviše ozbiljno, i ne morate vi da donosite odluku, možete je prepustiti kocki, univerzumu ili samom Svetom Valentinu, što znači zatvorite oči i neka vaš klik ili touch odabere gde vas vodi 14. februara! Nekako zvuči sudbinsko-filmski, zar ne?

Iskoristite svoj status u vezi (ne mislimo na Facebooku) i poklonite sebi i partneru/ki foto-finiš za pamćenje, bukvalno i metaforički!

Od trenutka poletanja zaboravite na vašu vezu do tada (znamo da nije lako, zato se zove foto-finiš, pa zapnite pred kraj) i započnite putovanje kao da počinjete vezu iz početka. Sasvim je okej da zaboravite sve što se desilo pre, a da nemate plan šta sledi posle. Dan zaljubljenih je pravi povod da napravite momente za pamćenje, baš onako kako želite! Posmatrajte to kao jedan veliiiiki poklon za uložen trud, vreme, suze, znoj… Realno, zaslužili ste ga!

Ako ste raspoloženi da date poslednju šansu vama dvoma, vreme je da spakujete kofere i poletite udvoje! Bukvalno! Putovanje je magična stvar koja se nalazi tačno na pola puta između da ili ne, a nakon sletanja aviona znaćete tačno odgovor na pitanje – otići ili ostati?

Uživajte u svakom trenutku obilazeći nove ulice evropskih gradova, otkrivajte nove ukuse hrane i pića, fotografišite, neka sve izgleda kao da ste na medenom mesecu, jer svi treba da budu srećni i nasmejani za Dan zaljubljenih, pa makar trajalo još taj dan. Nikad se ne zna, možda dan potraje i sutradan, pa vaša priča ipak bude od onih živeli su srećno do kraja života. Ako i ne bude, oboje ćete izaći iz veze s najboljom slikom raskida u istoriji raskida – neka vam ostanu fotografije prelepog evropskog grada i vas nasmejanih na selfijima sa fenomenalnom građevinom ili pak istanbulskim Bosforom u pozadini, zavisno od destinacije koju ste odabrali. Jer ako ste pokvarili sećanje na vašu vezu, ovo je idealan način da popravite sliku i izađete iz nje u velikom stilu. Nikad se ne zna, možda sledeće godine obeležite godišnjicu raskida drugarskim putovanjem udvoje ili možda učetvoro, a možda se ponovo zaljubite jedno u drugo. Još jedan kliše nije naodmet: život je čudo! Možda vam se više sviđa ovaj: život piše romane, a mi ćemo dodati: vi birate lokaciju (destinaciju) i glavne glumce!

Ne zaboravite da uzmete slobodan dan 14. februara, a zatim se prijavite ovde kako biste prvi saznali specijalnu ponudu letova za 30 gradova i odaberete vaš Last minute for last chance!

I za kraj, još jedan savet u popularnom stilu new age gurua: život je suviše kratak da biste imali ružan raskid, zato neka vaš bude za pamćenje! Na vama je samo da odaberete evropski grad u koji ćete se zaljubiti, e sad, da li u vašu drugu polovinu ili samo u destinaciju i putovanje – neka Dan zaljubljenih pokaže.

Produži ljubav! Saznaj zašto ✈️✈️✈️

 Iskoristi ULTRA LAST MINUTE specijalnu ponudu za letove na Dan zaljubljenih! Izaberi omiljenu destinaciju već od 49€ za kartu u jednom smeru i rezerviši danas!
*ponuda je ograničena i važi za putovanja u naznačenom periodu.

The post Kako da raskid bude za pamćenje?! appeared first on 42 magazin.

Astrologija, jedna od najstarijih društvenih disciplina, vekovima budi različite reakcije kod ljudi. Ona nas intrigira, zabavlja i zbunjuje u isto vreme. Drevna veština koja će uvek imati svoje sledbenike, ali ne i naučne dokaze. Koliko smo zaista obeleženi zvezdama?

Da u 9. veku nije bilo arapskih astrologa iz Bagdada, veruje se da Kristofer Kolumbo nikada ne bi otkrio Ameriku. Bio je usmeravan arapskom astrologijom, uz praktičnu pomoć trojice kontinentalnih astrologa.  Tokom proteklih pet hiljada godina na zvezde se gledalo kao na božanske sile koje oblikuju tok i sudbinu života. Nekada davno astrologija se svrstavala u elitne nauke kojima su se bavili samo prosvećeni i povlašćeni. Ipak, sa devastacijom kulture i TV propagande, devedesetih godina prošlog veka astrologija je dovedena na marginu društva.

Zbog čega smo odabrali baš te roditelje, tu zemlju, taj grad i vreme rođenja; koja je naša životna svrha, šta su naše predispozicije i talenti koje što pre možemo iskoristiti kako bismo ovaj život proživeli na najbolji način… Može li astolog da odgovori na sva ta pitanja?

Bez obzira na okolnosti koje su je zadesile, ova „božanska nauka“ još uvek pronalazi puteve do ljudskih duša.

Astrologija nije divinacijska metoda za proricanje sudbine, već jezik koji se uči, tvrde njeni sledbenici. Ona očitava trenutnu energetsku situaciju i najveću verovatnoću budućih događaja. Iz tog razloga, astrolog vam ne može stopostotno tvrditi ishod određene situacije, već vas svojim savetima može usmeriti na radnje koje u datom trenutku ukazuju na najbolje rešenje. Za sve informacije koje želite da saznate potrebno je da se naoružate samo jednim – a to je strpljenje. Od znanja vam treba samo datum i vreme vašeg rođenja. Ostalo prepustite stručnjaku.

Goran Marjanović: Tesla je imao direktan kontakt sa kosmičkim znanjem

Natalna karta predstavlja sliku našeg života u trenutku rođenja. Prema astrološkim činjenicama, pre čina rođenja duša bira mesto i vreme u kojem će se roditi, kao i osobe koje će biti njeni roditelji. Od toga kako ćemo provesti prvih osamdeset i četiri dana našeg života kao bebe zavise osamdeset i četiri godine našeg života na ovoj planeti. To se naziva sekundarnim progresijama. Natalna karta opisuje ceo naš život koji je desetodimenzionalan (jer postoji deset planeta u natalnoj karti) i koji će se do tančina realizovati pod uslovom da „ne mrdnemo prstom“. Ako ovaj život proživimo ne radeći na svom psihološkom i duhovnom planu, iskoristićemo tek 20‒30 odsto dobrih potencijala (konjukcija, sekstila i trigona) i 50‒60 odsto loših (kvadrata, opozicija i loših konjukcija). Potencijali proizilaze iz uloge planeta u kosmosu, a koje kroz elektromagnetno polje šalju energiju koja nas tera na akciju. Cilj pojedinca je da tu energiju pretvori u svoje saveznike i iskoristi je na pravi način, kako bi ostatak života proživeo s radošću i lakoćom.

Osloniti se na astologiju ili pak na intuiciju, pitanje je sad

Tu dolazimo do ključnih pitanja: zbog čega smo odabrali baš te roditelje, tu zemlju, taj grad i vreme rođenja; koja je naša životna svrha, šta su naše predispozicije i talenti koje što pre možemo iskoristiti kako bismo ovaj život proživeli na najbolji način. Odgovori na ta pitanja nalaze se u natalnoj karti, na severnom Mesečevom čvoru.

Pored toga, dvanaest kuća u natalnoj karti govori o svim aspektima čovekovog života, pa tako četvrta kuća predstavlja porodične odnose, peta ljubav, deseta karijeru, posao i uspehe, a svaka planeta celinu upotpunjuje svojim značenjima. U zavisnosti od odnosa između planeta (konjukcija), Mars nam govori o našoj ljutnji, mržnji i strahu za osnovnim preživljavanjem, Neptun o drogi, alkoholu i svim vrstama zavisnosti, Pluton o moći regeneracije i transformacije  i slično.

Svaki astrolog u natalnoj karti može videti i datum smrti svakog pojedinca (uključujući i potencijalne datume smrti, kada postoji velika verovatnoća da „skliznemo u smrt“), ali svom klijentu  iz etičkih razloga to ne bi trebalo da saopšti. Milja Vujanović Regulus, najpoznatiji astrolog i hiromant, žena koja je astrologiju donela na prostore bivše Jugoslavije, izjavila je u jednom od svojih TV gostovanja, prilikom diskusije na mnoge životne teme: „A šta vi mislite – kako se ja osećam kada znam datum svoje smrti?“

Nakon svega, potreban je odgovor na pitanje: da li možemo da iskočimo iz svoje natalne karte.

Odgovor je: „Da, jer čovek snagom slobodne volje može promeniti gotovo sve okolnosti“, ali treba imati na umu jednu stvar – ako ne hodamo putem svoje životne svrhe, trebaće nam mnogo više truda, rada, energije i odricanja da bismo postigli ono što želimo, a što nam po rođenju nije predodređeno.

KVANTNA MEDICINA: Osluškivanje elektromagnetnih talasa tela, duha i duše

Ista je situacija i sa ljubavnim odnosima – prema postulatima karmičke astrologije, postoje sudbinske i karmičke veze. Karmičke su one u koje ulazimo kako bismo naučili životnu lekciju/lekcije, a sudbinska je ona koja nam je predodređena za ceo život. Neki ljudi iz očaja ili neznanja ulaze u bračni odnos sa svojim karmičkim partnerima, a onda se do kraja života žale na donete odluke, bez tendencije da ih zauvek promene.

Nekada davno astrologija se svrstavala u elitne nauke kojima su se bavili samo prosvećeni i povlašćeni. Ipak, sa devastacijom kulture i TV propagande, devedesetih godina prošlog veka astrologija je dovedena na marginu društva

Kada se u horoskopu pojedinca nalazi Venera koja je u trigonu sa Jupiterom ili Neptunom, ili Venera koja je u konjukciji sa Jupiterom ili sa Neptunom, reč je o sudbinskoj vezi.

Astrologija nudi širok opseg informacija do najpreciznijih detalja, a pitanje naše slobodne volje jeste da li ćemo otići na konsultaciju sa stručnjakom i osloniti se na moć planeta, ili ćemo nastaviti da živimo isključivo u skladu sa sopstvenom intuicijom.

I pored svega, mnogi se još uvek pitaju: da li smo zaista deo ovog svemirskog, nebeskog kompjutera.

Fenomen New Age i njegov višestruki uticaj na radoznale pojedince

The post Koliko nas zaista definiše astrologija appeared first on 42 magazin.

Upravo za taj iznos možete pronaći direktne letove do Brisela, Bukurešta, Dubrovnika, Frankfurta, Larnake, Ljubljane, Rijeke, Sarajeva, Skoplja, Splita, Tirane, Beča, Zagreba i Ciriha. Diseldorf, Rim i Sofija dostupni su po početnoj ceni od 109 evra, a Amsterdam, Kijev, Solun i Štutgart bliži su vam nego ikada uz cenu počev od 119 evra. Ukoliko ste zaljubljenici u Italiju, sigurno će vas obradovati vest da povratne karte do Milana ili Venecije možete pronaći po ceni već od 129 evra, ali tu iznenađenjima nije kraj. Uz Er Srbiju cela Evropa vam je na dlanu pa lepote uzbudljivih prestonica kao što su Kopenhagen, Madrid, Paris i Stokholm možete otkriti po početnoj ceni od 149 evra. Lista gradova na prazničnom popustu se nastavlja a, osim direktnih, na raspolaganju su vam i letovi sa presedanjem, uz cene povratnih karata počev od 109 evra.

Avio-karte u okviru praznične ponude odnose se na putovanja u periodu od 13. januara do 15. juna 2020. godine. Možete ih kupiti putem internet sajta airserbia.com, putem ovlašćenih turističkih agenata, pozivanjem Kontakt centra ili u poslovnicama Er Srbije. Iskoristite jedinstvenu priliku da staru godinu ispratite planiranjem putovanja u novoj i kreirajte najlepše uspomene sa Er Srbijom!

The post PUTOVANJE KAO IDEALAN PRAZNIČNI POKLON UZ SPECIJALNE CENE ER SRBIJE appeared first on 42 magazin.

Nakon što je krajem maja na Kanskom festivalu svetsku premijeru imao pompezno najavljivani film Kventina Tarantina Bilo jednom u Holivudu, drugi najiščekivaniji film godine – Irac, još jednog velikog reditelja Martina Skorsezea, prikazan je 27. septembra na novinarskoj projekciji, a bioskopski život počeće 1. novembra. Ni ovog puta Skorseze nije iskoračio iz miljea u kome se najbolje snalazi, a to je okruženje podzemlja, s tim što je razlika u tome što sada donosi priču o organizovanom kriminalu kroz istoriju. Gangsterska drama bazirana na knjizi I Heard You Paint Houses Čarlsa Branta svojevrsna je ispovest plaćenog ubice Frenka Širana, koji je navodno likvidirao zloglasnog vođu sindikata Džimija Hofu. Reći da jednu od nosećih uloga igra Robert de Niro i to upravo lik plaćenog ubice opšte je mesto za Skosezeove filmove, ali činjenica da je uloga Džimija Hofe poverena Al Paćinu, te da je ekipa upotpunjena Džoom Pešijem i Harvijem Kajtelom garancija je da makar u tom delu film garantuje spektakl. Interesantno je da je Irac s budžetom od 160 miliona dolara jedan od najskupljih Netfliksovih projekata, a da je sam Skosreze kazao da je jedino ovaj striming kanal bio voljan da finansira projekat.

I upravo ta činjenica možda najbolje opisuje Skorsezeov umetnički put iako je reč o reditelju čiji opus poznaju i oni koje je filmska istorija zaobišla u širokom luku. Baš kao što su priznanja, bar ona najcenjenija u Holivudu, decenijama zaobilazila Skorsezea. Ali ako je tačna definicija velikog Fransoa Trifoa da ne postoje dela već samo autori, onda je Skorseze uz Frensisa Forda Kopolu, Brajana de Palmu i Stivena Spilberga jedan od onih reditelja koji su zaslužni za revoluciju modernog američkog filma.

Pitanje Are you talking to me, koje izgovara Trevis Bikl u kultnom filmu Taksista, daleko nadilazi sineastičku sentencu. Pa da je samo to Skorsezeova zaostavština, dovoljno je za čitavu jednu karijeru

Ono što će trajno odrediti Skoresezeov opus jeste odrastanje u italijanskoj četvrti u Njujorku i likovi gangstera koji defiluju kroz njegovo detinjstvo i sazrevanje, kao i sagledavanje identiteta Italoamerikanaca, ali i jak uticaj Katoličke crkve s prepoznatljivom matricom krivice i iskupljenja, što se najbolje može videti u njegovom kontroverznom ostvarenju Poslednje Hristovo iskušenje iz 1988. godine. Njegova okrenutost crkvi bila je tolika da umalo nije završio kao sveštenik. Da su stvari krenule u tom pravcu, ne znamo šta bi crkva tačno dobila, ali sasvim pouzdano možemo tvrditi da bi kinematografija nemerljivo izgubila. Ali to nisu jedine kontroverze koje će obeležiti Skosezeovu karijeru. Ostaće zabeleženo da je odbio Spilbergovu ponudu da režira još jedan klasik – Šindlerovu listu, uz obrazloženje da je sam Spilberg mnogo bolji izbor upravo zato što je Jevrejin, kao i da je jedini reditelj kome je zabranjen ulazak na Tibet zbog filma Kundun, koji prikazuje život mladog dalaj lame, ali i nasilnu kinesku invaziju. Komunističke vlasti u Pekingu mu to nikada nisu zaboravile ni oprostile.

Nabrajanje desetine filmova koje potpisuje Skorseze moglo bi potrajati, zato ćemo se na ovom mestu koncentrisati na ono što ga je učinilo toliko voljenim u boji bioskopskog mraka i toliko neprijemčivim pre svega u njegovoj domovini. Pokušajte na ovom mestu da se setite koliko ste puta na ivici sukoba izgovorili reči „meni govoriš“, stavljajući do znanja onom preko puta sebe da je to linija peko koje se ne ide i zapitajte se odakle tačno dolaze ove dve jednostavne reči. „Are you talking to me“, izgovorene iz usta Trevisa Bikla (Robert de Niro) u kultnom filmu Taksista, dakle, daleko nadilaze sineastičku sentencu. Pa da je samo to Skorsezeova zaostavština, dovoljno je za čitavu jednu karijeru. A daleko od toga da ćemo ovog reditelja pamtiti samo po tome. De Niro i Skorseze stvorili su u ovom remek-delu jednog od najkompleksnijih antijunaka u istoriji filma. Taksista iza eksplicitnih scena surovog nasilja zapravo pripoveda o tragičnom pokušaju društvene integracije veterana Vijetnamskog rata. Film odjekuje traumom, samoćom i izolacijom, a Biklovi monolozi u kojima priziva kišu da ispere grad jedni su od najupečatljivijih u istoriji filma. Kritika je ovo remek-delo dočekala na nož zatvarajući oči pred njujorškom svakodnevicom, u kojoj je nasilje postalo deo lokalnog kolorita, pa je Taksista, iako nominovan u četiri kategorije za Oskara, ostao kratak u trci za najbolji film. Kao loš vic zvuči podatak da je te godine zlatnu statuu dobio Roki reditelja Džona Avildsena. Nepravda je ispravljena godinu dana kasnije Zlatnom palmom u Kanu, mada je i tada publika kraj filma dočekala podeljena na one koji su frenetično aplaudirali i one koji su salvama zvižduka stavljali do znanja da je ostvarenje nedostojno nagrade na najznačajnijem festivalu. Upravo ove protvrečnosti, kao i neuspeh ambicioznog mjuzikla Njujork, Njujork, Martina će dovesti do zavisnosti zbog koje je napustio Kan i odleteo za Pariz samo da bi kupio kokain. Pogađate, najveću podršku u oporavku odigrao je baš De Niro, a njihov odnos uveliko prevazilazi relacije saradnika i postaje istinsko prijateljstvo.

Skorseze je Oskara dočekao 2006, kada je objektivno za jedan od svojih slabijih filmova Dvostruka igra krunisan u filmskog besmrtnika. Iako i u ovom ostvarenju ostaje sjajan pripovedač koji likove najrazličitijih karaktera spaja u lavirint izdaje i krivice, deluje da je nagrada došla kao iskupljenje za prethodne nepravde, nešto kao preglomazni ruski sat koji se dobija na odlasku u penziju

Ako su, žanrovski posmatrano još dva Skoresezeova klasika, Dobri momci iz 1990. i Kazino snimljen pet godina kasnije, reditelja definitivno promovisala u jednog od kultnih autora koji ne može da podbaci kada se nalazi na terenu krimi-drame, a ovo se posebno odnosi na Dobre momke, gangstersku odiseju o usponu i padu, prijateljstvu i izdaji i nostalgiji zbog protraćenih života, onda je Razjareni bik, adaptirana biografija čuvenog bokserskog šampiona Džejka La Mote, bila Skosezeova doktorska disertacija na žanru sociološke drame i verovatno jedan od naboljih filmova u istoriji kinematografije. Taman kada je kritika, nakon pomenutog neuspeha filma Njujork, Njujork i Skosrsezeove privatne i kreativne drame, horski zaurlala da taj Italijan ume samo da se snalazi u okruženju Male Italije i mafijaškog probisveta, usledila je priča koja je imala vrlo malo veze sa sportom i mnogo više sa organskom strukturom njegovih ranijih likova, a to je nemogućnost samostvarenja u odnosu sa prijateljima, ženama i, ako hoćete, čitavim društvom. De Niro je za impresivnu prezentaciju La Mote nagrađen Oskarom upravo zbog maestralnog kontrasta između uspeha na sportskom planu i potpunog životnog kraha. Iste sudbine, međutim, nije bio i Skorseze. Kao i nekoliko godina ranije glavni šnjur odneo je film Obični ljudi, rediteljski prvenac Roberta Redforda, ostvarenje koga da se teško više iko i seća.

Sveti gral Holivuda, Oskar, zaobišao ga je i 2002. godine kada su Skorsezeove Bande Njujorka ostale u senci bledunjavog mjuzikla Čikago, kao i dve godine kasnije, kada je istinita priča o Hauardu Hjuzu, ekscentričnom industrijalcu, filmskom producentu i donžuanu, ekranizovana u filmu Avijatičar, za promenu ovog puta, zasluženo izgubio trku od remek-dela Klinta Istvuda Devojka od milion dolara.

Njegova okrenutost crkvi bila je tolika da umalo nije završio kao sveštenik. Da su stvari krenule u tom pravcu, ne znamo šta bi crkva tačno dobila, ali sasvim pouzdano možemo tvrditi da bi kinematografija nemerljivo izgubila

Konačno, Skorseze je svoj momenat dočekao 2006, kada je objektivno za jedan od svojih slabijih filmova Dvostruka igra krunisan u filmskog besmrtnika. Iako i u ovom ostvarenju ostaje sjajan pripovedač koji likove najrazličitijih karaktera spaja u lavirint izdaje i krivice, deluje da je nagrada došla kao iskupljenje za prethodne nepravde, nešto kao preglomazni ruski sat koji se dobija na odlasku u penziju. Ali uzimajući u obzir i činjenicu da je odluka da baš Dvostruka igra dobije Oskara mnogo više odraz kompromisa nego stvarnog kvaliteta, ona ispravlja bar jednu istinsku anomaliju kojima istorija Američke filmske akademije i te kako obiluje.

Kako god posmatrali stvari, dve su konstante Skorsezeove karijere. Jedna je svakako Robert de Niro, koji će u Ircu deveti put sarađivati sa omiljenim autorom. Sa ove vremenske distance izgleda da su u kreativnom smislu rasli zajedno sve do ikoničkog statusa. Druga, ali ništa manje važna stavka Skorsezeovog opusa jeste da nikada nije zagazio u umetničku pretencioznost i opsenu. Njegov jedini naum kroz sve ove decenije stvaralaštva bio je da ispriča zanimljivu priču.

A priče se uvek dešavaju onima koji umeju da ih ispričaju.

Zašto su najbolji filmovi ostali bez Oskara

The post Čekajući Irca: Dobri duh loših momaka – Martin Skorseze appeared first on 42 magazin.

„Nisam mogao da poverujem svojim očima kada sam prvi put video koliko se gradski pejzaž može odraziti duž zidova staklenih zgrada“, kaže Navid Baraty. Ovaj fotograf napustio je inženjersku karijeru da bi se posvetio svojoj strasti fotografiji, a sada prikazuje jedinstvene slike pejzaža i gradova snimljenih odozgo.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Za seriju pod nazivom Skriveni grad (Hidden City) umetnik je fotografisao razne refleksije grada Njujorka viđene na prozorima nebodera. „Kao da sam otkrio neku vrstu skrivene dimenzije koja je dugo čekala da bude pronađena.“
Istražujući svet inteligentnim okom okrenutim nevidljivom, fotograf stalno traži nove perspektive i nove poglede. i to ga fascinira.
Pronađite rad umetnika na Instagram stranici: @navidbarati.

The post Njujork – refleksije grada iz ptičje perspektive appeared first on 42 magazin.