Nakon uspešne prošlogodišnje izložbe dela Salvadora Dalija, slovenačka Galerija Kos, u saradnji sa beogradskom Kućom legata publici predstavlja Picassovu izložbu dela iz čuvenog ciklusa Vollard Suite.
Izložba je otvorena pre više od mesec dana, a od samog otvaranja u našoj redakciji vođena je diskusija o tome – zašto ovu temu nismo obradili? Na sreću, izložba traje do 5. aprila, pa nije kasno da prošetamo do Knez Mihailove 46, adrese na kojoj se nalazi Kuća legata, i uživamo u seriji gravura Vollard Suite (ili se upoznamo sa njom), njegovim sjajnim, ali manje poznatim delima (na izložbi je prikazano čak 84 od ukupno 100).
Oko 1927. avangardni diler umetninama i izdavač Ambroise Vollard naručio je 100 printova od čuvenog Picassa, a oni su kasnije postali poznati pod imenom Vollard Suite. Umetnik je radio na gravurama preko sedam godina, počevši od 1930. Većina slika iz serije referiše na klasičnu umetnost i grčku mitologiju, a u crtežima nastalim kasnije Picasso uvodi Minotaura kao glavnog protagonistu serije.
Tokom sedam godina, koliko je Picasso radio na seriji Suite Vollard, umetnik je prolazio kroz različite životne faze, a psihološke implikacije ovih događaja reflektuju se na velikom broju slika
Pored ove tematike, manji set od 46 printova bavi se starijim, bradatim skulptorom, koji u svom sudiju oblikuje svoja dela ili kontemplira. Ovaj ciklus se zove Sculptor’s Studio. I na ovim slikama primećujemo inspiraciju grčkom mitologijom. Sveukupni stil je čist, elegantan i linearan – figure deluju smireno, u blaženom stanju uma. Kao kontrast tome, printovi s Minotautom su intenzivni i simbolični, tačno se primećuje kako se Picassov graverski stil razvijao od ranih do kasnih tridesetih kada je seriju priveo kraju, završivši je sa četiri gravure koje prikazuju samog Vollarda.
Print iz Vollard Suite serije
Tokom sedam godina, koliko je Picasso radio na seriji Suite Vollard, umetnik je prolazio kroz različite životne faze, a psihološke implikacije ovih događaja reflektuju se na velikom broju slika. Njegova tajna afera s Marie-Thérèse Walter, koja je počela 1927. godine, kasnije je bivala sve intenzivnija, pa se veruje da je ona model i muza za ženske figure koje vidimo u seriji. Njihova veza se najviše odslikava u serijalu Sculptor’s Studio, nastalom 1933–34, kada su bili na ljubavnom vrhuncu. Ova idila razbija se kada je Marie-Thérèse rekla Picassu da je trudna, a njemu se to nije dopalo. Taj razvoj događaja rezultira serijom slika Slepi Minotaur – burnim, ljutim, emotivnim prikazima grčke ikonografije.
Na leto 1935. Picassova žena, ukrajinska balerina Olga Khokhlova, saznala je za aferu i dete koje očekuju, te je napustila Picassa, odvevši sa sobom i njihovog sina Paula. Iako je Picasso bio nezadovoljan u braku s Olgom, nije mogao da preboli odlazak sina. U tom periodu on čak prestaje da slika, crta, pravi prinove i okreće se surealističkoj poeziji.
Takođe, u godinama kada je serija nastajala fašizam se širio Evropom, a građanski rat bukti u Španiji. Ovi događaji pronašli su svoje mesto u ciklusu Vollard Suite, tako da – ako posmatrate slike redosledom kojim su nastajale – od prvobitnog blaženstva i ljubavi dolazite do haosa i besa na samom kraju serije.
Kad razmišljam o svemu ovome, imam osećaj da smo kroz ova dela dobili mogućnost da živimo u Picassovoj glavi, da osetimo njegove emocije u kojima ne postoji jasna crta između privatnih i društvenih turbulencija.
Svaka slika za sebe je umetničko delo i jedan sjajan primer pravljenja printa gravurama, bilo da pričamo o jednostavnim linijama ili kompleksnim, gustim kompozicijama
Mali broj svetskih muzeja poseduje kompletnu seriju, a izložba u Kući legata donosi nam iz nje 84 dela. Iako je za razumevanje umetnikovih emocija bitno sagledati je u celosti, svaka slika za sebe predstavlja umetničko delo i jedan sjajan primer pravljenja printa gravurama, bilo da pričamo o jednostavnim linijama ili kompleksnim, gustim kompozicijama. Raznovrsnost i kompleksnost ove tehnike same po sebi zaslužuju poštovanje, ali i inspiriše sve nas koji se divimo celokupnom Picassovom opusu.