Rustične a moderne kompozicije, tekstualne poruke, geometrija i asimetrija, sirove i grubo obrađene namirnice pokraj gotovih slatkiša… to je koncept koji na fotografijama sledi dizajner Aleksandar Đurić kada svoja remek-dela predstavlja na svom Instagram profilu @alexdju i na Facebook stranici Đu’s Homemade. A u njih osim vrhunskih namirnica dodaje strast, ljubav, muziku, intuiciju, i još intuicije… Onda zarobi trenutak nehajnosti, tajna ostaje izvan kadra, a vaša nepca je mogu otkriti u beogradskom kafiću Zaokret
Kada se neko izdvoji iz mnoštva gastro profila na Instagramu i Facebooku, on definitivno nosi neku autentičnost koja se krije – u čemu?
Sa sigurnošću mogu da kažem da se moja autentičnost pre svega krije u bogatstvu ukusa. Ne volim da štedim na materijalu ali se trudim i da budem umeren. Treba imati osećaj gde je granica savršene kombinacije ukusa i kompletnog haosa. Ali, sa druge strane, srećem ljude koji su oduševljeni mojim slatkišima, a nisu ih ni probali. Mislim da se autentičnost postiže onda kada prestanemo da pratimo druge šta rade i oslonimo se na svoja čula.
Crna čokolada, bela čokolada, bademi, lešnici, borovnice, maline, kikiriki puter… praline, tart, brauni, mafini, čizkejk… Čizes, sve sami afrodizijaci! Da li si ikada razmišljao o tome? Ili o serotoninu, hormonu sreće, koji je drugo ime za čokoladu?
Hmm…nikada nisam razmišljao o tome. Više posmatram svoje slatkiše kao umetnička dela. Kao neki savršeni spoj spoljašnjeg i unutrašnjeg. Kao neku vizuelnu harmoniju koja te namami da je probaš i uđeš u drugu dimenziju.
Mnogo je vizuelnih uticaja koji prosečnom korisniku interneta svakodnevno bude želju da bude drugačiji, bolji, da dotakne, da proba, da pomiriše… Da bude srećan. Kako ti je pošlo za rukom da tvoje slatkiše ljudi požele kad ih vide, a zapravo na slepo?
Mislim da glavnu ulogu ovde igra gerila marketing i međusobna komunikacija. Volim da delim svoje slatkiše kada sam u mogućnosti jer nema boljeg osećaja od izraza lica prijatelja i poznanika kada vide i probaju nešto što sam napravio. A zatim oni to oduševljenje rado šire dalje.
Izvučen iz mora internet gastro-prozora, gde čovek zaista može da se izgubi, kada te ljudi vide, prate, kada se raduju onome što si napravio… kako se ti osećaš?
Presrećno i pogubljeno. Kada mi ljudi priđu i pitaju me da li sam ja taj Đu koji pravi prelepe fotke i kolače, postidim se obavezno i umrem od sreće, a nekad krenem da se nekontrolisano tresem, haha.
Opiši nam jedan tvoj poslastičarski eksperiment. Danas praviš npr. nove praline sa kokosom, puštaš omiljenu muziku, ulaziš u radni prostor i počinje sešn… Koja je namirnica uvek u postavci? Koja nikada neće svirati?
Kada mi nešto padne na pamet, odem do pijace i supermarketa i šetam se okolo dok ne nađem par kombinacija. Ali evo npr. te praline sam sanjao i bio sam siguran da će uspeti. Pustim muziku, otpakujem sastojke i igram se. Napravim par ukusa i podelim prijateljima i čekam najstroži feedback. Najčešće koristim čokoladu jer ko ne voli čokoladu! Lako se manipuliše njome i može se napraviti bezbroj stvari. Razmišljao sam u nekom momentu da krenem sam da pravim čokoladu i pakovanje za nju. To bi bilo fenomenalno! Ali mislim da nisam još uvek dovoljno vešt i opremljen za tako nešto iako imam dosta ideja. Ne postoji namirnica koju ne bih nekada iskoristio. Naravno, ako se govori o namirnicama koje evidentno mogu da se uklope sa slatkim stvarima. Ali na primer uvek me je interesovalo zašto trešnja ne može da se uklopi. Trešnje su prelepe ali nekako ne idu. Dovoljne su same sebi.
Da li Đu’s Homemade slatkiši zaista nastaju u tvom domu? Gde je tvoja kuhinja od šećera?
Moji slatkiši nastaju svuda. Bolje znam kuhinje svojih prijatelja od njih hahaha.
Pretpostavljam da kao dizajner sam radiš i ambalažu. Reci nam nešto o tome.
Nisam se davno bavio ambalažom.Tražio sam najpre novu poslasticu koju bih upakovao. Trenutno je u fazi razrade idejno rešenje za praline. To je iznenađenje. Trudim se da budem jednostavan sa formom dok bih se sa paternom najviše igrao.
Daj nam neki recept.
Čokoladni tart sa pistaćima
Potrebno:
-
450 g biskvita od celog zrna (ili bilo koji biskvit ne preterano sladak)
-
100 g putera
-
šoljica čokoladnog mleka
-
125 g bele belgijske ili bele Nestle čokolade
-
100 g mlečne belgijske čokolade
-
350 g Ella bezmasnog sira
-
100 g kisele pavlake
-
70 g pistaća
-
kalup za tart
Priprema:
Izmrviti keks i dodati puter i mleko. Mešati dok se ne napravi homogena smesa.
Smesu zatim ravnomerno rasporediti po kalupu i staviti u zamrzivač na 20 minuta.
Za to vreme istopiti odvojeno mlečnu i belu čokoladu na pari i uključiti rernu na 200 °C.
Belu čokoladu sjediniti sa sirom i pavlakom.
Nakon 20 minuta izvaditi smesu iz kalupa i rasporediti mlečnu čokoladu po dnu korice, a zatim smesu sa belom čokoladom.
Potom staviti u rernu i peći 40 minuta.
Izvaditi tart iz rerne i ostaviti da se hladi, a za to vreme posuti po njemu prethodno očišćene i izmrvljene pistaće.
Služiti nakon dva sata hlađenja u fržideru.