Izabela Mašić diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorke Bosiljke Zirojević Lečić, a pred njom je otvaranje prve samostalne izložbe u Beogradu pod nazivom Infitialis.
Izložbom Infitialis mlade umetnice Izabele Mašić Velika galerija KC Grada otvara ovogodišnju izlagačku sezonu, i to 5. marta od 20 časova. Izabela je samo jedna u nizu mladih talentovanih umetnika koji će se ove godine predstaviti beogradskoj publici u Velikoj galeriji i debitovati samostalnim izložbama tokom godine.
Razgovarao sam sa njom pred samo otvaranje o intencijama serije Infitialis, o tome kako je psihološko i sintaksičko istraživanje uobličilo ove slike, kao i doziranju autoportreta kroz seriju. Infitialis kao naslov jeste latinski pridev (infitialis, infitialis, infitiale) koji označava negaciju, negativno, odrično. Zbog čega je odabrala ovu temu, šta je u ovom istraživanju saznala i kakvu borbu vodi sa svojom generacijom mladih umetnika, saznajte u narednim redovima
Serija pod nazivom Infitialis bavi se negativnim aspektima života. Šta je iniciralo da tvoje stvaralaštvo ide u ovom pravcu: neki intimni razlozi ili posmatranje okoline? Kada se razvila ta ideja?
Serija radova pod nazivom Infitialis, koja na latinskom znači odbijanje, neprihvatanje, bavi se mojim procesom učenja iz negativnih situacija kroz koje sam prošla tokom života kao i opažanjem ponašanja drugih ljudi i njihovih iskustava. Zanima me transformacija ličnosti nakon proživljene traume koja može da vodi u smrtonosnu klopku zvanu mentalna bolest, kojoj se ne pridaje dovoljno pažnje i neretko se tretira kao tabu tema. Moguće je izvući se ili potpuno izbeći taj ponor, moguće je rasti, ojačati i naučiti nešto iz tih negativnih događaja, ali da bi taj proces mogao da počne, potrebno je prihvatiti da se nešto loše dogodilo. Ono što je iniciralo da ja krenem da se bavim ovom temom jeste sklop nekih teških događaja iz mog detinjstva, porodični problemi, surovost dece u školi, kao i direktno posmatranje kako jedan život može lako da se ugasi skrhan težinom svakodnevice, smatrajući da je bolje „dostojanstveno“ umreti nego priznati mentalnu nestabilnost i zatražiti pomoć.
Zanima me transformacija ličnosti nakon proživljene traume koja može da vodi u smrtonosnu klopku zvanu mentalna bolest, kojoj se ne pridaje dovoljno pažnje i neretko se tretira kao tabu tema
Eksperimentisanjem dolaziš do zanimljive interpretacije zasnovane na homonimskim značenjima reči „negativ“. Tako da vizuelizuješ negativne emocije, događaje i uopšte aspekte života kroz fotografski negativ pretočen u sliku. Da li si istraživala druge opcije izražavanja i koje? Zbog čega je ova vizuelizacija odabrana?Kao što se vidi na slikama, pokušavam da prikažem negativ i u bukvalnom smislu. Svaka slika pomoću digitalnog pomagala, tj. aplikacije sa negativ filterom, može da se vidi u pozitivu. Na taj način takođe aludiram na uzajamnu povezanost pozitiva i negativa, jedno postoji u drugom. Trenutni radovi iz ove serije nastali su u mediju klasičnog slikarstva, tj. ulja na platnu ili formi digitalne slike, ali postoje ideje za buduće projekte koji bi se realizovali kroz fotografiju i video-instalacije.
Nisi odabrala da prikazuješ negativne događaje kao takve, već ljudsku figuru. Kompozicije variraju od složenih isprepletenih do pročišćenih i jasnih. Da li su ovo psihološki portreti ili autoportreti? Da li prikazuju borbu za balans pozitivnog i negativnog ili je nešto sasvim drugo u pitanju?
Kroz govor tela želim da prikažem ono što se dešava unutra. Nije konkretno važan događaj i to kroz šta smo tačno prošli nego je važno kako se posledica tog događaja manifestuje u nama samima. U zavisnosti od toga koju emociju želim da prikažem, kompozicija se usložnjava ili uprošćava. Iako koristim druge ljude kao modele, oni su takođe i depikcija mog unutrašnjeg sveta, ali smatram da svako može da se identifikuje sa prikazanim. Iza motiva koji su prikazani stoji ideja da se u posmatraču probudi neki nivo uzrujanosti jer ti motivi nisu nužno prijatne scene, one prikazuju želju da potisnemo i odbacimo sve što je negativno. Želimo da odbacimo sve što nam oduzima osećaj prijatnosti, želimo da budemo ušuškani i da problemi, bili oni ozbiljne ili benigne prirode, ne postoje, ne shvatajući da iste te neprijatnosti nose pozitivnu snagu koja može da nas ojača. Pomoću njih zapravo znamo da cenimo pozitivne momente u životu.
Krećem se u krugu veoma ambicioznih mladih ljudi koji se strastveno bore za svoju umetnost. Borba je veoma surova i u njoj se često nailazi na zatvorena vrata
Da li je ova serija dovršena ili nastavljaš da radiš na njoj i posle izložbe? Da li paralelno već radiš na drugim konceptima i istražuješ za buduće slikarstvo?
Naravno, postoje ideje za druge projekte, ali smatram da još nisam izvukla maksimum iz ove teme. Zapravo, čini mi se da sam je tek načela. Postoji još mnogo toga što želim da ispričam, ali da bi to bilo sve pošteno ispričano, potrebno je mnogo vremena, rada i samoaktuelizacije.
Za kraj mi reci nešto o trenutnom stanju umetničke scene u zemlji. Kako je ti vidiš, koje kolege ceniš? Šta tu nedostaje, šta se promenilo, a šta bi trebalo da se promeni, ako išta treba?
Mislim da u našoj zemlji postoji veliki broj veoma kvalitetnih umetnika koji, nažalost, nemaju sredstva i prilike da iskažu svoj potpuni potencijal. Potrebna je podrška države i aktivna publika koja ceni rad i kvalitet. Krećem se u krugu veoma ambicioznih mladih ljudi koji se strastveno bore za svoju umetnost. Borba je veoma surova i u njoj se često nailazi na zatvorena vrata. Najveći problem u našoj državi jeste što nedostaje znanje, tj. umetničko obrazovanje građana, koje se neretko iskazuje kroz nerazumevanje, omalovažavanje i nezainteresovanost prema njoj. Da bi se ove situacija promenila, potrebno je umetnost i kulturu gurnuti u fokus. Živimo u dobu gde smo izloženi medijima, koji imaju veliki potencijal, ali se trenutno koriste na pogrešan način, veličaju lažne ideale. Smatram da, ako bi se preko njih davalo više pažnje kulturi i umetnosti, onda bi se situacija u državi veoma brzo promenila nabolje, kako za umetnika tako i za posmatrača.