Ovogodišnja ceremonija dodele prestižnih filmskih nagrada Oskar održaće se 24. februara, međutim, deluje da se mali broj radnika u filmskoj industriji raduje tom datumu
Zašto? Pa, postoji nekoliko razloga, a svi su u cilju podizanja rejtinga i podilaženja mlađoj publici.
Početkom avgusta Američka akademija filmskih umetnosti i nauka objavila je vest da će ove godine dodeliti i jednu novu nagradu, i to za – izvanredno dostignuće u popularnom filmu. Što znači da će svi silni superherojski filmovi, franšize i ostali blokbasteri, biti u konkurenciji za Oskara. Ova odluka podigla je dosta buke jer će izjednačiti umetnički film sa konzumerističkim box-office ostvarenjima, koja, osim kapitalne, nemaju nikakvu drugu vrednost.
Zatim, pošto se sa rejtinzima bori još od 1987, Akademija je nedavno odlučila da TV prenos dodele nagrada, zbog sve slabije gledanosti, sa pet sati smanji na tri sata, tako što će neke dobitnike isključiti iz programa uživo.
A među tim „nekim“ su najbolji kinematografi i montažeri – dve veoma važne profesije koje svojim radom izdvajaju film od drugih medija
Kinematografi film čine prepoznatljivim, lepim, atmosferičnim i jasno govore kako forma može biti sredstvo za izmamljivanje emocija ili pričanje priče. S druge strane, montažeri su ujedno i kreativci i tehničari, koji postprodukcijom oblikuju film u smislenu, upečatljivu celinu.
Kako stvoriti popularniji TV prenos ako u isto vreme poniziš umetnike koje bi baš trebalo nagraditi, dati im priznanje?
Pored svega toga, komičar Kevin Hart, koji je najavljen kao voditelj programa, sklonjen je s te pozicije zbog glasnih homofobnih izjava. Dakle, osim što je ceremonija sve manje gledana, sada nije važno ni ko će je voditi!
Zbog svega toga ekipa holivudskih zvezda, kao što su Martin Scorsese, Kerry Washington, Brad Pitt, Judd Law, Chloë Sevigny, Russell Crowe, Frances McDormand, Alfonso Cuarón, Guillermo del Toro, Spike Lee, Quentin Tarantino ili Rachel Morrison – najbolja američka kinematografkinja, uputila je otvoreno pismo Akademiji sa ciljem da odustanu od nove prezentacije dodele nagrada i u program vrate sve dobitnike.
U pismu oni kažu: „Akademija je osnovana 1927. sa ciljem da nagradi umetničku i zanatsku izvanrednost pri kreiranju jednog filma. Potiskivanjem esencijalnih filmskih zanimanja i zanata, 91. ceremonija dodele nagrada Oskar nije ništa drugo do uvreda za sve nas koji smo život posvetili sedmoj umetnosti… Kada institucija kao što je Akademija filmskih nauka i umetnosti, čija je svrha da veliča upravo kvalitetan timski rad, ne uspeva da prizna i adekvatno nagradi one koji to zaslužuju, onda ne želimo da budemo deo nje, ili da verujemo u njeno obećanje da će slaviti film kao kolaborativnu umetničku formu.“
Akademija je odgovorila izjavom kojom okrivljuje netačno novinsko izveštavanje i tračeve na društvenim mrežama, te da je lanac tih dezinformacija uznemirio mnoge članove filmskog sveta. Na kraju, rekli su da će se dobitnici svih kategorija naći u TV prenosu.
Ipak, videćemo kako će taj prenos izgledati i na koji način će se dodvoriti mlađim generacijama, nestrpljivim za duže TV formate. Članovi Akademije nisu naglasili da li će čitav šou biti duži ili sve ostaje u prvobitno planiranoj tročasovnoj formi.
U svakom slučaju, angažovanje holivudskih zvezda daje nadu da postoji svetlija budućnost za filmsku umetnost i da akcija donekle ima smisla. Kažemo donekle jer, iako je povučena i nova nagrada, filmovi koji su u nju prvobitno svrstani – samo su prebačeni u druge kategorije i takmiče se.
Trend nagrađivanja box-office hitova vlada još od 1997. i čuvenog Titanika, a nastavio se kasnije s Gospodarom prstenova ili filmom iz X Men serijala – Logan. Međutim, ovogodišnji model kulminacija je tog trenda. Nagrađivanje popularnih filmova kao što su The Black Panther, A star is Born ili Bohemian Rapsody će možda dići rejting, ali će na duže staze smanjiti umetničku vrednost filma.
Devedeset godina filmske tradicije zamenjuje se populističkim potezima i ulizivanjem širokim narodnim masama
A toj publici nije ni stalo do nagrada, jer ne gledaju filmove zbog toga što su dobri, već zato što su zabavni ili – zbog toga što u njima glumi omiljena pevačica.
U neku ruku, manja gledanost, a zatim i apatija ljudi iz industrije, cena je koju Holivud plaća zbog svog višegodišnjeg ponašanja: ako su nastavci, rimejkovi i franšize od 7+ delova moderna jezgra holivudskog biznisa i ako se štancuju neverovatnom brzinom, jasno je da edukuju jednu novu publiku. Onu kojoj umetnost na filmu ili jake priče o društvenim problemima nisu dovoljno uzbudljive.
Pitanje koje ostaje je – da li će Akademija nastaviti s dodvoravanjem toj publici ili suprotno – kvalitetnim nagradama inspirisati holivudsku industriju da umesto na štancu poradi na kvalitetu?
Rejting će pokazati.