15.05.2017.

MARKO NASTIĆ: Klub Industrija je čuvao andergaund scenu

Dunja Jovanović
Dalibor Stanković

S Markom nije bilo tako lako zakazati intervju jer: A. puno putuje, B. puno radi. U pauzi između tačaka A i B uspeo je da svrati do nas i ispriča nam šta je novo u njegovom svetu

marko nastić

A taj svet je prepun novina – od produciranja u sopstvenom analognom studiju, preko pokretanja fashion labela NSTC, do štampanja ploča s njegovim potpisom. Ostajući veran sebi i svom slow & steady načinu rada, Marko Nastić pametno i nepretenciozno širi svoj brend. Zato i jeste jedan od najboljih i najpoznatijih DJ-eva koji je odavno prevazišao granice domaće scene.

Marko, kako si?
Moram da ti kažem da se uopšte nisam pripremio za intervju. Do malopre sam bio u studiju i evo – i dalje sam mislima u tome.

Imaš nov studio?
Pa znaš šta, sad više i nije nov. Ranije sam bio s većom ekipom u BIGZ-u, ali sam skapirao da nemam više dvadesetak godina i da moram malo da se uozbiljim, pa sam uložio novac u opremu i napravio sopstveni studio. U BIGZ-u je stvarno bilo lepo, ali i ludo – često smo pravili žurke, aftere, haos… Sada sam sâm, fokusiran na rad. Možda jeste drugačiji tempo, ali se super zabavljam u svom studiju i super je da mogu da radim kad hoću, što dosta olakšava stvar. Fora je što je moj studio analogni. Kada sam ga pokrenuo, nisam ni sam znao kako će da funkcioniše, a ljudi oko mene nisu imali ohrabrujući stav. Međutim, ispostavilo se da je rad u studiju tog tipa temeljniji, zahteva više posvećenosti, ali je. pored toga što je interesantno, dosta brzo i zabavno.

Klub Industrija i cela ta scena je za mene važna zbog zadržavanja andergaund perspektive, potrage za nečim što nije direktno na površini. A smatram da se na tom mestu nalazi kvalitet

Produciraš i dalje?
Naravno, bavim se produkcijom konstantno, a u novom studiju radim uglavnom svoje stvari. S nekim izuzecima – nedavno sam završavao album sa Anom Ćurčin. Nije još to gotovo, ali imamo demo. Ceo projekat je lagan, ambijentalan. U svakoj pesmi se Ana prepoznaje, ali u jednoj sasvim novoj formi. Meni se dopada, veoma sam zadovoljan našom saradnjom. Naš zajednički projekat dobio je ime Amnesti, i veoma se radujem tom poglavlju koje dolazi.

Da li je bitno da muzika koju slušaš, ali i stvaraš, bude bezvremena?
Ne volim da etiketiram muziku tako da ona ima neku godinu proizvodnje. Nedavno sam pravio neki podcast, pa sam vadio stare ploče, zvučale su mi savršeno moderno. Sve je stvar muzičkog i kulturološkog momenta, ali i tvog sluha – kako da ukomponuješ staro i novo, pa dobiješ nešto što može da spada u tu kategoriju „bezvremeno“.

Pitam te to zbog toga što mi se čini da živimo u dobu hitova koji budu aktuelni par meseci i to je to.
Jeste. Živimo brzo, pa je i muzika brza i dostupna svima na slušanje i korišćenje. Stalno se produciraju nove stvari, a tržište raste, raste i proždire sve pred sobom. Ljudi su se razmazili, pa slušaju ono što je najdostupnije. U celoj toj priči najviše strada sama muzika. Međutim, kada sam ja započeo svoju karijeru, vreme je bilo malo drugačije. Mi smo vrteli sa ploča, koje nam nisu bile tako dostupne i veoma smo teško dolazili do njih, sad je dosta lakše doći do muzike, ali ceo fenomen je u tome da ljudi ne praktikuju kupovanje muzike već ilegalni download. Često pričam sa ljudima o muzici i oni mi se žale kako im je naporno jer su skinuli 10 GB muzike. Ja nemam taj problem, pre nego što platim ploču, razmislim nekoliko puta, i onda samim tim taj materijalni momenat daje težinu svemu tome, a jedini način da iskočim iz tog „hitičnog“ fazona jeste da istražujem više, dublje, da upoređujem i prepoznajem kvalitet.

Mi smo vrteli sa ploča, koje nam nisu bile tako dostupne i veoma smo teško dolazili do njih, sad je dosta lakše doći do muzike, ali ceo fenomen je u tome da ljudi ne praktikuju kupovanje muzike već ilegalni download

Koje si ploče kupio poslednje?
U poslednje vreme sam zaista zadovoljan muzikom koja se pojavljuje i mislim da nikad nije bilo ovoliko kvalitetne andergraund muzike
Naravno, vremenom sam naučio da budem pažljiv, ozbiljno razmišljam i pravim solidnu selekciju. Ranije mi se dešavalo da to radim iz čiste euforije, ali više ne. Kupio sam ploče: Kleber, novi Rustam, Arapu… Fokusiran sam na vinyl only izdanja, koja izlaze u malim količinama. Kad ih ne kupim na vreme, posle budu pet puta skuplje na Discogsu. Na kraju krajeva, to ulaganje u ploče je jedna dobra investicija.

Ima magije u tom analognom formatu.
Apsolutno! Digitalne stvari preplave internet, dostupne su svima, a onda je to manje zabavno. Svi volimo da se osećamo posebno ili posedujemo nešto što je takvo. Digitalno stvaranje ili objavljivanje muzike je brzo – danas za danas, i to je super stvar, ali meni se više sviđa slow & steady varijanta. Kada želim da napravim ploču, za to mi treba od 12 do 15 nedelja od momenata kada je master verzija gotova i poslata na rezanje. I na kraju, to ispadne puno kvalitetnije jer nema mesta za greške, pa se mnogo više fokusiraš. Neću da grešim dušu, zaista postoji dosta dobre digitalne muzike, ali mi treba beskrajno puno vremena da je pronađem. Moj posao je da preslušavam muziku, ali za digitalni muzički svet imam asistenta koji mi u tome pomaže. Jednostavno, ne mogu da postignem.

https://www.youtube.com/watch?v=Yr1MNU8V-2w

Da li stvaranje muzike postaje teže kako napreduješ u karijeri?
Nisam završio muzičku akademiju, iako znam da sviram neke instrumente, moja muzika prevashodno dolazi iz mašina, i trudim se da se zabavim kroz moja džemovanja. Naravno da postoji osećaj koji te vuče da uradiš još bolju stvar posle nekog dobrog izdanja, ali današnja tehnologija ti daje toliko da inspiracija dolazi sa svih strana, pritom dosta je dostupno i može da se priušti. Dugo sam radio s kompjuterom i moram priznati da se nisam baš snalazio – konstantno sam imao osećaj da nešto jurim. Najbitnije je da pronađeš flow koji ti odgovara, u kome uživaš, i pronašao si svoju kartu za sreću.

Bavim se produkcijom konstantno, a u novom studiju radim uglavnom svoje stvari. S nekim izuzecima – nedavno sam završavao album sa Anom Ćurčin

Šta misliš o saradnji klasičnih muzičara i onih koji se bave elektronskom muzikom? Jeff Mills radi takve stvari.
Njegov koncert je super, ima smisla i on jeste jedan od najvećih elektronskih muzičara današnjice. Međutim, ja sam u nekom momentu pokušao da radim sa simfonijskim orkestrom i to nije dobro izgledalo. Konceptualno to i te kako ima smisla ako uspe da se uskladi na pravi način, a ne da se forsira. Meni se ideja dopada, ali to su kompleksni projekti i baš moraju sve kockice da se poklope. Tada je ideja bila da sviram dela prepoznatljive klasične muzike, što se meni nije dopalo, već sam hteo da uđem malo dublje u to. Za tu akciju nije bilo vremena, pa samim tim nisam hteo nešto pošto-poto da radim. Kod nas je Dejan Milićević izveo sličnu stvar, svirali su na otvorenom, kod Pobednika na Kališu.

Vas dvojica ste bili zvezde stare Industrije. Radite li zajedno sad ponekad?
Mi se družimo više od dvadeset godina, tako da mi on više nije ni prijatelj, kao rodbina mi dođe (smeh). Ranije smo puštali stalno, sada ređe, ali i dalje radimo, nastupamo zajedno. Kad se setim Industrije, to su zaista lepe uspomene. Tehno je tada bio definicija andergraund scene, a sada je dosta izmenjen i komercijalizovan. Čak neki moji poznanici koji su slušali narodnjake danas slušaju tehno. I tu se postavlja pitanje – šta je onda danas tehno ako je svima prijemčiv? Koliko ima od tog prvobitnog, nekomercijalnog oblika? Klub Industrija i cela ta scena je za mene važna zbog zadržavanja te andergraund perspektive, potrage za nečim što nije direktno na površini. A smatram da se na tom mestu nalazi kvalitet.

marko nastić


Koji je najbolji klub u kom si nastupao?
Najbolja žurka na kojoj sam nastupao desila se neke 2007. godine. Radio sam u Rio de Žaneiru, u sjajnom ambijentu – napuštenoj kući na tri nivoa
To nije bio baš klub, već su prostor otvorili specijalno za taj event. Baš mi se svidelo. Osim toga, najviše volim da se krećem po Balkanu. To je ipak moja scena, tu se najbolje osećam.

Šta je budućnost didžejinga?
Sama scena ima dosta pravaca, stilova, veoma je velika ponuda i mislim da se svako nađe u onome što voli. Ja volim gramofone – probao sam razne opcije, ali sam se uvek vraćao tome. S obzirom na to kojom brzinom tehnologija napreduje, verujem da budućnost donosi mnogo lepih stvari, jedna od njih su live actovi koji su već sada imaju svoju ekspanziju.

Najbitnije je da pronađeš flow koji ti odgovara, u kome uživaš, i pronašao si svoju kartu za sreću

A šta je budućnost za Marka Nastića?
Imao sam pauzu dok nisam završio studio, a sada kada sam to finiširao, posvetio sam se novom labelu – Easy Tiger. U okviru njega ću imati tri izdanja na vinilu. Taj materijal je najzreliji u celoj mojoj karijeri. Zatim, u jednom momentu mi je bilo interesantno da puštam muziku koju niko nema, pa je tako nastala Rakija – bootleg vinyl only label. Prvu Rakiju sam pustio pretprošle godine na Lovefestu i reakcija ljudi na festivalu bila je fenomenalna, što mi je dalo zeleno svetlo da štampam vinyl, koji je u rekordnom roku bio rasprodat. Rakija 2 izlazi krajem maja. Pored Easy Tigera i Rakiije imam i treći label NSTC – koji je originalno nastao kao fashion label, ali s obzirom na to da se bavim muzikom, spojio sam te dve stvari. Pored moje trake na prvom izdanju naći će se remiksi Sakro, Tommy Viclari Jr i Nils. Nisam verovao da će mi takva stvar biti zanimljiva, ali zaista jeste. Pored toga svega, svake srede između 16 i 18 časova imam svoj live podcast na Facebooku. E sad, videćemo šta će mi još pasti na pamet (smeh).