Tamo gde počinje život počinje i film. Zato su sva dela sedme umetnosti istinita, samo su neka istinitija od drugih. A realnost jednako boli i na filmu
Da li ste se ikada zapitali koliko puta su vam preporučili film sa onom značajnim pogledom i rečenicom „znaš to je po istinitom događaju“, sugerišući vam dodatu vrednost ostvarenja koje nije puka fikcija, ma koliko te izmaštane priče imale potku u hiljadama neznanih događaja koje samo niko nije zabeležio? I da, baš spoznaja da smo primili k znanju da je reč o stvarnim ljudima i događajima, da se ono što gledamo nekome zaista dogodilo, čini da film posmatramo ne samo ozbiljnije, već i zapitani da li bi život i nama samima mogao da priredi sličnu dramu. Podsvesno, onim filmovima koji su puka fikcija, ma koliko bili velelepni, oduzimamo na značaju jer to su ipak samo glumci i bujna mašta scenariste i vanredno umeće reditelja. Sa onima snimljenim po istinitim događajima lakše se identifikujemo, a iskustva junaka povezujemo sa sopstvenim.
I zaista neka od najvećih ostvarenja u istoriji filma nastala su po istinitim događajima, a mi donosimo izbor deset najboljih ostvarenja inspirisanih realnim iskustvima i događajima. Razume se, ovakav odabir je subjektivan, ne može biti do kraja pošten i svako od nas ima svoje favorite. Oni koji nisu stali na listu nisu manje vredni, lista je samo rezultat ličnih preferencija autora teksta.
Apokalipsa danas – Apocalypse Now (1979)
U najširem smislu ovaj klasik Frensisa Forda Kopole i svakako jedan od nekoliko najboljih ratnih filmova jeste adaptacija literarnog remek-dela Đerđa Konrada Srce tame. I dok Kopola radnju vremenski smešta u period Vijetnamskog rata u kome kapetan Vilard (Martin Šin) ima zadatak da pronađe i likvidira odmetnutog američkog pukovnika Kerca, Konradov junak Čarls Malro plovi rekom u netaknuto srce Afrike, užasnut gramzivošću „civilizovanih“ kradljivaca i trgovaca slonovačom, duboko zaintrigiran pričom o svom prethodniku Kercu, koji je u međuvremenu postao lokalni šaman i neka vrsta božanstva među domorocima. Jedan od retkih slučajeva kada film u kvalitativnom smislu uspeva da isprati briljantnu i istinitu književnu priču. Zato i jeste na vrhu.
Lorens od Arabije – Lawrence of Arabia (1962)
Epska saga o životu Tomasa Edvarda Lorensa, britanskog arheologa, pustolova, pisca i vojnika koji je odigrao presudnu ulogu tokom arapske pobune protiv Turaka u Prvom svetskom ratu, ali i jednom od najpoznatijih teoretičara gerilskog ratovanja. Impresivna glumačka postava (Piter O’Tul, Omar Šarif, Entoni Kvin…) koju je izabrao reditelj Dejvid Lin pretočila je senzacionalnu reportažu američkog novinara Lauela Tomasa o pomenutoj pobuni u jedan od bisera svetske kinematografije.
Ponoćni ekspres – Midnight Express (1978)
Dva Oskara za kultni film potpuno je očekivani ishod kada se nečega dohvate dvojica majstora kakav su reditelj Alan Parker i, u ovom slučaju, scenarista Oliver Stoun. A kada u pozadini svega stoji istoimena knjiga Bilija Hejsa koja prati istinitu priču o mladom američkom studentu koji je zbog pokušaja šverca hašiša dopao turskog zatvora, onda dobijamo napetu dramu koja odslikava brutalnost turskog pravosudnog sistema i društva, te nepojamnu neostljivost birokratije. Zlobnici bi rekli da se ni četrdesetak godina kasnije stvari nisu mnogo promenile. Najbolje u svemu jeste što Hejs u knjizi zapravo govori o sopstvenom iskustvu.
Šindlerova lista – Shindler’s List (1993)
Priča o kontroverznom biznismenu Oskaru Šindleru, koji se najpre u izmenjenom političko-društvenom pejzažu Evrope tridesetih godina pridružio Hitlerovoj Nacional-socijalističkoj partiji, bio uhapšen, osuđen na smrt, pa oslobođen, da bi potom život posvetio spasavanju poljskih Jevreja tokom Holokausta. Kako su bestijalni zločini nacista postajali sve masovniji, tako je i Šindler u svojoj fabrici zapošljavao sve više Jevreja, znajući da je to način da ih sačuva od pogroma. Briljantni Splibergov prikaz jedne, po svemu, neobične ličnosti u neljudskom vremenu.
Bekstvo iz Alkatraza – Escape from Alcatraz (1979)
Uz Bekstvo iz Šošenka, verovatno najbolji film takozvanog podžanra zatvorskog filma. Reditelj Don Sigel donosi priču inspirisanu istinitim događajem o pokušaju bekstva grupe zatvorenika iz najpoznatijeg svetskog zatvora. Klint Istvud u ulozi Frenka Morisa, pljačkaša banaka sa istorijom spektakularnih bekstava iz nekih od najčuvenijih zatvora, u velikoj meri je ovu izuzetnu akcionu dramu učinio dodatno napetom.
300 (2006)
Legendarna povest o spartanskom kralju Leonidi, koji je odbio da se pokori Persijancima i sa 300 najboljih ljudi krenuo u bitku kod Termopila. Reditelj Zak Snajder adaptirao je za ovu priliku fantastični strip Franka Milera, koji je opet inspirisan filmom Rudolfa Matea 300 Spartanaca iz 1962. godine. Iako je kritika imala primedbe na prikaz Persijanaca, vizuelni deo filma oslonjen na Milerov strip učinio ga je izuzetno popularnim i komercijalnim ostvarenjem.
Igra kodova – The Imitation Game (2014)
U biografskim filmovima ključnu ulogu igra scenario. On mora da bude sastavljen od momenata iz života junaka koji će nas u isto vreme upoznati sa njegovim karakterom, sredinom iz koje dolazi i uticajima koji su ga oblikovali. I upravo scenarista Grejem Mur uspeva verno da nam dočara lik Alana Tjuringa, matematičara i kriptografa, oca modernog računarstva koji je tokom Drugog svetskog rata uspeo da „razbije“ Enigmu, nacističku mašinu za šifrovanje radio-telegrafskih poruka, što će saveznicima u velikoj meri omogućiti da dobiju obaveštajni rat. Tjuringove zasluge neće se računati u poratnom periodu, kada se sazna za njegovu homoseksualnu orijentaciju. Pritisak i osuda konzervativne, poratne Engleske nateraće ovog genija da izvrši samoubistvo.
Zelena knjiga – Green Book (2018)
Trostruki dobitnik Oskara, uključujući i najvažniju statuu za najbolji film, jeste biografska drama po istinitom događaju i prati putešestvije tamnoputog džez muzičara Dona Šerlija i njegovog vozača, izbacivača italijansko-američkog porekla Tonija Valelonge. Topli, duhoviti prikaz Amerike šezdesetih godina prošlog veka i istovremeno vivisekcija rasnih problema i segregacije koje i do današnjih dana ostaju neuralgična tačka tamošnjeg društva. Beskrajno šarmantno i nepretenciozno ostvarenje.
Pijanista – The Pianist (2002)
Fascinantni obračun Romana Polanskog s ravnodušnošću poljskog društva prema Holokaustu prikazano kroz sudbinu genijalnog pijaniste Vladislava Špilmana. Svu tragediju jevrejskog naroda možda najbolje oslikava činjenica da je Špilman svoje traumatično iskustvo zabeležio u memoarima Smrt grada 1946. godine, ali knjiga je sklonjena od očiju javnosti jer takvo svedočenje nije bilo po volji komunističkim cenzorima. Knjiga je ponovo štampana 1998. i u rekordnom roku je postala svetski bestseler, a Polanski je za ovaj film nagrađen Zlatnom palmom u Kanu.
Avijatičar – The Aviator (2004)
Briljantno ispričana povest starog majstora Martina Skorsezea o jednoj od najfascinantnijih figura 20. veka, Hauardu Hjuzu, industrijalcu, glamuroznom filmskom producentu, donžuanu, ali i ekscentriku koji pati od opsesivno-kompulzivnog sindroma. Leonardo Dikaprio izuzetno donosi lik genija čija žeđ za perfekcijom prerasta u bizarno. Ostaje za razmišljanje da li je Hjuz egoista ili vizionar neprevaziđen u modernom vremenu.