Da li vam je poznat onaj osećaj koji budi pogled na otvoreno more? Mar Adentro jeste projekat koji budi isti osećaj i opravdava svoj naziv – otvoreno more, samo usred pustinje
Za većinu ljudi odlazak na godišnji odmor jeste nešto posebno. I to u svakom smislu te reči i na nekoliko nivoa. Tih desetak dana upadamo u drugačije psihološko i fizičko stanje. Naše telo se odmara, naše misli se čiste, a sva čula upijaju sve lepo što im se nudi. Tada ugađamo sebi, biramo najlepša mesta, tražimo najbolje uslove, jedemo najbolju hranu i biramo društvo koje nam prija.
U potrazi za lokacijom na kojoj bismo rado proveli tih deset posebnih dana ove godine nailazimo na priču meksičkog arhitekte Miguela Angela Arganaresa. Ovaj čovek, iako nije tražio destinaciju za letovanje, pronašao je savršeno mesto na kome će stvoriti jedinstveni resort u kome se jednostavno uživa.
Kada kao arhitekta naiđete na ovakav prirodni spoj meksičke pustinje i vode, treba u jednom projektu dizajnom objediniti oba elementa i naglasiti njihovu vezu kroz formu koja ni na koji način ne sme biti dominantnija od njene prirodne pozadine
‒ Kada sam prvi put posetio imanje usred pustinje, nisam ostao ravnodušan. Javio mi se neverovatan osećaj beskrajnog prostranstva pustinje sličan onom koji izaziva voda tačno na liniji horizonta iznad koje sunce diktira odsjaj svetlosti sa njene površine. Ovo parče zemlje moralo je biti transformisano u jedinstveni prostor koji bi imao sopstveno more, a praktično i sopstveni vazduh u okviru svog ekosistema – govori Miguel.
To je onaj momenat kada se priroda pravi važna i pokaže sve svoje kvalitete u jednom prizoru – univerzum u kome se pustinja susreće sa morem na liniji horizonta. Kada pitate arhitektu kakav je njegov utisak, on odmah odgovara da je to potpuno minimalistički pejzaž, najčistiji koji je ikada video. To je trenutak kod stvaralac kao biser u moru pronađe netaknuto parče zemlje, kao iz sna, sa savršenom estetikom, i poželi da je krsti svojom arhitekturom.
‒ Želeo sam da nacrtam svoj doživljaj tog mesta upravo na njemu – objašnjava Miguel. – Želeo sam da taj horizont stavim u prvi plan. Voda je doživljaj za sebe i nisam želeo da ga ograničavam. Originalno okruženje sa otvorima ka moru i zaleđem ka gradu. Mar Adentro u prevodu znači otvoreno more, pa je, logično, taj naziv bio i najadekvatniji za ime hotela.
Centralni segment je reflektujući bazen gde se voda ukršta sa tamnim kamenom preko koga se korača. Koliko je utisak neverovatan, možete da zamislite jer ga i fotografije prilično verno prenose. Bazen okružuju zasebni objekti kao što su klub, spa, umetnička galerija, nekoliko restorana, šoping centar i više od 200 soba za goste, pa je resort idealan za potrebe svih ljudi koji traže odmor.
Enterijer svakog plutajućeg objekta nezavisan je univerzum koji sa enterijerima ostalih objekata formira univerzum resorta. Svaka prostorija vizuelno sadrži deo mora jer niko ne može da odoli pogledu u njega.
Kolorit enterijera je svetao i prozračan, dok je rasvetom naglašena boja i u sobama i u čitavom projektu. I to tako što svako od gostiju može da odabere omiljenu boju prostora u kome provodi vreme.
‒ Svaka soba izgrađena je u fabrici Poliform, koja je naš saveznik. Napravili smo celu unutrašnju strukturu koja je u kutijama preko mora stigla do odredišta, gde su je na licu mesta montirali lokalni radnici. Nakon nekoliko dana prva soba bila je spremna kao neverovatno kvalitetno delo mašinske proizvodnje. Ovde nije bilo prostora za improvizacije.
Svestranost strukture na kojoj se zasniva naš projekat jeste njena prilagodljivost, fabrički modul koji se jednostavno postavlja – objašnjavaju iz arhitektonskog studija.
Kada je reč o dizajnu, arhitekta se oslanja na vodu, što se i vidi na fotografijama, sa ciljem da stvori lineranu kompoziciju koja ostavlja utisak beskonačnosti prostora koji se gubi u liniji horizonta.
To je onaj momenat kada se priroda pravi važna i pokaže sve svoje kvalitete u jednom prizoru – univerzum u kome se pustinja susreće sa morem na liniji horizonta
‒ Već duže vreme imam utisak da građevina i arhitektura ne uspevaju da evoluiraju u odnosu na druge industrije, automobilsku na primer, pre sto godina ono što danas nazivamo automobilom bio je vagon. Ali bez obzira na to, kada pogledam neke projekte Miesa van der Roea, oni po svojoj suštini podsećaju na ono što je arhitektura danas. Mnoge stvari danas nazivamo modernim i savremenim, ali one nekad ne znače ništa za evoluciju arhitekture – kaže arhitekta kada pitamo o idejnom putu.
Kada kao arhitekta naiđete na ovakav prirodni spoj meksičke pustinje i vode, treba u jednom projektu dizajnom objediniti oba elementa i naglasiti njihovu vezu kroz formu koja ni na koji način ne sme biti dominantnija od njene prirodne pozadine.
Ukoliko ste radi da izdvojite 830 dolara za noćenje u ovom jedinstvenom kompleksu, možete i lično da se uverite da li je i u kojoj meri Miguel Angel Arganares uspeo u tome.
Dizajn: Miguel Angel Arganarez
Fotografije: Joe Fletcher