bodyshaming za početnike!
Dobro da vas čujem… Šta vam danas nije bilo po volji kada ste se pogledali u ogledalo? Ako ste kojim slučajem bili potpuno zadovoljni onim što vidite, najiskrenije vam čestitam, vi ne morate da čitate ovaj tekst (mada bi mi bilo drago da ostanete do kraja). Čini mi se da nikada nije bilo teže sačuvati ili izgraditi pozitivnu sliku o sopstvenom telu nego danas. Kao da mediji nisu bili dovoljni, sada pritisak i standarde nameću i društvene mreže, a njihova moć je nesporna.
Hajde prvo da utvrdimo šta je bodyshaming. Budući da je reč o anglicizmu, Oksfordski rečnik ga definiše kao ponižavanje neke osobe podrugljivim komentarima ili kritikama na račun njenog izgleda. Psiholozi prepoznaju različite manifestacije ovog fenomena: kritikovanje i osuđivanje sopstvenog izgleda ili upoređivanje sa drugima (npr. ’Butine su mi predebele’ ili ’Nikada neću imati tako gustu i bujnu kosu kao ti’), zatim kritikovanje tuđeg izgleda (’Je l’ imaš lepe vesti ili si se samo malo opustila?’) i kritkovanje tuđeg izgleda iza njegovih leđa (’Zaista je hrabrost obući tako usku haljinu na tu kilažu’). U svakom slučaju posledica je stid i negativan odnos prema telu, kao i pretpostavka da o ljudima treba suditi isključivo na osnovu fizičkog izgleda.
Na ideju da napišem ovaj tekst podstakli su me hejterski komentari kojima je Lady Gaga bila obasuta nakon nastupa na Super Bowlu. Pitam se kako je moguće da se neko pored svih akrobacija i toliko zahtevnog nastupa fokusira isključivo na to koliki je njen stomak. Aman ljudi! Zašto prvo niste pomislili na to koliko joj je vremena trebalo da uvežba koreografiju, kako uspeva da đuska i peva u isto vreme (svaka čast za kondiciju) i kako se odvažila na famozni skok? Zaboravljate da je Gaga, ma koliko talentovana bila, deo industrije koja melje i ne štedi nikoga, gde ste dobri samo dok donosite novac i gde veliki broj ljudi čeka da zauzme vaše mesto. I sve te žene su toga svesne jer znaju da im glas i harizma nisu dovoljni, već moraju i da izgledaju „savršeno“. Tako da ne verujem da je Gagi svejedno kada u bodiju ili praktično gaćicama treba da izađe pred reflektore.
Zaboravljamo činjenicu da su zvezde na kraju dana ipak obične žene kao i mi, ranjive i osećajne, i da im nije nimalo lako da žive od posla u kom je njihov izgled konstantno pod lupom. Angelina Jolie i Emma Stone su premršave, Serena Williams izgleda kao muškarac, Kate Winslet i Jennifer Lawrence su debele (?!), Penelope Cruz i Cate Blanchett imaju ružne uši… treba li još da nabrajam? Ni na domaćoj sceni nije bolja situacija. Videla sam deo Severininog dokumentarca u kom se ona nervira jer ju je neko od novinara slikao u toku probe i brine da joj noge neće delovati laskavo na fotografiji, a toliko se trudi i trenira. I pomislim kako je moguće da brine o tome kad izgleda ko bog! Takođe sam bila zatečena zahtevom jedne pevačice (koja zaista divno izgleda i uživo) da joj se fotografije u novinama retuširaju do te mere da nema nijednu boru oko očiju i izgleda potpuno veštački. Eto vam dokaz da niko nije imun.
Šta je bodyshaming? Budući da je reč o anglicizmu, Oksfordski rečnik ga definiše kao ponižavanje neke osobe podrugljivim komentarima ili kritikama na račun njenog izgleda!
Glavni krivac za bodyshaming jesu mediji. Kažem vam to kao devojčica koja je odrastala u vreme vladavine supermodela i koja je obožavala modne časopise. Nakon što sam shvatila da nikada neću imati duge noge i uske kukove kao Naomi, više ništa nije bilo isto. Ubedili su me da nikada neću biti dovoljno dobra. Zato vam ne pišem kako da izgubite pet kilograma za nedelju dana, kako da izgledate vitkije i prikrijete nedostatke. Pišem vam kako da budete zdrave i negovane i pritom izgledate najbolje moguće. Krajnje je vreme da marketinške agencije prestanu da se obraćaju ženama kao da su felerične (nasuprot muškarcima kojima se podilazi i koji se veličaju). Ili nam trepavice nisu dovoljno duge, ili bi kosa trebalo da nam bude i do šest puta jača, moramo da jedemo light proizvode da bismo stale u bele slim fit farmerke (kad smo kod toga, nikada ne skačemo po ulici ni tokom ovih, a kamoli „onih“ dana i tada su one poslednje što bismo obukle). Poenta priče je da nam mediji prodaju iluziju savršenstva, sve što nismo, nemamo i što nikada nećemo biti.
Poenta priče je da nam mediji prodaju iluziju savršenstva, sve što nismo, nemamo i što nikada nećemo biti.
Društvene mreže su samo dolile ulje na vatru. Situacija sa Instagramom kao da se otrgla kontroli. Neverovatno je koliko devojaka obrađuje slike u Photoshopu i jedino me brine što će silne devojčice poverovati da su one istinite i realne. Dešavalo mi se da ne prepoznam poznanike sa Instagrama na ulici, ili da se duboko razočaram kada shvatim da fatalne zavodnice sa društvenih mreža i nisu toliko upečatljive uživo. Takođe, apelujem da se ukine blur efekat koji se masovno koristi na selfijima jer ličite na figure iz muzeja Madame Tussauds, a meni to prouzrokuje košmare. I, drage dame, ne dajte da vas prevari #nomakeup, uvek detektujem šminku ili filter. Umesto toga pogledajte profil devojke koja je pobedila anoreksiju i promoviše pozitivan stav o telu ili fitnes blogerke koja nakon porođaja deli slike sa viškom kože na stomaku, jer tako izgledaju realne žene.
Letos sam i sama bila podvrgnuta bodyshamingu kada mi je drug rekao – jao imaš celulit! U prvi mah sam bila zaprepašćena drskošću da neko komentariše nečiji izgled, a ne polazi od sopstvenog i spremala se da kažem nešto u svoju odbranu, ali sam odustala. Rekla sam, da, imam ga kao i sve manekenke na Fashion Weeku. Imam ga od petog razreda osnovne škole, dosta mi je da leti nosim farmerke, i bacam pare na tretmane koji su strahovito bolni, skupi i uzaludni. Tada sam redovno trenirala i imala 56 kilograma. Lagala bih vas kad bih rekla da mi komentar nije zasmetao, ali maliciozne namere više govore o onome od koga dolaze, nego o onom kome su namenjene.
Krajnje je vreme da marketinške agencije prestanu da se obraćaju ženama kao da su felerične (nasuprot muškarcima kojima se podilazi i koji se veličaju)
Svega mesec dana nakon toga sam se razbolela i trebalo mi je više od pola godine da se oporavim. Tek kada vam je zdravlje ugroženo počnete da cenite svoje telo, a nemojte čekati da vam se to desi. Neka vaš dobar izgled bude posledica zdravog načina života. Jedini bodyshaming koji je opravdan je ukoliko preskačete redovan ginekološki pregled, ili idete na manikir ali ne i zubaru. Onda se stidite! Sve druge mane preokrenite u sopstvenu korist, ipak ste vi mnogo više od fotografije na Instagramu.