Ukoliko se na Whisky Fair uputite s namerom da eksirate dozu finog hedonizma, nastavite da hodate i spoznajte svoju zabludu broj jedan – eksirati i hedonizam ni u istoj rečenici ne mogu se sastati
Zato je za sajam na kom se okupilo oko 100 vrsta vatrene vode iz celog sveta potrebno jedno dugoo, dugoo veče, dok za početnika i dve nisu dovoljne
Jedina stvar sa kojom viski početnik nije u zabludi jeste to da je početnik. Pa šta onda traži na Sajmu viskija?
Pa hedonizam, dozu opuštanja i luksuza u čaši. Put oko sveta.
I čim uđe na 2. Whisky Fair u Dorćol Platzu, odmah mu je lepo. Atmosfera je rustična i muzična. Kao u ambaru punom suvih ostataka žitarica, podrumu prepunom bačvi u kojima dozreva viski, klubu sa mnogo dugih šankova u kojem uz diksi, sving, bi-bap džez đuskaju u stil 20-ih kostimirane dame i bradata gospoda u finim odelima. Ne zna da li je u Čikagu, Škotskoj ili Irskoj. On je negde i oseća neko dobro pulsiranje.
Dobio je svoju dozu hedonizma, dozu tečnog zraka sunca. I osećao se baš dobro, kao neko ko je zreo za nove lekcije o najpopularnijoj svetskoj žestini
Okrene se oko sebe i uputi se ravno ka baru na kojem služe japanski viski. Ništa Johnnie, Jack, Jameson, za njih je čuo, čak i ih probao. Ma zna još za neke. Al’ odmah kreće po čašu japanskog, misli egzotičnog, hedonizma gazeći slamu ispalu iz bala kojim je Platz bio skoro tapaciran.
A kod Japanaca i tajvanski i indijski viski, u baru dve „čarlston gejše“, kako ih je nazvao barmen. Bio je zbunjen. Tražio je jedan, najbolji (ime mu nije upamtio), da ga omiriše, ali dok je ćaskao s barmenom, i udisao miris iz fine, oble i zdepaste boce, dobio je otrežnjujuću lekciju: „Ako niste poznavalac i uživalac, krenite prvo od Škota i Iraca, za zagrevanje, možda vam ovo bude malo čudno i prejako.“ I bio je raskrinkan. Da je samo nekoliko dana pre, spremajući se za Whisky Fair, primetio da postoji dvostruki način pisanja engleske reči za viski: whisky ili whiskey. Znači, whisk(e)y analfabeta.
Sve oko viskija je delikatno i, osim tog znanja, traži i poštovanje nekih zakona, dobar nos i istančano čulo ukusa
Tada je saznao da razlika između whiskeya i whiskya postoji, ali da nju ne definiše slovo „e“, već da reč whiskey koriste američki i irski brendovi, dok whisky koriste škotski, kanadski i japanski proizvođači. A geografija znači i razliku u ukusu, boji, aromi, jačini.
Okej, polako. Ionako su Johnnie, Jack, Jameson odlično društvo u sobi džeza i dima.
Dok je u glavi premotavao scene iz filmova u kojima čaša puna viskija putuje s jednog na drugi kraj šanka, bio je uz bar i fascinirano gledao kako nečije ruke barataju dozerima i bocama. To mu je uvek bilo zabavno.
Prvi tečni zrak sunca dospeo je u njegovu čašu. Nije znao ni od koje je žitarice, ni u kom i kakvom je buretu čuvan, znao je da ga je snašao Jameson, Irac, tri puta destilovan i duplo pitkiji. I bio je pitak, toliko da je nakon male pauze, uzevši Jim Beam barmena pitao da li je dupli. Tada se setio da, slično kao je Scotch obavezno iz Škotske, viski jeste burbon jedino ako je proizveden u SAD.
I shvatio je da je ipak pre sajma trebalo da prikupi još osnovnih znanja jer, kao u vezi sa svakim vrhunskim hedonizmom, sve oko viskija je delikatno i, osim tog znanja, traži i poštovanje nekih zakona, dobar nos i istančano čulo ukusa. Kako bi pri samom gutljaju mogao da nasluti koje je zrno žitarice fermentisalo pre destilacije, da li je reč o smesi i kakva je razmera, koliko je star i koliko zreo, da nasluti postotak alkohola. No, posle druge čaše manje je mario za znanje, a više za to kom se sad baru uputiti.
Valjda slede Škoti, mislio je dok je rolao duvan koji mu je ispadao iz tabakere. William Grant’s, J&B Rare, Chivas Regal, Johnnie Walker, Gentleman Jack… Eci peci pec… Svi na jednom mestu, gledao je čas u bar, čas u sto, a malo i u pod, činilo mu se kao da pod biva prekriven njegovim duvanom. Podigao je praznu čašu i nasmejao se – bila je to slama.
Reč whiskey koriste američki i irski brendovi, dok whisky koriste škotski, kanadski i japanski proizvođači. A geografija znači i razliku u ukusu, boji, aromi, jačini
Okej, dakle, Scotch. Po pravilu destiliran od smese sladnog ječma, uz dodatak vode i kvasca, eventualno obojen karamelom (paljeni, topljeni šećer), bez bilo kakvih aditiva, dozreo u drvenim hrastovim bačvama minimum tri godine, s procentom alkohola manjim od 94,8. Ma šta kažeš?!, mislio je dok je u čaši vrteo Gentlemana Jacka. I činilo mu se već da materija počinje da ga zanima, da mu biva jasna. Nažalost, propustio je radionicu i predavanje o viskiju koji su u okviru sajma održani, ali onda je primetio pikado. Pikado! Morao je da proba, da vidi može li da nacilja centar. Nekoliko puta je promašio, ali pogodio je dobro mesto, tačno pored bara sa viski koktelima koje je umešno pripremala koktel-majstorica.
Guckao je i đuskao je. Dobio je svoju dozu hedonizma, dozu tečnog zraka sunca. I osećao se baš dobro, kao neko ko je zreo za nove lekcije o najpopularnijoj svetskoj žestini.
Opojni Talisker, Monkey Shoulder, koji svi hvale, ili japanski viski, probaće na trećem Whisky Fairu, kao napredniji početnik hedonista.