U Sombor stiže jedna od najvećih zvezda savremenog džeza, virtuoz na kontrabasu, kompozitor i pevač iz Izraela, a mi razgovaramo sa njim neposredno pred nastup na Terminal Music and Arts Festivalu 29. juna
Fotografija: Youri Lenquette
Avishai Cohen, talentovani muzičar koji svira od svoje devete godine, isprva je bio u vojnom orkestru, a kasnije, profesionalno, uz mentorstvo Michaela Klinghoffera bira kontrabas kao svoje bojno oružje. Seli se u Njujork, gde šest godina, sve do 2003, muzicira sa Chickom Coreaom i njegovim bendom, kada osniva svoju vlastitu izdavačku kuću – Razdaz Recordz. Na taj način je omogućio sebi slobodu da prati svoj sopstveni muzički put. Tokom karijere nastupao je sa mnoštvom džez umetnika kao što su Bobby McFerrin, Roy Hargrove, Herbie Hancock, Kurt Rosenwinkel, Nnenna Freelon i Paquito D’Rivera. Sarađivao je sa Aliciom Keys, londonskim i izraelskim filharmonijskim orkestrom.
Objavio je 16 albuma, od kojih je poslednji iz 2017. pod nazivom 1970 . Ovim izdanjem Cohen nas podseća na muziku sedamdesetih, u koju inkorporira pop, soul i elemente afričkog bita. Upravo ovaj album će Avishai zajedno sa svojim bendom predstaviti na Montreux, North Sea, i mnogim drugim džez festivalima, a po 1. put u Srbiji 1970 će se slušati na Terminal Music & Arts Festivalu.
Evo nekoliko detalja iz njegove bogate muzičke karijere koje je podelio sa nama uoči ovog nastupa:
Kako je izgledalo vaše odrastanje u Kabriju i vaš prvi kontakt sa muzikom?
Mogu da kažem da sam se oformio kao muzičar kroz uticaj moje majke. Ona je potomak Sefarda i priča ladino jezik, tako da sam bio pod uticajem muzike koja proističe iz te kulture. Ona prelepo peva i mi smo napravili porodični album pre otprilike deset godina. Sve sam nasledio od svoje majke.
Vaša muzika se često definiše kao multidimenzionalna, sa mnoštvom uticaja: džez, latino, sefardske melodije, ladino jezik, Bliski istok, afroamerički zvuk, sve to prožeto izraelskom tradicionalnom muzikom – kada komponujete, kako kanališete sve te uticaje i inspiraciju?
Moja muzika potiče sa svih teritorija i oblasti: afokaripskih, iz zapadnih zemalja, bliskoistočnih, ali me u skorije vreme veoma privlači nekoliko izraelskih narodnih pesama. Moja majka i otac su veoma uticali na mene i muzika iz ta dva izvora uticaja mogla se čuti u mojoj kući od mojih najmlađih dana.
Mogu da kažem da sam se oformio kao muzičar kroz uticaj moje majke. Ona je potomak Sefarda i priča ladino jezik
Koje je vaše najveće iskustvo i naučena lekcija iz perioda kada ste svirali sa Chickom Coreom u sastavima New Trio i Origin?
Učio sam od velikog broja ljudi tokom proteklih godina, ali Chic Corea mi je svojevremeno bio najveći učitelj. Bio je neprikosnoven u svojoj velikodušnosti kada je u pitanju muzika i muzičari sa kojima je delio scenu, nosim veoma lepe uspomene kao deo toga. Tokom šest godina koje sam proveo sa Chickom naučio me je kako da budem vođa benda i kako da na efikasan način komuniciram sa publikom.
Već ste svirali u Srbiji, u Beogradu, i ovo vam je prvi put da ste u Somboru u okviru Terminal Music and Arts Festivala. Vaši koncerti bili su uvek izuzetno dobro primljeni kod ovdašnje publike i ljudi u Srbiji su veliki ljubitelji vaše muzike. Kakve utiske nosite sa ovih koncerata i uopšte kada svirate na manje poznatim festivalima i gradovima poput Terminala i Sombora?
Veoma se radujem zato što ću se sa mojim partnerima na bini ponovo naći pred publikom u Srbiji i predstaviti novi projekat 1970. Nadam se da ćemo imati odličan nastup i publika bi trebalo da ustane, pleše i kreće se uz muziku. Da, poslednji put u Beogradu je bio sjajan! Osetio sam ljubav i atmosferu koja inspiriše, tako da se veoma radujem susretu sa vama.
Sada nam predstavljate vaš novi muzički pravac kroz projekat 1970 koji se veoma razlikuje od vašeg dosadašnjeg rada. Pročitali smo da je to najintimniji album koji ste do sada uradili. Po čemu? Na njemu ste i vokalni izvođač – da li je za vas vokal instrument koji nadopunjuje melodiju ili vodeća melodija?
Želeo sam nešto specifično, sa sto posto vokala i pesama, ali da takođe bude otvoreno i decidirano, gde bi muzika predstavljala povratak i duhovnu vezu sa sedamdesetim godinama, kada sam ja rođen. Na mene mnogo utiče afroamerička muzika, umetnici poput Stevija Wondera, taj soul i fank zvuk koji je postojao pre hip-hopa, koji inače takođe volim. Mislim da su svi ti uticaji i moji koreni uvršteni u album koji ih definiše. Tako da je naziv morao da bude 1970. Bend sa kojim sviram trenutno nisu prevashodno džez muzičari, Shay Bakar je na klavijaturama, on je moj stari prijatelj, svirali smo zajedno kada smo imali 16 godina, Noam David je na bubnjevima, takođe stari prijatelj i bubnjar u mom aktuelnom triju, Marc Cacoon je na električnoj gitari, a Karen Malka je pevačica sa kojom na turnejama nastupam i snimam više od deset godina.
Učio sam od velikog broja ljudi tokom proteklih godina, ali Chick Corea mi je svojevremeno bio najveći učitelj
Šta planirate u predstojećem periodu? Svi smo oduševljeni zbog ponovnog okupljanja vašeg trija povodom deset godina od objavljivanja albuma Gently Disturbed – kakav je osećaj ponovo svirati zajedno?
Kada sam ušao u studio da snimim Gently Disturbed, znao sam da sam te 2007. radio na sjajnoj muzici, ali nikada nisam mogao da pretpostavim da će to postati toliko uticajan album, tako da sam blagosloven što ponovo delim binu na nekoliko ekskluzivnih koncerata sa Shayjem Maestrom i Marcom Giulianom.
