Kada je pre otprilike godinu i nešto malo više moj klinac na jednim od svojih školskih ferija tvrdo insistirao da upozna izvesnog Serbiana, igrom slučaja bakinog komšiju koji petlja nešto po internetu i kome super ide posao, bio sam pomalo iznenađen. Nije da nisam primetio da se stanom svako malo razleže glas unjkavog zapadnomoravskog akcenta, koji je objašnjavao kako da se preživi u igrici Minecraft, ali sam čitavu stvar pripisao prolaznom ushićenju kakvih je već bilo na desetine tokom najranijeg detinjstva. Stvari su postale malo ozbiljnije kada mi je ćerka pokazala svoju omiljenu jutjuberku koja je tako ozbiljno govorila o tinejdžerskim problemima, a potpuno eskalirale kada sam pročitao da zbog nastupa stanovitog Bake Praseta umalo nije ponovila tragedija sa koncerta grupe The Who kada je u Sinsinatiju u stampedu život izgubilo jedanaestoro ljudi. Na sreću, ovde je tragedija izbegnuta, ali je nastup srpskog Pita Tausenda zbog polomljenih izloga i opšte histerije otkazan.

Elem, hteo – ne hteo, bacio sam se na proučavanje fenomena jutjubera, influensera ili kako već hoćete… Odgovor na moje iščuđavanje stigao je nakon nekoliko meseci kopanja po raznoraznim izvorima, gledanja najrazličitijih sadržaja i njihovih prezentera i konačno – užasavajuće spoznaje da sam nekad bio mlad, ma koliko sebe lagao da se nešto računa i mladost duha, i da sam bačen u tuđi vek.

Centralna tema njihovog sadržaja nisu visokoumne rasprave već svakodnevni problemi i njihov odnos prema sumornoj svakodnevici, koju problematizuju na krajnje subjektivan način

Zajebanciju na stranu, mada stoji da sam daleko od mladosti, ali postoji prilično suvislo objašnjenje zašto je YouTube mladima zamenio druge izvore informisanja, a posebno televiziju. Najpre, oni imaju potpunu kontrolu nad onim što gledaju, nisu ograničeni vremenom emitovanja, niti bilo kakvom programskom šemom, još manje izborom kanala. Ponuda je doslovno neograničena, a ono što je specifikum za čitav svet jeste da sve manje čitamo a sve više upijamo sadržaje.

Potom sledi verovatno i ključna stvar za megapopularnost ovog striming servisa – činjenica da mladi ljudi mnogo više poverenja imaju u lica čiji su razvoj mogli da prate od samog početka i sa kojima su se saživeli. S druge strane, jutjuberi nemaju nikakav problem da o svojim problemima progovore na vrlo eskpresivan i eksplicitan način i tako se poistovete sa svojim fanovima. Nije im ni zameriti s obzirom na sve licemerje i kreiranje paralelne stvarnosti koju donose mejnstrim mediji. A ovoj generaciji, ma šta ko o tome mislio, nije nimalo lako podvaliti. Uostalom, o tome govori podatak iz nedavnog istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), po kojoj polovina mladih ljudi u Srbiji svoju budućnost vidi van granica zemlje bez namere da se ikada vrati.

Jutjuberi nemaju nikakav problem da o svojim problemima progovore na vrlo eskpresivan i eksplicitan način i tako se poistovete sa svojim fanovima. Nije im ni zameriti s obzirom na sve licemerje i kreiranje paralelne stvarnosti koju donose mejnstrim mediji

U svakom slučaju, rođena je nova generacija kreatora javnog mnjenja koja sledbenicima prenosi vrednosti za koje se zalaže, i još više od toga, generacija koja je redefinisala pojam medijskog uticaja. Jutjuberi tako stvaraju utisak pripadnosti zajednici, sa jezikom „plemena“ koji samo oni razumeju, a njihov alter ego je koncipiran tako da maksimalno korespondira sa korisnicima. Centralna tema njihovog sadržaja nisu visokoumne rasprave za posvećene, već svakodnevni problemi i njihov odnos prema sumornoj svakodnevici. Oni će vam servirati naizgled besmislenu priču o pet stvari koje ih nerviraju u gradskom prevozu, ali na ovom mestu se zapitajte koliko ste puta i sami zbog takvih stvari bili na ivici nervnog sloma. I što je još važnije, te stvari problematizuju na krajnje subjektivan način. Za razliku od novinara koji bi bar po definiciji trebalo da budu objektivni, influenseri svojim ekstremno subjektivnim stavovima generišu gledanost i provociraju ekstremno suprotstavljene stavove koji su garancija za enorman broj pregleda. Tako nešto televizija sebi, najčešće iz političkih razloga, nikada sebi ne može da dozvoli. U najmanju ruku, ovakvi izbalansirani stavovi mejnstrim medije, posebno televiziju, na internetu čine nevidljivim ili bar dozlaboga dosadnom.

Najgledaniji jutjuber na svetu Pjudipaj demonstrira umeće vrhunskog gejmera dok histerični pratioci vrište kao na Elvisovim koncertima, a njegova godišnja zarada meri se milionima dolara

Inače, za one koji bi da odmah budu sudije ovim mladim ljudima koji nude najrazličitije sadržaje – fenomen jutjubinga izveden je iz rijaliti programa, skrivenih kamera, preplitanja fiktivnih i stvarnih sadržaja, dakle, iz svega onoga što smo tako bezrezervno prihvatili i čemu smo se tako rado prepuštali ili nad čim smo se zgražavali… Sasvim svejedno.

https://www.youtube.com/watch?v=ZXJshpnCutc

Razume se da se na ovom mestu moramo pozabaviti i sadržajem klipova. Nekada su to sasvim prihvatljivi stavovi o zdravom životu, potrebi da se redovno vežba, štetnosti droge alkohola i duvana, nekada saveti za šminkanje, mršavljenje, a nekada su sadržaji zaista krajnje problematični. Od vulgarnog vokabulara do obezvređivanja tuđeg rada, pa sve do uspostavljanja sistema vrednosti koji mladima eksplicitno poručuje da je obrazovanje izlišno ako već sa nekoliko razreda osnovne škole možete zaraditi više nego oba roditelja zajedno samo ako ste dovoljno vešti s veb-kamerom i svetlom. Zato konzumiranje ovakvih sadržaja, ipak, mora biti dozirano, a meru uticaja na pratioce, po svemu sudeći, najčešće će odrediti ono što su oni kao osnovu poneli iz porodice.

Svojevrstan fenomen su vodiči za video-igre. Tako najgledaniji jutjuber na svetu Pjudipaj (PewDiePie) demonstrira umeće vrhunskog gejmera dok histerični pratioci vrište kao na Elvisovim koncertima, a njegova godišnja zarada meri se milionima dolara. Što se srpskih jutjubera tiče, oni sa najviše pratilaca mogu računati na zaradu koja se kreće i do nekoliko hiljada evra mesečno. Najveći deo prihoda dolazi od samog YouTubea koji plaća po broju pregleda, a sve je više i kompanija koje ne žale novac da se njihov proizvod pojavi tokom emitovanja klipa nekog od najpoznatijih jutjubera. Cene se kreću od 500 evra za pominjanje u nekoliko rečenica, pa do nekoliko hiljada za reklamu brenda u čitavom klipu.

Postoji prilično suvislo objašnjenje zašto je YouTube mladima zamenio druge izvore informisanja, a posebno televiziju. Najpre, oni imaju potpunu kontrolu nad onim što gledaju, nisu ograničeni vremenom emitovanja, niti bilo kakvom programskom šemom, još manje izborom kanala

Vraćajući se na početak teksta i incident koji se dogodio u Novom Sadu, valjalo bi zaključiti da iščuđavanje i moralna panika zbog činjenice da su deo ovog cunami fenomena i naša deca neće doprineti smislenom rešenju, a još manje će klinci razumeti da im neko silom otima deo njihove suverene teritorije.

Zato je, čini se, bolje rešenje saslušati ih i pokušati objasniti da nove tehnologije i obilje novih sadržaja nisu doneli kulturu kritičkog promišljanja, veću individualnost, nego još jedan izvor pasivnog i često neselektivnog konzumiranja svakovrsnog medijskog sadržaja. I to im, razume se, treba objasniti njihovim rečnikom.
U suprotnom bićete prenkovani. Treba li objasniti – znači, ismejani pred priličnim auditorijumom.

Domaći YouTube kanali koje volimo da gledamo

The post Fenomen jutjubera iz ugla jednog oca appeared first on 42 magazin.

Ukoliko i vi spadate međ one koji se spremaju da zauvek ugase televizor, potpuno vas razumemo. Tu čarobnu ravnu ploču poslednjih godina napušta smisao, a osim još retkih preživelih emisija koje pokrivaju pokoju sferu lepih, nekomercijalnih interesovanja, nema na programu mnogo toga za žitelja ovdašnje stvarnosti koji ne želi da gleda već viđeno i prazno.
Tako je širom planete, zato je valjda iz dana u dan u sve većoj ekspanziji YouTube, kao i prostor te platforme sa atributom srpski.
No, kao što inače u životu velika količina nečega može da nam umanji sposobnost da napravimo pravi izbor, tako je i u slučaju ove imreže, na kojoj je veliki deo sadržaja za izbegavanje, posebno za generacije koje su odrastale uz televiziju dok još nije bila opterećena raznim ograničenjima – od ekonomskih do političkih. Kada u to uračunamo i vremensko neograničenje, mogućnost da gledamo sadržaje koji nas zanimaju kad nam se hoće, ostaje nam da na YouTubeu nađemo korisne video-sadržaje, informacije ili pak dozu zdravog humora.
A za to se treba dobro namučiti – jer broj subskrajbera i broj pregleda u većini slučajeva ne znače i kvalitet. Dovoljno je samo proveriti koji domaći kanali zauzimaju prvih deset pozicija po ta dva kriterijuma, i sve je jasno.

Malo smo istraživali, pa odabrali nekoliko domaćih kanala i emisija koje nam se dopadaju – od književnih preporuka do jedne sasvim drugačije kulinarske video-forme.
Za neke verovatno znate, neke smo tek otkrili, a bilo bi super kada biste nam vi preporučili domaće dragulje zatrpane u dubini YouTubea (napomena: domaća tzv. jutjuberska scena nam je poznata i nezanimljiva!).

Bookvalisti

Bookvalisti su duo biblioholika koji iznova traže izgovor da govore o književnosti na nove i zanimljive načine. Vođeni sloganom Nema ničega van fikcije pokreću razgovore o svojim čitanjima s namerom da ne budu didaktični već poletni i strastveni.
Kanal postoji od jula 2018. godine, a ukoliko volite da čitate ili pak pišete, ovo je mesto na kom ćete iz prve ruke od simpatičnih i duhovitih znalaca čuti prave savete i preporuke.

Marka Žvaka

Marka Žvaka obrađuje ljude, životinje, pojave i fenomene našeg društva. Autori Dušan Šaponja i Dušan Čavić su vam već sigurno poznati budući da su stara TV lica čije su emisije oduvek otvarale nove svetove u našim glavama i terale nas da se zamislimo o sebi i drugima. To i dalje čine, i to jednako dobro.

Elita Cartoon

Elita Cartoon je kanal na kom se emituje animirana serija Elita – koja prati živote Nikole Tesle, Ive Andrića, Vuka Karadžića i Desanke Maksimović. Serijal je nabijen satiričnim humorom, a duhovita je svima koji poznaju domaće istorijske i savremene prilike.

AlmazanKitchen

Kanal Almazan Kitchen pokrenut u maju 2015, a trenutno ima više od dva miliona pratilaca, i to internacionalnih – svi oduševljeni kako recepturama, tako i atmosferom ovog food vloga. Braća Boban i Aleksandar Almažan iz Paraćina, akademski slikar i lingvista, putuju Srbijom i snimaju pripremanje hrane u prirodi. U njihovim klipovima hrana cvrči na otvorenoj vatri uz žubor potoka i cvrkut ptica, a oni sve vreme ćute i skupljaju organske, šumske sastojke iz okoliša.

Talija Loona Loo

Loona Loo već četiri sezone pravi YT serijal Talija – magazinsku emisiju o novitetima i novotarijima, fenomenima, pravim vrednostima, ljubavi, sreći – o kojima autorka razgovara sa zanimljivim sagovornicima. Doživite našu stvarnost provučenu kroz delikatni sarkazam autorke.

Sandra Silađev

https://www.youtube.com/watch?v=GQVRfWfPUCI

Glumica Sandra Silađev je najpre osvojila Instagram kao Dinja. Klipove u kojima glumi razne likove snima od 2013, a najveći deo njih možete naći na njenom kanalu u plejlisti Ne zna svinja šta je dinja. Sandra naglašava da klipovi nisu njen lični stav već preispitivanje njenih i tuđih uverenja, stereotipa i stavova kroz video-skečeve. Od marta 2017. ima svoj stand-up show za www.standup.rs, uradila je sa kolegama film Rijaliti u invalidskim kolicima, a planira da se podvrgne eksperimentu i pokaže kako ovde izgleda realnost osoba oslabljenog vida.

Mondo pop/ Mondo portal

Emisiju o filmu na ovom kanalu vodi novinarka Jelena Đurđević, kojoj se u priči o sedmoj umetnosti pridružuju razne javne ličnosti i filmski znalci koji imaju koriste savete šta pogledati ili nikako ne gledati.

Gradnja – enterijer/arhitektura

Ovo je zvanični kanal portala građevinarstva i arhitekture Gradnja.rs na kojem možete videti razne savetodavne klipove koji će vam pomoći da promenite ili poboljšate uslove u kojima živite.

Vesić

Vesić popravlja stvari, a staloženo i lepo objašnjava sve što radi. On  servisira računare belu tehniku, električne instalacije u kući, izmišlja razne konstrukcije, daje recenzije. Jako zanimljiv.

Vodič za roditelje

Emisija postoji više od 15 godina i sve vreme pokušava da pomogne svima koji su roditelji ili pak roditeljstvo postane bar na tren deo njihove pažnje. Korisno, edukativno, zanimljivo.

The post Domaći YouTube kanali koje volimo da gledamo appeared first on 42 magazin.

VIDIQ je nov pop rok bend na domaćoj sceni i nedavno je predstavio svoj rad u klubu SubBeerni centar, gde je uživo izveo pesme sa svog prvog EP-a Hotel Yugoslavia i promovisao spot za pesmu Bol. Čine ga Milan Stanković (SevdahBABY), Milen Zlatanović Zmo (Negativ) i Andreja Jovanović (Coolares i producent), a o vidicima tog trija za 42 govori Milan, koji je priču i pokrenuo.

Šta ste imali u vidu i šta ste hteli da mi vidimo kada ste osnovali VIDIQ?
Ideja je bila da se popuni mesto koje čini mi se nedostaje na domaćoj muzičkoj sceni – a to je pop muzika sa jakim stavom, i u ovom slučaju gitarskim zvukom.

Na prvom izdanju albuma ima i ex Yu rok momenata, ali ima i jako moderne produkcije, nečega što i dalje pomalo nedostaje na našoj pop i rok sceni

Svi članovi vašeg benda su iskusni i uspešni muzičari – Milan Stanković (gitara i vokal) poznat je po projektu SevdahBABY, Milen Zlatanović Zmo basista je pop-rok sastava Negativ, a Andreja Jovanović (bubanj) znan je iz kaver benda Coolares, ali i kao muzički producent bendova Kanda Kodža i Nebojša, E-Play itd. Šta se dešava sa vašim matičnim grupama/projektima? I šta vam bi da formirate nov bend?
SevdahBABY je već neko vreme moj solo DJ/producentski projekat, kao što je i bio na samom početku. Upravo ta odluka mi je ostavila puno slobodnog vremena koje sam odmah posvetio VIDIQ-u. A ideja za novi bend? Pa ne znam, nas trojica smo bili instrumentalni deo SevdahBABY Live postave i skontali smo da dobro sarađujemo. Kada su pevačice otišle (ili dobile otkaz :), shvatili smo da nas trojica možemo da radimo mnogo bolje i efikasnije. A ja sam privatno već dugo želeo da sa nekim zasviram neke svoje gitarske pesme, koje nikako nisam mogao da uklopim u SevdahBABY zvuk.

Kakav je to VIDIQ zvuk – da li su to neka nova muzička stremljenja? Šta novo, ili možda staro, donosite našim ušima?
Pa zapravo je kombinacija starog i novog. Na prvom izdanju ima i ex Yu rok momenata, ali ima i jako moderne produkcije, nečega što i dalje pomalo nedostaje na našoj pop i rok sceni.

Zašto baš Hotel Yugoslavia – kakvu simboliku nosi naziv EP-a? Da li postoji neka veza i sa istoimenim hotelom na Zemunskom keju? Ima li tu malo muzičke ili pak bilo koje druge vrste nostalgije?
Pa, fun fact je da smo prvu probu imali u studiju baš pored realnog hotela, a ja sam već neko vreme vozio po glavi taj refren. I onda je radni naziv celog projekta jedno vreme bio Hotel Jugoslavija. A onda su došle i ostale konotacije – o bivšoj domovini, o slučajevima tajnih sastanaka nekih preljubnika u sobama tog hotela itd. itd.

Našoj sceni nedostaje iskrenosti – ljudi spremnih da žrtvuju mnogo, ili čak sve da bi svoju umetnost uobličili i predstavili publici

Koliko je pesama na albumu, da li su žanrovski ujednačene i šta je njihova tematika?
Hotel Yugoslavia je zapravo EP, kraća forma od LP-a i sadrži četiri pesme. Živimo u ubrzanom vremenu i shvatili smo da je makar za početak neka forma između singla i LP albuma nešto što će brže doći do slušalaca. Ono što pesme povezuje je svakako gitarski zvuk, ali svaka od njih naslućuje nekoliko mogućih smerova daljeg razvoja. Tematika je uopšteno rečeno introspekcija. Pesme su veoma lične, ali su pisane sa željom da komuniciraju sa širokom publikom.

Šta nedostaje srpskoj rokenrol i uopšte muzičkoj sceni? A čega ima previše?
Nedostaje iskrenosti – nedostaje ljudi spremnih da žrtvuju mnogo, ili čak sve da bi svoju umetnost uobličili i predstavili publici. Nedostaje jedinstva, jer scena, pogotovo ona alternativna, i dalje pati od klanovske psihologije, podela, ljubomore. A ona druga scena… uh, tamo nedostaje ljudskosti i želje za nečim iskreno kvalitetnim, nečim u šta se veruje, a ne za nečim što samo donosi kratkoročne finansijske rezultate.

Slušate li nešto ovih dana? Preporučite nam neku novu muziku.
Hej, Black Eyed Peas su me oduševili sa par novih old school hip-hop i acid jazz pesama, a od mlađih snaga – Mutoid Man na rokenrol strani, a na elektronskoj, već neko vreme me oduševljava – Sevdaliza.

Ko je izdao EP Hotel Yugoslavia, gde može da se presluša i preuzme? Ko potpisuje spot za numeru Bol?
EP je samizdat preko mog labela Galama!, a dostupan je na svim muzičkim servisima poput Deezera, YouTubea, Bandcampa itd. I da, spot takođe potpisujem ja

Imali ste zapaženu promociju u klubu SubBeerni centar, hoćemo li uskoro imati priliku da vas čujemo uživo?
Sve pesme sa EP-a i sve na kojima već radimo su pisane za idejom sviranja uživo – dakle nema raskošnih aranžmana, sve je smišljeno da bi tri čoveka na bini mogla da odsviraju pesme, bez pomoćnih snimaka na bini. Za sada nema konkretnih datuma, ali radimo na tome.

I za kraj – na koje životno pitanje odgovor daje rokenrol?
Da li si spreman da ceo život posvetiš jednoj tako neozbiljnoj stvari (kao što je rokenrol)? – btw, u pitanju je citat

The post Bend VIDIQ: Hotel Yugoslavia je iskren album sa jakim stavom appeared first on 42 magazin.

U Savamali, beogradskom centru urbane kulture, nedavno je otvoren Share Square, prvi kafić u Srbiji koji funkcioniše po principu korišćenja po satu. To znači da gosti ovog neobičnog kafića u Koče Popovića 4 pri izlasku iz lokala ne moraju da zatraže račun za kafu, čaj ili sok, već jednostavno plaćaju onoliko koliko su vremena proveli u njemu.

Koncept je nastao po ugledu na online društvene platforme kao što su YouTube i Udemy, koje pružaju mogućnost amaterima i hobistima da podele svoja znanja i veštine, te da od njih i zarađuju

Ovo je jedini kafić u Srbiji koji za istu cenu pruža neograničene količine kafe i bezalkoholnih pića, grickalice, optički internet, i to u prostoru od 600 metara kvadratnih koje ljudi mogu koristiti kao otvoreni prostor za rad, sastanke ili jednostavno provođenje vremena sa prijateljima.

Share Square je jedinstven i zbog činjenice da u njemu svako može da se prijavi da drži časove ili da ih pak sluša. Koncept je nastao po ugledu na online društvene platforme kao što su YouTube i Udemy, koje pružaju mogućnost amaterima i hobistima da podele svoja znanja i veštine, te da od njih i zarađuju.

Ovaj prostor nudi svojim korisnicima četiri specijalizovane učionice za držanje predavanja, uključujući veliku i moderno opremljenu kuhinju, sobu za IT, prostor za profesionalno šminkanje, kao i sobu za muziku.

Obezbeđena je i multifunkcionalna prostorija koja se može koristiti za sve druge oblasti, od učenja jezika do pravljenja origamija.

Osnivač ovog prostora Ryo Ragland objasnio je ideju koja stoji iza Share Squarea: „Koncept Share Squarea nastao je usled činjenice da na online društvenim mrežama postoji ogromna potražnja za razmenom veština i znanja, dok takav koncept ne postoji u realnom životu. Proveli smo dosta vremena u pronalaženju najboljeg načina da prenesemo privlačnost društvenih mreža u fizičku platformu koja će ljudima omogućiti da se povezuju na mnogo smislenijem nivou, dok smo istovremeno zadržali aspekte koji čine online svet privlačnim: pristupačnost, jednostavnost, mogućnost da eksperimentišu i isprobavaju nove stvari, a da ne moraju da se posvete na duži rok ili potroše mnogo sredstava. Svi mi vodimo vrlo užurbane i zahtevne živote, tako da u svoje slobodno vreme radimo stvari za koje je potrebno najmanje truda. Share Square ima potencijal da pruži malo te fleksibilnosti koja nam je potrebna, dok nam u isto vreme omogućava da obogatimo svoj društveni život na konstruktivan i raznolik način.“

[See image gallery at 42magazin.rs]

U svetu koji je orijentisan na internet i društvene mreže ovakvo mesto biće osveženje jer će posetioci moći da se upoznaju i komuniciraju sa ljudima sličnih interesovanja, i to uživo, u realnom vremenu i prostoru. Međutim, iskorišćene su i prednosti online sveta, pa se zainteresovani na sajtu www.sharesqua.rs brzo i jednostavno mogu registrovati i dopuniti svoj račun, pregledati dostupne časove i prijaviti se na njih, oceniti instruktore, a na istom mestu se lako mogu prijaviti da i sami postanu instruktori.

Iza Share Squarea stoji neprofitna organizacija Coordinaide, čija je misija da kreira jake osnove za jačanje lokalnih zajednica povezivanjem pojedinaca, grupa, organizacija i kompanija. Jedno od ključnih načela organizacije Coordinaide jeste da kroz građenje i koordinaciju jakih društvenih mreža u realnom svetu zajednice mogu da stvaraju i obezbeđuju resurse i postižu svoje ciljeve kroz saradnju sa obostranom korišću i bez pomoći sa strane.

The post Share Square: Prvi kafić gde plaćate sate, a ne piće! appeared first on 42 magazin.

Džesika, Šelbi i Lilijan su beauty blogerke, ali ne onakve na kakve ste navikli. One su underground YouTube scene i shvatite to doslovno jer im podzemlje nije strano. One se bave dumpster divingom, odnosno pronalaze šminku i kozmetiku vrednu na hiljade dolara – i to u smeću!

Sasvim urbana devojka koja ima sasvim neobičan hobi: Jessica Casler i njen dumpster diving ulov

Naime, popularnost ovog tipa videa je sve veća, a broj pregleda milionski. Na kanalima ovih devojaka možete da pratite i uključenja uživo dok vršljaju po kontejnerima velikih trgovinskih lanaca poput Sephore i Ultae u Americi, kao i prikaze beauty ulova ili premijerno raspakivanje kutija punih proizvoda pronađenih u đubretu. Obično su to napola potrošeni testeri parfema, uzorci za isprobavanje šminke, oštećena roba ili reklamacije, recimo tečni puderi neodgovarajuće nijanse koje je u razvijenom svetu, verovali ili ne, moguće zameniti (autorka teksta tiho reži u sebi), preparati i aksesoar za kosu, čak i aparati za stilizovanje kose. Dobro, možda sa isečenim kablom, ali ništa što se ne može popraviti. Većina proizvoda je uglavnom korišćena i u ne baš zavidnom stanju, što blogerke nikako ne obeshrabruje. Ponekad pronađu palete senki vredne pedesetak dolara sa tek ponekom napuklom nijansom, a ukoliko im se posreći, i sasvim netaknutu šminku. Ako niste gadljivi, slobodno učestvujte i u nekom od online darivanja koje organizuju i javite kakvi su vam utisci ako osvojite neki proizvod!

Ne treba zanemariti činjenicu da trend dumpster divinga dolazi iz jedne od najbogatijih zemalja sveta, gde je stopa nezaposlenosti 4,9 odsto i gde je sasvim u redu da se kolima dovezeš do šoping centra, malo pretreseš kontejner i vratiš se kući sa novim stvarčicama, dok u je u Srbiji, u kojoj je bez posla 19 odsto stanovništva, ovakav scenario gotovo nezamisliv!

Bilo ovo nama grozno ili ne, one ni najmanje ne haju. I zašto bi ako u roku od nedelju dana mogu potpuno besplatno da dođu u posed kozmetike koja vredi 2.000 dolara, kako tvrdi jedna od njih. Sve što je potrebno su upornost, strpljenje i jak stomak. Kao inspiracija im je poslužio dokumentarac Dive koji skreće pažnju na enormne količine hrane koja se baca u Sjedinjenim Američkim Državama. Razlozi iz kojih se devojke odlučuju na osvajanje kontejnera daleko prevazilazi puku taštinu. Zato im skidam kapu. S jedne strane sebe doživljavaju kao eko-aktivistkinje koje doprinose očuvanju planete smanjivanjem i ponovnom upotrebom otpada, dok s druge strane štede novac i skreću pažnju na goruća socijalna i ekonomska pitanja. Neretko višak proizvoda poklanjaju ženskim prihvatilištima ili ih prodaju kao second hand robu na internetu. Realnost devojaka u SAD je takva da im je sve teže da priušte ono što se u medijima propagira kao neophodno. A i one siromašne imaju pravo da budu lepe, zar ne? Ne treba zanemariti činjenicu da trend dumpster divinga dolazi iz jedne od najbogatijih zemalja sveta, gde je stopa nezaposlenosti 4,9 odsto i gde je sasvim u redu da se kolima dovezeš do šoping centra, malo pretreseš kontejner i vratiš se kući sa novim stvarčicama, dok je u Srbiji, u kojoj je bez posla 19 odsto stanovništva, ovakav scenario gotovo nezamisliv.

Pitate se kako uopšte sve te stvari završe u đubretu? Politika velikih kompanija je takva da korišćenu ili oštećenu robu unište pre nego što je bace kako bi sprečili eventualnu preprodaju. Uništavanje se svodi na to da proizvode ubace u veću kutiju i poliju ih supom (soup), odnosno šamponom, regeneratorom ili tečnim puderom. Savesniji radnici idu korak dalje i fizički oštećuju šminku tako što je izgrebu ili izlome. Međutim, blogerke imaju rešenje za skoro sve. Supu samo speru i dezinfikuju ambalažu, a korišćene proizvode sterilišu alkoholom. Najlakše se očisti praškasta šminka poput senki, tako što se odstrani površinski sloj, poprska se alkoholom koji upije, a potom ispari. Sa kremastim proizvodima je to nešto teže, ruževima najčešće odseku vrh, a ono što može da bude kontaminirano, kao što su tečni karmini ili sjajevi za usne, izbegavaju. Osim toga, one rado dele i druge savete za uspešnu potragu, od potrebne opreme do najboljeg doba dana za pretraživanje kontejnera, kao i šta da radite kada vas uhvate na delu. Iako je dumpster diving legalan u većini država, na njega se ne gleda blagonaklono i postoji mogućnost da se dobije kazna.

Pitate se kako uopšte sve te stvari završe u đubretu? Politika velikih kompanija je takva da korišćenu ili oštećenu robu unište pre nego što je bace kako bi sprečili eventualnu preprodaju…

Poštujem trud i hrabrost ovih devojaka, složićete se da nije nimalo lako niti bezbedno ući u kontejner usred noći, čak iako vas tamo čeka pravo blago. Nazovite me razmaženom ili konformistom, ali mene i sama pomisao na sve te bakterije i prljavštinu užasava. Ma koliko volela šminku, pre bih je se odrekla nego da moram za njom da posegnem među otpatke. Ovaj sociološki fenomen za sobom povlači i pitanja koliko zapravo vredi makeup za kojim žudimo? Koliko se stvari baca, a na koliko bacamo novac? Da li je isti osećaj kada komad šminke pronađete u smeću ili kada ga kupite u luksuznoj prodavnici? Da li plaćamo sam proizvod ili uživanje u činu kupovine? Lepota je sve samo ne jednodimenzionalna i površna.

https://www.youtube.com/watch?v=W89J2Xrv0so

The post High-end makeup iz kontejnera (čitate na sopstvenu odgovornost) appeared first on 42 magazin.