Ovog meseca u našem virtuelnom galerijskom prostoru izlažemo radove fotografkinje Marije Radosavljević
Zašto još uvek fotografišeš analogno?
Mislim da sam jednostavno pronašla medij koji mi najviše odgovara, jezik kojim najlakše mogu da se izrazim.
Koju opremu koristiš?
Kada fotografišem, koristim Contax G1, a kada snimam, koristim Canon 6D.
Postoji li neki trik koji radiš, a koji uvek vodi do dobre fotke?
Ne fotografišem nikada istu stvar, barem ja tako mislim, samim tim je pristup uvek drugačiji. Tako da ‒ nema trika.
Da li si nekada imala neku vrstu mentora? Imaš li ga i dalje, možda?
Mentora ne, ljude čiji rad poštujem ili koji su možda na nekim svesnim i podsvesnim nivoima uticali na mene – sigurno da.
Trudim se da ne intervenišem previše, bitnija mi je emocija od tehničke ispravnosti
Kojom vrstom fotografije se pretežno baviš u ovom trenutku?
Nekim kanalom modne fotografije 🙂
Kada koristiš prirodno svetlo, kada rasvetu, a kada blic?
Zavisi od projekta, sta je krajnji cilj… kao i od uslova u kojima radim.
Koliko je za tebe važna postprodukcija?
Trudim se da ne intervenišem previše, bitnija mi je emocija od tehničke ispravnosti.
Na čemu radiš trenutno?
U planu su dva slikanja, razvijam ideje i pristupe za to… a postoji i verovatnoća neke mini-izložbe ili bar knjige. To je sve u začetku, tako da će biti dug proces do realizacije.
Možeš li opisati tvoj workflow?
Stvarno sve zavisi od slikanja; nikada nije isto jer nikada ne radim sa istim ljudima i trudim se da reagujem na licu mesta. Takođe, mislim da sam sebi dokazala da ne funkcionišem dobro ako pokušavam nešto da ponovim. Svaki put kada probam bar malo da izađem iz onoga što mi je poznato i sigurno – tada se dese prijatna iznenađenja.
Šta bi bio tvoj idealni fotografski projekat? Koje ambicije bi želela da ostvariš u tom smislu?
Davno sam shvatila da nije samo fotografija ono sto me privlači, već ceo proces razvijanja ideje, režiranje situacija… Nazovimo to art direkcijom. Definitivno su stvari već počele da se razvijaju u tom smeru, ali volela bih da vidim sebe u toj ulozi na malo ozbiljnijem projektu.
Svaki put kada probam bar malo da izađem iz onoga što mi je poznato i sigurno – tada se dese prijatna iznenađenja
A na šta si ponosna od onoga što si dosad ostvarila?
Ponosna sam na svaki projekat koji sam uradila jer je i najmanja stvar koju sam napravila deo nečega što gradim i podjednako je bitan deo puta da bih došla do mesta na kom sam sada.
Da li i dalje imaš aktivan Tumblr i Flickr? Gde te možemo pratiti?
Imam dva Tumblra, jedan je nežnija strana mene, zove se minjon ‒ http://marijaradosavljevic.tumblr.com/, a drugi je uglavnom vezan za izlaske i noćni život – http://mjaumijau.tumblr.com/. Flickr ne koristim previše, ali postoji i dalje – https://www.flickr.com/photos/marija_radosavljevic/
Savet za nekog ko tek ulazi u svet fotografije u Srbiji?
Ovde je zaista teško opstati, tako da je neophodno biti uporan, istrajan i verovati sebi i u sebe.
Video za pesmu “Unknown” Ane Ćurčin; Režija i kinematografija: Marija Radosavljević i Marija Ninković