Kažu svetski stručnjaci da nam je on potreban za zdrav život – ali oni ne žive Srbiji!
U poslednje vreme, istražujući po world wide webu, najčešće nailazim na tekstove motivacionog zen sadržaja – sve u cilju smanjivanja nivoa svakodnevnog stresa… Izaberite svoju mantru, razmišljajte pozitivno, nosite se sa stresom sa osmehom na licu, prevaziđite prepreke s lakoćom pomoću autosugestivnih rečenica i tako unedogled.
Dovoljno je samo da u Google pretraživaču ukucate pojam „stres“, i u prvih nekoliko strana će vam izaći tekstovi s naslovima Kako prevazići stres?, 10 strašnih posledica stresa, Simptomi i posledice, Savetovalište – centar za pomoć, Napetost, nervoza, stres… I svi naslovi impliciraju na hronično stanje u kojem se nalazi većina srpskog stanovništva. Stoga ne čudi da količina motivacionog sadržaja srazmerno raste iz dana u dan. Nije potrebno mnogo mozganja da bi se zaključilo da se naše društvo nalazi pod višedecenijskim mentalnim pritiskom (primarno zbog gole egzistencije) – te se hvata za slamku mantrajući „da će osvanuti novo jutro i sve će biti OK“…
Nego, povod mog pisanija je informacija koja je (slučajno ili namerno!) stigla do mene: psihološkinja Kelly McGonigal sa Univerziteta Stanford je na održanom Ted Talku izjavila da je „stres naš prijatelj!“, navodeći da je u osmogodišnjem istraživanju, u kojem je učestvovalo 29.000 Amerikanaca različite starosne dobi, obrazovanja i društveno-socijalnog statusa, zaključeno da stres puni naše baterije neophodnom pozitivnom energijom i da nam je stres neophodan za zdrav život. Ček’, ček‘… po mojoj matematici (a znam da sabiram i oduzimam, a i množenje mi ponekad ide od ruke) i logici ovaj rezultat istraživačkog rada možda pije vode u jednoj Americi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji… ali sasvim sigurno ne važi za zemlju u kojoj živimo! Moram da dodam i ovaj „zanimljiv“ podatak (takođe rezultat istraživanja sa Stanforda): rizik smrtnosti osoba koje žive život bez stresa je za 43 odsto veći u odnosu na one ljude koji su pod konstantnim stresom?! Šta mislite, da li su ovi podaci primenjivi i u našem slučaju? Cenim da je situacija obrnuta!
Dragi svetski stručnjaci, svi ste vi super i svaka čast na istraživanjima i rezultatima, ali svratite malo kod nas i upoznajte našu realnost koja je vama potpuno nepojmljiva i toliko daleka da se može meriti svetlosnim godinama
Iskreno, volela bih da imam probleme i stres jednog prosečnog stanovnika iz zemlje Evropske unije ili SAD. S virtuoznošću i bravurom bih ih rešavala, i to sa iskrenim osmehom na licu – a ne fake osmehom koji stavljam svako jutro na lice pre nego što izađem iz kuće.
Slažem se da određena količina stresa može pozitivno da se odrazi na naš organizam, da čak ojača imunosistem, daje nam neophodan udar pokretačke energije, ali preduslov za ovakvu reakciju jeste da faze stresa moraju da se smenjuju sa mirnim i opuštenim fazama. Ali gde u Srbiji da pronađemo one mirne i opuštajuće faze? U kom ćošku se kriju? Ako neko zna, nek mi se slobodno javi – a ja ću ga čak i nagraditi za učinjeno dobro delo!
Dragi svetski stručnjaci, svi ste vi super i svaka čast na istraživanjima i rezultatima, ali svratite malo kod nas i upoznajte našu realnost koja je vama potpuno nepojmljiva i toliko daleka da se može meriti svetlosnim godinama.
Mi živimo pod stresom 24/7, 365 dana u godini i pokušavamo da se održimo iznad površine vode ne bismo li udahnuli malo vazduha kako bismo nekako pregurali naredni dan.
Zaključak: mogu i dalje da dišem na slamku ili da dobijem zelenu kartu (to bih poredila sa osvojenom sedmicom na lotou) ili da izaberem mantru. Recimo… Svaki novi dan dočekujem radosno. Svaki dan je novi početak (ovo ironija i sarkazam govore iz mene).
I, koja je vaša mantra za opstanak?