Filmski festival u Kanu po 71. put otvoren je juče, s Cate Blanchette na čelu žirija i zaista velikim brojem sjajnih i intrigantnih naslova koji se takmiče za Zlatnu palmu (Palme d’Or)
Naravno da imamo svog favorita, koga ovde nećemo otkrivati, ali ćemo se zato vratiti u prošlost – podsetiti se nekih filmskih dobitnika ove prestižne nagrade i malo obnoviti istoriju najpoznatijeg francuskog filmskog festivala i istoriju filma, uopšte.
La Dolce Vita (Sladak život); Federico Fellini, 1960.
Sladak život je ekspresionistička bajka koja prati Marčela Rubinija, novinara žute štampe, opsednutim filmskim zvezdama i njihovim životima.
Upravo je ovaj film inspirisao termin paparaco fotograf, a osim tog kurioziteta, film se poigrava sa svim čime može, a što odslikava naše društvo. Struktuiran je tako da na narativno zanimljiv način istražuje teme poput religije, ljubavi, politike, socijalnih odnosa…
Roma, Citta aperta (Rim, otvoren grad), Roberto Rossellini, 1945.
Kada čujete za italijanski neorealizam – znajte da je ova Roselinijeva drama upravo ono što taj termin podrazumeva.
Film je snimljen u dokumentarnom maniru, a predstavlja Rim nakon pada Musolinijevog fašističkog režima i kraja Drugog svetskog rata. Kako bi prikazao Rimljane pod nacističkom okupacijom, Roselini priča priču o članu Pokreta otpora koji beži od Gestapa, uz pomoć sveštenika (ovaj lik baziran je na realnom svešteniku don Pietru Mirosiniju, koga su, kada je otkriveno da je pomagao Pokretu otpora, odmah ubile vlasti).
U neorealističkom maniru, Roselini je glavne uloge poverio amaterima Aldu Fabriziju, Ani Manjani ili Marćelu Paljeriju, a neki od njih ušli su kasnije u filmsku istoriju.
Apocalypse Now (Apokalipsa sada), Francis Ford Coppola, 1979.
Ovaj film je definicija genijalnog ludila ili lude genijalnosti – srčani udari, samoubistva, jezive oluje, rat, droga i Marlon Brando samo su neke od ključnih reči koje bi se mogle vezati za Kopolin masterpis.
Scenario je baziran na noveli Džozefa Konrada – Heart of Darkness, ali je radnja, koja se u knjizi odigrava u Africi, premeštena u Vijetnam, u jeku rata. Baš tamo pratimo kapetana Vilarda koji juri niz reku Nuang sve do srca džungle, kako bi pronašao odbeglog pukovnika Kurca. Tokom ovog psihideličnog putovanja on prolazi kroz ratna bojišta, Playboy zečice i jednu stravičnu sektu.
Pulp Fiction (Pretparačke priče), Quentin Tarantino, 1994.
Plaćene ubice Džuls Vinfild i Vinsent Vega treba da povrate novac koji je ukraden njihovom poslodavcu Marselasu Volasu. Kao čovek od poverenja Vinset Vega ima dodatni zadatak da nekoliko dana kasnije, kada Marselas bude van grada, izvede u provod Miju Volas, Marselasovu suprugu. U priču se uključuje i Buč Kulidž, bokser na zalasku karijere, potplaćen od strane Marselasa da izgubi svoj sledeći meč.
Životi naizgled nepovezanih ljudi prepliću se tokom nelinearnog toka filma, rezultirajući zaista bizarnim situacijama.
All That Jazz (Sav taj džez), Bob Fosse, 1979.
Priča o nadarenom koreografu koga je sopstveni nagon, kako profesionalni tako i lični, doveo do uništenja. Čuveni brodvejski reditelj i koreograf Bob Fos zasnovao je film na ličnom iskustvu.
Džo Gideon je pozorišni reditelj i koreograf koji pokušava da uskladi rad na najnovijem brodvejskom mjuziklu i montiranje holivudskog filma koji je režirao. On je radoholičar koji ne vadi cigaretu iz usta i neprekidno spava sa svojim plesačicama. Bez dnevne doze Vivaldija, kapi za oči, alka selcera, deksedrina i seksa, ne bi imao dovoljno energije da vodi najveći šou od svih – svoj život. Devojka Kejti, bivša žena Odri i ćerka Mišel pokušavaju da ga vrate s ivice propasti, ali prekasno je za njegovo iscrpljeno telo i stresom oštećeno srce.
Les parapluies de Cherbourg (Šerbuški kišobrani), Jacques Demy, 1964.
Premijerno prikazan na Kanskom festivalu 1964, godine – film je momentalno trijumfovao i osvojio Zlatnu palmu. Ova odluka žirija je, doduše, izazvala kontroverze među delom kritike koja je film smatrala „previše komercijalnim“ i „nedovoljno umetničkim“ za dodeljivanje tako velikog priznanja.
Međ publikom je pak imao daleko bolji prijem. Katrin Denev je upravo zahvaljujući naslovu Les Parapluies de Cherbourg postala jedna od najvećih zvezda francuskog i evropskog filma, a numere koje se u filmu čuju i danas važe za velike hitove, a žive i kroz obrade raznih pop izvođača.
Kagemusha (Kagemuša), Akira Kurosawa, 1980.
Smeštena u 16. vek, kada su se moćni ljudi borili za kontrolu nad Japanom, ova priča istražuje prirodu političke moći i gubitak identiteta. Film prati Šingena Takedu, koji se drži podalje od bojnog polja zahvaljujući bratu Nobukadu, koji se zauzimao za njega i u ratu postavljao kao njegov dvojnik.
Beskompromisni Akira Kurosava naišao je na brojne poteškoće radeći da ovom, za vreme kada je nastao zahtevnom filmu. U nekom momentu mu je ponestalo finansija neophodnih za finiširanje projekta, te je režiser koji se pre angažmana u filmskoj industriji bavio slikarstvom, pretvorio Kagemušu u seriju slika pod istim nazivom. Prodajom ovih dela, između ostalih kolegama Džoržu Lukasu i Frensisu Fordu Kopoli, on je dobio finansijsku podršku koja mu je umnogome pomogla da realizuje film.
Viridiana, Luis Buñuel, 1961.
https://www.youtube.com/watch?v=x4hTSjfh7Y0&t=1s
Bunjuel je satiričar, fetišista i kralj crne komedije. Takav je i ovaj film.
Drama se vrti oko glavne junjakinje Viridijane, devojke koja želi da se zamonaši, ali neposredno pre uzimanja zaveta dobija poziv od dalekog rođaka kojeg je samo jednom u životu videla. Pod presijom odlazi do njegove farme, mesta na kom se on, nakon gomile bizarnih dešavanja, obesi. Tako farma ostaje Viridijani, koja odustaje od ideje da postane monahinja i ostaje tu s rođakom Horheom i njgegovom devojkom Lucijom, koji se, zajedno, brinu o siromašnim sugrađanima i edukuju ih.
The Third Man (Treći čovek), Carol Reed, 1949.
Smatra se jednim od najvažnijih filmova svih vremena (prvi je na listi Top 100 filmova Britanskog filmskog instituta), i ne samo to – Treći čovek najbolje je ostvarenje filmskog noir žanra.
U uvrnutoj priči smeštenoj u ratom oskrnavljenom Beču, pulp fiction pisac Holi Martins traži svog prijatelja koji ga je tu i pozvao, Harja Lajma. Nalazi ga mrtvog, dok ga nose tri muškarca od kojih dva uspevaju da identifikuju, ali niko ne zna ko je – treći čovek.