O vinu, trčanju, putovanjima i otkrivanju razgovaramo sa Viktorom, kome se ovaj redosled uživanja naizmenično smenjuje
Kada je ušao u naš studio, već nakon nekoliko sekundi bilo je jasno da je reč o čoveku koji je došao s puta pun utisaka, što nam je kasnije i potvrdio. Nakon što je skinuo slamnati šešir i zapalio cigaretu, počinjemo priču o medijima, najpre štampanim, u kojima je decenijama radio kao novinar, pa prelazimo na digitalne jer je i sam glavni i odgovorni urednik regionalnog vinskog portala Vino.rs. Uz kratak kurs o vinima, o kojima ne znamo dovoljno iako prema njima delimo sličnu strast, shvatili smo da, i pored toga što smo ga slušali satima, pravo znanje o vinu stiče kroz putovanja tokom života. Svoju ljubav prema vinu Viktor Čikeš probaće da približi svima koji zakorače na tlo Palića 23. septembra kao predsednik Udruženja Vinski maraton. Njegova ideja je da spoji tri vinske regije na ovom lokalitetu i organizuje tri savršena dana za one koji uživaju u prirodi, trčanju, džez muzici, kvalitetnoj priči – sve, naravno, povezano čašom dobrog vina.
Jedna od velikih mudrosti kada je vino u pitanju je ta da, gde god se nađete, tražite prvo da probate njihova lokalna vina s lokalnom hranom. Ako odete u Župu, nemojte da naručite brancina i čašu kalifornijskog kabernea, propustićete suštinu!
Vino i trčanje nije nešto što ljudi nužno povezuju. Odakle ideja za ovu manifestaciju?
Ljubitelji prirode, pa i trčanja, na neki način su povezani s vinima jer je u suštini svaka vinska priča vezana za zemlju iz koje raste loza, za prirodu koja okružuje vinograde… Ima tu neka iskonska veza. Naravno, rezultat na tim trkama nije važan, već doživljaj koji imate dok trčite. Takve manifestacije postoje u svetu već dugo, a najveća je u Bordou, u Francuskoj, Marathon du Médoc, koji svake godine dovede na start oko 10.000 učesnika sa svih strana sveta. Osim što je dobar bizinis, jer čitav događaj okupi više od 100.000 ljudi koji tu spavaju, kupuju vina, odlaze u restorane, sam najveći efekat je u promociji tog kraja. Jer oni koji su bili tu i dobro se zabavili doći će ponovo, dovesti sledeći put i neke prijatelje, pričati o vinima i hrani koju su probali, šta se sve tu dešava… Naravno, da bi sve to imalo željeni efekat, potrebno je mnogo toga, od organizacije do kvaliteta smeštaja, vina, hrane, usluge, programa… Dovoljno je da vam kažem kako maraton u Bordou ima organizacioni tim od stotinak ljudi, da je u realizaciju uključeno 3.000 volonetra, da iza njih stoje sve lokalne vinarije, strukture vlasti, velike firme, banke… Sve ono na čemu mi još dosta moramo da radimo kako bi se svi u to uključili. Jer potencijalno ovo je velika stvar za Srbiju, posebno za taj deo oko Subotice.
Kakvu ste vi podršku dobili u tome?
Na lokalu smo odličnu saradnju ostvarili s Parkom Palić, gde su odmah prepoznali potencijal ovakvog događaja, u priču su ušle i lokalne vinarije Zvonko Bogdan, Tonković, Petra i Maurer, restorani i hoteli na Paliću, okolni salaši, pojedina sportska udruženja trkača… Ne mogu da kažem, uključeno je tu dosta ljudi, ali mislim da će mnogi tek prepoznati svoje mesto na ovoj manifestaciji u godinama koje dolaze.
Zašto ste izabrali Palić kao mesto održavanja Vinskog maratona?
Zato što ima najbolju infrastrukturu od svih potencijalnih mesta u Srbiji gde na relativno malom prostoru postoje značajne vinarije. Ima dovoljno ugostiteljskih objekata, pristojne puteve, mesta za parking, hotele… Treba primiti, smestiti i ugostiti tog vikenda negde između pet i deset hiljada ljudi, koliko računamo da će prve godine posetiti Vinski maraton. U ovom trenutku imamo više od 300 prijavljenih trkača za polumaratonsku trku i oko 500 njih za trku uživanja, a do početka je realno očekivati da se taj broj udvostruči. Treba zatim uzeti u obzir i da će mnogi doći u društvu onih koji ne trče, biće i onih znatiželjnih koji će želeti da provere šta se tu dešava.
Da biste prošli kroz ta velika vrata, morate prvo da otvorite mnoga mala, da sami tražite put ka velikim vinima, a ne da sednete u restoran i naručite od kelnera najskuplje vino i sada vi kao znate šta valja!
Šta će se tu u stvari sve dešavati?
Manifestacija praktično počinje u petak 22. septembra, kada očekujemo prve učesnike iz inostranstva. To veće napravićemo Welcome Party na Ženskom štrandu, gde će se uz vina služiti razne varijante domaće bačke štrudle. Sutradan, u subotu, program počinje već od 10 časova, start obe trke je u 10.30, a zatim kreće nešto što smo nazvali Maratonska vinska zabava: degustacije vina i hrane, zabavne trke u kotrljanju buradi, vinske ture po okolnim vinarijama, vinske radionice, predstavljanje lokalnih vinarija, koncerti, proglasićemo pobednike trka, izabraćemo najbolje kostimirane trkače, jer jedna od specifičnosti čitavog događaja je i ta da ćemo ohrabriti što više trkača da na start izađu u zabavnim kostimima, a najmaštovitiji će dobiti kao nagradu vredna vina, biće tu i svojevrsni vinski brod koji će čitavog dana da plovi jezerom i na kojem će moći da se degustiraju vina uz zvuke tamburaša, ali besplatni koncerti grupa Del Arno Band, Fish in Oil, The Beatles cover band The Bestbeet i bend Muzičke škole Subotica Iz principa.
Sve u svemu, toliko toga da ćete se na kraju pitati: Da li je moguće da se sve ovo desilo samo u jednom danu?!
Kakvo je interesovanje u okolnim zemljama za manifestaciju?
Iznad očekivanja, mada smo bili svesni da bi čitav koncept trebalo da bude zanimljiv i za one izvan Srbije. Otprilike, čak petina dosad prijavljenih su iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije… Po meni, to je ključ ove priče, da Vinski maraton postane brend Srbije u regionalnim okvirima!
Spomenuli ste kostimirane trkače. Po čemu se još ova trka razlikuje od ostalih?
Po tome što je ovo pre svega zabava, a osim u kostimima, to se ogleda i u tome što će duž staze obe trke biti postavljene u vinarijama, vinogradima i na salašima zabavne okrepne stanice na kojim će oni koji ne jure rezultat moći da zastanu, uživaju u prirodi, popiju čašu vina uz neki ukusan zalogaj, biće na pojedinim takvim stanicama i muzički program… Sve je podređeno opuštenom raspoloženju i uživanju.
Kada smo kod uživanja, kod nas se ljudi nekako češće okreću pivu ili rakiji, manje vinu.
Okreću se alkoholu! A kad pijete vino, ono vrhunsko, to nije potreba za alkoholom, već je u pitanju sasvim druga senzacija. Vino je tu da isprati određenu hranu, ambijent, određene emocije, uz vino možete da meditirate, da ga delite s nekim, razgovarate o njemu…
Veća je umetnost napraviti dobro vino nego dobar film. U flaši vrhunskog vina ima više neizvesnosti i nijansi nego u bilo kom filmu! To je podjednako uzbudljiva priča, ali ispričana tako da je razumeju svuda na svetu, da ne govorim o tome kako je proces nastanka filma moguće daleko više kontrolisati nego nastanak vina
Kako ste vi otpočeli svoju vinsku priču?
Pre desetak godina, kada sam s dvojicom prijatelja pokrenuo Vino.rs. A to je, kao i mnogo toga bitnog u životu, počelo slučajno. Kao novinar i glavni urednik karijeru sam do tada proveo u štampanim medijima, a onda se pojavio internet koji je svima nama iz ove branše ponudio mogućnost da radimo to isto s tim da ne moramo da brinemo o štampi, remitendi, distribuciji i svemu onome što je pratilo taj posao do tada. Nisam baš imao jasnu ideju šta bi bio taj magazin, do tada sam se uglavnom bavio temama iz kulture, film i muzika, vino mi nikada nije bilo u fokusu. Međutim, igrom slučaja, u to vreme su se menjale oznake za internet domene u Srbiji i ispostavilo se da je adresa www.vino.rs slobodna. Pomislio sam: Što da ne? Napravićemo onlajn magazin o vinima, ali ne za profesionalce, već za one koji žele nešto da nauče o tome. Počelo je kao hobi, u vreme kada Srbija i nije imala baš neka vina kojima bi mogla da se pohvali, da bi danas postalo glavni predmet mog interesovanja, pre svega zahvaljujući tome što se vinska scena u Srbiji u poslednjih desetak godina izuzetno razvila. Danas imamo mnoga odlična vina, sve više ozbiljnih vinarija i vinara, mnoštvo vinskih manifestacija, sve više ljudi ovde prepoznaje vino kao najperspektivniju delatnost unutar celokupne srpske privrede, ukratko Srbija doživljava pravu malu vinsku renesansu. I kada sam malo-pomalo zakoračio u taj vinski svet, otvorio mi se potpuno nov univerzum za koji do tada nisam imao pojma ni da postoji. Krenuo sam da putujem prvo po vinarijama Srbije, zatim regiona, pa dalje… Ako želiš da spoznaš tajne vina, moraš tome potpuno da se prepustiš. Da bi pisao o vinu, moraš da prođeš i osetiš šta se sve tu dešava, ne samo da otvoriš flašu. Znate, vinari ne bez razloga kažu da vino traži čitavog čoveka da bi bilo dobro napravljeno. Isto važi i za uživaoca u vinu, da biste do kraja shvatili šta je to u čaši što vam nudi to zadovoljstvo potrebno je da mu se i vi posvetite u celosti.
Da li razmišljate nekad da li ste doneli pravu odluku, budući da ste s takvim pristupom morali da se lišite drugih stvari oko kojih se vaš život do tada vrteo?
Čovek se najlakše upusti u nešto ako ne razmišlja previše o tome. Naravno da nisam imao pojma da će mi odluka o pokretanju vinskog magazina promeniti život, pa i poglede na njega, ali ako zagaziš u neku oblast koja te zbog nečega zainteresuje, onda je valjda normalno i da nastaviš tim putem. Meni se sada čini da je vino našlo mene, a ne obrnuto. Nekoliko decenija sam pratio dešavanja na filmskoj sceni, nekada Jugoslavije, posle Srbije, i sada mislim da je veća umetnost napraviti dobro vino nego dobar film. U flaši vrhunskog vina ima više neizvesnosti i nijansi nego u bilo kom filmu! To je podjednako uzbudljiva priča, ali ispričana tako da je razumeju svuda na svetu, da ne govorim o tome kako je proces nastanka filma moguće daleko više kontrolisati nego nastanak vina. Kada krenete da snimate film, vi ste već definisali glumce, scenografiju, znate šta možete da očekujete od kamermana, imate scenario, knjigu snimanja, dijaloge, još ako imate dobar budžet, praktično držaćete mnoge konce u rukama, pod kontrolom. Kod vina ste u najvećoj meri prepušteni zemlji i prirodi, a to je nemoguće kontrolisati, svakako ne u meri koliko možete da kontrolišete krajnji rezultat kod snimanja filma. Pravljenje vina je stalna igra, borba i taloženje iskustva.
Istovremeno radite dve stvari – imate ideju da napravite brend od Srbije kroz Vinski maraton i edukujete ljude kroz Vino.rs. Koliki je to izazov?
Dovoljan. Lako je polirati nešto što je već izbrušeno, nešto što već ima svoju prepoznatljivu vrednost, kao što je podjednako lako reći da nešto ne valja i samo ostati na tome. Hajde učini da to nešto što ne valja ili nije dovoljno dobro postane bolje! Mnogo ljudi ovde kuka kako u Srbiji ništa ne valja. Ali neće nikada ni valjati ako ti sam ne uradiš nešto da to promeniš. Često slušam kako je vinska kultura u Srbiji na niskim granama. Slažem se. Ali, vinska kultura je ista kao i sve drugo kod nas, na niskim granama je i pozorišna kultura, filmska, saobraćajna, muzička… mnogo toga. Hajde da popravljamo stvari. OK, ne može pojedinac tu da uradi previše ako nema sistemsku podršku onih koji de facto vedre i oblače na makroplanu, ali nijedna inicijativa neće uspeti ako inicijative nema. Koliko god se ona uzaludnom činila.
Često slušam kako je vinska kultura u Srbiji na niskim granama. Slažem se. Ali, vinska kultura je ista kao i sve drugo kod nas, na niskim granama je i pozorišna kultura, filmska, saobraćajna, muzička… mnogo toga. Hajde da popravljamo stvari
Da li je bilo neko vino koje je presudno uticalo da zavolite čitavu tu vinsku priču?
Kada uđu na neki nepoznat teren, ljudi prvo gledaju šta su oni s više iskustva izdvojili kao najbolje, bilo da se radi o slikarstvu, muzici, književnosti, modi, automobilima, bilo čemu. Zato je normalno da i oni koji ulaze u vinski svet požele prvo da upoznaju ono najbolje. I ta velika vina koja imaju reputaciju najboljih vas uvedu u tu priču na velika vrata. Ali to ne znači da ste vi i razumeli zašto je to nešto dobro ili najbolje, u suštini ne možete da znate šta je to što to vino čini velikim. Niste spremni, to vam je kao s nivoima meditacije. Da biste prošli kroz ta velika vrata, morate prvo da otvorite mnoga mala, da sami tražite put ka velikim vinima, a ne da sednete u restoran i naručite od kelnera najskuplje vino i sada vi kao znate šta valja! To može svaka šuša s debelim budželarom. S vinima vam je kao i u svemu, do velikih stvari se dolazi malim koracima na putu koji pokušavate da razumete. I u tome je lepota, izazov. Tek kada pređete taj put, možete da shvatite šta se sve u vinu i zašto odigrava. Zato je jedna od velikih mudrosti kada je vino u pitanju ta da, gde god se nađete, tražite prvo da probate njihova lokalna vina s lokalnom hranom. Ako odete u Župu, nemojte da naručite brancina i čašu kalifornijskog kabernea, propustićete suštinu! Zato će na Paliću Vinski maraton spojiti lokalna vina s lokalnom kuhinjom. Misli globalno, deluj lokalno!
Šta se dešava s vinom koje donesete s puta i onda ga otvorite u stanu, da li ono i tada ima isti efekat kao kada se pije gde je nastalo?
Vino je uvek najbolje kada se pije tamo gde i nastaje, po mogućstvu u vinariji. Tu je kompletna priča, a još ako imate vinara pored sebe da vas uvede u tajne samo njemu znane… Ali, kada ga donesete kući, ono definitivno pokreće sećanja, vraća vas na mesto zločina. To je tajna moć vina – da putuješ sa svakim gutljajem u čaši!
