07.11.2018.

Rastko Obradović: Svetska premijera potpuno nove muzike na srpskoj mini-turneji

Z. Antonijević
SuperDot, Marija Piroški

Uskoro kreće na srpsku mini-turneju sa svojim internacionalnim kvartetom koji je osnovao u Norveškoj, gde je pre nekoliko godina otišao zahvaljujući svom talentu i radoznalosti, a uz podršku Multikultivatora. Mladi umetnik otkrio nam je tajnu kako se stiže u srce džeza, ali i do vrha ovog žanra

saksofonista Rastko Obradović

Foto SuperDot

Rastko Obradović ima samo 23 godine, a već je muzičar svetske klase. Iako tek svršeni student džez odseka Kraljevske muzičke akademije u Oslu, Rastko je jedan od najperspektivnijih saksofonista na srpskoj džez sceni. Njegovo sviranje odlikuje autentičan i upečatljiv ton koji mu je otvorio mogućnost da sarađuje sa iskusnim muzičarima iz zemlje i inostranstva. Osim što je vrhunski saksofonista, Rastko je i izuzetan improvizator i autor koji je ove jeseni objavio EP pod nazivom Wabi Sabi za AMP Music and Records iz Norveške, a ovog novembra na mini-turneji The Northern Experience u Srbiji (Kragujevac, Beograd i Novi Sad) čućemo program koji će se naći na prvom studijskom albumu Rastko Obradović Quarteta, koji je osnovao 2017. tokom studija u Norveškoj, a snimanje je zakazano od 18 do 20. novembra u studiju Future Nature Sound u Pančevu.
O svemu pomenutom razgovarali smo s Rastkom.

Prema dostupnim podacima, vaša muzička karijera odvijala se munjevito brzo – sa 13 ste prvi put zasvirali saksofon, potom završili sve obrazovne stepene uključujući i studije u inostranstvu, a sa 23 godine muzičar ste svetskog ranga, slovite za jednog od najboljih saksofonista mlađe generacije na srpskoj i evropskoj džez sceni, a radite i kao profesor saksofona na Džez odseku SMŠ Stanković.
Recite nam kako vas je i zašto odabrao baš ovaj instrument ili pak vi njega?
Pre saksofona išao sam u osnovnu muzičku školu za klavir, koju nisam završio zato što mi se nije svideo taj rigidni sistem učenja muzike. Kada sam čuo da postoji big bend u Muzičkoj školi Stanković, otišao sam na probu i tada sam, između ostalog, čuo i zvuk saksofona, u koji sam se odmah zaljubio.

Ko vam je u početku bio uzor?
Od uzora koji su bili u neposrednom okruženju pre svega bih izdvojio tadašnjeg profesora Nenada Petrovića, a zatim starijeg kolegu iz škole Dušana Vukmirovića, čiji su me virtuoznost, posvećenost i odnos prema muzici veoma inspirisali tokom školovanja. Od muzičara koje sam slušao na pločama najznačajniji su bili Kenny Garrett i Sonny Rollins.

U Norveškoj ima dosta mesta za koncerte i svirke – klubovi, biblioteke, škole ili neka potpuno netipična mesta za sviranje. Muzičarima su dostupne razne stipendije i grantovi za snimanje, turneje, kupovinu instrumenata i sl., a naplata autorskih prava je dobro organizovana, sve to stimuliše autorski rad i razvoj mladih muzičara

Za samo dve godine završili ste Srednju muzičku školu Stanković, a profesor Nenad Petrović, naš cenjeni saksofonista, tvrdio je da ste talenat kakav se retko sreće i rađa. Negde sam pročitala da ste u početku pune četiri godine svirali na pokvarenom instrumentu koji ste stalno popravljali. Kada sa ove distance pogledate – da li ste svesni svog uspeha i šta mislite da u vašem slučaju stoji iza njega?
Zapravo, školu sam završio za tri godine. Iskreno, uspeh za mene znači ostati radoznao i nijednog trenutka ne izgubiti želju za napredovanjem i usavršavanjem. Što više učim, shvatam koliko toga ne znam i to mi je podstrek da još više vežbam i učim nove stvari. Mislim da sam stigao dovde gde sam sada zahvaljujući neizmernoj radoznalosti u muzici i iskrenosti prema sebi, o tome šta znam a šta ne znam.

Multikultivator – servis za razvoj kulture i umetnosti 2015. godine organizovao je u Narodnom pozorištu donatorski koncert kvarteta Dhafera Youssefa i prikupio više od 10.000 evra za vašu stipendiju na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Oslu, a ista organizacija sada predstavlja vaš internacionalni projekat. U potpunosti ste opravdali njihovo poverenje – šta bi mladi talenti kod nas radili bez ovakve podrške? Kako vi kao profesor prepoznajete i podržavate talente?
Bez podrške, poput ove koju sam ja dobio od Multikultivatora, mislim da bi za većinu mladih studenata bilo veoma teško, ako ne i nemoguće, da studiraju u inostranstvu, pogotovo ako ne dolaze iz dobrostojećih porodica. Kao profesor, trudim se da svojim učenicima prenesem iskustva koja sam sticao svih ovih godina. Cilj mi je da kod svakog on njih prepoznam karakter i postojeća interesovanja i iz te tačke zajedno krenemo u istraživanje sveta muzike. Svoje učenike podstičem da uče od što više različitih ljudi i pomažem im da kritički razmišljaju i na taj način razviju svoj stav i izgrade svoj put u muzici.

saksofonista Rastko Obradović

Foto Marija Piroški

Podelite sa nama neki utisak sa studija u Norveškoj. Osim što ste se usavršavali kao saksofonista i muzičar, šta ste još naučili u toj skandinavskoj zemlji?
U Norveškoj sam upoznao jednu novu i drugačiju kulturu, ne samo muziku. Jedna od najvažnijih stvari koju sam tamo naučio jeste koliko je važno provoditi vreme u prirodi, koliko to opušta i u kojoj meri pozitivno utiče na sve aspekte života.

Da li ste tokom studija imali prilike da upoznate norveški folk i ako jeste, da li i u kojoj meri njihova tradicionalna muzika utiče na njihovu džez scenu?
Tokom studija u Oslu pohađao sam i predmet norveške folk muzike. Primetio sam da je jezik njihove tradicionalne muzike veoma prisutan kod džez muzičara kako u improvizacijama tako i u kompozicijama.

Najveći izazovi za mlade ljude koji žele da se bave džez muzikom u Srbiji je nedovoljan broj prostora za svirke, bilo da je reč o koncertnim salama ili klubovima, i nedovoljna podrška institucija, ali i medija
saksofonista Rastko Obradović

Foto Marija Piroški

Šta su najveći izazovi za mlade ljude koji žele profesionalno da se bave muzikom danas u Srbiji? Kako su te stvari uređene/rešene u Norveškoj?
Po mom mišljenu, najveći izazovi za mlade ljude koji žele da se bave džez muzikom u Srbiji je nedovoljan broj prostora za svirke, bilo da je reč o koncertnim salama ili klubovima, i nedovoljna podrška od institucija. U tradicionalnim medijima, pre svega mislim na radio i televiziju, gotovo da nema nimalo prostora za džez. S druge strane, u Norveškoj ima dosta mesta na kojima se organizuju koncerti i svirke, bilo da je reč o klubovima, bibliotekama, školama ili nekim potpuno netipičnim mestima za sviranje. Muzičarima su dostupne razne stipendije i grantovi za snimanje, pokrivanje putnih troškova turneje, kupovinu instrumenata i slično. Naplata autorskih prava i distribucija novca od autorskih prava je veoma dobro organizovana, tako da muzičari u Norveškoj veliki deo svog prihoda ostvaruju upravo od autorskih prava za originalnu muziku i aranžmane, što, naravno, stimuliše autorski rad i razvoj mladih muzičara.

Pod čijim se uticajem razvijala vaša autorska umetnost? Kog instrumentalistu i kog džezera posebno cenite?
Na moj autorski rad su u velikoj meri uticali Tigran Hamasyan, Ben Wendel, Bojan Z, Misha Alperin, Jan Garbarek, Arve Henriksen… Sve ove muzičare veoma cenim i još uvek slušam, ali u poslednje vreme intenzivnije slušam Lennija Tristana.

Sarađivali ste sa Bojanom Z, kvartetom Miloša Branisavljevića, Aleksandrom Dendom, Vasilom Hadžimanovim, Schime Triom, Raymondom Storaunetom Lavikom, Markom Đorđevićem, Lukom Ignjatovićem… domaćim i svetskim jazz kremom. Čini se da su džezeri uvek otvoreni za saradnju i razmenu – deluju kao jedan veliki orkestar koji je uvek i na svakom mestu spreman da zasvira, improvizuje i iznenadi. Kako vi gledate na te saradnje, iznenađenja, šta vam one donose?
Svaka saradnja za mene je prilika da naučim nešto novo i unapredim sebe. Svi muzičari koje ste pomenuli su profesionalci na jako visokom nivou i svako od njih ima nešto posebno da ponudi.

Uskoro na mini-turneju po Srbiji, specijalni gost na koncertima biće Arkady Shilkloper, jedan od najboljih svetskih džez izvođača na francuskom i alpskom rogu. Kako ste baš njega odabrali za saradnju u ovom projektu?
Arkadyja Shilklopera sam slušao na pločama sastava Moscow Art Trio i drugim projektima na kojima je sarađivao sa pijanistom i kompozitorom Mishom Alperinom – jednim od mojih profesora na akademiji u Oslu. Njegov stil, instrumenti koje svira i senzibilitet je veoma specifičan i u mnogome će doprineti atmosferi koju želim da postignem ovim projektom.

Ko čini ostatak četvorke?
Ostatak benda čine muzičari sa kojima sam osnovao ovaj bend prošle godine u Norveškoj: kontrabasista Alexander Hoholm, bubnjar Raymond Lavik i pijanista Martin Jerde.

I šta će publika imati priliku da čuje?
Publika će imati priliku da čuje moje kompozicije koje su većinom bile komponovane baš za ovu priliku. Te kompozicije će se takodje naći na albumu koji ćemo snimiti po završetku turneje. Dakle – svetska premijera potpuno nove muzike.

Trudim se da svojim učenicima prenesem iskustva koja sam sticao svih ovih godina. Cilj mi je da kod svakog on njih prepoznam karakter i interesovanja i da iz te tačke zajedno krenemo u istraživanje sveta muzike

Hajde da pozovemo ljude na koncerte – u Beogradskoj filharmoniji svirate 17. novembra od 20 časova…
Turneja počinje 16. novembra koncertom u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu u organizaciji tamošnjeg Studentskog kulturnog centra. Nakon toga sledi koncert u Beogradskoj filharmoniji u subotu 17. novembra, i na ovom koncertu će nam se pridružiti Arkady Shilkloper, koji će biti gost i na albumu. Poslednji na ovoj turneji je koncert u Novom Sadu, u Kulturnom centru Lab 20. novembra u 20 sati.

I za kraj – šta je za vas smisao života?
Sve što radim i svi dragi ljudi kojima sam okružen daju smisao mom životu, tako da ne mogu dati jedan odgovor na to pitanje.

Hvala, Rastko.

saksofonista Rastko Obradović