Multimedijalni umetnik, a pritom školovani reditelj i filozof, Igor Simić, obreo se u svetu igara i osnovao Demagog studio.
Sve svoje talente, uz pomoć još nekoliko, a jednako talentovanih ljudi, pretočio je u jednu neviđenu igricu – Golf Club: Wasteland, koja je osvojila brojne nagrade i pre nego što je lansirana (nagradu za izvrsni gameplay na Reboot Develop konferenciji i drugu nagrada na Gameupu 2018. u organizaciji Mad Head Games).
https://www.youtube.com/watch?v=G8TZ1ioXT88
Igrica priča priču o postapokaliptičnoj budućnosti u kojoj su se ljudi preselili na Mars, a sasvim uništena i opustošena Zemlja im dođe kao poligon za igranje golfa, evociranje uspomena i prosipanje emocija.
O detaljima igre, koja je zanimljiva pre svega zbog njene umetničke vrednosti, zatim soundtracka koji potpisuju Ana Ćurčin i Sara Renar, pričali smo sa Igorom.
Ćao, Igore! Hajde nam isprva reci nešto više o sebi i Demagog studiju, red je da se upoznamo.
Hej, naravno, prvo bih se predstavio: nakon što sam diplomirao filmsku režiju i filozofiju na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, radio sam seriju kratkih filmova koji su prikazani na stranim festivalima i bili nagrađivani u kontekstu savremene umetnosti. Najznačajniji radovi su Mislilac u supermarketu, Cost-Benefit-Love i Melanholični dron. Ove umetničke radove u videu, 3D štampi i fotografiji na tržištu savremene umetnosti zastupa galerija Anita Beckers iz Frankfurta.
Na primer, ja nemam iskustva u poslovanju firme, a našao sam se u poziciji da treba da redovno razgovaram sa ljudima koji donose odluke u kompanijama kao što je Apple
Kako ste se sakupili vi iz studija, kako ste počeli i napredovali?
Na videima koje pominjem radila je ista ekipa pet godina, a ona je kasnije postala Demagog studio. Paralelno, sa drugarima još iz Matematičke gimnazije – Ivanom Stankovićem, Milošem Milojevićem, Milošem Mihajlovićem – još 2012. napravili smo video-igru Crisis Expert o šoping kolicima koja se voze po padajućem ekonomskom grafu i usput skupljaju profit i izbegavaju zdravstvo, školstvo, ekologiju i sindikate. Tretirajući igre više kao umetničke eksperimente, 2013. smo uradili Children’s Play – igru o fabrici u kojoj deca proizvode igračke, a zadatak korisnika je da održi decu budnom na proizvodnoj traci. Ta igra prikazana je na Bijenalu u Frankfurtu.
Opišite nam proces kreiranja vaše prve igre?
Počeli smo od sasvim različite ideje, pa je ona vremenom postala Golf Club: Wasteland.
Šta je bilo najteže u tom procesu i kako ste to prevazišli? Kako se razvijaju ideje za priču ili art direkciju?
Najteže u procesu je što ljudi rade duple poslove i što smo učili u hodu. Na primer, ja nemam iskustva u poslovanju firme, a našao sam se u poziciji da treba da redovno razgovaram sa ljudima koji donose odluke u kompanijama kao što je Apple. Priče i ideje se obično razvijaju mučenjem – posle meseci lupanja glavom nešto se i rodi.
Bitno je da istaknemo da ovo nije samo video-igra nego i muzički album Radio Nostalgia from Mars, koji ima sat vremena originalne muzike i razgovora sa ljudima koji žive na Marsu i nostalgični su za Zemljom.
Koliko je fakultetska diploma važna za nekog ko želi da postane game developer ili da radi u tom svetu?
U principu nije bitna – ni za dizajnera, ni za art direktora, ni za programere, ni za marketing. Sa druge strane, ako uzmemo samo primer programera, pod uslovom da su inače zainteresovani za igre, a pritom i imaju diplomu sa fakulteta poput ETF-a, pokazuju bolje poznavanje logike, brže rade i imaju pismenije kodove. Drugim rečima, postoji razlika između obrazovanih i priučenih, sa izuzetkom vanserijskih samoukih ljudi.
Najbitnija osobina u ovom poslu je istinska zainteresovanost za oblast, disciplina i znatiželja. I da ste dobar čovek – ako mislite da radite u timu
Ja sam završio školu koja nema veze sa igrama, te sam u tom smislu laik. Ja čak nisam ni igrao igre. Opet, koncept, pripovedanje i estetika ove igre povezani su sa mojim radom na filmu. Dizajner naše igre Nikola Stepković radio je kao arhitekta godinama, a sada živi od dizajna i koncept arta i to radi vanserijski. Prema tome, najbitnija osobina je istinska zainteresovanost za oblast, disciplina i znatiželja. I da ste dobar čovek – ako mislite da radite u timu.
Kakav je vaš tim, koliko je važno da se dobro razumete. Da li zajedno testirate ono što kreirate?
Četiri člana ekipe znaju se skoro petnaest godina. Skoro pa kao rodbina ili kao neki hip-hop sastav koji je zajedno potekao u sirotinji. Pored Stepkovića, koji je značajno doprineo kvalitetu naših igara, tu je i Shane Berry. On je deset godina bio DJ na klupskoj sceni Tokija, a sada je dizajner zvuka i kompozitor u Parizu. Rad na originalnom albumu igre bio je naročito zanimljiv, intuitivan i pravi primer timskog rada. Ana Ćurčin izvela je dve pesme koje uskoro objavljujemo, a Sara Renar zatvara album. Tu su i muzičari iz Italije, sa Kube, glumac iz SAD i mnogi drugi.
Šta ćete dalje?
Što se projekata tiče, do kraja juna objavljujemo ovu igru i dva muzička spota: Take My Hand i Two Astronauts sa Anom Ćurčin.
Rad na originalnom albumu igre bio je naročito zanimljiv, intuitivan i pravi primer timskog rada. Ana Ćurčin izvela je dve pesme koje uskoro objavljujemo, a Sara Renar zatvara album
Premijera spota i igre je na Unity konferenciji u Berlinu, Unite Berlin, 19‒21. juna. Nakon toga izlažemo video u Kunsthalle Mainz početkom avgusta. Spremamo i druge stvari, novi kratki film, ali o tome neki drugi put.
golfclubwasteland.com