Za Gangnam, imućni deo Seula, glavnog grada Južne Koreje, čuli ste pre svega zbog čuvene pesme Gangnam Style. A da li znate šta taj „style“ podrazumeva? Plastične operacije na gotovo dnevnom nivou.
Jedna od najvećih industrija – industrija kozmetike i estetike – tamo je prisutna svuda, na ulicama, na ljudskim licima. U Gangnamu, šetajući se, možete nabasati na Seulce sa zavojima oko glave, na nosu, grudima, dok biste na „salone“ za plastičnu hirurgiju mogli da naiđete na svakom drugom koraku. Kao na menjačnice i kockarnice kod nas.
Reklame i bilbordi velikog formata najčešće prikazuju slike žene s velikim očima i mladolikim licem i govore vam da i vi možete izgledati baš tako. Samo ako izaberete pravu kliniku.
Južna Koreja ima najveću stopu plastičnih operacija urađenih po glavi stanovnika na svetu
Južna Koreja ima najveću stopu plastičnih operacija urađenih po glavi stanovnika na svetu*. Jedno istraživanje na koje smo naišli kaže da je bar jedna od tri Južnokorejke, godišta od 19 do 29, otišla pod nož. U stvari, ovaj broj je vrlo verovatno još i veći, obzirom na to da se mnoge operacije rade ilegalno, a samim tim nisu ni registrovane. Ni muškarci ne prezaju od ovog trenda – najčešća operacija u njihovom slučaju jeste podizanje kapaka – kako bi izgledali „evropski“. Taj zahvat zove se blefaroplastika.
Ovaj fenomen postao je zanimljiv i strancima, te je izrodio novu vrstu turizma – kozmetički turizam. To su pre svega ljudi iz Japana i Kine, no, ima ih toliko puno da je jedno vreme u planu bila izgradnja klinike za kozmetičke intervencije na aerodromu Incheon u Seulu, kako turisti ne bi morali da tragaju po gradu.
Međutim, ovakve akcije ne prolaze baš toliko lako. Ipak postoje neki malo razumniji ljudi koji dižu glavu i govore glasno. Na plan za izgradnju aerodromske klinike žalili su se doktori, dok se mnoge feminističke organizacije bore protiv bilborda koji objektifikuju žene i predlažu im kako treba da izgledaju. Nedavno se desio protest Seulaca koji se voze metroom, s porukom da bi želeli uklanjanje reklama klinika za plastične operacije.
„Cenzurišite reklame koje agresivno promovišu operacije i pospešuju diskriminaciju žena!“
„Reklame koje seksualno objektifikuju i komercijalizuju izgled žene neprihvatljive su. Molimo vas da ne odobravate reklame koje odbacuju rodnu ravnopravnost.“
Rekli su besni Seulci.
Iako je ovaj zahtev usvojen, počeće da se primenjuje tek 2022. godine.
Problem je u tome što je ideal lepote industrijalizovan. Oblikovan je reklamama industrije plastične hirurgije, lepote i kozmetike, a promovisan kroz filmove, K-pop muziku, možda čak i nekim akcijama vlade, sa idejom da Koreju učine autentičnom i atraktivnijom za turizam.
Ovaj fenomen postao je zanimljiv i strancima, te je izrodio novu vrstu turizma – kozmetički turizam
Iako nemamo ništa protiv južnokorejske kozmetičke industrije, ona plastična, operativna, napravila je od Južnokorejaca klonove. Svi izgledaju isto: bela koža, velike okrugle oči i uska vilica. Oni koji nemaju novca da priušte operaciju dovijaju se šminkanjem i umetanjem sočiva, lepljenjem lica trakama kako bi ono delovalo uže, zatim korišćenjem protetike.
https://www.youtube.com/watch?v=LmkwaZzsk3U
Normalizacija i homogenizacija standarda lepote je problem celog sveta, a Južna Koreja je samo ekstremni slučaj ovog fenomena.
Kao što je već pomenuto, mediji imaju veliku ulogu u celoj priči, a pogotovo kada govorimo o oblikovanju mišljenja da je odlazak na plastičnu operaciju pre stvar lične higijene nego velike i ozbiljne odluke koja, potencijalno, ako se izvitoperi, može da ugrozi zdravlje. Kako fizičko, tako i psihičko.
Hajde da o tome razgovaramo. Hajde da slavimo različitost. Različitost ne isključuje kozmetiku, pa čak, u nekim slučajevima, i odlazak pod nož, ali podrazumeva ozbiljno razmišljanje o tom činu. Zašto biste izgledali kao Angelina Jolie ili David Beckam kada možete da izgledate drugačije – da izgledate kao VI.
Evo jedne ohrabrujuće statistike koja kaže – čak i ako 99 odsto društva misli da ste ružni, znači da će jedan odsto, tričavih 75.270.000 ljudi, misliti suprotno.
Dakle, pola stanovnika Rusije, skoro cela Turska, dve cele Ugande i ko zna koliko čitavih Srbija!
Mislite o tome.
* (ISAPS, 2014)