Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu tvrde da su pronašli čarobnu pilulu koja će produžiti život čovekovom najboljem i najvernijem prijatelju. Iako je lek u poslednjoj fazi testiranja, nada je nesagledivo velika!
Od trenutka kada štene pređe prag vašeg doma, sigurna sam da se hiljadu puta zapitate – koliko li će dugo živeti. Kada je Teo, bernski planinski pas, postao deo naše porodice, virtuelni peščani sat počeo je da odbrojava vreme, a u mojoj glavi uključio se alarm pokrenut informacijom da psi ove rase u proseku žive samo oko osam godina. I koliko god da se pripremate na činjenicu da je životni vek pasa, pogotovo velikih rasa, kratak (film Marli i ja može biti surovo tužna priprema), ova misao stalno vreba iz zasede.
I to je ona večna unutrašnja borba s idejom: učiniću sve što je u mojoj moći da ostane što duže živ. U našem slučaju to je značilo – hranićemo ga što zdravije, uz savet veterinara koju hranu i vitamine da izaberem i odlučila sam da u svaki njegov obrok uvrstim pileću supu sa puno povrća. To je bio moj patent, mantra, možda placebo varijanta, ali i slamka spasa da je to čarobna formula za njegovu dugovečnost.
Svi vlasnici pasa svesni su činjenice da je život njihovih ljubimaca, posebno pasa velikih rasa, kratak i zato čine sve što je u njihovoj moći da im produže vek
Drugo pravilo bilo je: šetnja, što češća i duža. Postalo je nepisano pravilo da svako ko krene napolje povede i njega i tako je postao naš veliki prepoznatljivi privezak po kojem nas pamte ljudi iz kraja. I najvažnije, mnogo ljubavi – koliko god vam to prozaično zvučalo, on živi sa najmanje stresa u našoj porodici i najrazmaženiji je od sve naše (dvoje) dece, uz ogradu da je prošao profesionalnu dresuru društveno odgovornog ponašanja na ulici i mojih lekcija bontona kod kuće, koje između ostalog podrazumevaju: nema ulaska u kuhinju i veliko kupatilo (ukoliko nije vreme kupanju), zabranjeno je penjanje po krevetima, ali dozvoljeno je noćno hrkanje u spavaćoj sobi i provera kofera posle našeg puta kako bi nepogrešivo pronašao svoj poklon u hrpi novih stvari i mirisa. I eto, to je bio moj način utehe – da radim sve što je moguće u datom trenutku kako bih šestogodišnjem Teu učinila život što ugodnijim, a samim tim i dužim.
Naučnici su u okviru Dog Aging Projecta otkrili potencijalnu pilulu pod nazivom Rapamycin, koja će psima produžiti život i ublažiti im bolove u starosti
A onda sam nedavno natrčala na informaciju koja obećava – naučnici su našli potencijalno rešenje kako da našim ljubimcima produže život?! I što je najvažnije – nije reč o senzaciji već o eksperimentalnom Dog Aging Projectu koji se sprovodi na Univerzitetu Vašingtona, a u fokusu je čarobna pilula pod nazivom Rapamycin. Ideja je da se pomoću ovog leka produži životni vek pasa, a starost im se učini lepšom sa što manje bolova. Posle eksperimenta sa miševima pokazalo se da u malim dozama Rapamycin usporava proces starenja i produžava im životni ciklus za četvrtinu. U prvoj fazi ogleda tretirano je 40 pasa iz Sijetla i okoline i oni su dva i po meseca tri puta nedeljno dobijali ovaj lek, koji je inače poznat kao imunosupresant i koristi se u lečenju ljudi posle transplantacije organa i lečenja karcinoma.
Neki vlasnici pasa tvrde da su njihovi ljubimci posle ovog tretmana bili znatno aktivniji i činilo se kao da su se podmladili
Zaključak naučnika po okončanju prve faze ispitivanja bio je da je 70 odsto pasa osetilo pozitivne efekte ovog leka. U toku je druga faza eksperimenta u kojem učestvuje 50 pasa različitih rasa iz drugih delova Amerike i oni će biti pod nazorom godinu dana. Ideja je da za deset godina ovu proceduru prođe 10.000 pasa kako bi konačno bili ustanovljeni efekti Rapamycina. Ukoliko se potvrdi da ovaj medikament zaista daje očekivane rezultate, veterinari bi prepisivali određene doze leka starijim psima, čime ne samo da bi im se produžio život već bi se znatno uticalo i na kvalitet njihove starosti, bez hroničnih oboljenja i uobičajenih problema. Istovremeno, ova istraživanja trebalo bi da daju odgovor na pitanje zašto neki psi uginu ranije usled kancera, bolesti jetre i problema s demencijom. Iako je do finalnog zaključka ostalo još dosta vremena, ova informacija vraća osmeh na lice, i to širok. Meni, zbog nade da ipak ne treba odustati. Da produžetak životnog veka psa nije utopistička teorija, te da će šapu po šapu i oni jednog dana živeti makar onoliko koliko i mi. Okej, kloniranje može biti opcija da svom ljubimcu zagarantujemo besmrtnost, ali iz sadašnje perspektive ova mogućnost je prava fikcija iz dva bitna razloga – teško je ostvariva i preskupa.
Ali misao da svom voljenom stvorenju koje vam se, by the way, uvek najviše obraduje po povratku kući i ljubav vam pokazuje uvek i svuda, samo date jednu pilulu koja će rešiti vaše najveće strepnje, mene baca u ekstazu.
Verujem, kao i milioni onih čiji život čini lepšim mahanje repa koji kao da je uključen u struju ili buđenje uz njušku koja vam duva u facu.