17.05.2017.

#doživljaj je ključna reč za umetnost 21. veka

Dunja Jovanović
Profimedia

Velike umetnike nikada ne treba upoređivati. Leonardo da Vinci nije veći ili bolji od Picassa, ili Dalija, samo je bio inovator svog vremena, kao što su druga dvojica menjala svet umetnosti mnogo godina kasnije.

Umetnici danas, da bi uvodili novine i iznenađivali publiku, moraju da budu tehnološki inovatori, da koriste napredne materijale, imaju znanje industrijskog dizajna, da barataju sofisticiranim svetlosnim manipulacijama – jer publika danas zahteva puno. Umetnost danas mora biti iskustvena. Zadovoljiti svako čulo i igrati se s najkompleksnijim od svih naših organa – mozgom.

Istražili smo koji to umetnici koristeći tehnološka znanja, ali i sopstvenu maštu, proširuju naša polja imaginacije .

Soba beskonačnih ogledala, Yayoi Kusama, 2013.

Soba beskonačnih ogledala umetnice Yayoi Kusame jeste prostorija obložena ogledalima i LED svetlom. Ova kombinacija materijala i belog svetla stvara magičnu optičku varku koja dozvoljava posmatraču da doživi Kusaminu viziju – da, bukvalno, ušeta u njen imaginarni svet. Samo jedna osoba može da uđe u sobu i da se u njoj zadrži minut, pa se ovo iskustvo rezerviše mesecima unapred. Instalacija je otvorena za publiku do septembra 2017.

Udisanje svetlosti, James Turrell, 2013.

Američki umetnik James Turrell smatra se jednim od najuticajnijih kada govorimo o Space and Light pokretu – artističkom polju delovanja koje se bazira na upotrebi i modifikaciji svetla radi stvaranja umetnosti ili umetnosti koja menja našu percepciju. Instalacija Udisanje svetlosti možda je njegov najimpresivniji poduhvat – dizajniran tako da se posmatraču sasvim eliminiše percepcija dubine prostora, a samim tim i postavi pitanje o našem posmatranju sveta oko sebe.

umetnost 21. veka

Venera od balona, Jeff Koons, 2003.

Kada je prestižna kuća za proizvodnju šampanjca Dom Pérignon lansirala vintage Rosé ediciju, umetnik Jeff Koons angažovan je da kreira umetničko delo kojim bi se piće reklamiralo. Tako je nastala Venera od balona u karakterističnoj magenta nijansi – trademark boji Dom Pérignon Roséa. Za izradu ove skulpture Koons je angažovao čoveka koji barata uvijanjem balona, a inspiracija za oblik Venere dolazi iz paleolita, tj. rađena je po uzoru na čuvenu Vilendorfsku Veneru. Lepota ove figure jeste u njenoj krhkosti – ovo umetničko delo jeste zapravo jedan veliki balon koji svakog momenta može da se izduva ili pukne!

umetnost 21. veka

Getty Gardens, Robert Irwin, 1997.

Zaslužan za stvaranje instalacija koje se na prvi pogled ne prepoznaju kao umetnost (ali one svakako to jesu), Robert Irwin je možda najpoznatiji po svom projektu Getty Gardens u Los Anđelesu – uvek promenljivoj instalaciji koja istražuje odnos svetla, flore i vode. Irwin, još jedan inovator Space and Light pokreta, započeo je karijeru kao slikar, ali se kasnije okrenuo prostornim instalacijama koje nekada stvaraju optičku iluziju eliminacije samog prostora, a samim tim i menjaju iskustvo posmatrača dok gleda ili se nalazi u okviru nečeg što nazivamo savremenim umetničkim delom.

umetnost 21. veka

No Longer / Not Yet, Jenny Holzer, 2015.

Pre dve godine, kada je Alessandro Michele došao na čelo kuće Gucci, u Kini je otvorio izložbu u saradnji sa kustoskinjom Katie Grand. Sama izložba je, iako neverovatno posećena, otvorila mnoga pitanja o korišćenju umetničkih dela u svrhu promocije modnog brenda. Bez obzira na činjenicu da je motiv izložbe diskutabilan, neka zaista sjajna umetnička dela mogla su se videti u okviru nje – a takva je atmosferska instalacija umetnice Jenny Hozer, koja nas je uz pomoć tapeta, ogledala i atmosferskog zvučnog dizajna uvela u floralnu bajku.

umetnost 21. veka