Čovek koji je pomirio medicinu i muziku. Doktor, koji danju među hladnim zidovima realnosti spasava živote, noću na sceni svojim saksofonom leči ljudsku dušu. Jamal Al Kiswani, odgovorni naučnik i nežni umetnik
Spisak muzičara i bendova sa kojima je dr Jamal Al Kiswani sarađivao zaista je impresivan. Ako ste stasavali i svoj muzički ukus gradili uz Radio B92, Belgradeyard Sound System… išli na beogradske koncerte Massive Attacka, Aira, Jamiraquaija, pre kojih je svirao sa bendom Svi na pod… ili ste ga slušali i gledali sa Vrooomom u predstavi Dogvil, onda znate o kakvom je muzičaru reč. Muzičaru koji je u isto vreme dr spec. interne medicine sa punim radnim vremenom u jednom kliničkom centru, lekaru koji smatra i da su i u muzici i u medicini važne kreacija i improvizacija.
Ajmo da pričamo. Šta si sve radio od kada si počeo da sviraš?
Prvi bend je bio ’91. godine, gimnazijski dani i tu sam svirao gitaru, što je inače i moj prvi instrument. Odnosno ja sam završio muzičku školu, flautu, a onda sam počeo da sviram gitaru. To je bilo ono vreme Sonic Youtha, Peppersa, Pixiesa, Mudhoneyja i ostalih bendova, a između ostalog fanka, pošto smo mi u to vreme slušali jako mnogo fanka i džeza, tada je bio potreban saksofonista i onda su mene igrom slučaja nagovorili da ostavim gitaru sa strane i da kupim saksofon, što sam i uradio. To je bio neki vrlo jeftin saksofon i tako sam počeo da sviram saks.
Neretko se desi da sa predstave ili koncerta dođem pravo u bolnicu. Volim muziku ali volim i ljude i pomažem im
Prvi ozbiljan bend u kom si bio je Belgradeyard Sound System, reci nam o tome nešto.
Belgradeyard je nastao kao neki kolektiv, gde su bila dva DJ i kontrabas, međutim, onda se javila potreba za saksofonom i mene su pozvali. To su ljudi koji su radili na B92, gde je ujedno išla i emisija Belgradeyard. Tada je krenula fenomenalna priča jer se to izdavalo za londonsku etiketu Cosmic Sounds i objavili smo singl koji su kasnije remiksovali ljudi iz Sofa Surfersa, tako da je tada pokrenuta cela priča jer smo krenuli da dobijamo pozive iz mnogo zemalja Evrope i svirali po ogromnim festivalima. To su bile dve tromesečne turneje po celoj Evropi za dve godine. Seli smo u kombi i išli po Francuskoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Norveškoj, Finskoj, Holandiji, Danskoj i gotovo svim zemljama regiona bivše SFRJ. Delili smo binu sa Kim Gordon, Archie Shepp, Four Tet, Steve Reid… Praktično najveći festivali sa velikim svetskim imenima džez i improv scene.
I to je trajalo?
To je trajalo do 2008. godine, kada sam dobio poziv od mog prijatelja Petra Rudića da uradimo neki projekat u kom je pevala Zoja Borovčanin iz Lira Vege. On je bio u fazonu ajd dođi da baciš neki saksofon, te se to ispostavilo kao super i tako je u stvari nastao bend Svi na pod.
Foto: Bojana Janjić
Hajde malo sad o tome, razvojni put… Svi na pod, saradnja sa raznim ljudima, pričaj.
To je ono što sam ti rekao, ostvarenje dečačkog sna. To je bio pravi bend u pravom smislu reči. To su bile ogromne svirke, sa hiljadama ljudi i cela ta priča je krenula da se fantastično razvija. Mi smo uveliko svirali bez objavljenog albuma jer su ljudi gledajući snimke i spotove čuli za nas i zavoleli nas. To su bili veliki koncerti i svirali smo po svim zemljama regiona.
Stekli ste veliku popularnost.
Da. Zahvaljujući MTV-ju, zahvaljujući YouTubeu. Fenomenološki, to je jako čudno jer smo mi bend koji je postao popularan bez izdatog albuma. Nakon toga u bend dolazi Bojana Vunturišević, koja svojim glasom i scenskim nastupom izdvaja Svi na pod daleko od ostalih. Bend je objavio dva albuma, a ostalo je istorija.
Koštana je za razliku od Dogvila velika produkcija. Dogvil je nekako intimniji, a ovo je velika predstava
Gde ste sve svirali, sa kim u saradnji…
Ajde, Exit ako izuzmem, svirali smo kao predgrupa Massive Attacku, grupi Air, Jamiraquaiju, Cee Lo Greenu…
Hajde da ne izuzimamo Exit.
Svirali smo na Exitu više godina.
A sad nešto što mene zanima,a znam da i ti voliš taj deo. Saradnja sa Vladom Divljanom?
Saradnja sa Vladom Divljanom je bila potpuno spontana. On nas je čuo na nekoj svirci u Šapcu, koliko se ja sećam, i čoveka smo užasno podsetili na njegov prvi bend koji se zvao Zvuk ulice. On je došao sa pesmom Zvuk ulice, koja je i uvrštena u naš album. Pa šta da ti kažem, čovek je jedan od najboljih muzičara koje sam ja upoznao, predivan čovek. Bila mi je velika čast da ga upoznam i sarađujem sa njim. Mi smo snimili još jednu pesmu zajedno, koja još nije izašla. Trebalo bi, videćemo šta će biti sa tim. Tu su gostovali članovi benda Svi na pod, Miki Ristić iz Darkwooda. Ja bih voleo da ta pesma ugleda svetlost dana, stvarno.
Svi bismo to voleli. Koja je sledeća faza tvog muzičkog putešestvija?
Nekako, bar iz mog iskustva, kad god sam prekidao sa nekim bendom, ubrzo je usledio poziv od nekog drugog benda. Tada me je Marko Grubić iz Vroooma zvao da odsviram par pesama na njihovom koncertu, što sam ja i uradio, i tako je počela saradnja sa Vrooomom, sa kojim ja i dan-danas sviram. E sada tu dolazi cela priča sa predstavama. S obzirom na to da je Vrooom i počeo kao bend koji je uvek bio usko povezan sa pozorištem, krenula je saradnja sa Kokanom Mladenovićem i Dogvilom. Evo igra se već druga godina i 52. predstava.
Seli smo u kombi i išli po Francuskoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Norveškoj, Finskoj, Holandiji, Danskoj i gotovo svim zemljama regiona bivše SFRJ. Delili smo binu sa Kim Gordon, Archie Shepp, Four Tet, Steve Reid…
Kako si se snašao sada kao glumac. Ti si na bini dugo, al’ ovo je bila nova stvar koju je trebalo da radiš. Da glumiš.
Ovo je potpuno druga stvar. Kad je došlo do toga da se radi ta predstava i kad sam dobio poziv kao član Vroooma da učestvujem u tome, ja sam imao užasnu frku i plašio sam se jer praktično nikada to nisam radio, posebno kada sam shvatio da ja treba i da glumim. Odsekao sam se. Ali pošto je predstava iz delova, songovi su odvojeni od glumačkog dela. Ja sam, i pored toga što sam učesnik predstave, Dogvil doživeo i kao gledalac. Rasplakao sam se na premijeri.
Hoćeš da nam kažeš sada nešto o drugoj predstavi sa Kokanom, Koštani?
Koštana je za razliku od Dogvila velika produkcija. Dogvil je nekako intimniji, a ovo je velika predstava. Imali smo na početku malih problema sa glavnim glumcem, ali je sve na kraju dobro rešeno i prihvaćena je jako dobro kod publike. Paralelno sa Koštanom počeli smo da igramo i novi projekat koji se zove Nacija, koji je scensko-muzički performans uz video-rad. Uz Vrooom, glavnu i jedinu ulogu ima glumica Aleksandra Janković. Videćemo, premijera je bila u Beogradu u Bitefu 24. decembra.
Ti si dr spec. interne medicine, gastroenterolog, privodiš doktorat kraju. Radiš puno radno vreme u jednom kliničkom centru. Kako usklađuješ sve to sa probama, svirkama, putovanjima vezanim za muziku i pozorište? Prvenstveno, kako spajaš medicinu koja je egzaktna stvar sa svom tom kreativnošću i slobodom u muzici?
Teško je, ali se te dve stvari negde dopunjuju. Neretko se desi da sa predstave ili koncerta dođem pravo u bolnicu. Volim muziku i bavim se njom, ali volim i ljude i pomažem im. Da bi bio doktor, takođe moraš biti kreativan, moraš da znaš da improvizuješ, nije medicina 2 + 2 = 4. Tako da, u stvari, oba svoja posla volim zbog rada sa ljudima i kreativnosti.
Ti si poreklom Jordanac, ali si rođen, živiš, radiš i stvaraš u Beogradu. Opiši nam tvoja 42 sata u Beogradu.
Moja 42 sata u Beogradu su trenutno probe, klinički centar, nastupi, predstave, dežurstva, putovanja, turneje, kongresi, koncerti i tako u krug.
Voliš ljude i baviš se njima. Da li voliš životinje?
Naravno. Obožavam ih.
Da li imaš kućnog ljubimca?
Da, mešanca od šest godina. Zove se Ziggy.
Je l po Ziggyju Stardustu?
Da.
Hvala ti