Godišnje u svetu od posledica pušenja umre sedam miliona ljudi. Kao i svaka bolest zavisnosti, pušenje uništava sve segmente života, od porodičnog do profesionalnog, a prioritet života jeste sam život u kojem nema mesta za dim
Možda je ovaj 31. maj za tebe samo jedan običan majski dan. E za mene nije! Jutros sam rano ustao, izašao na terasu, porazgovarao sa svojim biljkama, pogledao u sunce, raširio ruke i celim plućima udahnuo vazduh.
I ja sam nekad Svetski dan bez duvanskog dima koji obeležava Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i institucije koje se brinu o zdravlju – provodio u dimu i „blagodetima“ nikotina i inih otrova iz pušačkih jedinica zvanih cigarete, svestan zdravstvenih rizika povezanih sa ovom navikom.
Onda sam jednog jutra pogledao svoje klince i pomislio na minsko polje kojim svakoga dana ležerno šetam u nadi da će moja noga kročiti na malenu površinu između dve razorne naprave. I našao sam motiv. Ali popio sam samo pola kafe bez cigarete.
Zapalio sam i počeo da tražim podršku. Služba za odvikavanje od pušenja (SOP) na Institutu za pulmologiju Kliničkog centra Srbije ulivala mi je poverenje. Zakažeš telefonom, prime te, onda analize, EKG, spirometrija, krvni pritisak, količine ugljen-monoksida u telu, telesna težina, psihološki testovi, stepen zavisnosti… i motivacija.
Tamo sam dobio informacije od stručnih, ljubaznih i posvećenih ljudi, saznao gde sam i kuda bih mogao da krenem kao nepušač. Dakle, podrška.
Dobio sam brošure, motivacione knjižice, dnevnik za praćenje simptoma tokom odvikavanja, program promene ponašanja, savete kako da predupredim stres i apstinencijalne krize, plan dnevnih aktivnosti. I određeno mi je da pijem lek Tabex. A kada sam izračunao koliko novca godišnje zapalim, i koliko ću još u pepeo pretvoriti, dobio sam još jedan stimulans da uđem u proces proterivanja dima iz svake pore mog života.
I svakoga dana pisao sam zapažanja o svojoj borbi.
1. dan: Dragi dnevniče, čim pomislim da neću zapaliti, osećam malaksalost, čak i dok ležim. I loše spavam. Uzeo sam lek i nemam neku želju da zapalim. Dok razmišljam o tome i pijem kafu, boli me glava. Onda zapalim cigaretu. Prvih pet dana dozvoljeno je da popušim pet cigareta. Uf, zapalio bih sve odjednom, pomislio sam i pravio plan kako da ih ipak rasporedim tokom dana. Pojeo sam tri šargarepe na poslu.
2. dan: Noćas sam malo bolje loše spavao. Ipak, sanjao sam kako ležim na plaži i pušim cigaretu dugu pola metra. Ustao sam, popio sam tabletu i popio sam kafu uz cigaretu, pomalo me boli glava. Dan je bio predug. Bežao sam na poslu od kolega pušača jer sam im zavideo. Popušio sam četiri cigarete.
3. dan: Dobro sam spavao do pet, a onda sam ustao jer sam se osećao čudno. Mislim da sam opet sanjao cigarete. Popio sam litar vode. Ujutro sam popio Tabex, kafu i tri cigarete. Pardon, njih sam popušio. Još nikom nisam rekao da sam u programu.
4. dan: Popio sam litar ledene vode natašte, vrtelo mi se u glavi od kreveta do frižidera. Kafa, lek, dve cigarete. Nervozan sam kad mi zvoni telefon, želim da zapalim. Žurim. Neću u kafanu sa drugarima.
5. dan: Pospan sam posle deset sati sna. Lek, kafa, jedna cigareta. Srce mi ubrzano kuca, u ušima mi šumi more. Povremeno me uhvati nervoza. Ustanem, krenem na puš pauzu, pa se vratim. Izdržaću. Žurim. Ćao.
6. dan: Baš sam dobro spavao. Tableta, pa kafa, pa super doručak – osetio sam neopisivu glad. Danas nisam zapalio cigaretu.
7. dan: Sve me boli, jutro, kafa, brzo se ljutim na klince. Nervozan sam. Boli me glava. Puši mi se.
8. dan: Dobar san, pa dobar dan, terapija i buđenja kafom.
9. dan: Grozno sam spavao. Gladan sam čim otvorim oči. Neću kafu, nije mi cela bez cigarete. A neću cigaru. Rešen sam. A bole me prsti, nekako im nešto fali. Kolege su provalile da ne pušim.
10. dan: Fizički se osećam bolje. Popeo sam se danas do kancelarije na trećem spratu uz dve pauze. Popio sam kafu – kako dobro miriše. Povremeno me je spopadala nervoza. Krenuo sam na fudbal sa drugarima sa piva.
***
14. dan: Dobar san, pa tableta i kafa. Nisam jutros prepoznao svoj vlastiti parfem. A i moja supruga baš dobro miriše.
15. dan: Dobar san, pun ukus i miris arome kafe. Prošao sam pokraj kafića iz kog me je napao dim. Fuj, smrdi.
16. dan: Pomalo nervoza, pomalo dosada. Danas me je šef doveo do ludila. Eh, da mi je taj jedan dim da se smirim. Ma važi, on bi me samo uznemirio. Pojeo sam tortu. Imam utisak da mi raste stomak.
17. dan: Dobro spavam, al’ imam zatvor. Voda, voće, lan, kuvano, i ništa. Odoh na trčanje.
18. dan: Kako je moguće da cigarete toliko smrde, jednu mogu da podnesem, a druga me podseća na vlažnu pepeljaru punu opušaka.
19. dan: Hrana ima baš dobar ukus… jezik mi je živnuo, mislim receptori. Prohodna mi je glava. Na putu sam da dišem punim plućima.
20. dan: Cigareta, šta to beše? Kao da je napustila moje misli. A znam da bi samo jedan dim upropastio moju bitku. Veliku bitku.
21. dan Imam problem na poslu. Boli me glava. Loše spavam. Imam krizu! Žestoku prvu krizu. Želim cigaretu, ali imam mnogo posla. Dvadeset minuta agonije i suzdržavanja.
22. dan Opet kriza! Krenule su mi suze. Ne znam šta ću sa sobom. Supruga me podržava da istrajem. Deca me podržavaju.
23. dan Dobro sam spavao. Lek, kafa, doručak, sport, drugari. Svet je super. A ja čekam krizu. Danas je nije bilo.
24. dan Opet čekam krizu dok pijem kafu, ali ništa. Smejem se. Miriše pokošen travnjak ispred moje zgrade, idem na posao i nosim jabuke sa sobom.
25. dan Spavam ko mala beba. Terapija, kafa, sreća. Ponosan sam na sebe
***
45. dan Dragi dnevniče, nemam nikakve simptome. Sve manje razmišljam o cigaretama… Možda sam već bivši pušač? Kada ću to moći da kažem
46. dan Prestajem da pijem Tabex. Imam nemir, doktorka mi zakazuje pregled. Blaga kriza, kaže i podstiče me da nastavim.
Tako je bilo. Još sam na putu bez dima. I sve jasnije vidim i osećam život.