Pre deset godina sa grupom entuzijasta pokrenula je Festival nauke, danas je direktorka ove manifestacije koja se u Beogradu održava 11. put, a koja svim ljudima radoznalog duha i vedre mašte daje priliku da zavire u makro i mikro svet, u nauku i sam život
Sva mala i velika deca koja su ikada imala bilo kakvo pitanje o vidljivom i nevidljivom svetu oko sebe zanimljive odgovore mogla su da dobiju na – Festivalu nauke. Prvi je održan početkom decembra 2007. u zgradi Geozavoda, a kako je program bivao sve bogatiji, interesovanje je bivalo sve veće, pa se selio najpre u bivši Kluz i sale u centru grada, potom i na Beogradski sajam. Tamo će i ove godine, 11. put, od 14. do 17. decembra, svi koji žele da zavire u suštinu svega uživati u naučnim atrakcijama kao što su sladoled napravljen od azota i akrobacije pariskog cirkusa koji prkosi Zemljinoj teži…
O fenomenu Festivala nauke razgovarali smo sa Anom Petrović, njegovom direktorkom i ženom koja ga je osnovala.
Festival nauke ušao je drugu deceniju. Možete li nam reći, prema vašoj statistici, koliko je posetilaca za deset godina prošlo sa vama kroz čudesni svet nauke i kako se Festival razvijao?
Festival nauke pokrenuli smo 2007. godine, dve godine nakon Noći muzeja, naslanjajući se na tu energiju i entuzijazam i osnovnu ideju o promociji opštih društvenih vrednosti. U to vreme to je bio pionirski poduhvat i taj vid promocije nauke bio je novost ne samo kod nas nego i šire. Sada smo već par godina po broju posetilaca i učesnika među pet najvećih festivala u celoj Evropi. Ovo je dokaz da ljudi imaju potrebu da im se nauka približi na jedan svež način. Posebno nam je drago i što je po uzoru na njega nastalo više od 30 festivala nauke širom Srbije.
Obe manifestacije prošle su praktično isti put, od prilično avangardnih dešavanja do mejnstrima. Smatram da je to prirodno, nama se to veoma dopada i najveći kompliment koji dobijamo je da uspevamo da privučemo „normalan i fin svet, kakav se danas retko viđa na ulicama i dešavanjima“.
Centralna tema ovogodišnjeg festivala jeste pokret, pa je tako i jedna od najvažnijih novina upravo naučni poligon koji nosi to ime Nauka u pokretu. U nauci, kao i u prirodi, sve se kreće, menja se i napreduje
Šta je misija ove manifestacije? Imate li neku povratnu informaciju da li je i šta je kod nas promenio Festival nauke? Uz svest da se u teška i krizna vremena za nauku izdvaja malo sredstava, koju magiju koristite pa Festival zaista izgleda kao da idemo u korak sa svetom?
Kada smo počinjali, shvatili smo da rezultati promocije nauke i obrazovanja nisu lako merljivi. Pa čak i kada od kolega dobijemo informaciju da se iz godine u godinu povećava interesovanje za osnovne studije iz prirodnih nauka, teško je zasluge za to pripisati Festivalu nauke. Ali vodi nas neko unutrašnje osećanje da je prisutnost svih tih pametnih ljudi u javnom prostoru veoma značajno za celokupno društvo i da bi nam bilo bolje kada bi se oni više pitali u svim sferama društva.
Mnogo toga je još potrebno, pre svega kontinuirana briga države prema nauci i obrazovanju. Sama medijska kampanja, veliki broj posetilaca i interesovanje za Festival nauke može da posluži samo kao svojevrsna odskočna daska za dalji rad tokom godine svim institucijama koje se bave naukom i obrazovanjem.
Moj utisak je da nama ideje nikada nisu nedostajale, problem zna da nastane kada je potreban kontinuitet, a kada se entuzijazam potroši. Veoma je teško razmišljati na duže staze u našoj zemlji.
Klinci su na Festivalu potpuno fascinirani, ne znaju gde će pre, sve im je fenomenalno i privlačno – od arheoloških iskopina, preko hemijskih eksplozija, do lasera i robota. Koji je fenomen kod vas probudio radoznalost? Šta vas fascinira i danas?
To i jeste bila ideja, pokazati kako je nauka svuda oko nas i koliko je prisutna u svim sferama naših života. A klinci su stvarno sjajni, najveće pohvale koje imamo od gostiju iz inostranstva kada dođu na naš festival jeste da su deca stvarno zainteresovana, komunikativna i željna novih znanja. Kažu da je to potpuno drugačije na drugim festivalima, naročito u odnosu na zapadnu i severnu Evropu, gde moraju obično da zovu decu da priđu postavkama.
To je ujedno i „fenomen“ koji me svih ovih godina najviše fascinira, ta nezajažljiva dečja radoznalost! Ona nam i daje snagu da idemo dalje…
Ovogodišnji slogan Jedan na jedan je u stvari i moto Festivala jer on najbolje opisuje našu stalnu težnju i želju da nauku predstavimo direktno
Veći deo programa na Festivalu namenjen je deci školskog uzrasta, ali ni mnogo odraslih i roditelja mnogo toga nije imalo priliku da vidi, posebno otkrića koja iz dana u dan donosi galopirajući razvoj i napredak tehnologije.
Festival je prošao dosta faza u ovih deset godina, ali uvek smo se trudili da ne ograničavamo ciljnu grupu. Tako smo imali debate i okrugle stolove za starije, na veoma ozbiljne teme kao što su „Da li se u genima krije nacionalnost?“, „Nauka vs. religija“, o GMO i mnogim drugima. Pravili smo večernje programe sa Rambom Amadeusom i Društvom za neuronauke. To je postalo malo komplikovanije otkako smo prešli na Beogradski sajam, ali ne odustajemo i najtačniji odgovor bi bio da profil naših posetilaca nije ograničen godinama – njih vežu mašta, neprekidna želja za novim saznanjima i nestrpljivost u prikupljanju informacija o pulsu planete na kojoj živimo, a i šire.
Na šta ste posebno ponosni?
Trenutno, to je pokretanje našeg centra za interaktivne naučne radionice Fenomen. Radionice su za decu uzrasta između sedam i 15 godina i bavimo se prirodnim fenomenima kao što su elektricitet, voda, vazduh itd., koje obrađujemo iz više naučnih uglova. Predavači su naši dugogodišnji saradnici sa Festivala nauke, a u „stvarnom životu“ oni su istraživači na naučnim institutima i fakultetima.
Trudimo se da kod dece razvijamo prirodnu radoznalost, kreativnost, samostalno i kritičko mišljenje, kao i pozitivan odnos prema učenju, nauci i svetu koji nas okružuje i vrlo je zabavno. Sa druge strane, to su i kancelarije u kojima pripremamo organizaciju događaja, a deca unose neku novu i lepu energiju.
Na Festivalu, osim zvaničnih naučnih institucija, organizacija i visokoškolskih ustanova, učestvuju i đaci iz osnovnih škola, a njihov pristup nauci i način na koji oni prezentuju svoje eksperimente iz mnogih disciplina zaista oduševljava. Recite nam nešto o uključivanju najmlađih naučnika/radoznalaca u Festival.
Nismo mi tu ništa izmislili, jednostavno smo pratili koliko uspeha kod kolega u drugim zemljama ima peer to peer, tj. vršnjačko obrazovanje. Sama ideja da deca koja su zainteresovana za neku temu taj svoj entuzijazam i stečeno znanje prenesu na svoje vršnjake jeste veoma efikasna. Deca su, jednostavno, veoma slobodna u razgovoru sa svojim vršnjacima.
Posetioce Festivala nauke vežu neprekidna želja za novim saznanjima i nestrpljivost u prikupljanju informacija o pulsu planete
Šta su novine 11. Festivala nauke koji se održava od 14. do 17. decembra u četiri hale Beogradskog sajma? Šta znači ovogodišnji slogan Jedan na jedan?
Centralna tema ovogodišnjeg festivala jeste pokret, pa je tako i jedna od najvažnijih novina upravo naučni poligon koji nosi to ime Nauka u pokretu. U nauci, kao i u prirodi, sve se kreće, menja se i napreduje. Svemir se kreće, Zemlja se kreće, kontinenti se kreću i od nastanka naše planete do danas prešli su veliki put. Zvuk se kreće u talasima, a svetlost se kreće pravolinijski. Kreću se roboti konstruisani na osnovu pokreta čoveka, ali i drugih životinja. Živa bića rastu od embriona do odrasle jedinke i menjaju se. To je bila inspiracija za svojevrsnu zona posvećenu svemu što se kreće, kako oko nas tako i u nama.
Sam ovogodišnji slogan Jedan na jedan je u stvari i moto Festivala jer on najbolje opisuje našu stalnu težnju i želju da nauku predstavimo direktno. Kroz predavanja, postavke, izložbe, eksperimente, radionice, predstave i slično, dovodimo naše posetioce i naše demonstratore, istraživače i naučnike u direktnu komunikaciju.