Ovaj jubilej svakako jeste povod da se prisetimo najznačajnijih ostvarenja koja su doprinela tome da Jugoslavija makar u muzici bude, kao nikada pre i nikada posle toga, uz rame Zapadu
Četiri decenije mereno istorijskim koordinatama može, ali retko kada biva, biti dovoljan vremenski okvir da bi se o događajima ili ljudima iznosili dorečeni sudovi. Pogotovu ako govorimo o novom talasu, pokretu koji je u smiraj jedne istorijske utopije – Jugoslavije, makar i nakratko, više približio Beograd, Zagreb i Ljubljanu nego ideje bratstva i jedinstva, samoupravljanja i nesvrstanosti. Nije ni sa ove vremenske distance jednostavno sagledati objektivne okolnosti koje su isprepletane sa sentimentom za nekim boljim vremenima koja su nepovratno prošla. Da li su zaista bila bolja ili smo mi samo bili mladi? Pojma nemam, ne znam odgovor na ovo pitanje niti ću ikada moći objektivno da poređam fakte, ali znam da su se od početka stvari kretale u nekoj sopstvenoj orbiti, izolovane od opšte društvene klime.
Tek nešto više od mesec dana nakon Titove smrti, u junu 1980, u beogradskom SKC-u na binu su se popeli klinci tri beogradska benda i najavili ono što će protresti ne samo muzičku već i čitavu kulturnu scenu bivše države. Već ta činjenica govorila je o rasulu komunističke vlasti i dolazećim centrifugalnim silama koje su vukle na različite strane, a znamo kako se sve završilo samo deceniju kasnije. Te junske večeri Šarlo Akrobata, Idoli i Električni orgazam zakucali su publiku za zidove ispunjenog SKC-a. Svako na svoj način – Orgazam britanskim buntovnim pankom, Šarlo energijom i magičnom distorzijom, Idoli elviskostelovskim konceptom, provokativnim tekstovima i imidžom odumrle građanske klase. Svemu su prethodili elegični i, ispostaviće se, jezivo predskazujući plakati naziva Poslednja igra kojima je najavljivana svirka. Može biti da je to bio poslednji san velike države, koji je presudno uticao na formiranje čitave jedne generacije. Poslednje mladosti Jugoslavije, kako su je kasnije nazivali.
Tek nešto više od mesec dana nakon Titove smrti, u junu 1980, u beogradskom SKC-u na binu su se popeli klinci tri beogradska benda i najavili ono što će protresti ne samo muzičku već i čitavu kulturnu scenu SFRJ
Kao što rekosmo, četiri decenije nisu dovoljne za ozbiljno preispitivanje tako kompleksnog popkulturnog fenomena, ali svakako jesu povod da se prisetimo najznačajnijih ostvarenja koja su doprinela tome da Jugoslavija makar u muzici bude, kao nikada pre i nikada posle toga, uz rame Zapadu.
1. Idoli – Odbrana i poslednji dani
Ako oko nečega ne postoje sporenja ni publike ni kritike, to je da je ovaj album nešto najbolje što je ovdašnji rokenrol dao. Još se nije slegla prašina oko ploče Paket aranžman, a Vlada Divljan, Srđan Šaper i ekipa šokirali su naciju koketirajem s pravoslavnom mistikom, proskribovanom seksualnošću, ali i novim izrazom u ljubavnoj poeziji. Da ničega drugog nije bilo, a bilo je mnogo toga, dovoljne bi bile dve numere s tog albuma. Nebeska tema će obeležiti čitavu karijeri i kasniji prerani odlazak Divljana, a Rusija je svakako jedna od nekoliko najlepših snimljenih ljubavnih pesama. Mistično, senzualno, intrigantno i inteligentno…
Recenzija knjige Idoli i poslednji dan: Da li su i za šta krivi Idoli?
2. Paket aranžman – VIS Idoli, Šarlo Akrobata, Električni orgazam
I danas, četiri decenije kasnije, lebdi pitanje kako je, dođavola, ovakav album mogao da se pojavi u produkciji Jugotona, druge najveće kuće koja je u najboljem slučaju, osim narodnjaka, objavljivala Bregu i Čolu. Album je prodat u rekordnom roku, a ploča prenošena u vojničkim rančevima i studentskim torbama preplavila je Jugoslaviju. Biti drugačiji, biti bučan i melanholičan u isto vreme, poručivali su bendovi. Idoli su se poigravali sa socrealističkom ikonografijom u Maljčikima, Orgazam anksiozno vrištao u ikoničnoj numeri Kad krokodili dolaze, dok je Šarlo snimio svoje dve najpoznatije pesme Ona se budi i Niko kao ja… I čitavu stvar sa tim do juče anonimnim dečacima niko više nije mogao da zaustavi.
3. Azra – Azra
https://www.youtube.com/watch?v=azGKVCZYhGk
Od kada je u proleće 1980. zagrebački sastav objavio svoj debitantski album, stvari više nisu bile iste. Pojava Džonija Štulića od presudne je važnosti ne samo za muziku na ovim prostorima. Bio je prvi koji je u rok uveo ozbiljne sadržaje a da nikada nije odstupio od osnovnih postulata rokenrol benda. Album snažnog izraza, sirovog zvuka, tehnički neispeglan, što je čitavu stvar činilo dodatno uzbudljivom. Jedan od kamena-temeljaca novog talasa sa antologijskim pesmama kao što su Gracija, Krvava Meri, Iggy Pop, Teško vrijeme, Obrati pažnju na poslednju stvar… Autentična niska muzičkih dragulja.
4. Šarlo Akrobata – Bistriji ili tuplji čovek biva kad…
Album je dobio ime po jednom tekstu iz knjige Vase Pelagića Narodni učitelj. Svirački sigurno najjači sastav novog talasa sa Milanom Mladenovićem, Dušanom Kojićem Kojom i Ivicom Vdovićem ponudio je nešto što se ni pre ni posle toga nije čulo u domaćoj muzici. Miks panka, novog talasa, regea, džeza, daba i roka učinila je ovo delo potpuno vanvremenim. Kako se dogodio takav kurcšlus? Milan je naginjao melodijskom popu i poeziji, Koja je nosio bunt panka i uličnih grafita, a Vd je čitavom izrazu davao džez širinu. Upravo ove razlike učiniće da se bend vrlo brzo i raspadne. Koja će krenuti s Disciplinom kičme, a Milan i Vd će osnovati Katarinu II.
KOJA: Muzika je stvarno velika stvar, a ljubav je ozbiljna reč
5. Haustor – Haustor
Nakon velikog uspeha singla Moja prva ljubav, autorski tandem Srđan Saher – Darko Rundek već na svom debiju snimio je remek-delo. I nimalo nije preterivanje reći da je u muzičkom izrazu Haustor najoriginalniji sastav koji je iznedrio novi talas. Album je s jedne strane odisao vedrinom u numerama kao što su Radio ili Tko je to i mračnim komadima poput Lica, Crnog žbira ili autentične zagorske Bohemian Rhapsody u sagi pod nazivom Duhovi. Ujedno, Haustor je bend koji se na najbolji mogući način kroz karijeru kretao kroz različite žanrove, a da pri tome decenijama nakon raspada nije jeftino rasprodao sopstveni status, što su učinili mnogi važni bendovi ovog pravca.
6. Film – Novo! Novo! Novo! Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi
Sa zavidnim koncertnim iskustvom Jura Stublić i ekipa ušli su u ljubljanski studio Tivoli i ponudili 35 minuta energije, pevljivih melodija, pamtljivih rifova, uz tematski pažljivo složene tekstove. Nema baš mnogo onih kojima muzika i nije neka preokupacija a koji nikada nisu čuli pesme kao što su Zamisli život u ritmu muzike za ples, Moderna djevojka, Neprilagođen ili Odvedi me iz ovog grada…
7. Električni orgazam – Lišće prekriva Lisabon
Zamišljen kao grupa za jedno veče koja je nastala u kafani Mornar nakon jednog koncerta skopskog sastava Leb i sol kada je jedan od osnivača Ljubomir Jovanović Jovec i napisao prvu pesmu grupe Konobar nas mrzi jer su predugo čekali na narudžbinu, Orgazam je preko meteorskog uspona ploče Paket aranžman i sjajnog debitantskog ostvarenja stigao do antologijskog albuma Lišće prekriva Lisabon. O kakvoj muzičkoj i društvenoj subverziji je reč, govori činjenica da su nakon poziva da nastupaju na omladinskim radnim akcijama i šoka koji su izazvali među nepripremljenom socijalističkom omladinom bili gađani kamenjem i zemljom. Završilo se tučom u Nišu i hapšenjem frontmena Srđana Gojkovića Gileta.
8. Prljavo kazalište – Crno-bijeli svijet
Već godinama Jasenka Houru prepoznajemo kao kompozitora melanholičnih balada koje su vremenom postale sasvim prikladne čak i za svadbe i kafane. Ali razvoj ovog benda vodio je preko klasičnih pank korena, što je i te kako uočljivo na njihovom debitantskom albumu. Istinsko prepoznavanje i priznanje doći se s drugim albumom Crno-bijeli svijet, koji je ponudio izmenjen zvuk mnogo više okrenut ka popu i ska muzici. Numere kao što su Mi plešemo, Crno-bijeli svijet, Neki moji prijatelji ili obrada planetarnog hita Save the Last Dance for Me definitivno su preživele sud vremena i postale evergrin.
9. Pekinška patka – Plitka poezija
Ako je se za bilo koji bend može reći da je bio oslonjen na tradiciju klasičnog panka, onda je to svakako ovaj novosadski sastav. Album Plitka poezija svojim provokativnim tekstovima, distorziranim zvukom i ponajviše izgledom članova grupe prodrmali su jugoslovenski establišment. Jedan od koncerata pre nego što će debitantski album i ugledati svetlo dana bio je prekinut jer je frontmen Nebojša Čonkić Čonta pred borcima NOB-a i viđenim partijskim drugovima duvao u prezervative i bacao ih u publiku. Bio je to uvod u zabrane već ugovorenih nastupa, a mnoge radio i TV stanice uvele su zabranu emitovanja njihovih pesama. Panonski Sex Pistols su se na narednom, ujedno i poslednjem albumu Strah od monotonije okrenuli novom talasu znatno smirivši i zvuk i oštrinu stihova.
10. Buldožer – Pljuni istini u oči
Iako striktno gledano nikako ne pripadaju novom talasu, pojava ovog albuma značila je prekretnicu u tadašnjem roku i najavila dolazeću „revoluciju“. Pun humora, ironijskog odmaka, pa i cinizma, Pljuni istini u oči jasno je stavio do znanja da ovdašnji rok može mnogo više i mnogo bolje. Iako je čitav prvi tiraž rasprodat, album ovog ljubljanskog benda nikada nije doštampavan jer se smatralo da pogubno utiče na socijalističku mladež.